Аутор Тема: Исправке и допуна НиПС за ужички крај  (Прочитано 4134 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« послато: фебруар 04, 2018, 08:36:44 поподне »
Пошто планирам да некада урадим праву допуну и исправку "Насеља и Порекла Становништва" за ужички крај, нажалост то неће бити скоријих година а имам већ неких материјала, жао ми је да ми то необјављено и бескорисно стоји. Овде ћу избацивати без неког посебног реда, нека моја сазнања која исправљају и допуњују оно што су записали Љ. Мићић и Љ. Павловић у "Насељима и Пореклу Становништва", па можда некоме помогне. Ово што будем писао није свето писмо и може бити даље преправљано и кориговано, ово ће бити само исечци

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #1 послато: фебруар 04, 2018, 09:01:06 поподне »
Надам се да ће једног дана комплетна едиција доживети римејк. Прошло је више од сто година, претутњали смо три рата, урбанизацију и још доста тога. "Насеља и порекло становништва" су вредан извор, али, руку на срце, ретко који од истраживача је одрадио комплетан задатак по Цвијићевим упутствима. Превише је података заснованих на непровереним предањима, а премало је позивања на писане изворе. О случајним и ненамерним грешкама да не говорим. За 90 посто села је направљен понеки пропуст, било да су изостављена презимена или да су погрешно уписана. Додатне потешкоће ствара и то што истраживања нису рађена истовремено за сваки крај; није било никакве корелације међу истраживачима итд. 

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1824
  • I2-Z17855*
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #2 послато: фебруар 05, 2018, 11:25:24 пре подне »
Из онога што је Ђорђе написао, а такође и из личног искуства и искуства других истраживача, јасно је да су чланови неке породице (или неко ко је за њих говорио) неретко тренутак свог досељавања смештали дубље у прошлост него што он заиста јесте. Берем је тако у овом крају где је Љуба Павловић бележио податке.

На пример, Павловић је прибележио (а за Кремна му је податке готово извесно говорио прота Захарић) да су Јанковићи најстарији у селу и да су ту "већ 250 година". Јасно, ако су родоначелник Јанко и браћа му, са потомцима, и даље живи крајем 18. века (имена се подударају са онима са каснијих тефтера од 1823. надаље), онда то не може бити истина. Наравно, уз резерву да су они можда заиста дошли на Стрмац/у Шљивовицу тако давно, али да су им све остале гране иселиле, а остали само "Јанковићи" од Јанка. О овоме би се могло расправљати.

Многи су замерили Павловићу много штошта, и критике су често на месту. Али не треба заборавити његов ипак неизмерни допринос за историју сељака Западне Србије и чињеницу да је, очигледно, сам народ био склон веома брзом заборављању и кварењу сећања на прошлост, на шта Павловић никако није могао утицати.

Ђорђе, хвала на овоме! Надам се да ћеш имати времена да се дотакнеш још по неког села.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #3 послато: фебруар 05, 2018, 11:54:38 пре подне »
Зли језици из мог краја кажу да је више висио по каванама, а да су теренски рад обављали његови ученици. Како год, мени је жао што су се скоро све студије свеле на бележење усмених предања, која су се у пола случајева испоставила као неистинита. Ако данас постоје писани извори на основу којих можемо да конструишемо родослов од минимум средине 19. века, не сумњам да је пре сто година та грађа била још обимнија и приступачнија. Али, опет, разумем да су за такав пројекат морали бити ангажовани читави тимови, а не један човек за читаву регију.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1824
  • I2-Z17855*
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #4 послато: фебруар 05, 2018, 12:14:16 поподне »
Зли језици из мог краја кажу да је више висио по каванама

Ово је извесно  :)

