Аутор Тема: Покољ Срба у глинској цркви (1941)  (Прочитано 2012 пута)

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« послато: октобар 05, 2017, 11:33:06 поподне »
Не знам колико су људи са нашег форума упознати са дешавањима у Глини 1941. године.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Масакр_у_глинској_цркви
https://ru.wikipedia.org/wiki/Резня_в_Глине
https://en.wikipedia.org/wiki/Glina_massacres

http://jadovno.com/arhiva/glina.html
http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Stradanje_Srba_u_Glini-c.htm

<a href="https://www.youtube.com/v/KOfDJACFA2k" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KOfDJACFA2k</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/P17d3P0RwX0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/P17d3P0RwX0</a>

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1586
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #1 послато: октобар 06, 2017, 12:57:44 пре подне »
Има једна занимљивост.

На месту цркве су комунистичке власти подигле Дом културе, у којем је током представе 1989. године умро глумац Миодраг Андрић, познатији као Љуба Мољац.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8359
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #2 послато: октобар 06, 2017, 02:11:07 поподне »
А зна ли се нешто о убицама?

Ко су били ти што су људе утерали у цркву, наредили им да се свуку и полежу, па онда зашли међу њих и клали и силовали?

Видех само да је фотографију Срба у цркви пре масакра снимио шеф загребачке полиције Божидар Церовски.




Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #3 послато: октобар 06, 2017, 02:45:32 поподне »
А зна ли се нешто о убицама?

Ко су били ти што су људе утерали у цркву, наредили им да се свуку и полежу, па онда зашли међу њих и клали и силовали?

Главни организатори били су др Андрија Артуковић (министар унутрашњих послова), др Јурај Девчић (глински адвокат), др Мирко Јерец (глински адвокат и судија), Еуген Кватерник (шеф за јавни ред и сигурност НДХ, државни секретар МУП-а и шеф УНС-а), др Мирко Пук (глински адвокат) и др Јурај Ребок (управник глинске болнице).

Постоји списак од 139 особа које су учествовале у глинским покољима, махом су то локални Хрвати, углавном из саме Глине и Новог Села Глинског.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8359
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #4 послато: октобар 06, 2017, 03:49:59 поподне »
Постоји списак од 139 особа које су учествовале у глинским покољима, махом су то локални Хрвати, углавном из саме Глине и Новог Села Глинског.

Знаш ли где је објављен тај списак?

Мислим, ако је тема "Покољ Срба у глинској цркви", и ако смо озбиљни, било би логично да видимо имена злочинаца.

Док не буде објављен списак, ево Записника са саслушања Хилмије Берберовића, учесника у покољу у Глинској цркви септембра 1941, у полицији града Београда, из књиге Zločini na jugoslovenskim prostorima u Prvom i Drugom svetskom ratu (Београд, 1993, стр. 763-766):

ZAPISNIK

Ovo saslušanje Berberovića Hilmije, kancelarijskog podvornika iz Beograda, Kolarčeva ul. br. 1, rodenog 15. aprila 1915. g. u Bosanskom Novom od oca Hasana i majke Halime rod. Hajtović, neoženjen, nekažnjavan, neosudivan, vere muhamedanske, podanik Hrvatske države, koji na postavljena pitanja izjavi:

Još 1938. g. došao sam u Beograd gde sam stalno živeo sve do ovog rata. U prvo vreme bavio sam se prodajom raznih artikala po ulicama a docnije sam dobio nameštenje kao kancelariski podvornik kod Centralnog transportnog društva u Beogradu, Kolarčeva ulica br. 1.

Na dan bombardovanja bio sam u Beogradu pa sam istoga dana otišao u moju komandu po ratnom rasporedu Sisak. Tamo
sam se javio komandantu 44 р. puka dopunskog. Puk je dobio naređenje da ide u SL Požegu, a odatle smo krenuh na položaj u jedno selo kraj Požege. Ne sećam se tačno datuma ali mislim da je to bilo 17-18 aprila, pozvao je komandir čete sve vojnike rekao nam daje rat prestao, te da svako ide svojoj kući. Sa nekim mojim drugovima krenuo sam peške od Požege do moje kuće u Bos. Novom. Kući sam stigao oko 24. aprila. Kod kuće sam ostao svega 8 dana, a tada sam dobio poziv od vojne komande u Petrinji, da se odmah javim Vojnom okrugu u Petrinji. Pojavljanju odmah sam uniformisan i tu ostao u kasarni jedan mesec dana, gde smo vršili vojne vežbe po novim pravilima.

