Аутор Тема: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951  (Прочитано 3393 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
  • G2a-L42>YSC33
Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« послато: децембар 07, 2017, 07:06:22 поподне »
На Српском ДНК Пројекту у оквиру хаплогрупе R1a издваја се једна група породица која несумњиво припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Грана YP951 (ТМРЦА 2500 год) је у Европи најприсутнија на подручју северне Пољске и балтичких земаља, и по свему судећи њени припадници су на ове просторе дошли у словенским сеобама између 6. и 7. века.

Географски гледано, припадници ове хаплогрупе међу Србима се најчешће јављају на простору Босанске Крајине, као и у Лици и на Банији. Оно што је вероватно најинтересантније код ове групе породица из Крајине јесте то што би оне по свему судећи врло лако могле бити староседелачке на простору северозападне Босне, прецизније на подручју југо(западно) од реке Врбас, вероватно негде на простору Змијања.

Према вероватно најбољој литератури која обрађује крајеве где су најприсутнији припадници ове хаплогрупе (Петар Рађеновић - Унац, Милан Карановић - Поуње у Босанској Крајини) породице попут Грубора, Шљивара и Мудринића се сматрају староседелачким на том подручју, чему у прилог иде и скоро па потпуно одсуство гране YP237>YP951 ван простора Крајине, односно (не)присутност ове хаплогрупе у крајевима који су историјски највише насељавали просторе Крајине (Црна Гора, Стара Херцеговина).

Географска распострањеност припадника хаплогрупе  R1a-Z280>YP237>YP951 из табеле Српског ДНК Пројекта.

род Z280>YP237>YP951 А (тестираних: 10)

Мудринић   Ђурђевдан   Горњи Јеловац/Приједор/РС
Влашковић   Петковдан   Гај/Ковин/СРБ   
Новаковић   Стевањдан   Крупа на Врбасу/Бања Лука/РС
Грубор   Ђурђевдан   Босански Петровац/БиХ
Ђапа   Ђурђевдан   Дољани/Д.Лапац/Лика/ХР
Вјештица   Ђурђевдан   Хашани/Крупа на Уни/РС
Гашић   Никољдан   Приједор/РС
Медић   Ђурђевдан   Мартин Брод/Бихаћ/БиХ
Демоња   Ђурђевдан   Влаховић/Глина/Банија/ХР


род Z280>YP237>YP951 Б (тестираних: 1)
Јарић   Ђурђевдан   Глоговица/Славонија/ХР


род Z280>YP237>YP951 Г (тестираних: 1)

род Z280>YP237>YP951 Д (тестираних: 3)
Шљивар   Алимпијевдан   Б.Петровац/БиХ
Панић   Алимпијевдан   Г.Подградци/Градишка/РС
Проле   Ђурђевдан   Пљева/Шипово/РС




Кластеризација овог рода на подручју Крајине




« Последња измена: децембар 07, 2017, 07:11:30 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #1 послато: децембар 07, 2017, 07:29:39 поподне »
Свака част за тему, одличан преглед!

Чини се да би матица ове групе око Грубора и Медића заиста могла бити негде око Змијања. За Груборе се нпр. каже да воде порекло од кнеза Грубише са Змијања. За Мајкиће-Мудриниће би се рекло да им је матица такође негде око Змијања, где је живео предак Гвозден који је са Турцима ратовао "под Бечом", па се вратио рањен.

Један огранак Мудринића се крајем 18. века преселио у Лику, па одатле касније исељавао у Поуње, тако да их тамо дефинитивно има. Што пореклом директно са Змијања, или преко Северне Даламције, што пореклом из Лике.

У Унцу има Гвозденовића који кажу да су пореклом са Змијања, од неког Раде Гвоздена. Верујем да су и они R1a YP237.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #2 послато: децембар 07, 2017, 10:07:10 поподне »
Thallóczy u svojoj Povijesti Jajca na jednom mjestu donosi dokument iz 1504. godine koji govori o plaćenim vojnicima u Jajačkoj banovini.  od 786 (profesionalnih) vojnika, martoloza je 164.  Kasnije u knjizi, govoreći o vojnicima iz 1525., govori ovako:

"Od momčadi najveći su dio husara Madžari. Bdioci vođeni od vojvoda i martolozi dijelom su Slavonci, dijelom Hrvati, no imade među njima i Bosanaca iz dalmatinskog primorja (Lukarity Martin), pače jedan madžarski vojvoda Valentin Kormos, nekoliko orthodoxa, odnosno srpskih imena. Pučanstvo je Jajca katoličko a imena im glase po dalmatinsku: Relity (Relić), Krisich. Krsno ime sudije glasi Živko. Pouzdanici husarskih kapetana su Madžari ili im du madžarska imena: !van Nagyvolgyi, Blaž Nagy, Juraj Pozsegai, Juraj Jajczai."

