Аутор Тема: Плавно и Радљевац код Книна  (Прочитано 4817 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Плавно и Радљевац код Книна
« послато: јануар 05, 2018, 04:40:24 поподне »
Плавно је некад било највеће село у книнској општини и једно од већих српских села у Далмацији.
Радљевац је мање познат, налази се oko 6 км јужно од Плавна.
Радљевац је био везан за Плавно, у Радљевцу је постојала основна школа али само IV разреда, а од V до VIII су ишли у школу у Плавно.
У Радљевцу је постојала капела а не црква и нису имали сталног свештеника па им свештеник долазио из Плавна и Отона.


Плавно  https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно
Налази се на граници (на тромеђи) Далмације, Лике и Босне. Лежи на узвишитој равници, при брдском подножју. Куће су поређане у округ, док је скоро усред села црква светог Ђорђа, саграђена 1618. године. 
Презимена:
Алфировић (Ђурђевдан), Бурсаћ (Ђурђевдан) , Драгишић (Ђурђевдан) , Дубајић (Ђурђевдан) , Двокић (Ђурђевдан) , Чупковић (Ђурђевдан) , Камбер (Ђурђевдан) , Перић (Ђурђевдан), Шакан (Ђурђевдан) , Цвијановић (Ђурђевдан) , Јанкелић (Ђурђевдан) , Оруч (Ђурђевдан) , Јовичић (Ђурђевдан) , Лалић (Ђурђевдан) , Јапалак (Ђурђевдан) , Пајић (Ђурђевдан), Петровић (Ђурђевдан) , Савић (Ђурђевдан) , Маринковић (Ђурђевдан) , Вундук (Ђурђевдан) , Грубор (Ђурђевдан) , Зарач (Ђурђевдан) , Бјелинић (Аранђеловдан), Бојанић (Аранђеловдан) , Родић (Аранђеловдан) , Русић (Аранђеловдан) , Ђумић (Аранђеловдан) ,  Радиновић (Никољдан) , Карановић (Никољдан) , Курајица (Стевањдан) , Ђурић (Стевањдан) , Торбица (Стевањдан) , Кривошија (Јовањдан) , Грмуша (Јовањдан) , Кантар (св. Лука) , Опачић (св. Лука) , Пинтар (Св. Врачи) , Штрбац (св. Врачи) , Тинтор (св. Врачи) Шимић (св. Никола) , Вејновић (св. Василије) , Карна (Аранђеловдан).

Радљевац  https://sr.wikipedia.org/wiki/Радљевац
Имају два Радљевца, а у ствари то је једна пореска општина, један део је припадао парохири Плавну, а други Отону.  Село се дели се на Тинторову варош, Маркелића варош, Стојаковића варош, као и Радљевац
У селу Радљевцу који је ближи Отону, ове су породице:
Тунић (Јовањдан) , Добријевић (Стевањдан) , Миљевић (Стевањдан) , Новковић (Јовањдан) , Бајић (Јовањдан) , Поповић (Ђурђевдан) , Лукач (Јовањдан)
Други део Радљевца према Плавну припада парохији Плавно и у њему су ови родови:
Тинтор (св. Врачи) , Маркелић (Ђурђевдан) , Стојаковић (Аранђеловдан) , Добријевић (Стевањдан)

« Последња измена: јануар 05, 2018, 04:50:00 поподне Свевлад »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1378
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #1 послато: јануар 05, 2018, 05:01:54 поподне »
Штета што ови Стојаковићи неће да се тестирају.

Jelic

  • Гост
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #2 послато: јануар 05, 2018, 05:16:44 поподне »
Штета што ови Стојаковићи неће да се тестирају.

Да, знали би смо онда јесу ли "прави" Родићи или не. :)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #3 послато: јануар 05, 2018, 05:25:28 поподне »
Ево шта је Накићеновић записао о Плавну:
Село је подијељено на четири краја, која се зову овдје "Чавушљуци", бива по броју бирања сеоских чавуша (гласника) и то су Зорићи, Ђурићи, Бојанићи и Торбице. Чавушљуци су удаљени по 1/2 сата један од другога, а раставњени су потоком Башинцем и Вилесовицом.