Početkom meseca juna moja satnija dobilaje naređenje da ide u Glinu, te da u srezu glinskom uspostavi red i miri da pokupi svo oružje i municiju od naroda. Pred odlazak celu satniju iskupio je komandir Josip Dobrić, satnik, rođen u Splitu, po zanimanju je bio učitelj u građanstvu i naredio nam da imamo izvršiti pretrese kod svih kuća i prostorija, po slihma kuda budemo išli, bez obzira da li su kuće pravoslavnih ili katolika. Isto nam je naredio da možemo ubiti svakoga ko nam se bude protivio.

Po dolasku u Glinu prvo smo izvršili pretres zgrada, pa smo zatim išli po okolnim selima. Ovo pretresanje trajalo je oko 15
dana.

Kad je sa pretresom bilo završeno, došli su ustaše iz Zagreba i iz Petrinje i tada smo dobili naređenje da po selima skupimo
sve pravoslavne muškarce od 20 do 45 godina starosti. Prilikom ovog kupljenja u selu Čemernici jedan se pravoslavac protivio i pucao na nas. Tom prilikom ranio je iz puške jednog mog druga, te sam ja tada upotrebio oružje i ubio ga. Ne sećam se kako se ovaj ubijeni zvao. Prema tome vrših smo samo hapšenje muškaraca. Iste smo kupili po selima i dovodili u Glinu i tamo smo ih ostavljali u sudskom zatvoru. Svi su u zatvoru ostajali nekoliko dana dok se zatvor ne napuni i tada su ubijani. Ubijanje je vršeno na više načina. Nekoje su zatvarali u pravoslavnu crkvu u Glini.

U crkvuje moglo stati oko 1.000 ljudi. Tadje komandir satnije određivao 15 ljudi koji imaju da izvrše klanje. Pre nego što pođu na ovaj posao, njima je davano alkoholno piće i to: nekome rum, nekome ljuta rakija, pa kada se napiju, onda su ih sa noževima slali unutra. Za vreme klanja pred crkvom je bila postavljena straža. Ovo je bilo potrebno stoga, što su se neki pravoslavci penjali u Zvonaru, pa su zatim skakali sa zvonare u portu. Sve ove ubijali su stražari u porti.

Ja sam bio određen u tri maha da vršim klanje u crkvi. Svakom prilikom sa nama su išli i neki oficiri Dobrić Josip i Cvijetković Mihajlo, a pored njih bilo je i ustaških oficira.

Po ulasku u crkvu oficiri su ostajali kod vrata i posmatrali naš rad, a mi smo vršili klanje. Ubijanje je vršeno na taj način, što smo nekoje udarali nožem u srce, nekoje klali preko vrata, a nekoje udarali nožem gde stignemo. Ako neki Srbin ne bi bio od prvog udara smrtno pogođen, toga su ustaše priklali nožem. Za vreme ovog klanja nije gorela svetlost u crkvi, već su bili određeni specijalni vojnici koji su u rukama držali baterijske električne lampe i time nam osvetljavali prostor. U više mahova desilo se daje neki Srbin naleteo pesnicama na nas, ili pak udario u stomak nogom, ali je taj odmah bio iskasapljen.

Za vreme ovoga klanja bila je velika galama u crkvi. Prisutni Srbi su vikali: Ziveo Kralj Petar, živela Jugoslavija, živela Kraljica Marija, živela Srbija, živeli Srbi, dole Pavelić, dole ustaše, dole hrvatska država. Svo klanje počimalo je uveče od 22 časa, paje trajalo ujutro do 2 časa. Za vreme dokje poslednji bio živ, ove su manifestacije trajale.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8359
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #5 послато: октобар 06, 2017, 03:50:52 поподне »
Ovakvo klanje u crkvi desilo se 7-8 puta, a ja sam učestvovao tri puta. Za vreme ovog klanja uvek smo bili svi umrljani krvlju toliko, da se uniforma nije mogla očistiti, već smo je zamenjivali u magacinu, a docnije prali. Posle svakog klanja crkva je prana.