Moram malo pregledati fusnote, jer izgleda da je Thallóczy imao dokument s poimeničnim popisom vojnika.  Moram pregledati fusnote, ali meni se nekako čini da bi ovi martolozi, pogotovu oni za koje kaže da imaju srpska imena, mogli biti na Zmijanju.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #3 послато: децембар 07, 2017, 11:06:42 поподне »

род Z280>YP237>YP951 А (тестираних: 10)

Мудринић   Ђурђевдан   Горњи Јеловац/Приједор/РС
Влашковић   Петковдан   Гај/Ковин/СРБ   
Новаковић   Стевањдан   Крупа на Врбасу/Бања Лука/РС
Грубор   Ђурђевдан   Босански Петровац/БиХ
Ђапа   Ђурђевдан   Дољани/Д.Лапац/Лика/ХР
Вјештица   Ђурђевдан   Хашани/Крупа на Уни/РС
Гашић   Никољдан   Приједор/РС
Медић   Ђурђевдан   Мартин Брод/Бихаћ/БиХ
Демоња   Ђурђевдан   Влаховић/Глина/Банија/ХР


род Z280>YP237>YP951 Б (тестираних: 1)
Јарић   Ђурђевдан   Глоговица/Славонија/ХР


род Z280>YP237>YP951 Г (тестираних: 1)

род Z280>YP237>YP951 Д (тестираних: 3)
Шљивар   Алимпијевдан   Б.Петровац/БиХ
Панић   Алимпијевдан   Г.Подградци/Градишка/РС
Проле   Ђурђевдан   Пљева/Шипово/РС



Поуздани су под А (тестираних: 11) са Петровићем сигурни YP951 и под Г.

Док за остале под Б и Д тешко да су YP951, предвиђачи не дају никакве шансе за YP951, што не мора да значи да нису. Имају другачије хаплотипове.



Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #4 послато: децембар 07, 2017, 11:15:07 поподне »
Свака част за тему!

Ево пар ријечи о поменутим Демоњама.

Демоње су на Банији потврђене у другој половини XVIII вијека, када имамо два помена (1754. и 1778. године) крајишког хусара Јакова Демоње. Својеврсне матице Демоња су у селима Влаховић (16 кућа) и Равно Рашће (7 кућа) код Глине, а и сам Јаков Демоња помиње се 1754. године у једном документу везаном за мјештане Влаховића, док се 1778. године помиње као представник Равног Рашћа (ријеч је о писму које су потписали крајишки прваци, а које се односи на укидање манастира Комоговине). Самим тим што је Јаков био хусар значило би да је имао доста земље, пошто су хусаре могле давати само оне куће које су имале велике земљишне посједе.
Према црквеним подацима из 1883. године, све Демоње на подручју Горњокарловачке епархије славиле су Ђурђевдан као крсну славу.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #5 послато: децембар 07, 2017, 11:47:36 поподне »
Свака част за тему!

Ево пар ријечи о поменутим Демоњама.

Демоње су на Банији потврђене у другој половини XVIII вијека, када имамо два помена (1754. и 1778. године) крајишког хусара Јакова Демоње. Својеврсне матице Демоња су у селима Влаховић (16 кућа) и Равно Рашће (7 кућа) код Глине, а и сам Јаков Демоња помиње се 1754. године у једном документу везаном за мјештане Влаховића, док се 1778. године помиње као представник Равног Рашћа (ријеч је о писму које су потписали крајишки прваци, а које се односи на укидање манастира Комоговине). Самим тим што је Јаков био хусар значило би да је имао доста земље, пошто су хусаре могле давати само оне куће које су имале велике земљишне посједе.
Према црквеним подацима из 1883. године, све Демоње на подручју Горњокарловачке епархије славиле су Ђурђевдан као крсну славу.

