Порекло презимена Манце

[Pavo]

Valjda su neki ljudi hrabriji od mene kad donose zaključke

Ili su možda neki ljudi malo bolje i od ranije upoznati s ovim prezimenom, naseljavanjem Pokuplja, Kočevja, i općenito ove tematike.  I možda neki ljudi govore i čitaju slovenski i ne služe se samo internetom i na njemu dostupnim stvarima već čak i knjige čitaju.

[Be like Bill]

Ili su možda neki ljudi malo bolje i od ranije upoznati s ovim prezimenom, naseljavanjem Pokuplja, Kočevja, i općenito ove tematike.  I možda neki ljudi govore i čitaju slovenski i ne služe se samo internetom i na njemu dostupnim stvarima već čak i knjige čitaju.

Hval'te me usta kad niko drugi neće

[ДушанВучко]

Prezime Mance se ne javlja kod Kočevara ni u urbaru iz 1574. niti u zemljišniku iz 1822.  Postoji prezime Mandel, no nisam siguran kako bi ovo jezički postalo Mance.  Stanislav Južnič u svojoj knjizi o Kostelu na Kupi navodi da se prezime Mance spominje među uskocima koji su naselili Kostel 1531.  Prezimena tih uskoka pokazuju da se uglavnom radi o čakavcima iz susjednih krajeva Hrvatske (Delač, Jurković, Butina, Grgurić, Fadljević, Špoljarić) i kočevskim Nijemcima (Marincel, Štajdohar, Piršlin, Žagar). 

U svakom slučaju mislim da je predak roda Mance došao iz Kostela u delnički kraj u Hrvatskoj.  Kostel je općenito bio važan izvor naseljenika ne samo Gorskog Kotara već i daljih krajeva Hrvatske.  Većina "Kranjaca" koji su naseljeni u Kosinju i Kuturevo u Lici oko 1700. su došli iz Kostela.  Kostel i obližnja Poljanska dolina uz Kupu su važni i jer se u njima događao proces kajkavizacije Kočevara prije no što su naseljavani u Gorski Kotar.  Kočevarska prezimena iz Gorskog Kotara kao Štajdohar, Šneperger, Marincel, Špehar, Žagar ili Kajfert nisu došla izravno iz Kočevja već preko Kostela.  Samim tim njihovi nositelji nisu došli u Gorski Kotar kao govornici njemačkog jezika. 

Ispod je karta jezičkog i vjerskog stanja na granici Slovenije i Hrvatske 1900. godine.  Kostel je slovenska enklava između Kočevja i Kupe.  Najveće mjesto je Banjaloka.  Odmah južno od Kostela i zapadno od srpske enklave u Moravicama su Skrad, Divjake i Bukov Vrh, matična sela roda Mance u Gorskom Kotaru.

http://www.mediafire.com/view/hxlpv6sxbplr6mk/slovenia.png

I naravno, pitanje kojim jezikom je govorio čovjek koji se 1531. prezivao Mance u Kostelu je potpuno drukčije pitanje od tog jesu li nositelji prezimena Mance u Gorskom Kotaru Hrvati i je li Ferdinand Mance, otac Draganov, bio Hrvat ili Nijemac.

Вероватно су Манце у једном моменту асимиловани у Хрвате, пре 200 година, можда и више...У оном попису са варијантама презимена Манце из 17. и 18. века, видим и немачка и словеначка и хрватска имена, а можда се процес асимилације из Немаца у Словенце, па у Хрвате дешавао неуједначено...Видео сам и презиме Шпехар (имали смо у школи једног Шпехара, за кога смо мислили да је Хрват, а је можда и он Немац пореклом)

[роквић]

Што се легенде Партизана, Драгана Манцеа, тиче, колико се сећам, - његови су били земунски Швабе.



<a href="https://www.youtube.com/v/orgbIsIydA0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/orgbIsIydA0</a>

И он и његов отац Фердинанд су се изјашњавали као хрвати. Отац му је из околине Пакраца, у Београд се населио као војно лице.