Kada se završi klanje, dolazili su kamioni koji su nosili leševe.

Obično su ih bacah u reku Glinu, a koje su (usled oštećenosti dokumenta tekst nečitak).

Nekoje su pravoslavne iz zatvore i odveli na obalu Gline gde su ih streljali iz mitraljeza. Ovo streljanje je obavljeno bilo u grupama 300-400 lica odjednom. Ovi su svi pored obale postavljani u dve vrste, pa su povezani štapom jedan drugom za
ruku i tako stojeći klali su ustaše, a mi smo vršili obezbeđenje strelišta. Leševe ovih lica koja su streljana pored obale, bacani su u reku Glinu. Nekoje grupe Srba izvođene su iz zatvora i streljane su pored šumice u blizini Gline, pa su posle zakopavani na mestu gde su streljani.

Prikupljanje Srba vršeno je na taj način, što je u jedno određeno selo išlo oko 70 ustaša i oko 30 nas vojnika, a svi smo
bili pod komandom ustaških oficira. Selo je uvek prvo opkoljeno, pa je onda unutra dolazila određena grupa, koja je onda skupljala Srbe. Kad bude celo selo skupljeno, onda smo ih sve pod stražom sprovodili u Glinu u sudski zatvor.

U prvo vreme dovodili smo samo muškarce, a docnije je uređeno da se dovode i ženska lica od 15-50 godina. Prilikom
ovog dovođenja video sam 11 više mahova da su ustaše, a i nekoji moji drugovi vojnici, silovali žene i devojke, pa su ih posle odvodili u Glinu. U Glinu su ove stavljene u sudski zatvor, zatim su prevedene u neke rekvirirane kuće od kojih je bio načinjen logor.

Ovde su ostale 8-10 dana, pa su zatim puštene da idu svojim kućama. Video sam da su nekoje ustaše, kao i vojnici, noću
dolazili u logor, odakle su odvodili ženske koje su hteli, pa su zatim nad njima izvršili obljubu negde na periferiji grada, pa su ih onda ponovo vraćali u logor. Od strane oficira ovo nije bilo zabranjeno, a i sami oficiri su ovo vršili. Moja satnija imala je zadatak da vrši prikupljanje Srba u Glini u srezu Glinskom, ali je bilo naređeno da se svi Srbi iz srezova: Topusko, Vrgin Most i Gline imaju prikupiti u Glinu i tu streljati. Ja ne znam tačno koliko je Srba ubijeno, ali sam čuo da se priča među mojim drugovima, da je u Glini ubijeno 120.000 Srba i to iz napred navedeni srezova.

Prilikom prikupljanja Srba, većina Srba je izbeglo u šumu sa oružjem. Oni se i danas nalaze u Petrovoj gori. Jednom prilikom išli su ustaše da ih pohvataju, ali su ih Srbi napalihi potukli. Oko 20. avgusta 1941. izišao je proglas, da se svi Srbi pozivaju da se vrate svojim kućama i svome poslu, i tada smo dobili naređenje da nikoga ne smemo dirati niti napadati. Ko ovo bude učinio biće stavljen pod vojni preki sud.

Ja sam ostao u Glini do 5. septembra t. g. a tada sam otpušten, jer su pozvati drugi vojnici na vežbu. Iz Gline sam doputovao u Beograd u nameri da se uposlim na svom starom mestu, ali sam uhapšen od strane policije.

Po prednjem nemam ništa više da kažem a zapisnik mi je pročitan u kome su sve moje reči tačno obeležene.

Pismen sam
Berbeović Hilmija



Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #6 послато: октобар 06, 2017, 04:03:28 поподне »
Знаш ли где је објављен тај списак?

Ђуро Аралица, Усташки покољи Срба у глинској цркви, Београд 2010, 136-150
http://www.muzejgenocida.rs/images/izdanja/Aralica,%20Djuro,%20Ustaski%20pokolji%20Srba%20u%20glinskoj%20crkvi.pdf

Подаци о појединцима потичу углавном из извјештаја комисије окружног НОО Баније за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #7 послато: октобар 06, 2017, 04:04:51 поподне »
Амикусе, када је сачињен овај записник? Хвала на прилогу!