Тачно је да су неки писани извори неоправдано занемаривани, али се слажем и да, очигледно, није било довољно истраживача.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #5 послато: фебруар 05, 2018, 01:20:31 поподне »
И то, а и Велики рат који је све одложио. А, као што рекох изнад, није касно да се уради "апдејт" у нашем веку.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #6 послато: фебруар 07, 2018, 08:36:09 поподне »
Семегњево

Божовићи потичу од Божа Ђоковића/Кулића који је рођен око 1760-1770., вероватно су пореклом од Кулића из Пиве
« Последња измена: фебруар 07, 2018, 08:38:58 поподне Đorđo »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #7 послато: фебруар 15, 2018, 12:26:52 поподне »
Трипкова

Ристановићи су прво дошли у Рожанство где је остао Милија Ристанов, а други брат Михајло се доселио у Трипкову. Милија и Михајло су рођени негде крајем прве половине 18. века, а Ристан почетком 18. века. Стара постојбина им је Колашинска Плана, славе Стевањдан. Михајло је имао синове Марка и Ђока. Према летопису мачкатске цркве Зарићи из Качера и Ристановићи из Рожанства, Трипкове и Стапара потичу од два брата, Ристана и Зарије Поповића који су дошли од Колашина прво у Рожанство па се одатле поделили. Зарићи од давнина кумују старим Пипалима у Сирогојну и Ћитићима у Љубањама.
« Последња измена: фебруар 15, 2018, 06:42:08 поподне Amicus »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #8 послато: фебруар 20, 2018, 06:09:59 пре подне »
Пријани (Бранешци)

Рајевци: крајем 18. века у једној задрузи живели су Рако Петров и брат Радивој са женама и децом. Почетком 19. века Радивој се са потомством одселио у Отањ код Пожеге а Рако остао. Рако и Радивој су рођени негде средином 18. века. Рајевци су се у Пријанима уписивали у тефтере и као Ракићи, а у Отњу и као Радивојевићи.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #9 послато: фебруар 22, 2018, 07:36:07 поподне »
Качер

Јокићи у Качеру потичу од Мијаила Јоковог који је рођен отприлике крајем прве половине 18. века. Имао је синове Тому, Јована, Павла и Петра (можда је био још један син Никола). Јоко би требало да је рођен негде почетком 18. века. По летопису мачкатске цркве из Опутне Рудине код Билеће дошли су у Качер три брата: Јоко, Ђоко и Петко. Јоко је остао у Качеру а Ђоко и Петко се одселили даље у Рибашевину, одакле су се даље расељавали на север. Ђокићи у Рибашевини су од тог Ђока. Стара им је постојбина у Опутној Рудини код Билеће, славе Игњатијевдан (највероватније Малешевци)
« Последња измена: фебруар 22, 2018, 07:37:40 поподне Đorđo »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #10 послато: фебруар 26, 2018, 08:44:07 поподне »
Раковица

По Љ. Мићићу Савковићи, Станковићи и Марковићи су један род. Крајем 18. века су ове породице чиниле по једну задругу у Раковици. Савковићи су потомци Савка Илијиног, који је имао два сина: Стојана и Илију. Марковићи су потомци Марка Илијиног који је имао седам синова: Стевана, Тодора, Николу, Илију, Милију, Милоша и Уроша. Док су Станковићи потомци три брата: Лазара Станковог, Јована и Петра. Љ. Мићић је записао предање да их је све довео неки Илија Раковац из Јабланице, то је највероватније Илија који је отац Марка и Савка, што значи да је рођен негде у првој половини 18. века. Станко би могао бити брат или евентуално син реченог Илије.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #11 послато: фебруар 26, 2018, 09:23:35 поподне »
Раковица

По Љ. Мићићу Савковићи, Станковићи и Марковићи су један род. Крајем 18. века су ове породице чиниле по једну задругу у Раковици. Савковићи су потомци Савка Илијиног, који је имао два сина: Стојана и Илију. Марковићи су потомци Марка Илијиног који је имао седам синова: Стевана, Тодора, Николу, Илију, Милију, Милоша и Уроша. Док су Станковићи потомци три брата: Лазара Станковог, Јована и Петра. Љ. Мићић је записао предање да их је све довео неки Илија Раковац из Јабланице, то је највероватније Илија који је отац Марка и Савка, што значи да је рођен негде у првој половини 18. века. Станко би могао бити брат или евентуално син реченог Илије.
Која Јабланица је у питању?

