Аутор Тема: Срби у аустроугарској војсци  (Прочитано 2657 пута)

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 132
  • I2-PH908-FT16449
Срби у аустроугарској војсци
« послато: март 08, 2018, 09:41:23 поподне »
Једна од тема које би се требало дотакнути је и учешће Срба у аустроугарској војсци. Велики број Срба је био мобилисан са подручја Војводине, Босне и Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Славоније и Далмације. Били су слани на српски, италијански, или на источни фронт против Руске Империје. Многи су дезертирали, поготову они на српском или руском фронту. Велики број наших људи је био осакаћен или погинуо и оставио кости по Алпима или Карпатима, или што је најтужније на Церу, Колубари. Како су били на страни непријатеља, ријетко се данас помињу. Број Срба у аустругарској војсци није уопште био мали. Док су обични војници били присилно мобилисани, изложени сталној присмотри, терору, или чак и стријељани за најмањи непослух, велики број Срба официра, нарочито из некадашње Војне Крајине, је вјерно служио Ћесара све до краја рата. Довољно је поменути само фелдмаршала Светозара Боројевића, јединог фелдмаршала који није био њемачког поријекла и генерала Милана Узелца, команданта аустроугарског ваздухпловства. Највећи број ових официра се након рата нашао у војсци нове државе, Краљевине СХС задржавајући чинове и привилегије. На жалост неки од њих су се ставили на располагање НДХ и имали високе чинове у хрватском домобранству или чак усташкој војници.

фелдмаршал Светозар Боројевић:


генерал Милан (Емил) Узелац:


фелдмаршал Емануел Цвјетићанин:


Милош Црњански:


Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #1 послато: март 09, 2018, 04:47:13 пре подне »
Тужно је то што се дешавало.Ал ево неколико интересантних чињеница.Прво чуо сам да је могло да се избегне служење војног рока тј. одлазак на ратиште али уколико би се дал сва или део земље преписао директно држави.Друга ствар,ово сам чуо за једног Сремца што се предао у Русији и једно време је боравио са Русима,претпостављам док нису створили добровољачке одреде и послали их на Солунски фронт да помогну својој браћи.Ради се о томе да је боравећи у неком руском селу приметио да уместо класичног начина припреме пернатих животиња шурењем,они би прво петла или шта год друго уваљали у блато и после претпостављам  перје скидали неким ножем или на неки други начин.Када им је открио  технику шурења није било срећнијих људи од њих. ;D

Ево и тужног примера из своје породице-Радивој Јаић,није близак род у питању али је из фамилије свакако..срећа у несрећи па макар Србе из Срема,Баната нису слали на наше,него против Руса,делом и против Италијана ако не грешим.За Бачване и Барањце не знам како су они са распоредом прошли.


На споменику све пише-погинуо у овом светском рату на румунској граници 1916.године-у 28. години.
Скоро сам баш набавио књигу од Тоше Искруљева-Распеће српског народа у Срему 1914. и Маџари са маџарске границе-Бајски Трокут,Сент-Андреја и она се бави проблематиком претњи и терора над нашим живљем у Војводини-конкретно Срему за време Првог Светског Рата.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 476
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #2 послато: март 09, 2018, 08:32:37 пре подне »
Мој прадјед је био аустро-угарски војник и није се никад вратио кући. Стигло је ваљда некакво писмо у којем се породица обавјештава да је погинуо, али нема више информација, јер нико није био писмен, па је то писмо прочитао неко из села. Његово име сам нашао на оном списку заробљених и раљених, након опсаде Пшемисла. Помиње се у више тих спискова, па бих рекао да није размијењен, види се да су га Руси задржали, али није пребачен с другим српским војницима (као нпр. прадјед по мајци) на Солунски фронт, вјероватно је преминуо од посљедица рањавања.

Да ли Руси имају каквих евиденција? Јер и ове "Verlustliste" су састављене на бази података од руског Црвеног крста.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6962
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #3 послато: март 09, 2018, 03:13:23 поподне »
Мој прадјед је био аустро-угарски војник и није се никад вратио кући. Стигло је ваљда некакво писмо у којем се породица обавјештава да је погинуо, али нема више информација, јер нико није био писмен, па је то писмо прочитао неко из села. Његово име сам нашао на оном списку заробљених и раљених, након опсаде Пшемисла. Помиње се у више тих спискова, па бих рекао да није размијењен, види се да су га Руси задржали, али није пребачен с другим српским војницима (као нпр. прадјед по мајци) на Солунски фронт, вјероватно је преминуо од посљедица рањавања.

