Аутор Тема: Жртве комунистичког терора  (Прочитано 10608 пута)

Ван мреже milpan

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 77
  • Панић, y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #80 послато: мај 09, 2020, 10:09:58 поподне »
Ако неком затреба скен старог тестамента или уговора чији је оригинал изгубљен, радим повољно  ;D

Слично је и народна власт радила после `45. само са мало лошијим техничким могућностима - ово је заглавље једног документа из породичне архиве издатог од стране жељезнице у Сарајеву 1947. године:



 :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4595
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #81 послато: мај 10, 2020, 02:29:39 пре подне »
Некако ме у уверењу да је овај, или можда не конкретно овај, али документ овакве садржине постојао је чињеница да су се комунистичке снаге приликом ослобађања Србије управо понашали у складу са оваквим наређењем. До слова.
Фалсификат је, нажалост, остао само на папиру (камо среће да је и у пракси)
« Последња измена: мај 10, 2020, 02:36:35 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4595
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #82 послато: мај 10, 2020, 02:46:23 пре подне »
Фалсификат је, нажалост, остао само на папиру (камо среће да је и у пракси)
А и да је фалсификат,  опис је онога што се дешавало (мада је непотребно лажирати доказ неке наредбе да би се "верификовало" нешто што се већ десило...ако се десило, то се десило, не треба недостатак доказа саме инструкције да доведе у сумњу нешто што се десило)...у супротном, морали би да тражимо доказ из турских архива, да су Турци планирали зулум, да би ми "верификовали" тај зулум
« Последња измена: мај 10, 2020, 02:50:53 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1030
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #83 послато: мај 11, 2020, 08:51:24 поподне »
Лѣпо йе што йе отворен прѣдмет разговора о злочинах Броза и његових домаћих помагача над нашим народом.
Током прошле године бављах се истраживањем прогона аориста из нашега йезика комунистими те тим поводом проучавах неколике комунистичке зборнике докумената из такозванога "НОБ"-а.
У њих на много мѣст налѣтах на спомињања комунистичких злочина над народом, када комунистички злочинци шаљу извѣштайе Брозу и свойим осталим главешинам о свойих недѣлах. Нарочито су чести извѣштайи о убийених грађанах, и о убийених заробљених припадницих Йугословенске войске.
Такве извѣштайе издваях на страну и бѣлѣжах одакле су, из койе књиге.
Ево йеднога од њих, гдѣ се комунисти лесковачке области хвале бройем убийених грађана, наводећи колико йе койи њихов батаљон грађана побио. Имам утисак да су се комунистички батаљони надметали ко ће више људи побити. По томе ме неодољиво подсѣћайу на им сличне идеологийе: усташе, нацисте, исламску државу, и сличне.
Овакви документи, обявљивани самими комунистими, свѣдоче да су злочини чињени по наређењу с врха, смишљено.


ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА КПЈ ЗА ЛЕСКОВАЦ ОД 20 МАЈА 1943 ГОД. ПОКРАЈИНСКОМ КОМИТЕТУ КПЈ ЗА СРБИЈУ О ОФАНЗИВИ БУГАРА, ЧЕТНИКА И НЕДИЋЕВАЦА У ТОПЛИЦИ И ЈАБЛАНИЦИ'

...

Поред напред наведених акција I батаљона наводим још и следеће: ликвидација 9 шпијуна, међу њима један Дражиновац из Криве Главе наименован за к-нта батаљона Дражине војске.
Једна наша патрола упућена иа пругу пресрела је бугарску патролу. Рањен је 1 буг. војник, а
Дуж пруге од Грделице до Леск.[овца] непријатељ је сву ноћ пуцао. Чете овог бат. су држале низ зборова и конференција у сектору четника — према Оруглици: Барје, Лалиновац, Тумба, Мировце, Поповац,
Игриште, Врановце
Црквица и у селима где није никад долазио партизан — близу пруге — Зољево и Тулово. Једна чета, упућена иза границе у истом циљу, морала се вратити пре времена због велике реакције Бугара с ону страну
границе.
II бат. је ликвидирао 25 шпијуна, међу којима Милош Вучелић и син му, убице нашег борца на спавању. Убице су из Добре Воде. Претседници Оранске и Доњобријанске општине, 3 брата Радовића из Магаша код
којих је нађена „Званична белешка" издата од Бугара да их нико не сме спречавати у вршењу овог (шпијунског) посла. Једна група разрушила је пругу. Акција изведена у ноћи, воз је изостао.
Прекид саобраћаја кратак.
Овај батаљон ишао је пут Куршумлије, у некада Костина села: Арбанашка, Власа, Широке Њиве, Јабучево, Крушевица и Пестиш где је држао зборове и конференције.

