Аутор Тема: Шумадија  (Прочитано 1677 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Шумадија
« послато: јануар 06, 2018, 03:55:02 пре подне »
Село Борач (Кнић)


Црква светог архангела Михаила у Борчу је српска православна црква у селу Борач, општина Кнић, епархија жичка.
Према неким ранијим, а и новијим истраживањима утврђено је да је првобитна црквена грађевина постојала на данашњем платоу још у време краља Драгутина између 1276. и 1282. године. Цркву је обновио цар Душан по молби свештенства и народа 1350. Борачка црква везана је за имена још неких познатих српских владара који су град Борач користили као привремену летњу резиденцију, јер је у њему било смештено средиште врховне власти средњевековне српске државе. Обновитељи су били кнез Лазар (1383. године), деспот Стефан Лазаревић, Радич Поступович, велики челник и обласни војвода деспота Ђурђа Бранковића. 1433. године више пута цркву су рушили Угри у надирању са севера. Обновили су је 1511. монаси манастира Благовештење. Како је у летопису записано борачка црква је била под управом овог манастира пуних 40 година све до 1551. У 16 веку обновио је патријарх пећки Макарије Соколовић о чему сведочи натпис изнад улазних врата из припрате у наос цркве. После обнове цркве Макарије је послао најбоље Атонске фрескописце да ураде животопис за цркву. Тај животопис није сачуван у целости. Овај животопис је од великог значаја јер потиче из 16. века. Последњи пут цркву су опустошили Турци за време Таковског устанка 1815. године. Настојањем кнеза Милоша црква је 1818. године поново обновљена. Исте године постављена су врата на цркви и припрати.




На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #1 послато: јануар 06, 2018, 04:00:45 пре подне »
Село Чумић


симо

  • Гост
Одг: Шумадија
« Одговор #2 послато: јануар 06, 2018, 11:10:17 пре подне »
Село Борач (Кнић)

Црква светог архангела Михаила у Борчу је српска православна црква у селу Борач, општина Кнић, епархија жичка.


Живописна и лијепа црквица. Нисам очекивао ове силне стијене у Шумадији.  :)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #3 послато: јануар 06, 2018, 02:27:37 поподне »
Живописна и лијепа црквица. Нисам очекивао ове силне стијене у Шумадији.  :)
Oна је баш испод Борачког крша где су и остаци тврђаве...(30 км од Крагујевца, код Кнића)
Борач (стсл. Гꙋадь Боꙋьчь, Боꙋачь,Castrum Borich, Boroch, Borith, Borych, Borcz, Barch, Borac, Boraz, Boraç) је тврђава у Србији чије се рушевине налазе на Борачком кршу, изнад истоименог села,10 километара северозападно од Кнића. Није познато када је утврђење подигнуто, пошто његово прво сигурно помињање потиче из 1389. године, док се сама жупа Борач, чије је средиште било, помиње још у првој половини XIII века. Највећи успон доживљава у доба Деспотовине, за време Стефана Лазаревића (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) бива једно од најзначајнијих утврђења у држави[1], а након његове смрти, после губитка Београда и Голупца, Ђурађ Бранковић (1427—1456) ојачава Борачки град[1]. Остаци тврђаве нису археолошки истражени[2][1], а заједно са црквом у подножју Борачког крша, налазе се под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[3].
Борач је, у средњем веку, био средиште истоимене жупе односно власти (у доба Деспотовине). У повељи Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196—1217, краљ 1217—1228), коју је издао својој задужбини, манастиру Жичи, први пут се помиње жупа Борач[2]. Један минеј, који се датира у XIII-XIV век, помиње тврђаву Борач, али научници сматрају да се то односи на истоимено утврђење у Дреници[2].

После Косовске битке, током јесени 1389. године, снаге краљевине Мађарске предвођене Жигмундом Луксембуршким (1387—1437) су упале у Србију. Том приликом су освојени Борач и оближњи Честин, а Жигмунд је под Борчем издао седам повеља. Борбе у том делу Србије су настављене и током наредне 3 године, да би, после Никопољске битке (1396) и пропасти Вука Бранковића војска краљевине Мађарске поново упала у Србију 1397. године. У том походу заузет је Борач, док су неуспешно опседана околна утврђења, Честин и Неваде.

У доба Деспотовине, Борач је имао значајну улогу, као место једног од дворова Стефана Лазаревића. У њему је 1405. године издао повељу којом је потврдио повластице у трговини, које су уживали грађани Дубровачке републике у Србији,[4] а током јуна 1427. године, Стефан је боравио на свом двору, у селу Бело Поље, северозападно од Борча.

После његове смрти, Ђурађ Бранковић је ојачао тврђаву Борач, која је, уз Островицу, остала једино јаче утврђење у северном делу Србије, после губитка Београда и Голупца. Током првог пада Деспотовине, Османлије су Борач заузеле и разрушиле 1438. године. После Дуге војне и Сегединског мира, којим је 1444. године обновљена Српска деспотовина, Борач је враћен деспоту Ђурђу, а коначно је пао у отоманске руке, највероватније 1458. године, заједно са Островицом[2].
Остаци Донжон куле






Ово је можда једини предео у срцу Шумадије са оваквим стенама, тј. цело брдо је стеновито




Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Шумадија
« Одговор #4 послато: јануар 06, 2018, 03:32:07 поподне »
Село Чумић



Душанe,
хвала на лeпим сликама сeла Чумић.

Одатлe ми јe била прабаба по оцу (њeгова жeнска линија), даклe мајка мојe бабe по оцу!Наста Васић.

Фамилија  Васић. Имала јe браћу!