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1824
  • I2-Z17855*
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #12 послато: фебруар 26, 2018, 09:27:19 поподне »
Свака част Ђорђе, ово је јако добро што радиш!

Ова велика породица из Раковице очигледно је имала у сећање усађено трауматично искуство и јак задружни дух, и драго ми је да, очигледно, имају недвосмислен и јасан почетак свог родослова, захваљујући твом писању.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #13 послато: фебруар 26, 2018, 09:38:49 поподне »
Свака част Ђорђе, ово је јако добро што радиш!

Ова велика породица из Раковице очигледно је имала у сећање усађено трауматично искуство и јак задружни дух, и драго ми је да, очигледно, имају недвосмислен и јасан почетак свог родослова, захваљујући твом писању.

Хвала, хвала, негде се одмах сложе коцкице па је лак посао.  :)

Која Јабланица је у питању?

пошто није назначено другачије, претпостављам да је златиборска Јабланица

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #14 послато: март 01, 2018, 12:02:41 пре подне »
Севојно

Дејовићи у Севојну су потомци Деспота Јевремовића који се почетком 19. века доселио из Пријана (Бранешци).

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #15 послато: март 03, 2018, 02:44:24 поподне »
Шљивовица



Ковачевићи потичу од Панта Мијаиловог који је рођен средином 18. века. Имао је четири сина: Петронија, Деспота, Димитрија и Миливоја. Миливоје и његови потомци се не појављују касније у српским тефтерима, а огранци Ковачевића су уписивани у тефтере и као Петронијевићи (по Петронију), Пантелићи (по Панту) и Димитријевићи (по Димитрију). Славе Враче, према Љ. Мићићу доселили су се са Гласинца.


Шућуровићи су потомци Вука (Вуко) Митровог који је рођен средином 18. века и који је имао четири сина: Лаза, Василија, Јована и Петра. Лазо се не појављује у српским тефтерима, вероватно се иселио или је умро. Род су им Пишчевићи из Семегњева, славе св Јована, а даљим пореклом су из Пиве од Добриловића из Пишча. У тефтерима су се писали и као Вуковићи.


Костадиновићи су из Бјелиша где је била задруга од петоро синова Костадина који је рођен у првој половини 18. века и они су се звали Алекса, Марко, Милован, Јован и Милош. Почетком 19. века браћа Милован и Милош Костадиновић су се из Бјелиша доселили у Шљивовицу, а Алекса је остао у Бјелишу. Јован и Марко су се вероватно иселили пошто се не појављују у тефтерима који су сачињавани по успостављању српске управе. Потомци Алексе у Бјелишу су се писали и као Алексићи па су се после вратили на старо презиме. Славе Ђурђевдан


Предак Бонџулића је дошао почетком 18. века  по Љ. Павловићу негде од Колашина и населио се у Бранешцима. Најстарији заједнички предак Бонџулића у Бранешцима се звао Радојица и његови потомци су крајем 18. века живели заједно у једној задрузи. Почетком 19. века, побегли су од одмазде Турака у Отањ код Пожеге где их је већина остала. Вратио се и населио у Шљивовицу Мићо (вероватно Михајло) Бонџула и од њега су садашњи Бонџулићи у Шљивовици. Славе Ђурђевдан.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #16 послато: март 04, 2018, 11:56:30 пре подне »
Шљивовица