Да ли Руси имају каквих евиденција? Јер и ове "Verlustliste" су састављене на бази података од руског Црвеног крста.

Ја сам тражио по више основа неке податке за губитке и заробљене на руској страни у Првом и Другом свестком рату, али на мрежи нема ничега. Мислим да сам и писао некој њиховој установи, где сам претпоставио да нешто знају, али није ми стигао никакав одговор... Ваљало би кад бисмо имали неког њиховог човека, упућеног у архивску грађу везану за велике ратове... претпостављам да спискови ипак постоје, поготово заробљеника из оба рата.

Демића страна

  • Гост
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #4 послато: март 09, 2018, 03:52:03 поподне »
Што се тиче мојих Демића, памти се судбина двојице који су били аустроугарски војници.

Први од њих је Мирослав Демић пл. Брубноградски, капетан 18. чешке пјешадијске регименте.
Те 1914. године, капетан Мирослав Демић од Брубнограда био је командант седме чете другог батаљона 18. чешке пјешадијске регименте распоређене у Фојници код Гацка. Дана 10.08.1914. године, након добијања наређења да са својом јединицом нападне црногорску војску, Мирослав је у Шипачну извршио самоубиство, не желећи ударити на браћу. Према војној документацији, сахрањен је истог дана у Фојници и он је прва жртва 18. чешке пјешадијске регименте у Првом свјетском рату. Ови подаци могу се пронаћи у дневнику официра 18. чешке пјешадијске регименте Бохумила Паздерке.

Други од њих је Мојсије Демић, поручник 96. пјешадијске регименте. Он се на Карпатима предао Русима, након чега је укључен у састав 1. српске добровољачке дивизије у Одеси. Погинуо је 1916. године у борби против Бугара на подручју Добруџе. Одликован је румунским ратним крстом са натписом "Добруџа".

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 132
  • I2-PH908-FT16449
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #5 послато: март 09, 2018, 04:22:32 поподне »
Мој прадјед Петар Васић из Горњег Детлака код Дервенте је служио у Другој "Бошњачкој" регименти (пуку). Умро је у дубокој старости 1975. године и причао је о времену када је његова јединица била на италијанском фронту. У Лебрингу, Аустрија постоји гробље гдје је покопано 805 припадника ове јединице што најбоље говори о губитцима током рата на терену који је неприступачан, и гдје је велики број војника изгубио живот у лавинама или због смрзавања а не само у борби. Наравно сада постоји тенденција да се све јединице аустроугарске војске које су назване Бошњачке представе као екслузивно попуњене Бошњацима, муслиманима.

Ван мреже Uzi

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 607
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #6 послато: март 13, 2018, 10:22:04 поподне »

фелдмаршал Емануел Цвјетићанин:



Емануел-Манојло је рођен 27. јула 1833 по старом календару (по новом 8. августа), од оца Александра Цвјетићанина и мајке Василије Трбуховић. Отац му је рођен у Садиловци 1807 године и био је официр у Војној Крајини.

Цвјетићани су живели у Садиловцу и пре потпадања овог дела Кордуна под Војну Крајину 1791 године. Цвјетићана је било још у Смољанцу и Трновачи, сви су један род. У II. св. рату тешко су пострадали од хрвато-усташа.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #7 послато: јун 03, 2018, 08:54:24 пре подне »
Цвјетићани су живели у Садиловцу и пре потпадања овог дела Кордуна под Војну Крајину 1791 године. Цвјетићана је било још у Смољанцу и Трновачи, сви су један род. У II. св. рату тешко су пострадали од хрвато-усташа.

Било их је и у селу Растовача које је до 2.Св.Рата било мјешовито, касније се Цвјетичани селе у Заклопачу изнад Личког Петровог Села . . . и опет су дали једног официра који је служио у 15.Личком корпусу СВК
бити Србин је светиња

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #8 послато: август 24, 2018, 07:00:35 поподне »
Можда баш и није сасвим одговарајућа тема, али с обзиром да је, између осталог, био и Србин у АУ војсци у Првом светском рату, а и не знајући где бих друго ово поставио, препоручујем свима занимљиву вечерашњу емисију ОКО Магазин на РТС 1, о Алекси Дундићу.