Да не заборавим, најбројнији род у Влаховићу су Мраковићи (55 кућа) који славе Лазареву суботу и могуће је да су се они кретали заједно са Демоњама. Они су такође били род који је давао хусаре и свакако су имали највише земље у селу. Занимљиво је што се сеоска шума назива Мраковица, вјероватно по њима, а можда и по Мраковици (једном од врхова планине Козаре). Не бих искључио могућност да Мраковићи потичу са Козаре, посебно ако узмемо у обзир да добар дио (ако не и највећи) православног становништва Баније потиче управо одатле. Занимљиво је и то што постоје доста бројни муслимани Мраковићи (у варијантама Мрако и Мраковић), управо на подручју Јајца (које је Паво поменуо).
« Последња измена: децембар 07, 2017, 11:51:06 поподне Брубноград »

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #6 послато: децембар 08, 2017, 12:19:51 пре подне »
чему у прилог иде и скоро па потпуно одсуство гране YP237>YP951 ван простора Крајине.

Ова грана YP951 има и источније од Крајине као и на југу Балкана, ја сам их налазио у истраживањима, писао сам о томе, нису бројни, али могу да се нађу. У Крајини се најчешће тестирају и доста ретких хаплогрупа као и грана су се показале да их има прилично доста, зато што се више људи тестирају и не само то већ се и циљано тестирају потенцијални сродници из литература и долази до тога да се појављују сродни хаплотипови. Са друге стране тога и нема баш ван простора Крајине. За Крајину већ сада много знамо које су хаплогрупе и гране заступљене, док за области ван Крајине доста тога се не зна и то зна да завара када су у питању не тако бројне гране и њихово распрострањеност и присуство на одређеним територијама.
« Последња измена: децембар 08, 2017, 12:23:30 пре подне Акса »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #7 послато: децембар 08, 2017, 07:42:34 пре подне »
У Крајини се најчешће тестирају и доста ретких хаплогрупа као и грана су се показале да их има прилично доста, зато што се више људи тестирају и не само то већ се и циљано тестирају потенцијални сродници из литература и долази до тога да се појављују сродни хаплотипови. Са друге стране тога и нема баш ван простора Крајине.

Крајина је, као изолована српска област, специфична по том питању, па се неке хаплогрупе просто понаваљају. Зато што су се ти Срби углавном мешали међу собом последњих 400 година.

Што је најзанимљивије и нема превише плански тестираних по Крајини, али опет искачу исте хаплогрупе. Тако имамо јаче развијене неке подгране, у коју вероватно спада и ова YP237.

Слично се вероватно десило и са Y2613, које има пуно у Крајини, а присутна је и широм јужнословенског простора, само не у тако великом броју.

Један од разлога што је ова YP237 доста заступљена у Крајини је можда и то што је, условно речено, староседелачка. Поједине породице које припадају овој подграни су почетком 20. века биле доста бројне. То наравно није увек правило, често су и досељеници с југа веома разгранати у Крајини. Најбољи пример су Родићи са њиховим огранцима.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 478
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #8 послато: децембар 08, 2017, 08:28:03 пре подне »
Ипак мислим да ова подграна у Крајини није старосједилачка. Заборављамо на један необјављени резултат из Попова поља (истраживање Херцеговаца), са предањем о поријеклу из Црне Горе. Цитираћу коментар уредника за овај резултат:"Припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, Медићем (1/18), Ђапом (1/17), Новаковићем (2/23) и Демоњом (1/15)."

Даље, појачано присуство ове подгране у Крајини можемо приписати двјема узроцима:

- разлог за иначе појачано присуство R1a: M458 L1029 и Z280 Y2613 (солидно и Y2902), у Крајинама, те предност ове хаплогрупе испред E-V13 (избија на друго мјесто по заступљености иза Динарика), може се тражити у миграцијама земљорадника из унутрашњости Балкана након слома српске државе у средњем вијеку. Они су просељеници кроз традиционална српска подручја (Херцеговина, Црна Гора, Рашка), али их и тамо налазимо. Већ сам дискутовао о томе да имамо Z280 Y2613 у Поморављу, Рашкој, Румунији, Бугарској, а ево Акса каже да имамо YP237 источније у унутрашњости Балкана. YP237 је кроз L366 подграну присутна такође у Црној Гори и Херцеговини (ћеклићки Петровићи и Кадијевић). Не треба заборавити (у Крајинама) и већи удио подграна DYS448=20 у Динарику, што такође иде у прилог тези о присутнијим миграцијама из унутрашњости Балкана. Дакле, дефинитивно се веће присуство ових словенских подграна у западним српским крајевима не може приписати старосједилачком, а поготово не старохрватском поријеклу, јер се не ради о само једној подграни, већ о више њих: R1a: M458 L1029,  Z280 Y2613, те I2-CTS10228: Z17855 и S17250 (PH908-).