Од Плавна сјеверно, на босанског граници вијуга се "Црни Поток." Приповиједају да се назвао црним, јер много пута су ту Турци пострадали. Године 1875. овдје је био Петар Мркоњић (Краљ Петар I) и јуначки устанак потпомогао против турског господства у Босни...

Плавањску парохију састављају Плавно и Радљевац. Плавно село дијели се на Плавно, Црни Поток, Орловицу, Превију и Дошницу.
У Плавну има доста појата, а некоји сељаци имају и по двије. Цијело Плавно има око 200 појата. Од чланова породице баве код појата једино мушкарци. Сељаци не праве колибе у пољу , већ их граде на брду, у гају у својој огради.
Зими у њима презими благо. Има тамо још и добрих пашњака. Љети кад у селу настану врућине, и кад се забрани паша у пољу поред усјева, благо се јави или гони у планину, гђе има изобиља траве и хладовине. Осим чобана у већим и богатијим колибама има по једно женско, коју зову мајом или планинком. Она спрема јела за чобане, пере рубље, музе благо, сири сир, мете масло итд.

У селу постоје развале старе градине из доба млетачког господства (1688-1797). У њој је била стража. Озидана је на брежуљку, на начин да се из ње види друга градина у селу Отону, о од ове опет  виђа трећа итд. У она времена овим су се начином из градина давали знакови.

Плавно село је добило име можда по положају, јер је земљиште плодно и плавно од воде, јер овуда пролазе потоци: Дошница и Башинац, који често поље плавањско поплављују.             
« Последња измена: јануар 05, 2018, 05:27:40 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #4 послато: јануар 05, 2018, 05:46:39 поподне »
Од плавањских родова Радиновићи су дошли из Голубића средином 19-ог века, Вејновићи су дошли из Мокрог Поља, Штрбци су дошли из Босне отприлике у време Првог светског рата, Шимићи су дошли из Голубића (книнског) 1718. године, Вукобрати су дошли из Оћестова и некад су се презивали Кнежевић.
За Опачиће мислим да су дошли из Буковица или Равних Котара у првој половини 18-ог века.
Плавањски Тинтори су дошли у Плавно из оближњег Радљевца, а даље порекло ми није познато.

Остали родови би требало да су дошли из Бјелајског поља 1692. године.

1692. године у Книнску Крајину из Бјелајског поља је дошло око 5000 православних Срба, међу којима је било око 1300 способних за оружје.
Ту сеобу су предводиле "арамбаше" Павле Ђурић, Тодор Зорић и Никола Перић, поред Плавна тад су насељени и Зрмања, Пађене, Мокро Поље, Отон, Ервеник и Жегар.

Ђурићи, Зорићи и Перићи су били засеоци села Плавна. Презиме Зорић је временом нестало тј. од њега су настали Петровићи, Маринковићи и Савићи, по браћи Петру, Маринку и Сави. 
Ђурићи су били врло бројни у Плавну, до 1995. године у Плавну је било око 40 кућа Ђурића.   

Презимена Карна и Пинтар у новије време нису постојала у Плавну, али Накићеновић их је записао.
« Последња измена: јануар 05, 2018, 05:50:29 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #5 послато: јануар 05, 2018, 09:31:25 поподне »
Кад је у питању генетика родова из Плавна и Радљевца једино што се за сада зна јесте да су Бурсаћи из Плавна R1a-M458, а Бајићи из Радљевца N2.

99% је извесно да су Грубори R1a-Z280, Опачићи I2a-Din, Родићи и Новаковићи I2-CTS10228, Ђурићи I2-PH908, Миљевићи и Добријевићи R1b-U152 и Тинтори J2b1.

Маринковићи, Савићи и Петровићи би могли лако бити I2-PH908 (У Лици су Зорићи Динарик југ, а Маринковићима, Петровићима и Савићима је некад презиме било Зорић).

Грмуше би могле бити I2-PH908 (Грмуше на Банији са славом св. Јован су I2-PH908, св. Јована славе и Грмуше из Плавна).