Аћимовићи (Пантелићи, Марјановићи, Томоњићи) потичу од Стевана који је рођен у првој половини 18. века и који је имао пет синова: Пантелију, Милована, Михајла, Тому и Маријана. Милован и Михајло као ни њихово потомство се не појављују касније у српским тефтерима. Од остала три сина која су остала у селу поједини огранци су се после узели презимена Пантелић, Томоњић, и Марјановић. Презиме Аћимовић је вероватно донео родоначелник Стеван у Шљивовицу по старијем претку Аћиму. По Љ. Мићићу потичу из Херцеговине, славе Стевањдан.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #17 послато: март 04, 2018, 01:26:14 поподне »
Пријани

Јевремовићи у Пријанима (Бранешци) су потомци Јована који је имао 4 сина: Мијаила, Милисава, Степана и Илију. Јован је рођен у првој половини 18. века, и презиме Јевремовић је вероватно остало по неком још старијем претку. Крајем 18. века била их је једна задруга са 10 мушких глава у Пријанима. После устанака у тефтерима су забележене само две преостале куће Јевремовића и то су били потомци Илије Јовановог и Спасоја Степановог. Јованови синови Мијаило и Милисав са потомством су се вероватно иселили или су погинули у устанцима. Од Деспота Милисављевог су Дејовићи у Севојну који се тамо одселио почетком 19. века. Славе Аранђеловдан.
« Последња измена: март 04, 2018, 01:29:12 поподне Đorđo »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #18 послато: март 04, 2018, 09:12:15 поподне »
Трипкова

Сокићи потичу од Стевана Соковог који је рођен у другој половини 18. века, доселили су се из Љутића у Вранешу, према Вуку Шибалићу, старином су из Равне Реке у Дошем Колашину. Славе Ђурђевдан

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #19 послато: март 07, 2018, 04:29:51 поподне »
Кремна

Сви садашњи Панићи у Кремнима потичу од Мијаила Пановог који је рођен у другој половини 18. века. Панов отац се звао Стеван, Пано је имао само сина Миајила, а Мијаило после седам синова: Милоша, Јанка, Марка, Видоја, Радоја, Митрашина и Димитрија. Милош се почетком 19. века негде иселио или је погинуо пошто га нема забележеног у српским тефтерима. Долазак Пана у Кремна Љ. Павловић је везао временски и просторно са доласком Витаса. Славе Ђурђиц.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #20 послато: март 09, 2018, 03:25:27 поподне »
Пријани

Ђуричићи у Пријанима (Бранешци) потичу од Ђурице који је рођен у првој половини 18. века, имао је четири сина: Стевана, Степана, Мијаила и Богдана, крајем 18. века било их је укупно 14 мушких глава у три куће. После српских устанака остало их је у Пријанима три куће: Деспота  Степановог (прозвали се Нинчићи); Спасоја Јовановог унука од Стевана (прозвали се Џамбићи); и кућа Сима Миловановог унука од Стевана у којој је живео са браћом, остали Ђуричићи су се иселили или погинули за време устанака, могли би се потражити према реткој крсној слави Лазаревој Суботи

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #21 послато: мај 01, 2018, 05:47:14 поподне »
Шљивовица

Тијанићи у Шљивовици су потомци Јока и Николе Тијанића из Пиве, Љ. Мићић је грешком навео да су из Мораче пошто су обојица хајдуковали у Морачи пре него што су се доселили у Шљивовицу. Рођени су обојица негде око 1800. Јоко се доселио 1839. а Никола 1851. или 1849. Славе св. Јована

Владисављевићи су потомци Владислава Шапоњића који се средином 19. века доселио из Шапоња код Нове Вароши, славе св. Стевана

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #22 послато: мај 17, 2018, 10:22:10 поподне »
Стапари

Стапарци (Синђићи, Перишићи, Гашићи, Станишићи) имају заједничког претка Станоја који је рођен на почетку 18. века (постоји могућност да се његов отац звао Ивко али то није извесно). Станоје је имао 4 сина: Митра, Сима, Николу и Марка. Станојеви унуци за које се зна:
-од Митра: Периша, Пано/Пајо/Бајо, Станиша и Станимир
-од Сима: Лука и Илија
-од Николе: Гаврило, Цвијо, Ђоко и Веселин
-од Марка се не зна како су се звала деца