- ефекат онивача (founder effect): долазак на пуста подручја и нагла демографска експанзија, која је присутна код још неколико хаплогрупа. Не заборавимо N-P189.2 у Крајини, затим Малешевце око Прњавора, којих је тамо сада више него у Херцеговини и Подрињу заједно, затим Криче J2b M205, Дробњаке I1 P109, а ради се о појединачним родовима. Ове хаплогрупе нису заступљеније него R1a укупно, али сведимо то на заједничког претка до нивоа неких 1.000 година, онда су Бањани/Пивљани, Дробњаци и Кричи као појединачни родови имали много јачу демографску експанзију него R1a родови (гледајући до старости од 1.000 година), и мислим ова три рода заједно достижу чак и укупно R1a у Крајинама. Разлог што R1a имамо више у Крајинама него у Херцеговини и Црној Гори, никако не може бити старосједилачко присуство, тим прије што имамо слабо тестирањем покривена подручја југа Србије, Косова и Метохије, Македоније, а што је могућа база за ове досељенике, а ова подручја су се приликом слома српске државе у средњем вијеку налазила већ дубоко у унутрашњости српске територије.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #9 послато: децембар 08, 2017, 08:58:10 пре подне »
Ипак мислим да ова подграна у Крајини није старосједилачка. Заборављамо на један необјављени резултат из Попова поља (истраживање Херцеговаца), са предањем о поријеклу из Црне Горе. Цитираћу коментар уредника за овај резултат:"Припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, Медићем (1/18), Ђапом (1/17), Новаковићем (2/23) и Демоњом (1/15)."

Даље, појачано присуство ове подгране у Крајини можемо приписати двјема узроцима:

- разлог за иначе појачано присуство R1a: M458 L1029 и Z280 Y2613 (солидно и Y2902), у Крајинама, те предност ове хаплогрупе испред E-V13 (избија на друго мјесто по заступљености иза Динарика), може се тражити у миграцијама земљорадника из унутрашњости Балкана након слома српске државе у средњем вијеку. Они су просељеници кроз традиционална српска подручја (Херцеговина, Црна Гора, Рашка), али их и тамо налазимо. Већ сам дискутовао о томе да имамо Z280 Y2613 у Поморављу, Рашкој, Румунији, Бугарској, а ево Акса каже да имамо YP237 источније у унутрашњости Балкана. YP237 је кроз L366 подграну присутна такође у Црној Гори и Херцеговини (ћеклићки Петровићи и Кадијевић). Не треба заборавити (у Крајинама) и већи удио подграна DYS448=20 у Динарику, што такође иде у прилог тези о присутнијим миграцијама из унутрашњости Балкана. Дакле, дефинитивно се веће присуство ових словенских подграна у западним српским крајевима не може приписати старосједилачком, а поготово не старохрватском поријеклу, јер се не ради о само једној подграни, већ о више њих: R1a: M458 L1029,  Z280 Y2613, те I2-CTS10228: Z17855 и S17250 (PH908-).

- ефекат онивача (founder effect): долазак на пуста подручја и нагла демографска експанзија, која је присутна код још неколико хаплогрупа. Не заборавимо N-P189.2 у Крајини, затим Малешевце око Прњавора, којих је тамо сада више него у Херцеговини и Подрињу заједно, затим Криче J2b M205, Дробњаке I1 P109, а ради се о појединачним родовима. Ове хаплогрупе нису заступљеније него R1a укупно, али сведимо то на заједничког претка до нивоа неких 1.000 година, онда су Бањани/Пивљани, Дробњаци и Кричи као појединачни родови имали много јачу демографску експанзију него R1a родови (гледајући до старости од 1.000 година), и мислим ова три рода заједно достижу чак и укупно R1a у Крајинама. Разлог што R1a имамо више у Крајинама него у Херцеговини и Црној Гори, никако не може бити старосједилачко присуство, тим прије што имамо слабо тестирањем покривена подручја југа Србије, Косова и Метохије, Македоније, а што је могућа база за ове досељенике, а ова подручја су се приликом слома српске државе у средњем вијеку налазила већ дубоко у унутрашњости српске територије.

Могуће, у том случају би били онај најранији херцеговачки слој досељеника на Змијање, па у том смислу староседеоци у односу касније придошле родове. О овим миграцијама Срба у влашком статусу има доста извора.

Дуго смо и за Y2613 веровали да је староседелачка у Крајини али они се, према литератури, махом сврставају у досељенике "с југа", а имају и днк рођаке у јужнијим областима (Црна Гора, Србија).