Сведочанство Љубана Једнака је претпостављам већина гледала:

<a href="https://www.youtube.com/v/veEzpQPMSD4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/veEzpQPMSD4</a>

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8359
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #8 послато: октобар 06, 2017, 04:14:20 поподне »
Глинска црква је дакле била место где је злочин вишеструко понављан (7-8 пута, само по сведочењу Хилмије Берберогића).

Није се дакле тамо све десило случајно и једном, већ је иста била одређена као губилиште за Србе, у коју је по свему судећи и могло стати по 300-400 људи, па је тако тамо могло страдати најмање 2.100 људи, мада је вероватно број већи, али отприлике спомињу се бројке које се крећу између 2.000-2.400 људи.



Амикусе, када је сачињен овај записник? Хвала на прилогу!

У књизи не нађох тај податак, стоји само у фусноти референца: Kopija u VH, Vojni arhiv, Arhiva vlade Milana Nedića, k. 43-a, 32/1-II

Ђуро Аралица, Усташки покољи Срба у глинској цркви, Београд 2010, 136-150
http://www.muzejgenocida.rs/images/izdanja/Aralica,%20Djuro,%20Ustaski%20pokolji%20Srba%20u%20glinskoj%20crkvi.pdf

Подаци о појединцима потичу углавном из извјештаја комисије окружног НОО Баније за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача.

Хвала.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8359
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #9 послато: октобар 06, 2017, 05:18:47 поподне »
Брубноград је поставио књигу, а ево и списка наредбодаваца и организатора, непосредних организатора и извршилаца, непосредних извршилаца и саучесника, како су наведени у књизи:

а) главни наредбодавци и организатори

1.   Артуковић др Андрија
2.   Девчић др Јурај
3.   Јерец др Мирко
4.   Кватерник  Еуген-Дидо
5.   Пук др Мирко
6.   Ребок др Јурај

б) непосредни организатор и извршиоци

7.   Бријешки Илија
8.   Церовски Божидар
9.   Цветковић Михајло
10.   Добрић Јосип
11.   Ханих Стјепан-Штеф
12.   Импер Драгутин
13.   Курелац Жељко
14.   Мисон Јосип
15.   Племенчић Јосип-Јосо
16.   Ролф Томислав
17.   Симеон Ивица
18.   Тиљак Мате
19.   Верзон Јосип
20.   Видаковић Мате
21.   Видаковић Мате Никола
22.   Видаковић Мате Стјепан-Стипе
23.   Живчић Јосип