после српских устанака у селу су остали:
-Периша Митров (од њега су Перишићи)
-Станиша Митров (од њега су Станишићи)
-Гаврило Николин (од њега су Гашићи) и
-Веселин Николин (од њега су Синђићи)

Периша и Станиша су се у тефтерима писали и као Митровићи, а Гаврило и Веселин су вероватно рано остали без оца Николе па су их прозвали Синђићи по мајци Синђи.

Љ. Павловић наводи да су пореклом Кучи Дрекаловићи, дошли заједно са Јанковићима и Лазићима из Биоске, једно време били у Колашину и преко Диваца око 1740. дошли у Стапаре. Славе св. Николу

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #23 послато: мај 22, 2018, 06:56:35 поподне »
Рожанство

Из књиге Добривоја Борчића - Рожанство - запис о покољењима":

"Мићићи су фамилија настањена у јужном делу села, изнад реке Приштавице и пута који води за Сирогојно и Љубиш. Славе Јовањдан (20. јануар) и сахрањују се у Ристановића гробље. Пореклом су од Пиве, из Бањана. Бежећи од Турака, бројна фамилија Мићића, у првој половини 18. века, населила се у златиборско село Мачкат. Узнемиравани од Турака из Ужица, а после убиства једног од браће, они се крајем 18. века селе код рођака Лакетића у Горњу Морачу, у место Телеч До. Након обзнане Султанових хатишерифа 1793. и 1794. године, према којим су хришћани у Београдском пашалуку добили одређене повластице и ограничену аутономију, створили су се повољнији услови за мирнији живот у Србији. Неизмирени рачуни са ужичким Турцима вратили су Мићиће на Златибор у време организованих припрема за подизање устанка. Док су били одсутни, њихово имање у Мачкату запосели су Бумбашири, односно данашњи Стојановићи. Како је доста слободне земље било у Рожанству то су Мићићи ново станиште пронашли у овом селу. "

У наставку се прелази на конкретан родослов Мићића, који сам виђао и на неким другим местима и за који мислим да није добро сложен у првим генерацијама.

Према мојим сазнањима и претпоставкама највероватнија верзија родослова Мићића из Рожанства иде овако: родоначелник Мића (рођен у првој половини 18. века) је имао три сина: Милутина, Алексу и Стевана (мислим да је Стеван тај брат који је убијен од стране Турака). Отац сердара Јована Мићића се звао Гаврило, он је по предању син Стевана, али по мени је вероватније да је син Алексе пошто је један Гаврило син Алексе живео крајем 18. века у одвојеној кући до Ристановића.

Мићићи су по предању имали слугу Радосава. Радосав би требао бити негде генерација ближа Мићи него његовим синовима. Забележена су две његова сина: старији Илија и млађи Петар. Они су се прибратили Мићићима и по Петру су се његови потомци прозвали Мићићи-Пециловићи.

После устанака у Рожанству су остале две куће Мићића: Обрада Алексиног (са два брата, Матијом и Николом, то су прави Мићићи) и друга Петра Радосављевог (то су прибраћени Мићићи-Пециловићи).

Ово је засада по мени највероватнији родослов Мићића из Рожанства, мада није 100% сигурно пошто још увек фале неке "коцкице"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1824
  • I2-Z17855*
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #24 послато: мај 22, 2018, 07:34:25 поподне »
Хвала ти, Ђорђе, на овим подацима.

Према ономе што се прича у Селаковићима, жена Ђура Селака (који је син Радивоја - Рака Селака, од кога потичу Горњи Селаци у Кремнима) била је рођена сестра жене Гаврила Мићића. Њих две су може бити биле од Ристановића? Тако је Ђуров син Јован Селак био кремански кмет, јер му је брат од тетке био сердар Јован Мићић.