Founder effect је очигледан у Крајини код многих подграна.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #10 послато: децембар 08, 2017, 10:02:16 пре подне »
Треба рећи да се се међу тим Карановићевим староседеоцима помињу и неке породице за које он сам каже да су највероватније из Херцеговине. Данас знамо да се међу некима од њих јавља дробњачка I1-P109 или бањанска N2a, што иде у прилог теорији да су само старији досељеници.

Између осталог и за Медиће из Поуња (YP237?) се каже да су вероватно из Херцеговине. Од старинаца још у ту групу упадају и Ћерани/Ћеранићи Ђурђевдан (из Дробњака), Бубале (Ђурђевдан), Мандићи, Пухале, Скорупани и остали који славе Св. Игњатија, Пађани-Илићи-Лончари и други.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #11 послато: децембар 08, 2017, 10:37:30 пре подне »
Још једна породица из ове групе R1a-Z280>YP237 (али не из рода "A") има потенцијалну матицу на Змијању. У Питању су Шљивари из Босанске Крајине и Северне Далмације, слава Св. Алимпије.

О њима је детаљније писао А. Бачко:

"У Голубићу, поред Станчевића, живе још две породице које славе исту славу, св. Алимпија. То су Шљивари и Јерковићи. Крсна слава св. Алимпије, иначе, није тако честа међу далматинским, па ни крајишким Србима уопште. Поред тога, поуздано се зна да су и њихови преци, као и преци Станчевића, досељени са Змијања. Ове породице су заједничког порекла са Станчевићима."
http://www.srpski-despot.com/detalj.aspx?object=123

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #12 послато: децембар 08, 2017, 11:07:52 пре подне »
Још једна породица из ове групе R1a-Z280>YP237 (али не из рода "A") има потенцијалну матицу на Змијању. У Питању су Шљивари из Босанске Крајине и Северне Далмације, слава Св. Алимпије.

О њима је детаљније писао А. Бачко:

"У Голубићу, поред Станчевића, живе још две породице које славе исту славу, св. Алимпија. То су Шљивари и Јерковићи. Крсна слава св. Алимпије, иначе, није тако честа међу далматинским, па ни крајишким Србима уопште. Поред тога, поуздано се зна да су и њихови преци, као и преци Станчевића, досељени са Змијања. Ове породице су заједничког порекла са Станчевићима."
http://www.srpski-despot.com/detalj.aspx?object=123

За Јерковиће, Станчевиће и Шљиваре из Голубића који славе св. Алимпија је и Накићеновић записао да су дошли са Змијања.

Накићеновић је написао да су дошли у 16-ом веку, али је грешка, они су највероватније дошли крајем 17-ог века око 1690. године  https://sr.wikisource.org/sr/Книнска_крајина#3._.D0.93.D0.9E.D0.9B.D0.A3.D0.91.D0.98.D0.8B

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #13 послато: децембар 08, 2017, 11:17:28 пре подне »
Могуће, у том случају би били онај најранији херцеговачки слој досељеника на Змијање, па у том смислу староседеоци у односу касније придошле родове. О овим миграцијама Срба у влашком статусу има доста извора.

Управо то. Чак и да се на крају испостави за овај род да је дошао на подручје Крајине из јужнијих предела (Стара Херцеговина, Црна Гора) мислим да они дефинитивно спадају у старинце у односу на касније досељенике.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #14 послато: децембар 08, 2017, 11:36:00 пре подне »
Ипак мислим да ова подграна у Крајини није старосједилачка. Заборављамо на један необјављени резултат из Попова поља (истраживање Херцеговаца), са предањем о поријеклу из Црне Горе. Цитираћу коментар уредника за овај резултат:"Припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, Медићем (1/18), Ђапом (1/17), Новаковићем (2/23) и Демоњом (1/15)."

Потпуно сам превидео овај резултат, мада сада видим да у оквиру рода "А" постоји и Петровић из Црне Горе. Ако се не варам, међу Херцеговцима се појавио у Y2613, само не знам колико је близак овима из Крајине.

Управо то. Чак и да се на крају испостави за овај род да је дошао на подручје Крајине из јужнијих предела (Стара Херцеговина, Црна Гора) мислим да они дефинитивно спадају у старинце у односу на касније досељенике.

Тако некако. С тим да су те миграције биле најмасовније у 16. веку, па као што рече Сергиус једном, лако може бити да су ти старинци стигли само 100-ак година пре ових других. Такође, треба имати у виду да се старинцима у Крајини сматрају сви који нису дошли из Лике и Северне Далмације. Али су и ови из Лике, тј. Северне Далмације, такође прешли преко западне Босне.

