Ајд и ја да се огласим...
Видим да је овај грб успео немогуће - сви су се Срби сложили око неке теме...
Пробаћу да будем што концизнији, мада није то баш једноставно.
Као прво, моја позиција није баш згодна. Требало би да браним нешто у чему сам учествовао, али моје учешће је било углавном техничке природе. Тачније, увек када обављам улогу хералдичког уметника, т.ј. радим по нечијем блазону, трудим се да сузбијем сујету и радим оно што се од мене тражи, а то је цртање. Тада настојим да што боље остварим замисли онога ко је осмислио грб. То, наравно, не значи да немам предлоге и сугестије, и они се често уваже, а често хералд има другачије мишљење. Онда ја нацртам оно што се тражи, иако бих ја лично то другачије, иако нисам променио мишљење око тога. Трудим се да будем кооперативан и да радим свој посао. Наравно, предуслов је да радим са хералдом у чије знање и стручност имам потпуно поверење, а то је најчешће уважени ђакон Ненад Јовановић. И сматрам да је тај мој став исправан, зрео и професионалан. Паралела би била са мојим послом шефа градилишта. Безброј пута се не слажем са пројектом, сугеришем надзору, али ипак урадим онако како је стручни пројектант предвидео а не како бих ја да сам на његовом месту.
Друго, покушаћу да избегнем ситуацију да будем адвокат овог грба, баш због тога што је моја функција она коју сам навео.
Неукусно би било и да се изјашњавам у којој мери се слажем са вама. Могу да кажем само да сматрам да ваша критика није неутемељена, и да сам отприлике и очекивао овако нешто.
Ипак морам да се осврнем на пар ствари.
Прво је став да хералдички уметник треба да одбије да учествује у нечему што му се не свиђа и са чиме се не слаже.
Пре свега, овај грб је хералдички исправан, то је чињеница! А моја "црвена линија" је повучена ту. Ако клијент, био то грађанин, општина, манастир, жели нешто што крши хералдичка правила, ту нема компромиса! Али сада долазимо до дилеме да ли клијент има уопште право да изрази жељу, а ако има, а она не крши правила струке већ је дискутабилна са становишта естетике, доброг укуса или слично... шта ту ваља чинити? Моје је тада да сугеришем, објасним, образложим... а ако клијент и даље остане при своме? Па зар не треба тај грб да буде пре свега по укусу онога ко ће да га баштини, а наше је да обезбедимо поштовање правила, усмеравамо клијента колико је то могуће, и урадимо наш део посла што поштеније и квалитетније. Ја нисам овлашћен ни од каквог ауторитета да додељујем грбове. Компромис је ту неопходан. Наравно, највише волим да ми клијент (није баш лепа реч, али не знам бољу) да одрешене руке и да је он такав да усваја све што му кажем, и такви грбови увек испадну најбоље. Али у пракси је чешће ово прво.
И сматрам да је то легитимно!
Друго...створила се нека слика да су игуман Сава и остала братија као нешто запели, вршили притисак, били неразумни и мешали се у нешто што не знају. Иако нисам лично био у контакту с њима, никако нисам стекао такав утисак. Прихватили су све ђаконове сугестије око штита и шаржи, али ови држачи јесу били њихова жеља. Дакле, жеља, не притисак. Није ту било конфликта или слично. Ми смо мислили да им треба испунити ту жељу, иако сам ја одмах знао како ће то да изгледа, и то ме је врло бринуло. Али мислим да их не треба кривити, жеља им је легитимна, вероватно у њиховим замислима то изгледа много лепше, али ја једноставно нисам могао да урадим ништа друго него да их нацртам онако какви су. Ту нема никаквог простора за маневар, исказивање, стилизацију...они су већ стилизовани на тај, за хералдику не баш најсрећнији начин.
Иначе, држачи нису "хералдички лав и грифон" већ конкретне мермерне фигуре лава и грифона са улаза у храм, и вероватно ће тако некако да пише и у блазону.
На крају, мислио сам да ће нашу јавност да занима више прича о шаржама, овој бедемској круни са куполом, постаменту... надао сам се да би дискусија могла да иде у том неком правцу... а лава и грифона да пустимо мало, да не штуцају више...