Ђумићи су вероватно I2-CTS10228 или I1-P109 (Ђумићи из Лике који славе Аранђеловдан исто као они из Плавна су I1-P109, а с друге стране Ђумићи би требали да су повезани са Родићима).

   


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1378
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #6 послато: јануар 06, 2018, 03:09:36 пре подне »
Џаба нам сви тестирани, кад не знамо шта су Стојаковићи. Можемо само да нагађамо из погрешних предања. Ваљда ће се једнога дана појавити неки Стојаковић.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4036
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #7 послато: јануар 06, 2018, 03:22:18 пре подне »
Џаба нам сви тестирани, кад не знамо шта су Стојаковићи. Можемо само да нагађамо из погрешних предања. Ваљда ће се једнога дана појавити неки Стојаковић.
Ко зна...када смо могли наћи Карађорђевиће,Тесле, ваљда ћемо и Стојаковиће наћи...ја верујем у то  :)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #8 послато: јануар 06, 2018, 10:28:23 пре подне »
Ко зна...када смо могли наћи Карађорђевиће,Тесле, ваљда ћемо и Стојаковиће наћи...ја верујем у то  :)

 ;D

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #9 послато: јануар 10, 2018, 12:25:44 пре подне »
Кад су Млечани за Морејског рата, у постепеном продирању у далматинску унутрашњост освојили Книн (септембра 1688.) и тиме истиснули Турке из задњег кутка горњодалматинског копна, Книнска Крајина је (а нарочито њен северозападни део) била потпуно опустела. 
Кад је у пролеће 1692. на управу Далмације дошао генерални проведитор Данијел Долфин кандијски ветеран пун искуства и енергије, млетачки посед Далмације је на северозападној граници добио новог опасног суседа Аустријанце. Освојивши Лику у лето 1689. Аустријанци су повизивајући се да је Лика део Угарске краљевине а да је река Зрмања природна граница Лике, почели да својатају све крајеве северно од Зрмање, иако су Млечани били у те крајеви продрли и из њих изгнали Турке. Тиме је читаво велебитско подгорје од Лукова до Јасеница и сва десна обала Зрмање са Звониградом постала предмет аустријски претензија на штету Млечана. Насупрот тим претензијама Млечани су истицали уговор о савезу и тврдили да је планина Велебит, а не река Зрмања граница између Лике и Далмације.
Опустела Книнска крајина могла је у тим приликама да бозобзирном савезнику да буде мамац за акт насилне окупације. Од таквог акта су Млечани стрепели , па је из предострожности, тебало да да се рупа отворена у граници затисне. Пусти крај требало је населити густо с елементима који ће бити веран дужду и добровољно ратоборан да се одупре сваком покушају насилне окупацију. Босна је одувек била велики резервоар који је давао људску принову опустошеној и расељеној Далмацији. Долфин није по сопственом искуству познавао народ из те области, а још мање његова својства у сваком поједином крају. Али је за то у својој служби имао главаре Ускока, који су небројеним упадима и рацијама по Босни стекли савршено познавање и земље и народа. Нема сумње да су ти главари сврнули провидурову пажњу на крај чији је живаљ имао услове који су се за ту прилику тражили. Тај крај је био Бјелај и његово поље у западној Босни. 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #10 послато: јануар 10, 2018, 12:46:45 пре подне »
Кад су Млечани за Морејског рата, у постепеном продирању у далматинску унутрашњост освојили Книн (септембра 1688.) и тиме истиснули Турке из задњег кутка горњодалматинског копна, Книнска Крајина је (а нарочито њен северозападни део) била потпуно опустела. 
Кад је у пролеће 1692. на управу Далмације дошао генерални проведитор Данијел Долфин кандијски ветеран пун искуства и енергије, млетачки посед Далмације је на северозападној граници добио новог опасног суседа Аустријанце. Освојивши Лику у лето 1689. Аустријанци су повизивајући се да је Лика део Угарске краљевине а да је река Зрмања природна граница Лике, почели да својатају све крајеве северно од Зрмање, иако су Млечани били у те крајеви продрли и из њих изгнали Турке. Тиме је читаво велебитско подгорје од Лукова до Јасеница и сва десна обала Зрмање са Звониградом постала предмет аустријски претензија на штету Млечана. Насупрот тим претензијама Млечани су истицали уговор о савезу и тврдили да је планина Велебит, а не река Зрмања граница између Лике и Далмације.
Опустела Книнска крајина могла је у тим приликама да бозобзирном савезнику да буде мамац за акт насилне окупације. Од таквог акта су Млечани стрепели , па је из предострожности, тебало да да се рупа отворена у граници затисне. Пусти крај требало је населити густо с елементима који ће бити веран дужду и добровољно ратоборан да се одупре сваком покушају насилне окупацију. Босна је одувек била велики резервоар који је давао људску принову опустошеној и расељеној Далмацији. Долфин није по сопственом искуству познавао народ из те области, а још мање његова својства у сваком поједином крају. Али је за то у својој служби имао главаре Ускока, који су небројеним упадима и рацијама по Босни стекли савршено познавање и земље и народа. Нема сумње да су ти главари сврнули провидурову пажњу на крај чији је живаљ имао услове који су се за ту прилику тражили. Тај крај је био Бјелај и његово поље у западној Босни.