Али не треба искључити да је на Змијању било старих родова, који су се "утопили" у херцеговачку већину.

Цитираћу Бачка у вези ових породица што славе Алимпија:

С обзиром да и најстарији слој српског становништва Змијања (па и других области Босанске Крајине) махом води порекло из Херцеговине, највероватније је управо ова област најстарија матица крајишких родова који славе св. Алимпија. Херцеговина је у раније време била знатно шири појам него данас. Наиме, поред данашње области тога имена, обухватала је она и црногорску Херцеговину (простране области на западу и северу данашње Црне Горе), делове средње Далмације (на запад до реке Цетине), као и крајњи југозапад данашње Србије. Најинтензивније досељавање херцеговачких Срба у Босанску Крајину одиграло се у другој половини 15. и током 16. века.

Дакле, родови са славом св. Алимпије по Босанској Крајини су, великом већином или у потпуности, у међусобном сродству. Они су се по крајишким просторима (Босанској Крајини, Далмацији, Банији...) проширили са Змијања, области између Бања Луке и Кључа. Најстарије порекло ови родови, по свему судећи, воде из Херцеговине. Појам “Херцеговина” се раније односио на знатно већу територију него у наше време. На Змијању, тачније у змијањском селу Доњем Раткову, очувао се до данас један стари огранак овог рода са славом св. Алимпије, породица Мачкић. Од овог рода су били и преци Станчевића, Шљивара и Јерковића, који су се са Змијања, највероватније крајем 17. века, преселили у Голубић код Книна. Станчевићи и Шљивари су, судећи по помену Јована Шљивара “званог Станчевић” 1758. године, у најближем међусобном сродству, док су Јерковићи, чији је родоначелник Јерко живео на прелазу из 17. у 18. век, у нешто даљем сродству са ове две породице. Из Голубића су се огранци породица са славом св. Алимпије исељавали на различите стране, нарочито у Босанску Крајину (Унац, Поуње, Лужачко Поље и др.). Тамо су се од ових исељеника формирали бројни Пилиповићи, Предојевићи и још неке фамилије. Станчевића са славом св. Алимпије има исељених из Голубића на Банију и у друге области.

Дакле треба тестирати ове Мачкиће са Змијања, како би се потврдила веза.



« Последња измена: децембар 08, 2017, 11:51:31 пре подне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #15 послато: децембар 08, 2017, 11:44:39 пре подне »
Подаци за неке тестиране R1a-Z280>YP237 из пројекта:

Ђапа, Ђурђевдан, Доњи Лапац, 6 кућа 1915.

Мудринић, Ђурђевдан, Доњи Јеловац, 16 чланова 1991., 21 кућа у Средњм Поуњу 1925. године. Порекло - Змијање

Грубор, Ђурђевдан, Петровац, 7 чланова у општини Петровац 1991., 27 кућа у Средњем Поуњу 1925. године. Порекло - Змијање

Новаковић, Стевањдан, Крупа на Врбасу, 7 чланова 1991. год.

Шљивар, Алимпијевдан, Петровац. Порекло - Северна Далмација, раније Змијање.

Медић, Ђурђевдан, 62 куће у Средњем Поуњу 1925. Порекло Лика, раније Херцеговина.


Извор:

- Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић, 1925.
- Бјелајско Поље и Бравско, Петар Рађеновић, 1925.
- Попис БиХ 1991.
- Племенски рјечник личко-крбавске жупаније, 1915.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #16 послато: децембар 08, 2017, 02:27:01 поподне »
Заселак Мачкићи постоји недалеко од Ситнице на Змијању. Моја кума Мира је са девојачким презименом Мачкић. Сада живи са супругом у Бања Луци. То би могао да одради Синиша и да је позове телефоном, бр. 0038765446623. Али, мислим да од њених Мачкића по мушкој линији више нема никога. Но, има тамо и других Мачкића, о којима би она највише знала, поготово што је раније радила у Ситници у Месној заједници.
----------------------------------------------------------------------------------------------------