Биће постављено на јутјубу ускоро, сасвим сигурно. Или на страници РТС-а. Јако занимљива прича, нарочито о пореклу Дундића. Човек о којем је снимљен филм у совјетско-југословенској копродукцији.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #9 послато: август 24, 2018, 07:38:10 поподне »
U Velikoj Sovjetskoj enciklopediji piše izričito da je Dundić Hrvat.  I da je iz Grabovca kod Imotskog. 

http://bse.sci-lib.com/article034755.html

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #10 послато: август 24, 2018, 08:17:41 поподне »
Да, и ја сам сад погледао по изворима.

Дундићево крштено име било је Иван. Алекса је "револуционарно".
Међутим, према црвеноармејским документима, сви су га звали Србин Дундич.
Можда је знао своју праву старину... Или је то био још један револуционарни "фазон" (као што су Благоја Паровића у Шпанском грађанском рату писали као Хрвата).

Према наводима из рада Николе Мандића "Подријетло хрватских родова сјеверне околице Мостара", порекло Дундића је, укратко, следеће:

30-их година 15. века у Требињу се, у дубровачким документима, помињу Ђурђевићи. Неки прелазе у Зажабље и Слано, где има више помена о њима у дубровачким и млетачким документима у раздобљу 1498-1672. године, некад Ђурђевић, некад Јурјевић. У том раздобљу су, по свој прилици, прешли у РК вероисповест. Напоредо са Ђурђевић/Јурјевић, за овај род се користи и презиме Мустапић.
1683. године извесни Петар Мустапић се насељава у Хутово. Током 18. века, неки његови потомци се селе у млетачку границу, у област између Имотског и Макарске. Они тамо добијају презимена: Дундић, Јакир и Шамија. Недалеко од Загвозда је село Грабовац из кога су Алексини Дундићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #11 послато: август 24, 2018, 08:27:29 поподне »
Православних Дундића има у источној Босни, у селу Мркаљи код Хан Пијеска, на путу за Соколац. Славе Светог Луку. Можда је ово навело неке ауторе на закључак да је Алекса био са ове стране.

Неки, опет, сматрали су да је Алекса био од Чолића из околине Ужица. Мада, онда би било сасвим нејасно како је био мобилисан у аустро-угарску војску...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #12 послато: август 24, 2018, 08:34:49 поподне »
Imotski Mustapići nisu mogli doći iz Hutova u XVIII stoljeću jer se u Brelima među izbjeglicama iz Grabovca 1686. bilježe Jure, Duje, Mate, Mijo i Stipan Mustapić sa sve skupa 35 duša u njihovim domaćinstvima.  Općenito nema dokaza da su ova dva roda Mustapića povezana.  Samo prezime je patronimičko, pa istovjetnost ne znači puno. 

Dundići jesu ogranak grabovačkih Mustapića.  Prvi put se prezime samostalno pojavljuje krajem XVIII stoljeća.  Šime Dundić sa suprugom i bez djece 1792. ima pola kanapa zemlje.  Da je starije prezime Mustapić, vidi se iz upisa u maticu umrlih iz 1776. kad umire Šime Mustapić zvani Dundić. 


Ван мреже Влай

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #13 послато: август 24, 2018, 08:55:06 поподне »
Ne mogu verovati da dokle idu ova svojatanja, tipican primer je Tesla koga hrvati svojataju iako su mu ustase pobile celu familiju sa prezimenom Tesla. Uzasna je ta agresivnost i licemerstvo. Vi pisite sta hocete jedna je istina a to je da su Dundici su iz Kosjerica, ima dosta njegovih rodjaka po Beogradu, a sve ostalo su ljudske gluposti ili je ljudska zloba. Povlacim se sa foruma jer ovo ocigledno nije bas Srpski forum, 50% je Srpski forum a 50% protiv Srbski..

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2344
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #14 послато: август 24, 2018, 09:05:11 поподне »
Оде...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3352
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #15 послато: август 24, 2018, 09:19:47 поподне »
Оде...
Али је фер што је рекао да одлази, јер да није то рекао, ни би ни приметили да је отишао  :'(  :D
« Последња измена: август 24, 2018, 09:23:51 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #16 послато: август 24, 2018, 09:38:46 поподне »
Баш безвезе...
Нисам могао помислити да ће ово отићи овако далеко.
Само сам, укратко, пренео оно што је речено у емисији.
С друге стране, нема логике да је Дундић из Косјерића. Како би онда био регрутован у АУ војску?
Да неко напише да је од ових из Мркаља, па и некако...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #17 послато: август 24, 2018, 09:45:41 поподне »
Imotski Mustapići nisu mogli doći iz Hutova u XVIII stoljeću jer se u Brelima među izbjeglicama iz Grabovca 1686. bilježe Jure, Duje, Mate, Mijo i Stipan Mustapić sa sve skupa 35 duša u njihovim domaćinstvima.  Općenito nema dokaza da su ova dva roda Mustapića povezana.  Samo prezime je patronimičko, pa istovjetnost ne znači puno. 