Бацивши око на Бјелајце, Долфин је усвојио поступак уобичајен код млетачких власти кад се радило о домамљивању народа на своју територију: почео је да их узнемирује пљачкашким походима Морлака.  У то доба турска сила је била толико мала да је била немоћна да заштити своје поданика не периферијама царства. Запуштеним од државе и упућенима на самопомоћ Бјелајцима није остало другог средства да се спасу од пљачке и пустошења него откуп мира од Морлака и обавеза на харач. То међутим Долфину није било довољно: он је Бјелајце требао да њиховом живом силом и јефтином снагом запоседне празну границу према аустријској Лици. Долфин је преко поглавица својих Морлака задобио за себе бјелајске кнезове и позвао их на сеобу у млетачки крај.  21. марта 1692. Долфин је са кнезовима Павлом Ђурићем, Николом Пирићем (Перићем) и Тодором Зорићем склопио писмени уговор у којем су се ови обавезали да ће закрвити са Турцима и са својим народом оставити стару постојбину и прећи у млетачко поданство. Долфин се са своје стране обавезао у име млетачке владе, да ће уступити том народу земље, гајеве, пашњаке и воде у селима Плавно, Зрмања, Пађене, Отон, и Мокро Поље.  Специјално за себе кнезови су издејствовали обећање плата и месечних потпора у хлебу. Кад је уредио ствар са кнезовима Долфин је приступио извођењу своје основе. Да омогући и заштити сеобу он је концем маја 1692. покренуо Морлаке из Котара, Шибеника, Дрниша и Книна под вођством Фрање Поседарског, Завише Јанковића и Андрије Бутковића, на поход у западну Босну. Ова војска је прегазила Уну близу извора и изненада упала у Босну. Док је Јанковић са коњицом зашавши дубоко у залеђе пустошио крај око Рипча и Бихаћа, остали су Ускоци ударили на малобројне бјелајске Турке, затворене у диздаревој кули и присили ли их на предају. Кроз то су кнезови дигли народ на полазак и попаливши села, усеве и шуме праћени војском која је вукла неколико стотина заробљене турске чељади и неколико десетина осечених турских глава на приказ Долфину.  Почетком јуна 1692. стигли су њих 5000 на броју од којих је 1300 способо за оружје, са стоком и свом покретном имовином у нову постојбину.     
« Последња измена: јануар 10, 2018, 12:49:00 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #11 послато: јануар 10, 2018, 01:16:28 пре подне »
Бацивши око на Бјелајце, Долфин је усвојио поступак уобичајен код млетачких власти кад се радило о домамљивању народа на своју територију: почео је да их узнемирује пљачкашким походима Морлака.  У то доба турска сила је била толико мала да је била немоћна да заштити своје поданика не периферијама царства. Запуштеним од државе и упућенима на самопомоћ Бјелајцима није остало другог средства да се спасу од пљачке и пустошења него откуп мира од Морлака и обавеза на харач. То међутим Долфину није било довољно: он је Бјелајце требао да њиховом живом силом и јефтином снагом запоседне празну границу према аустријској Лици. Долфин је преко поглавица својих Морлака задобио за себе бјелајске кнезове и позвао их на сеобу у млетачки крај.  21. марта 1692. Долфин је са кнезовима Павлом Ђурићем, Николом Пирићем (Перићем) и Тодором Зорићем склопио писмени уговор у којем су се ови обавезали да ће закрвити са Турцима и са својим народом оставити стару постојбину и прећи у млетачко поданство. Долфин се са своје стране обавезао у име млетачке владе, да ће уступити том народу земље, гајеве, пашњаке и воде у селима Плавно, Зрмања, Пађене, Отон, и Мокро Поље.  Специјално за себе кнезови су издејствовали обећање плата и месечних потпора у хлебу. Кад је уредио ствар са кнезовима Долфин је приступио извођењу своје основе. Да омогући и заштити сеобу он је концем маја 1692. покренуо Морлаке из Котара, Шибеника, Дрниша и Книна под вођством Фрање Поседарског, Завише Јанковића и Андрије Бутковића, на поход у западну Босну. Ова војска је прегазила Уну близу извора и изненада упала у Босну. Док је Јанковић са коњицом зашавши дубоко у залеђе пустошио крај око Рипча и Бихаћа, остали су Ускоци ударили на малобројне бјелајске Турке, затворене у диздаревој кули и присили ли их на предају. Кроз то су кнезови дигли народ на полазак и попаливши села, усеве и шуме праћени војском која је вукла неколико стотина заробљене турске чељади и неколико десетина осечених турских глава на приказ Долфину.  Почетком јуна 1692. стигли су њих 5000 на броју од којих је 1300 способо за оружје, са стоком и свом покретном имовином у нову постојбину.   