С друге стране, брат Јована Мићића, Петар, требало би да је био пашеног са Милошем Обреновићем, тј. њих двојица били су ожењени двема сестрама, од срезојевичких Вукомановића.

Има ту доста непоузданих података, али надам се да ћеш ти донети нове сазнања, попут ових која си нам пренео.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #25 послато: јун 12, 2018, 10:37:09 поподне »
Шљивовица

Зорзићи су део једног рода који се доста намножио и раселио по западној Србији. Матица тог рода је била у Шљивовици у време пре устанака против Турака, што значи да није тачно оно што су писали Љ. Павловић и Љ. Мићић који су матицу стављали у Кремна. Заједнички предак се звао Петар и био је рођен почетком 18.века. Најстарији Петров син се звао Јанко и населио се у Кремна у део села који се зове Стрмац и од њега су Јанковићи у Кремнима. У Шљивовици је остао Петров син Ђорђе и од њега су Зорзићи. Петар је имао још два сина у Шљивовици: Павла и Гаврила али нисам још установио где су се они иселили са потомством. Ђорђе је имао четири сина: Стевана, Николу, Радоја и Радована. Овај род се доста намножио, било је и накнадних повратних миграција у Шљивовицу због којих нисам још направио добар родослов, за сада сам само установио да се Јефто Николин иселио у Буар и да су од њега Ђокићи у Буару. Када будем још нешто открио дописаћу пошто ћу се бавити још овим родом. По Љ. Павловићу требали би да су пореклом од Дробњака, славе Ђурђевдан

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #26 послато: август 08, 2018, 07:18:25 поподне »
Гостиље

Родоначелник Митровића у Гостиљу је Митар Вуканов рођен у првој половини 18. века. Имао је четири сина: Арсенија, Стевана, Милију и Данила. Стеван је познати ратник из првог српског устанка "Стеван Бимбаша" и његови потомци се називају Дрндићи, а Милијини потомци се називају Јањићи. Није добро оно што је у монографији о Гостиљу наведено за те прве генерације Митровића. По Љ. Мићићу су дошли из Пиве, славе Jовањдан.

Као један род са Митровићима Љ. Мићић и други аутори наведе Тановиће и Мијаиловиће. Најстарији познати предак Тановића је Саво који је имао три сина: Алексу, Дамњана и Илију. После српских устанака у селу је остао само Атанасије син од Алексе и од њега потичу Тановићи. Није могуће конкретно их повезати у родослову са Митровићима. Највероватније ми делује да је Саво био брат од Митра.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #27 послато: август 25, 2018, 10:51:25 пре подне »
Рожанство и Равни


Радибратовићи су једна од  најстаријих фамилија на Златибору, доселили су се почетком 18. века или раније са Дурмитора, пореклом су од дробњачког племена. Један њихов део се у току 18. века оделио и одселио у Гојну Гору код Горњег Милановца. Веома су се намножили и разгранали па су поједини огранци добили званична и незванична нова презимена (званична Тодорић, Мијаиловић, Јосовић, Јосиповић, незванична Шупељевићи, Стевовићи, Џагићи, Милановићи, Лујовићи). У Рожанству су крајем 18. века живели у три куће, које се могу узети као три гране у родослову:

-прва кућа је Јосипова грана који је имао синове Јанка, Марка и Стевана. У следећем пасу Јанко је имао сина Митра(1787-); Марко Андрију, Тошу и Јована; а Стеван Сава, Мијаила (од њега су Мијаиловићи), Милоша, Луку и Давида.