Moja грешка. Мустапићи су ипак раније дошли у Имотску крајину (вероватно 1љ7. век).
Нема доказа да је у питању исти род, мада презиме није баш тако учестало, а и близина подручја у којима живе можда указује на истородно порекло.
Тог мишљења је и аутор рада који наведох.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #18 послато: август 24, 2018, 09:55:43 поподне »
Невезано за ову полемику,можда ће бити занимљиво да продискутујемо о нечему што до сада нисмо спомињали.У питању је избегавање регрутације Срба из Војводине,БиХ и Крајине у ћесареву војску непосредно.пред и током Великог Рата.
Било је примера да су се људи скривали(један од обнављача новина Панчевац и велики аутошовиниста Бошковић је то учинио скривајући се у торњу православне цркве па га је српски народ после Великог рата у току његових митинга и борбе против  свега српског исмејавао).
Било је и законски могуће избећи регрутацију,тако што би се породица одрекла великог ако не и целокупног дела земље које поседује у корист Аустро-Угарске државе.Не знам како се то тачно зове али знам да има неки назив и чини ми се да је на мађарском.
Било је и незаконитих и изненадних промена боравка и на овакав начин заметања трага што се може наслутити тиме да је одреена породица уписивана у православне књиге новог места а прегледом документације из тог периода за нову и стару месну заједницу недостаје молба и дозвола за пресељење која је у то време морала да се поднесе да би породица прешла из старог у ново место.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #19 послато: август 24, 2018, 09:59:18 поподне »
Moja грешка. Мустапићи су ипак раније дошли у Имотску крајину (вероватно 1љ7. век).
Нема доказа да је у питању исти род, мада презиме није баш тако учестало, а и близина подручја у којима живе можда указује на истородно порекло.
Тог мишљења је и аутор рада који наведох.

Mandić ima običaj povezivati razne rodove na osnovu prezimena.  Inače je čovjek koji "sve zna".  Išao sam mu jednom u kuću u predgrađu Mostara kupiti ove knjige koje sam i skenirao.  Mislim da je i danas živ a tad je imao 87 godina.  Ne možeš doći do riječi a ne daj bože da ukažeš na moguću grešku ili nedoslijednost.  Onda je bukvica od 20 minuta. :D 

Zaboravih spomenuti i da se Luka Mustapić iz Grabovca spominje u matičnim knjigama u Podgori kod Makarske 1660-ih.  Mustapića je bilo i na nekim drugim mjestima u Dalmaciji, uključujući okolicu Metkovića gdje vjerojatno jesu od hutovskog roda.  Metković i Hutovo jesu blizu, ali Grabovac i Hutovo baš i nisu.  Preko 24 sata hoda.  Za ta vremena, to je dosta.



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #20 послато: август 24, 2018, 10:01:35 поподне »
A i ovaj Aleksa je baš neki lik o kojeg se vrijedi sporiti.  Niti je zadužio čim Srbe niti Hrvate.  Ako je nekog zadužio, to bi bili Rusi, a ne znam koliko oni drže danas do tekovina Oktobarske revolucije.  U svakom slučaju, da nije bilo važno nakon Staljinove smrti opet stvarati bratstvo sa Sovjetima, teško da bi ikad film o njemu bio snimljen u Jugoslaviji i teško da bi tko od nas znao za Dundića. 

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4640
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #21 послато: август 24, 2018, 10:06:36 поподне »
Невезано за ову полемику,можда ће бити занимљиво да продискутујемо о нечему што до сада нисмо спомињали.У питању је избегавање регрутације Срба из Војводине,БиХ и Крајине у ћесареву војску непосредно.пред и током Великог Рата.
Било је примера да су се људи скривали(један од обнављача новина Панчевац и велики аутошовиниста Бошковић је то учинио скривајући се у торњу православне цркве па га је српски народ после Великог рата у току његових митинга и борбе против  свега српског исмејавао).
Било је и законски могуће избећи регрутацију,тако што би се породица одрекла великог ако не и целокупног дела земље које поседује у корист Аустро-Угарске државе.Не знам како се то тачно зове али знам да има неки назив и чини ми се да је на мађарском.
Било је и незаконитих и изненадних промена боравка и на овакав начин заметања трага што се може наслутити тиме да је одреена породица уписивана у православне књиге новог места а прегледом документације из тог периода за нову и стару месну заједницу недостаје молба и дозвола за пресељење која је у то време морала да се поднесе да би породица прешла из старог у ново место.