У испуњењу преузетих обавеза, Долфин је 6. јула 1692. одредио сваком од споменуте тројице кнезова плату од 10 хиљада дуката и једну меру хлеба на месец. 
7. јула доделио је досељеницима инвеституру на села Плавно, Зрмања, Пађене, Мокро Поље, и Отон; 14. августа дозволио је кнезу Николи Пирићу употребу куле Мухамед-бега Дуракбеговића у Плавну.
Један документ из истог времена спомиње међу селима која су населили Бјелајци још Ервеник и Жегар.  Ваљда села уступљена Бјелајцима од Долфина нису била довољна за толики народ, па је то бјелајско насеље протегло један свој корак даље низ Зрмању и захватило села Ервеник и један део села Жегар. За већи део Жегара утврђено је да је насељен оним истим староседелачким живљем који се 1647. при почетку Кандијског рата био уселио у Будин код Поседарја, а по изгону Турака 1683. повратио се опет на стара кућишта.

1. децембра 1692. Бјелајци за сами месечни хлеб, постављају пограничну стражу, која покрива и Задарски котар и Книнску крајину.
11. августа 1693. кнез Павле Ђурић је већ погинуо у једном окршају "у служби дуждевој."

 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #12 послато: јануар 10, 2018, 03:49:08 поподне »
У Плавну је 1540. године пописана 71 кућа.
Године 1550. године у Плавну је пописано 42 куће.     
Пре поменутог насељавања постоји још један податак да је 1636. године у њему живи 500 православних становника.

Након насељавања постоји податак да се децембра 1694. године у Плавну помиње више од 50 породица.
Турски попис нахије Плавно 1702. године налази 70 кућа, од чега 8 кућа Ђурића, 4 куће Бурсаћа, 3 куће Драгишића и 1 кућа Грубора.