Да ли су изумрли?

Иматe ли можда сликe старих гробова у Чумићу? Има ли сeло својe гробљe?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #5 послато: јануар 06, 2018, 03:49:34 поподне »
Душанe,
хвала на лeпим сликама сeла Чумић.

Одатлe ми јe била прабаба по оцу (њeгова жeнска линија), даклe мајка мојe бабe по оцу!Наста Васић.

Фамилија  Васић. Имала јe браћу!

Да ли су изумрли?

Иматe ли можда сликe старих гробова у Чумићу? Има ли сeло својe гробљe?
Немам слике гробља, али у селу постоје два гробља...распитаћу се сутра за Васиће, пошто идем тамо...Видим на страници о Чумићу да су Васићи дошли између 1690 и 1736 у Чумић, славе Митровдан и дошли су из Ибарског Колашина...

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Шумадија
« Одговор #6 послато: јануар 07, 2018, 01:06:11 поподне »
Хвала Душанe!
Срeтан Божић тeби и свим Чумићанима!

Одох да провeрим књигe  староставнe за славу ових мојих Васића!
Нeмам податкe за славу!

Васићи су удали своју кћeрку и сeстру Насту за извeсног Радојка Пeтровића из сeла Мирашeвац, Рача!

Тазбина га нијe баш по добру запамтила, па кад јe Наста 27. 10.1922. годинe умрла на порођају, њу и њeног малог сина Живана су однeли и сахранили у Чумићу.

Наста Васић, удата Пeтровић била јe кћи Радована и Маријe Васић.
Имала јe браћу: Илија Васић и Милија Васић (син Срeћко Васић) и сeстру: Цагина Васић (син Милојe).

Има ли кога да јe жив од тих Васића данас и да ли им јe слава Митровдан?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #7 послато: јануар 07, 2018, 05:41:21 поподне »
Хвала Душанe!
Срeтан Божић тeби и свим Чумићанима!

Одох да провeрим књигe  староставнe за славу ових мојих Васића!
Нeмам податкe за славу!

Васићи су удали своју кћeрку и сeстру Насту за извeсног Радојка Пeтровића из сeла Мирашeвац, Рача!

Тазбина га нијe баш по добру запамтила, па кад јe Наста 27. 10.1922. годинe умрла на порођају, њу и њeног малог сина Живана су однeли и сахранили у Чумићу.

Наста Васић, удата Пeтровић била јe кћи Радована и Маријe Васић.
Имала јe браћу: Илија Васић и Милија Васић (син Срeћко Васић) и сeстру: Цагина Васић (син Милојe).

Има ли кога да јe жив од тих Васића данас и да ли им јe слава Митровдан?
Хвала, Христос се роди! Разговарао сам данас са комшијом у Чумићу и рекао ми је да има Васића, али није могао да се сети шта славе...Хвала на поздраву, мени је баба по мајци из Чумића, а иначе имамо плац на самој граници Лужница и Чумића, где барем недељно одемо, али детаљно више знају сами мештани, па ако те нешто још буде занимало, можда контакт на Васиће, распитаћу се

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Шумадија
« Одговор #8 послато: јануар 07, 2018, 07:15:11 поподне »
Хвала Душко!

Тeби баба по мајци, мeни прабаба по оцу (стари јe то свeт, изумрeо одавно, та моја прабаба Наста јe била 1882 годиштe ).Можда су твоји чукунбаба и чукундeда, или још њихови стари били њeни вршњаци.....

Па, ипак ти си ми драгоцeни гласник....

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #9 послато: јануар 09, 2018, 01:51:09 пре подне »
Околина Крагујевца





На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #10 послато: јануар 09, 2018, 02:32:39 пре подне »
Крагујевац
Денин конак (кућа из доба Кнеза Милоша), данас ресторан "Ловац"

Некадашња Управа Колоније (Стара радничка колонија)

Соколана у насељу "Стара радничка колонија"




На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #11 послато: април 28, 2018, 12:46:37 пре подне »



Запис у Доњој Сабанти


Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 299
Одг: Шумадија
« Одговор #12 послато: јун 02, 2018, 07:50:29 пре подне »
И ја сам у мојим истраживањима, посредним путем дошла до Васића. тачније до Васић Миодрага трговца 
који је 1928 год. једини свечар у Београду, ретке славе Св. апостол Филип (27. новембар) .
 У  попису пореских глава за  град Београд за 1840 год. наишла сам  на име  Васић Никола.
Интересује ме порекло ових Васића због ретке славе, обзиром да моја породица једина у Београду слави ову славу.
Можда баш и Ибарски Колашин? Старо презиме Васића ?

Има ли кога да јe жив од тих Васића данас и да ли им јe слава Митровдан?
« Последња измена: јун 02, 2018, 11:35:18 пре подне Amicus »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #13 послато: јул 31, 2018, 05:22:29 пре подне »
Стара и нова црква Св. Илије у Горњој Трнави код Тополе (прва слика је поглед од имања ујчевине)

« Последња измена: јул 31, 2018, 05:30:00 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шумадија
« Одговор #14 послато: јул 31, 2018, 05:54:35 пре подне »
Село Медвеђа код Трстеника, очевина
Selo Medveđa kraj Trstenika

Crkva Svetog Nikole u Medveđi kod Trstenika

Zgrada stare škole u Medveđi, sedište Udruženja građana “Stara škola Medveđa”

Pogled na dvorišnu fasadu škole u Medveđi


Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 299
Одг: Шумадија
« Одговор #15 послато: јул 31, 2018, 07:42:53 пре подне »
Душко Вучко,
уживала сам гледајући ове фотографије....