Ја знам и за пример једног Банаћанина из Опова који је избегао мобилизацију, прешао преко Дунава и ступио у четнички одред војводе Вука, да би затим са њима прошао све битке и ратишта поставши на крају "солунац". Аустроугарске власти су знале да је избегао мобилизацију а мислим да су дознали и да је у одреду војводе Вука те је због тога био осуђен на смрт у одсуству.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #22 послато: август 24, 2018, 10:23:05 поподне »
A i ovaj Aleksa je baš neki lik o kojeg se vrijedi sporiti.  Niti je zadužio čim Srbe niti Hrvate.  Ako je nekog zadužio, to bi bili Rusi, a ne znam koliko oni drže danas do tekovina Oktobarske revolucije.  U svakom slučaju, da nije bilo važno nakon Staljinove smrti opet stvarati bratstvo sa Sovjetima, teško da bi ikad film o njemu bio snimljen u Jugoslaviji i teško da bi tko od nas znao za Dundića.

Из тог угла гледано - уопште није занимљив.
Мислим да није задужио чак ни Русе. У прилогу се наводи како је у неком окршају успео са коња сабљом убити чак 24 белогардејска војника. Не верујем да је то детаљ који би се допао иједном руском патриоти. Он је задужио искључиво совјетски војни и политички врх.

Са друге стране, цела његова животна прича јесте занимљива. Као дечак је отишао у Аргентину код стрица, гаучоса, где је до савршенства научио јахање и све вештине у седлу и из седла. Враћа се у завичај уочи Светског рата и бива мобилисан, послат на Руски фронт, заробљен, итд, итд.
Вреди погледати прилог.

Да завршим: поставио сам причу о њему овде, иако, очито, није био Србин, али су га Србином, документовано, звали његови саборци из Црвене армије... Кога занимају детаљи, нека погледа прилог.

Иначе, ја сам за њега чуо због коњичког клуба у Београду, који и данас носи његово име и поред којег сам прошао више хиљада пута.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 701
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #23 послато: август 24, 2018, 10:32:33 поподне »
Православних Дундића има у источној Босни, у селу Мркаљи код Хан Пијеска, на путу за Соколац. Славе Светог Луку. Можда је ово навело неке ауторе на закључак да је Алекса био са ове стране.

Неки, опет, сматрали су да је Алекса био од Чолића из околине Ужица. Мада, онда би било сасвим нејасно како је био мобилисан у аустро-угарску војску...
И Мустапићи из Херцеговине славе односно славили су Св. Луку. Мислим да су ту славу донијели из Поповог поља село Пољице, гдје има и данас топонима Ђурђевића. Знамо да у Попову има родова који славе Св. Луку.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #24 послато: август 24, 2018, 10:43:54 поподне »
Ја знам и за пример једног Банаћанина из Опова који је избегао мобилизацију, прешао преко Дунава и ступио у четнички одред војводе Вука, да би затим са њима прошао све битке и ратишта поставши на крају "солунац". Аустроугарске власти су знале да је избегао мобилизацију а мислим да су дознали и да је у одреду војводе Вука те је због тога био осуђен на смрт у одсуству.

Видиш чуо сам и ја за такве приче,чак и да су они Срби који су прешли Дунав из разних разлога и које је рат дочекао ван домова у Банату и Срему приступили након тога српској војсци.Нажалост база података на оном сајту више не постоји али знам да сам претражујући базу налетао на  Србе(Стојкови из Долова нпр) из Баната и Срема,за доста њих је писало да су били баш у одреду Војводе Вука.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #25 послато: август 24, 2018, 10:44:48 поподне »
И Мустапићи из Херцеговине славе односно славили су Св. Луку. Мислим да су ту славу донијели из Поповог поља село Пољице, гдје има и данас топонима Ђурђевића. Знамо да у Попову има родова који славе Св. Луку.