в) непосредни извршиоци и саучесници

24.   Аведић Јурај-Ђуро
25.   Берберовић Хасана Хилмија
26.   Брадарић Јосе Иван
27.   Брадарић Мије Јандро
28.   Брадарић Јанко
29.   Брадарић Јосип-Томо
30.   Брадарић Шиме Јосо
31.   Брадарић Мијо
32.   Брадарић Ивана Никола
33.   Брадарић Јосе Стјепан
34.   Брадарић Ловре Стјепан-Стево
35.   Бутковић Јосип
36.   Буторац Фрањо-Франц
37.   Цестарић Иван
38.   Цветковић Лука
39.   Црнковић Милан
40.   Деморин Виктор
41.   Дежелић Јосип
42.   Дежелић Милан
43.   Фрковић Стјепан
44.   Гајдек Иван
45.   Горшета Антун
46.   Гргић Фрањо
47.   Хајчић Ђуро
48.   Хајчић Јосе Гавро
49.   Хајчић Паво
50.   Ханих Антун
51.   Ханих Стјепан-Штеф
52.   Хорват Маријан
53.   Хорватић Антун
54.   Хорватић Јосе Иван
55.   Хорватић Павла Јанко
56.   Хорватић Антуна Јосип
57.   Хорватић Јосо
58.   Хорватић Јосе Никола
59.   Хорватић Мате Паво
60.   Хорватић Стјепан
61.   Јурковић Иван
62.   Јурковић (име није утврђено)
63.   Калајџић Анте
64.   Калајџић Павао
65.   Катушић Павао
66.   Кихалић Јанко
67.   Кихалић Мато
68.   Кихалић Мико
69.   Клобучар Иво
70.   Клобучар Милан
71.   Корак Јанко
72.   Ковачевић Стјепан-Стево
73.   Крештелица Никола
74.   Крештелица Павао-Пајо
75.   Крештелица Стјепан-Стево
76.   Крпан Дујо
77.   Кушан Ђуре Павао
78.   Ледицки (име није утврђено)
79.   Липак Јосип
80.   Липак Никола-Чукље
81.   Липак Стјепан-Стево
82.   Мариновић Иван
83.   Мариновић Иван
84.   Мариновић Стеве Јосип Јосо
85.   Мариновић Мијо
86.   Мариновић Пајо
87.   Мариновић Јакова Стјепан
88.   Маровић Мијо
89.   Маровић Мате Никола-Нико
90.   Маровић Јакова Павао-Пајо
91.   Маровић Марка Павао-Пајо
92.   Маровић Јакова Стјепан
93.   Михаљевић Стево
94.   Милековић Јосип
95.   Милошић Јанка Иван
96.   Милошић Павла Матија
97.   Модроња Никола-Никица
98.   Мулац Стево
99.   Муретић Јуре
100.   Наглић Иван
101.   Наглић Шимо
102.   Новак Божо
103.   Новосел Иван
104.   Новосел Иван
105.   Олија Ђуре Мартин
106.   Олија Павао
107.   Папа Владислав-Славко
108.   Прајдић Иво
109.   Прајдић Стево
110.   Роксандић Јосе Никола
111.   Рохар Стево
112.   Силај Брацо
113.   Шафар Никола
114.   Шантек Иван
115.   Шилобад Стјепана Јосип
116.   Шилобад Стјепан
117.   Шимановић Јосипа Иван
118.   Шимановић Петра Мијо
119.   Шимановић Стево
120.   Ширановић Јанко
121.   Шкрињарић Јанка Ђуро
122.   Шкрињарић Иван
123.   Шкрињарић Јанка Јосо
124.   Шкрињарић Јосе Никола
125.   Шкрињарић Штефе Павао-Пајо
126.   Шкрињарић Паје Петар
127.   Ткалчић Стјепан
128.   Товунац Ивана Мијо
129.   Товунац Ивана Стево
130.   Валент Мате Стјепан
131.   Видаковић Николе Милан
132.   Виднић Јосе Мијо
133.   Врпољац Ђуро
134.   Зибар Иван
135.   Зибар Јосо
136.   Зибар Никола
137.   Жинић Јосип-Јоцика
138.   Жинић Звонко
139.   Живчић Иван

Већина ових непосредних извршилаца и саучесника била је родом из Новог Села Глинског.

У протеклом рату, у изгледа још увек нерасветљеним околностима, у Новом Селу Глинском убијено је 32 хрватских цивила и војника.

Да ли то можда била освета за злочине из Другог светског рата?

У Новом Селу Глинском тада су убијени:

1. Ivan Josipa Bradarić rođen 1914. godine
2. Mato Štefe Šimanović rođen 1938. godine
3. Katica Šimanović dj. Kudlek rođena 1942. godine
4. Marta Šimanović dj. Silaj rođena 1918. godine
5. Ivan Mije Horvatić rođen 1933. godine
6. Kata Horvatić dj. Čadilović rođena 1933. godine
7. Stjepan Ivana Horvatić rođen 1919. godine
8. Josip Stjepana Škrinjarić rođen 1925. godine
9. Jela Milošić dj. Kušan rođena 1910. godine
Jana Olija dj. Išek rođena 1908. godine
10. Mara Marinović dj. Valent rođena 1911. godine
11. Pavao Stjepana Škrinjarić rođen 1913. godine
12. Stjepan Pavla Kušan rođen 1936. godine
13. Nikola Ivana Roksandić rođen 1931. godine
14. Kata Ivana Tovunac rođena 1923. godine
15. Milan Ivana Valent rođen 1951. godine
16. Josip Martina Šoštarić rođen 1927. godine
17. Milka Šoštarić dj. Štajduhar rođena 1926. godine
18. Ivan Pavla Šimanović rođen 1939. godine
19. Pavao Josipa Šimanović rođen 1909. godine
20. Marica Šimanović dj. Cestarić rođena 1949 godine
21. Katica Ivana Šimanović rođena 1976. godine
22. Jela Vidnić dj. Horvatić rođena 1924 godine
23. Josip Nikole Vidnić rođen 1931 godine
24. Katarina Vidnić dj. Hodalj rođena 1937. godine
25. Barica Šoštarić dj. Šoštarić rođena 1924. godine
26. Ivan Antuna Vidnić rođen 1928. godine
27. Barica Vidnić dj. Babić rođena 1927. godine
28. Nikola Ivana Šoštarić rođen 1930. godine
29. Jana Šoštarić dj. Kovačević rođena 1928. godine
30. Jela Vidnić dj. Šimanović rođena 1935. godine
31. Stjepan Mate Vidnić rođen 1928. godine
32. Kata Bradarić dj. Vrbanac rođena 1911. godine