-друга кућа је Павлова грана који је имао Ристивоја а Ристивој Петра, Николу(1775-), Јосипа(1780-) и Ђоку(1793-)

-трећа кућа је Василијева (можда је био Павлов син?) грана који је имао Мијаила, Ђока и Петронија. Ђоко и Петроније су се почетком 19. века одселили у Равни и по мајци Тодори су прозвани Тодорићи, док се Мијаило иселио негде другде или није оставио потомство.

Пишем све ово јер сам видео да неки који су радили родослов за Радибратовиће нису добро могли да одреде међусобне релације у тим првим генерацијама.

Такође постоји проблематика у вези тога да ли су Вилотијевићи род са Радибратовићима или не. Не могу се повезати у родослову, и живели су одвојено од осталих Радибратовића, али је чињеница да су били у селу у 18. веку, да славе исту славу и да се сахрањују у исто гробље па бих рекао да је већи степен вероватноће да јесу род. Крајем 18. века су у једној кући живели браћа Вилотије и Андрија, синови Ивана. Од Вилотија су Вилотијевићи а од Андријиног сина Борисава су Борчићи.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #28 послато: август 25, 2018, 02:10:56 поподне »
Ђорђо, зна ли се коју "малу" славу (преславеу, прекаду) славе Радибратовићи у Рожанству? Нисам успео да пронађем тај податак у књизи Добривоја Борчића.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #29 послато: август 25, 2018, 03:15:03 поподне »
Ако сазнам јавићу, али су сигурно Дробњаци

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #30 послато: август 25, 2018, 04:24:49 поподне »
Ако сазнам јавићу, али су сигурно Дробњаци

Да, знам да су Дробњаци, има и тестираних ...

Ван мреже Romanijski

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
  • I2 DS PH908>A5913>A22312>BY152858
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #31 послато: август 25, 2018, 04:39:36 поподне »
Рожанство и Равни


Радибратовићи су једна од  најстаријих фамилија на Златибору, доселили су се почетком 18. века или раније са Дурмитора, пореклом су од дробњачког племена. Један њихов део се у току 18. века оделио и одселио у Гојну Гору код Горњег Милановца. Веома су се намножили и разгранали па су поједини огранци добили званична и незванична нова презимена (званична Тодорић, Мијаиловић, Јосовић, Јосиповић, незванична Шупељевићи, Стевовићи, Џагићи, Милановићи, Лујовићи). У Рожанству су крајем 18. века живели у три куће, које се могу узети као три гране у родослову:

-прва кућа је Јосипова грана који је имао синове Јанка, Марка и Стевана. У следећем пасу Јанко је имао сина Митра(1787-); Марко Андрију, Тошу и Јована; а Стеван Сава, Мијаила (од њега су Мијаиловићи), Милоша, Луку и Давида.

-друга кућа је Павлова грана који је имао Ристивоја а Ристивој Петра, Николу(1775-), Јосипа(1780-) и Ђоку(1793-)

-трећа кућа је Василијева (можда је био Павлов син?) грана који је имао Мијаила, Ђока и Петронија. Ђоко и Петроније су се почетком 19. века одселили у Равни и по мајци Тодори су прозвани Тодорићи, док се Мијаило иселио негде другде или није оставио потомство.

Пишем све ово јер сам видео да неки који су радили родослов за Радибратовиће нису добро могли да одреде међусобне релације у тим првим генерацијама.

Такође постоји проблематика у вези тога да ли су Вилотијевићи род са Радибратовићима или не. Не могу се повезати у родослову, и живели су одвојено од осталих Радибратовића, али је чињеница да су били у селу у 18. веку, да славе исту славу и да се сахрањују у исто гробље па бих рекао да је већи степен вероватноће да јесу род. Крајем 18. века су у једној кући живели браћа Вилотије и Андрија, синови Ивана. Од Вилотија су Вилотијевићи а од Андријиног сина Борисава су Борчићи.
Ovi Vilotijevići bili moglo biti da su jednorodni sa Vilotićima iz Foče ?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #32 послато: август 25, 2018, 05:15:33 поподне »
Ovi Vilotijevići bili moglo biti da su jednorodni sa Vilotićima iz Foče ?