На Змијању, одакле Станчевићи и њихови сродници воде порекло, и данас живи род са славом св. Алимпије. У питању је род Мачкића, којих има 11 домаћинстава у Доњем Раткову. У новије време је код Мачкића забележено некакво “предање”, пре би се могло рећи сасвим неутемељена хипотеза о пореклу, која говори о досељавању ове породице из Роваца у црногорским Брдима, преко зајечарског краја и Уба у Србији у Ратково. Према тој хипотези, старија презимена породице била су Михајловић и Живковић. “Миграције” које су овде забележене нису логичне, нити познате науци, па због тога нису ни реалне. И старост Мачкића на Змијању иде у прилог томе, да је, услед недостатка стварног предања, ова хипотеза измишљена у новије време.
Мачкићи сматрају да су своје данашње презиме добили у 18. веку, по претку који се “као мачак узверао уз неки високи споменик”. Тврди се да су преци ове породице на Змијање досељени у време кнеза Ратка, који им је и дао земљу на Змијању. Када се одиграло насељавање Мачкића, види се по чињеници да се син поменутог кнеза Ратка, кнез Вук, помиње у једном турском попису 1541. године. Предак Мачкића који се доселио, износи се даље у предању, имао је три сина, од којих се један одселио у Кнежпоље, и његово потомство данас живи у Босанској Дубици. Породица другог сина је замрла, а од трећег су Мачкићи у Раткову. Највероватније се ове тврдње базирају на старом и аутентичном породичном предању, па би требало да су због тога тачне, барем у већем свом делу.
Мачкића са славом св. Алимпије има и у парохији Гомионица код Бања Луке, где су, без сумње, дошли из Раткова. Са друге стране, Мачкиће са славом св. Никола налазимо у парохијама: Дубовик Алибегов и Руишка код Крупе, Кукуље код Босанске Градишке и Хрге код Маглаја. Мачкићи у околини Крупе, који славе ову славу, досељени су у другој половини 19. века од реке Сане. Свакако су и они у сродству са својим змијањским презимењацима, само што су променили славу. Такође, наилазимо и на породицу Мачковић са славом св. Алимпије у парохији Јунузовцима код Босанске Градишке. Без сумње су и Мачковићи у сродству са змијањским Мачкићима. У парохијама Турјак и Машићи - Романовци код Босанске Градишке постоји породица Змијанац са славом св. Алимпије, очигледно пореклом од Мачкића.
Најинтензивније досељавање херцеговачких Срба у Босанску Крајину одиграло се у другој половини 15. и током 16. века.
Дакле, родови са славом св. Алимпије по Босанској Крајини су, великом већином или у потпуности, у међусобном сродству. Они су се по крајишким просторима (Босанској Крајини, Далмацији, Банији...) проширили са Змијања, области између Бања Луке и Кључа. Најстарије порекло ови родови, по свему судећи, воде из Херцеговине. Појам “Херцеговина” се раније односио на знатно већу територију него у наше време. На Змијању, тачније у змијањском селу Доњем Раткову, очувао се до данас један стари огранак овог рода са славом св. Алимпије, породица Мачкић. Од овог рода су били и преци Станчевића, Шљивара и Јерковића, који су се са Змијања, највероватније крајем 17. века, преселили у Голубић код Книна. Из Голубића су се огранци породица са славом св. Алимпије исељавали на различите стране, нарочито у Босанску Крајину (Унац, Поуње, Лужачко Поље и др.). Тамо су се од ових исељеника формирали бројни Пилиповићи, Предојевићи и још неке фамилије. Станчевића са славом св. Алимпије има исељених из Голубића на Банију и у друге области.



Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #17 послато: децембар 08, 2017, 05:47:39 поподне »
Ђапа, Ђурђевдан, Дољани/Д.Лапац/Лика/ХР

Од Ђапа из Дољана код Доњег Лапца (Лика) је и официр Гедеон пл. Ђапа од Звониграда:
https://archives.hungaricana.hu/en/libriregii/hu_mnl_ol_a057_70_0367/

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #18 послато: јануар 11, 2018, 12:43:28 поподне »
Нови тестирани који припада овом роду:
Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, од Шљивара се разликује на само 1 од 23 маркера, од Панића на 3 од 23, а како сва тројица славе Алимпијевдан нема сумње да припадају истом роду. Није му далеко ни Проле из Пљеве код Шипова (4/23), али се слава разликује па није сигурно да су баш близак род.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Jelic

