"Бела Србија и Бела Хрватска које цар помиње као прадомовину Срба и Хрвата, налазиле су се око реке Висле (Хрвати) и Лабе (Срби). Тачност овог царевог податка не треба никако да буде доведена у сумњу, због чињенице да франачки, а доцнији, руски и арапски извори, такође потврђују постојање Беле Србије и Беле Хрватске.946 Невоља је у томе што су они, у језичком смислу, припадали групи Западних, а не Јужних Словена, у коју иначе славистика ставља данашње Србе и Хрвате.947 Оставимо ли по страни теорију о јединству словенског језика која, иако примамљива за ум, ипак не може да буде уверљив доказ — разлике су довољно постојале, како год их гледали — из овога следи да су Срби и Хрвати доспели међу Јужне Словене, западањима и баш као и Бугари, који су примили словенски језик, а дали име народу, тако су и они прихватили језик већинског становништва — тиме што разлике тада нису биле велике — а наденули своје име племенима или родовима које су потчинили.948 Отуда, Бели Срби и балкански Срби могу да буду искључиво припадници једног племена, управо као Бели Хрвати и балкански Хрвати.949 Напред изложена разматрања могу да се сведу на следеће закључке. Срби и Хрвати, два племена из поречја Висле и Лабе, ступила су у преговоре са Царством и склопивши foedus, населили се на Балканском полуострву.950 Њихово пребивалиште на Балканском полуострву било је под условом да га утврђују и бране, односно после 626. године брину о успостављању реда и мира и зато Авари нигде више само у војно-политичком преуређењу Балканског полуострва које је извршио Ираклије. Византија је тако Србима препустила одбрану северног Илирика, Хрватима одбрану приобалне Далмације — јединог царског поседа, изузев Солуна и Драча, који је још чинио жариште византијске власти на ширем подручју Балканског полуострва, а Савезу седам племена и Северцима, одбрану доњег тока Дунава. Тиме је Аварима пролаз био затворен."
Преузето са стране 203, Јужни Словени под византијском влашћу (600—1025), Тибор Живковић