Тешко, пошто је Вилотије живео у Рожанству у другој половини 18. века

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #33 послато: август 28, 2018, 03:09:17 поподне »
Рожанство

Недовићи су малобројна породица у Рожанству која је досељена још у 18. веку, славе Лучиндан. Старије презиме је вероватно било Делић пошто су се писали у неким тефтерима из 19. века као Делићи. Љубомир Мићић их уопште не спомиње у поглављу о Рожанству. Родоначелник Недовића је био Недо који је имао два сина: Милисава и Максима. Милисав је имао Јована, Антонија и Марка; а Максим Петра, Стевана и Обрада. Почетком 19. века Милисав се са својим синовима негде иселио, а у Рожанству су остали Петар , Стеван и Обрад. Обрад није имао мушких потмака и сви Недовићи у Рожанству потичу од Петра и Стевана. Увек су били малобројна фамилија од неколико кућа. Д. Борчић наводи да потичу из дробњачког засеока Скок, а др Раде Познановић да су вероватно негде из околине Дурмитора.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #34 послато: септембар 03, 2018, 07:36:58 поподне »
Крајем 18. века била су 4 свештеника на Златибору: Андрија Степанов Поповић из Кремана, Митар Мијаилов Туцовић из Гостиља, и у Љубишу Смиљанићи Филип Милутинов и Никит Радулов. Све три породице спадају у најстарије породице досељене на Златибор и наставиле су да дају свештенике и током 19. века.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #35 послато: септембар 08, 2018, 09:52:20 поподне »
Смиљанићи из Љубиша су дали још свештеника током 18. века:

Милутин Ђуров (убијен 1785)
Ђорђије (Георгије) Ђуров (умро око 1770), ктитор цркве у Сирогојну
Тома Јованов (можда умро негде у периоду 1792 - 1795)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #36 послато: октобар 03, 2018, 04:42:57 поподне »


"Да се зна када би гладна година у Дробњацима у лето 7228. , и раселише се и одоше у доњу (земљу) сви Дробњаци листом у ужичку нахију..."

-стари српски записи и натписи књ. 5 стр 36
запис је датиран у 1720.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #37 послато: октобар 05, 2018, 10:27:48 пре подне »
Жигале

Кнежевићи (Савићи) у Жигалима су потомци Саве Жигалца, они су у другој половини 18. века били наследни бератлијски кнезови кнежине Црне Горе. Др Жарко Шћепановић наводи да су пореклом из Премћана код Колашина, славе Ђурђиц. Сава је имао четири сина: Стевана (од њега су Кнежевићи, Иркићи и Савићи), Мијаила (од њега су Вермезовићи и Јовановићи), Митра и Гаврила. Крајем 18. века Мијаило, Митар и Гаврило су живели у суседном Бјелишу (данас део Бранежаца) , па су се кнез Митар и Гаврило негде иселили или им се угасила лоза а Мијаилови потомци су се у 1820-им вратили у Жигале.

Саво Жигалац је по предању први кнез кнежине Црне Горе из ове породице, после њега наследио га је прво његов син Мијаило. Др Радмила Тричковић сматра да је он био "Мика" који се наводи као један од три јамаца за рају ужичке нахије у 1749. мада треба имати резерву према томе. Негде између 1780. и 1794. Мијаило је умро и наследио га је његов рођени брат Митар (негде се наводи још и као Дмитар или Димитрије) и он је био кнез све до српских устанака.
« Последња измена: октобар 05, 2018, 12:45:57 поподне НиколаВук »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #38 послато: фебруар 03, 2019, 10:38:38 поподне »
Љубиш

Код Љ. Мићића у поглављу о Љубишу има грешка, Јоксимовићи и Цвјетићи су род са Жунићима, док Терзићи и Лазовићи вероватно нису род са Жунићима како је написано