Nisu je mogli donijeti jer slava kod katolika u istočnoj Hercegovini nije bila prijenosna i rodovska, bar ne do prije 200 godina.  Sveti Luka je slava sela Hutovo uopće, kao što i svako drugo katoličko selo u Hrasnu i Popovu ima jednu slavu, neovisno o srodstvu rodova u njemu. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #26 послато: август 24, 2018, 10:50:31 поподне »
И Мустапићи из Херцеговине славе односно славили су Св. Луку.

Онда ту можда и има нечега. Два не тако уобичајена презимена, Мустапић и Дундић, иста слава.
Ко зна какви су све правци сеоба били, поготово на не тако великом простору где налазимо ове родове.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2344
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #27 послато: август 24, 2018, 10:54:17 поподне »
Mandić ima običaj povezivati razne rodove na osnovu prezimena.  Inače je čovjek koji "sve zna".  Išao sam mu jednom u kuću u predgrađu Mostara kupiti ove knjige koje sam i skenirao.  Mislim da je i danas živ a tad je imao 87 godina.  Ne možeš doći do riječi a ne daj bože da ukažeš na moguću grešku ili nedoslijednost.  Onda je bukvica od 20 minuta. :D 
...

По опису бих се заклео да се дотични у Србији одазива на име Божидар Кљајевић  ::)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4640
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #28 послато: август 24, 2018, 10:56:42 поподне »
Видиш чуо сам и ја за такве приче,чак и да су они Срби који су прешли Дунав из разних разлога и које је рат дочекао ван домова у Банату и Срему приступили након тога српској војсци.Нажалост база података на оном сајту више не постоји али знам да сам претражујући базу налетао на  Србе(Стојкови из Долова нпр) из Баната и Срема,за доста њих је писало да су били баш у одреду Војводе Вука.

Овај човек се презивао Стајић, славе не могу да се сетим. Можда знаш нешто више о тим оповским Стајићима?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #29 послато: август 24, 2018, 10:57:37 поподне »
Иначе, презиме Дундић је изведено од далматинског и херцеговачког локализма - дундо, што значи или стриц или старији човек, у смислу обраћања млађег старијем. Попут онога - чика. Обично се повезује са латинским dominus.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #30 послато: август 24, 2018, 11:00:00 поподне »
Ако смо много отишли ван теме са целом овом причом о Алекси Дундићу, нека мој драги друг уредник пребаци ово писаније на посебну тему о Дундићу / Дундићима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #31 послато: август 24, 2018, 11:01:02 поподне »
По опису бих се заклео да се дотични у Србији одазива на име Божидар Кљајевић  ::)

Их, да је само Кљајевић...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Влай

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #32 послато: август 24, 2018, 11:02:45 поподне »
Да Паво баш jе тако каорошеш, да нийе тако небитно ти неби тако ни писао. Врло jе позната у овим модерним временма те тенденциjа... Због тога срби имаjу све више свойе историjе кojа постоjи иста таква или слична пртежно код хрвата и албанаца само што jе хрватска и албанска само ниjе Србска а заправо je Српска. Доста дуго сам био на овом форуму да бих вдео и прелистао баш све теме, тако да не желим да губим време овде. Прилчно jе дбар форум, али има прилчан броj особа коjи даjу помисао да су ту само да би нешто оспоравали баш тамо где им одговара не би ли убацили "црв" да ли jе нешто Србско или не. А Дундић jе из Косјерића, то што су неки имали потребу да то оспоре то jе друга ствар. Ви са бавите пореклом, претресите црквене записе па нешто утврдите и приложите доказ. Толко, сада се баш повачим са форума да не трошим соjу енергиjу и на овакве као што jе паво и слични ... имам битиjих ствари у жвоту и ниje моjе да са борим са таквима Поздрав ;)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #33 послато: август 24, 2018, 11:20:19 поподне »
Мој чукундеда је мобилисан у аустро-угарску војску 1914. године и послат је на Цер. Тамо је пребегао на српску страну, а да би доказао да је Србин морао је да каже неке православне молитве.  Прешао је Албанији и учествовао је у пробоју Солунског фронта. Вратио се кући жив.

Други чукундеда је био у аустро-угарској морнарици 10 година. За њега нисам сигуран да ли је учестовао у Првом светском рату. Знам само да је док је био у аустро-угарској морнарици боравио на Дарданелима, Суецу, Гибралтару... и широм Медитерана. Рођен је 1879. године у Плавну, а умро је 1954. године такође у Плавну.