Извор: dnevno.hr



На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5732
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #10 послато: октобар 06, 2017, 05:29:55 поподне »
б) непосредни организатор и извршиоци

7.   Бријешки Илија
8.   Церовски Божидар
9.   Цветковић Михајло


в) непосредни извршиоци и саучесници

26.   Брадарић Јосе Иван

Већина ових непосредних извршилаца и саучесника била је родом из Новог Села Глинског.

У протеклом рату, у изгледа још увек нерасветљеним околностима, у Новом Селу Глинском убијено је 32 хрватских цивила и војника.

Да ли то можда била освета за злочине из Другог светског рата?

У Новом Селу Глинском тада су убијени:

1. Ivan Josipa Bradarić rođen 1914. godine

Можда грешим, али мислим да је овај Иван Јосипа (Јосе) Брадарић исти тај кољач из цркве; 1941. је имао 27 година, тако да је био итекако способан да почини злочин, а познато је да су због "братства и јединства" многи локални кољачи прошли некажњено, а била је јавна тајна, односно добро позната чињеница међу њиховим комшијама и сељацима шта су ти људи током рата радили. Због тога ме не би чудило да су потомци покланих или њихови рођаци искористили избијање рата како би се осветили тим људима. Не могу рећи да ми их је жао, напротив, стигла их је задоцнела правда.

Ова тројица, Бријешки Илија, Церовски Божидар и Цветковић Михајло би могли бити и Срби. Шта кажу бољи познаваоци локалних прилика?
« Последња измена: октобар 06, 2017, 05:32:32 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #11 послато: октобар 06, 2017, 05:48:58 поподне »
Ова тројица, Бријешки Илија, Церовски Божидар и Цветковић Михајло би могли бити и Срби. Шта кажу бољи познаваоци локалних прилика?

Бријешки и Церовски су Хрвати, а Цветковића има пуно по Хрватској и међу једнима и међу другима (тако да је по свему судећи и он Хрват).

Неке везе са Србима би могао имати можда једино Роксандић, с обзиром да су Роксандићи по околним глинским селима Срби, али и то је упитно пошто их је у Новом Селу Глинском било 5 кућа 1948. године. Треба провјерити у католичким црквеним књигама.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8359
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Покољ Срба у глинској цркви (1941)
« Одговор #12 послато: октобар 06, 2017, 08:02:05 поподне »
Можда грешим, али мислим да је овај Иван Јосипа (Јосе) Брадарић исти тај кољач из цркве; 1941. је имао 27 година, тако да је био итекако способан да почини злочин, а познато је да су због "братства и јединства" многи локални кољачи прошли некажњено, а била је јавна тајна, односно добро позната чињеница међу њиховим комшијама и сељацима шта су ти људи током рата радили. Због тога ме не би чудило да су потомци покланих или њихови рођаци искористили избијање рата како би се осветили тим људима. Не могу рећи да ми их је жао, напротив, стигла их је задоцнела правда.

Ова тројица, Бријешки Илија, Церовски Божидар и Цветковић Михајло би могли бити и Срби. Шта кажу бољи познаваоци локалних прилика?

И Ката Товунац (1923) би могла бити сестра браће (?) Товунац? Свима се отац звао Иван.
Стјепан Павла Кушан (1936) могао би бити син Пава Ђура Кушана?

Павао Стјепана Шкрињарић (1913) је највероватније Шкрињарић Штефе Павао-Пајо.
Стјепан Ивана Хорватић (1919) је највероватније Стјепан Хорватић.