Године 1830. Плавно има 1644 становника у 244 куће, док Радљевац има 399 становника у 67 кућа.
Године 1840. парохија Плавно је имала 1760 становника, чиниле су је Плавно и Радљевац.
 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #13 послато: јануар 15, 2018, 12:55:59 поподне »
Презимена:
Алфировић (Ђурђевдан), Бурсаћ (Ђурђевдан) , Драгишић (Ђурђевдан) , Дубајић (Ђурђевдан) , Двокић (Ђурђевдан) , Чупковић (Ђурђевдан) , Камбер (Ђурђевдан) , Перић (Ђурђевдан), Шакан (Ђурђевдан) , Цвијановић (Ђурђевдан) , Јанкелић (Ђурђевдан) , Оруч (Ђурђевдан) , Јовичић (Ђурђевдан) , Лалић (Ђурђевдан) , Јапалак (Ђурђевдан) , Пајић (Ђурђевдан), Петровић (Ђурђевдан) , Савић (Ђурђевдан) , Маринковић (Ђурђевдан) , Вундук (Ђурђевдан) , Грубор (Ђурђевдан) , Зарач (Ђурђевдан) , Бјелинић (Аранђеловдан), Бојанић (Аранђеловдан) , Родић (Аранђеловдан) , Русић (Аранђеловдан) , Ђумић (Аранђеловдан) ,  Радиновић (Никољдан) , Карановић (Никољдан) , Курајица (Стевањдан) , Ђурић (Стевањдан) , Торбица (Стевањдан) , Кривошија (Јовањдан) , Грмуша (Јовањдан) , Кантар (св. Лука) , Опачић (св. Лука) , Пинтар (Св. Врачи) , Штрбац (св. Врачи) , Тинтор (св. Врачи) Шимић (св. Никола) , Вејновић (св. Василије) , Карна (Аранђеловдан).

Ово су плавањска презимена која је записао Накићеновић.

Средином 19-ог века у Плавну се спомињу и ова презимена (којих није било у задњих 100 година): Шево, Асан, Абаз, Керкез, Драгаш, Дух, Вујасиновић, Крнета, Шуша, Грубић, Кнежевић, Королија, Мајсторовић и Каблар.


Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 58
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #14 послато: јануар 15, 2018, 04:45:48 поподне »
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.
« Последња измена: јануар 15, 2018, 04:47:20 поподне argo »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #15 послато: јануар 15, 2018, 06:08:57 поподне »
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.

Вероватно је од надимка Вундак настало презиме Вундук.

Вундука је осим у Плавну било и у Голубићу.

То презиме ме је стално интригирало јер је врло необично, вероватно је надимак Вундак турцизам.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #16 послато: јануар 15, 2018, 07:13:11 поподне »
Вероватно је од надимка Вундак настало презиме Вундук.

Вундука је осим у Плавну било и у Голубићу.

То презиме ме је стално интригирало јер је врло необично, вероватно је надимак Вундак турцизам.
Вундук је очигледно исто што и Фундук, а Фундуци су према предању пореклом из Фундине у Кучима, славе ЂурЂиц. Од њих су Костићи у Ђураковцу код Пећи. Фундука има на више локација западно од Дрине, а да ли имају везе са Костићима на то би само ДНК могао да да одговор.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #17 послато: јануар 15, 2018, 10:23:26 поподне »
Моја прабаба која је живела 96 година је причала да кад је била дете да је у Плавну било старијих људи који су носили перчине до пола леђа.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 585
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #18 послато: јануар 19, 2018, 02:35:36 поподне »
Има ли, или је било, у Плавном или околини презиме Јовашевић?

У сели Радосавска код Бања Луке има велика породица Плављанин.
Једна од тих породица у старим црквеним књигама воде се под презименом Јовашевић-Плављанин. Никољдан је слава Плављанина.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Плавно и Радљевац код Книна
« Одговор #19 послато: јануар 19, 2018, 02:46:23 поподне »
Има ли, или је било, у Плавном или околини презиме Јовашевић?

У сели Радосавска код Бања Луке има велика породица Плављанин.
Једна од тих породица у старим црквеним књигама воде се под презименом Јовашевић-Плављанин. Никољдан је слава Плављанина.

У Плавну и околним селима није било презимена Јовашевић, а колико ја знам ни генерално међу далматинским Србима.

Најсличније презиме презимену Јовашевић које је постојало међу далматинским Србима је Јошевић (Јошевића је било у Книну).