Чукундедин брат је као аустро-угарски војник послат у Тирол да ратује против Италијана. Причао је како тамо је знало да напада по неколико метара снега.  Италијани су га заробили и пребацили на Сицилију. Тамо је био неко време у заробљеништву (не знам тачно колико). И он се вратио кући жив.
 
« Последња измена: август 24, 2018, 11:23:33 поподне Свевлад »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #34 послато: август 24, 2018, 11:25:38 поподне »
Са друге стране, цела његова животна прича јесте занимљива. Као дечак је отишао у Аргентину код стрица, гаучоса, где је до савршенства научио јахање и све вештине у седлу и из седла. Враћа се у завичај уочи Светског рата и бива мобилисан, послат на Руски фронт, заробљен, итд, итд.
Вреди погледати прилог.

To je pretpostavljam, ovo. 

<a href="https://www.youtube.com/v/UkSMg8lYSJw" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/UkSMg8lYSJw</a>

Priča je vrlo zanimljiva, pogotovu na neki romantičan način u smislu da je neki anonimus iz Dalmacije mogao prvo biti unovačen u AU vojsku, pa onda pasti u zarobljeništvo(ili pobjeći, jer uopće nije jasno što se dogodilo) pa onda u carsku vojsku, pa onda u crvenu vojsku, pa na kraju gine i postaje heroj novog režima.  Teško mi je zamisliti danas, 100 godina kasnije, da se nešto tako dogodi običnoj osobi. 
« Последња измена: август 24, 2018, 11:30:16 поподне НиколаВук »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #35 послато: август 24, 2018, 11:31:33 поподне »
To je pretpostavljam, ovo. 

https://www.youtube.com/v/UkSMg8lYSJw

Priča je vrlo zanimljiva, pogotovu na neki romantičan način u smislu da je neki anonimus iz Dalmacije mogao prvo biti unovačen u AU vojsku, pa onda pasti u zarobljeništvo(ili pobjeći, jer uopće nije jasno što se dogodilo) pa onda u carsku vojsku, pa onda u crvenu vojsku, pa na kraju gine i postaje heroj novog režima.  Teško mi je zamisliti danas, 100 godina kasnije, da se nešto tako dogodi običnoj osobi.

Да, то је то.

Притом, све то је стигао да уради за, по званичној верзији (година рођења варира пар година горе - доле), непуних 23 године живота (1897 - 1920).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7670
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #36 послато: август 24, 2018, 11:57:09 поподне »
Да се вратимо на Србе у АУ војсци.

Мој чукундјед (по женске линије) Саво (1881-1955), Славонац, био је подофицир у АУ војсци.
1914-те био је на фронту према ЦГ војсци у југоисточној Босни. 1915-те је пребачен на Руски фронт, где је искористио прву прилику да се преда Русима. Затим је био у Одеси, где је ушао у Српски добровољачки одред. Потом је пребачен у Солун и учествовао је у пробоју Солунског фронта.

Касније је преживео и усташе и мирно се упокојио.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #37 послато: август 25, 2018, 12:02:54 пре подне »
Овај човек се презивао Стајић, славе не могу да се сетим. Можда знаш нешто више о тим оповским Стајићима?  :)
Знам Стајиће.из Долова.Презиме важи за доста старо ,практично су у Банату од Велике Сеобе.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #38 послато: август 25, 2018, 12:07:44 пре подне »
Када сам се обратио ратном архиву у Будимпешти поводом спискова регрутованих Срба из Војводе током Великог рата добио сам овај одговор:
Drafting and Recruitment Lists and Military Registers of soldiers born in Hungary between 1850 and 1900 served in the Austro-Hungarian Army were totally destroyed during the Second World War.
There are only the Decoration Proposals of the Hungarian WWI-soldiers at our keeping and preservation, here, at the War History Archives in Budapest. Among them we did not find his name.

Не знам само.шта значи Decoration Proposals?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4640
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #39 послато: август 25, 2018, 12:19:13 пре подне »
Не знам само.шта значи Decoration Proposals?