  • Гост
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #19 послато: август 14, 2018, 08:10:06 поподне »
Не знам да ли је негде на форуму ово раније помињано (ако јесте, извињавам се), али је интересатно да род Z280>YP237>YP951 Д са нашег пројекта има потпуно поклапање на 17 маркера у необјављеним истраживањима са две породице из околине Смедерева и Смедеревске Паланке (ове две породице су заправо и по предању повезане тј. део су истог рода) које имају предање о даљем пореклу са Косова. За разлику од рода Z280>YP237>YP951 А који је присутан и у класичној динарској зони (Црна Гора и Херцеговина), род Z280>YP237>YP951 Д тј. род коме припадају родови у Крајини који славе Алимпијевдан се до сада у Црној Гори и Херцеговини није појавио, па не знам да ли би у том случају овај род могао имати сличну путању до Крајине као и род коме припадају Крајишки Бурсаћи. Скоро је и члан форума симо писао о таквој врсти миграција тј. на ту тему:

Оно што разликује донекле овај A11460 род  од Мириловића и Војинића јесте његово одсуство у класичној динарској зони, у Херцеговини и Црној Гори. Остају још шансе да се пронађе, али чисто сумњам. Али свакако да и Војинићи и Мириловићи припадају том централнобалканском словенском кругу (Мириловићи не само по генетици, већ и по предању),а Војинићи у контексту Зете коју такође додирује централнобалкански словенски круг.

Веза са Крајином је прилично интересантна, јер говори о могућности да су неки централнобалкански српски родови мигрирали директно са подручја Македоније и Косова, без херцеговачке фазе. Чини ми се да сам прочитао негдје да Бурсаћи имају у предању Македонију, али могуће да сам и нешто помијешао.

Међутим, уколико би етимологија Бурсаћи- Бурсјаци- Брсјаци била исправна, не би било ништа необично да племенско име оживи у Крајини у облику презимена. Треба споменути само: Криче, Мацуре, Матаруге...
« Последња измена: август 14, 2018, 08:12:26 поподне Лука »

Ван мреже ninodjukic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #20 послато: август 15, 2018, 07:23:33 пре подне »
Поздрав.

Одакле је тачно из ЦГ тестирани Петровић који припада YP951?

симо

  • Гост
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #21 послато: август 15, 2018, 10:36:04 пре подне »
Не знам да ли је негде на форуму ово раније помињано (ако јесте, извињавам се), али је интересатно да род Z280>YP237>YP951 Д са нашег пројекта има потпуно поклапање на 17 маркера у необјављеним истраживањима са две породице из околине Смедерева и Смедеревске Паланке (ове две породице су заправо и по предању повезане тј. део су истог рода) које имају предање о даљем пореклу са Косова. За разлику од рода Z280>YP237>YP951 А који је присутан и у класичној динарској зони (Црна Гора и Херцеговина), род Z280>YP237>YP951 Д тј. род коме припадају родови у Крајини који славе Алимпијевдан се до сада у Црној Гори и Херцеговини није појавио, па не знам да ли би у том случају овај род могао имати сличну путању до Крајине као и род коме припадају Крајишки Бурсаћи. Скоро је и члан форума симо писао о таквој врсти миграција тј. на ту тему:

По маркерима свакако постоји велико поклапање овог смедеревског рода са крајишким Алимпијевштацима, међутим чињеница је и да су то поклапања на 17 маркера, а видјели смо на неким примјерима да 17 маркера често зна да буде варљиво. Други проблем је чињеница да, без обзира на јаку предикцију по маркерима, још нико од наших Z280>YP237>YP951 није урадио SNP тест, и ако изузмемо једног Бугарина (са дунавске обале Бугарске), ми засад на Балкану немамо ниједног СНП-ом потврђеног YP951 (колико сам успио да испратим).

симо

  • Гост
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #22 послато: август 25, 2018, 11:03:59 пре подне »
Други проблем је чињеница да, без обзира на јаку предикцију по маркерима, још нико од наших Z280>YP237>YP951 није урадио SNP тест, и ако изузмемо једног Бугарина (са дунавске обале Бугарске), ми засад на Балкану немамо ниједног СНП-ом потврђеног YP951 (колико сам успио да испратим).

Видим да се на албанском пројекту појавио тестирани Z280>YP237>YP951. Ради се о: Llazari, Фјер, јужна Албанија. Нажалост, не видим маркере па не знам колико је близак нашим YP951.

Ван мреже ninodjukic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #23 послато: октобар 17, 2018, 04:55:24 пре подне »
Да ли неко зна одакле је тачно из Црне Горе тестирани Петровић који припада YP951?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки R1a-Z280>YP237>YP951
« Одговор #24 послато: октобар 17, 2018, 09:02:24 пре подне »
Да ли неко зна одакле је тачно из Црне Горе тестирани Петровић који припада YP951?

По свој прилици, не знамо.
"Наша мука ваља за причешћа"