Предлози за добијање ратног одликовања.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4640
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #40 послато: август 25, 2018, 09:22:58 поподне »
Сазнао сам детаљније податке о Стајићу кога сам спомињао - није из Опова већ из Сефкерина (у Опову му је ваљда заведена крштеница и остале ствари) а крсна слава му је била Никољдан.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #41 послато: август 25, 2018, 09:25:40 поподне »
Сазнао сам детаљније податке о Стајићу кога сам спомињао - није из Опова већ из Сефкерина (у Опову му је ваљда заведена крштеница и остале ствари) а крсна слава му је била Никољдан.
Мислим да је то слава и код Стајића Доловаца,пише то.код Ердељановића у књизи Срби у Банату ал.ми.кије при руци. :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4640
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #42 послато: август 25, 2018, 09:31:34 поподне »
Мислим да је то слава и код Стајића Доловаца,пише то.код Ердељановића у књизи Срби у Банату ал.ми.кије при руци. :)

У сваком случају, информације о даљем пореклу су да су дошли из јужне Србије, из врањског краја око 1760, жена која је то истраживала је успела да дође до имена од свог чукундеде, а мисли да је наврдеда тај који се преселио у Банат.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #43 послато: август 28, 2018, 01:46:35 поподне »
У сваком случају, информације о даљем пореклу су да су дошли из јужне Србије, из врањског краја око 1760, жена која је то истраживала је успела да дође до имена од свог чукундеде, а мисли да је наврдеда тај који се преселио у Банат.

Занимљиво је ово што си написао јер по први пут за једну породицу која је дуго у Банату постоји траг до пређашњег места порекла.Када сам гледао матице Црепаје за 1790.годину(архивски радници уопште не знају да имају грађу за тај период па су они означили да књиге крштених почињу 1798,умрлих и венчаних 1820.године) јавља се доста презимена за које пише одакле су пореклом..јер је тада током Кочине Крајине доста породица ,углавном из Шумадије прешло у Банат.Тако имамо Војновиће/Војиновиће-данас Војнове/Војинове за које пише да су из Гроцке..то чак ни Ердељановић не наводи у својим записима.

Иначе теже мало да је у питању наврндеда..зависи наравно од тога када је та жена рођена,али би то пре био курђуп или сукурдов него наврндеда. :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4640
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #44 послато: август 28, 2018, 02:04:05 поподне »
Иначе теже мало да је у питању наврндеда..зависи наравно од тога када је та жена рођена,али би то пре био курђуп или сукурдов него наврндеда. :)

Жена је 1950. годиште а отац ју је добио у позним годинама, с обзиром да је био младић када је почео Први светски рат. Можда је и неки старији од наврдеде, мада је она то подробно проучила у црквеним списима из Опова па с обзиром на све наведено, није искључено да је баш наврдеда у питању.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Јанбо

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #45 послато: август 28, 2018, 02:10:34 поподне »
Мени су оба прадеда били у АУ војсци што ме мало нервира! Један је погинуо кажу код Чачка негде ваљда, а други је био само коњовођа неком лекару па не знам ни колико је акције видео, али ми је баба причала да је он научио да пише и чита тамо код тог типа, па је и њих децу кући научио. Ћирилица само. Баба је била 1914. годиште и латиницу није знала уопште.
Сећам се њених прича, да су после рата ти што су се вратили причали о злочинима по Србији шта су видели и радили чак и неки Срби заједно са Хрватима.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #46 послато: август 28, 2018, 02:29:52 поподне »
Жена је 1950. годиште а отац ју је добио у позним годинама, с обзиром да је био младић када је почео Први светски рат. Можда је и неки старији од наврдеде, мада је она то подробно проучила у црквеним списима из Опова па с обзиром на све наведено, није искључено да је баш наврдеда у питању.  ;)

Е па добро онда,неуобичајено је помало али верујем. ;)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
  • I1-M253, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #47 послато: новембар 22, 2018, 08:49:40 поподне »
Моја два прадједа Јован (Мијо) и Стојан(Мијо)  Црнчевић из Рељина села/Гламоч ,су били војници АУ регименти.Оба су погинула (један се води као нестао, а други је подлегао ранама у болници у Боргу/сј.Италија).Интересантно је да су командири (од најнижег чина до највишег), били невјероватно одани ћесару.врло ријетко , готово да нема официра (односи се и на најниже) који је пребјегао или се предао русима или српској војсци.Са обичним војницима је баш супротно, ако је постојала могућност, велики број  је то искористио.Да ли су ови први имали неку плату (новац) или друге привилегије, немам појма , предпостављам- да.Такође је интересантно да из мог села из богатих кућа нико није мобилисан, док из сиромашних сви који су могли (ето понавља се).Сама структура јединица у АУ војсци је била таква да одговара територијалном принципу, због великог броја нација и језика.Нижи официри су били са територије са које је јединица регрутована, искључиво због комуникације говором.