III бат. ликвидирао је 13 шпијуна. Чете овог батаљона су пол. радиле у правцу Мораве и Копаоника.
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1506
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #84 послато: мај 17, 2020, 04:11:58 поподне »
https://slobodnadalmacija.hr/vijesti/hrvatska/tko-je-odgovoran-i-po-cijem-naredenju-su-izvrsene-likvidacije-nakon-bleiburga-pisanih-tragova-nema-ali-svjedoci-znaju-sto-se-dogadalo-iza-kulisa-1021189

"On pritom otkriva i jednu zanimljivu činjenicu. Iako se godinama stvarala slika kako su nakon Bleiburga likvidacije obavljale srpske jedinice, iz njegovog je iskaza jasno da su glavni egzekutori bili zapravo Hrvati iz Dalmacije".

Овај прилог стављам, да се надовежем на јучерашњу тему, о томе како су у Другом светском рату само Срби убијали Србе, а Хрвати нису Хрвате, што је изјавио онај стари Удбаш.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #85 послато: мај 17, 2020, 08:38:01 поподне »
https://slobodnadalmacija.hr/vijesti/hrvatska/tko-je-odgovoran-i-po-cijem-naredenju-su-izvrsene-likvidacije-nakon-bleiburga-pisanih-tragova-nema-ali-svjedoci-znaju-sto-se-dogadalo-iza-kulisa-1021189

"On pritom otkriva i jednu zanimljivu činjenicu. Iako se godinama stvarala slika kako su nakon Bleiburga likvidacije obavljale srpske jedinice, iz njegovog je iskaza jasno da su glavni egzekutori bili zapravo Hrvati iz Dalmacije".

Овај прилог стављам, да се надовежем на јучерашњу тему, о томе како су у Другом светском рату само Срби убијали Србе, а Хрвати нису Хрвате, што је изјавио онај стари Удбаш.

то је ок зрно, али ја сам на тој теми написао - да није исто страдање на масовном стратишту, блајбургу (а и словенци и срби су доживели нешто слично - зидани мост и кочевје; зеленгора, такође) и ликвидација цивила и четника по свим српским градовима, селима и варошима '44 до '46. тако да је удбаш у праву - тога нема у хрватској.
« Последња измена: мај 17, 2020, 08:39:34 поподне dko »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1030
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #86 послато: мај 17, 2020, 09:20:51 поподне »
Свакоме ко жели сазнати више о комунистичких злочинах над народом, савѣтуйем прочитати дѣло Бранка Ћопића "Глуви барут" из 1957. године. У њем наш велики писац, иако сам комуниста, у области измишљена назива "Подгорина" (коя йе отѣлотворење цѣле Босанске Крайине) и кроз ликове измишљених имена, описуйе управо оно што йе доживѣо током Другога свѣтскога рата. Описуйе многобройне злочине заслѣпљених комуниста над нашим народом, поглавито над сељацима.
Кроз дѣло се стално провлаче изрази "кулаци, кулачки елементи, петоколонаши, класни неприятељи, опортунизам, опортунисти, буржоазия". Жигосање било койе особе ма койм од прѣдходних израза йе довољан разлог за њено погубљење. А ако у селу нема ни попа, ни учитеља, онда су за "ликвидацийу" довољни и богати сељаци. Йер ту не може бити грѣшке.

У дѣлу двойица варошких комуниста, Тигар (шпански борац) и комесар Владо с њиховом "ликвидаторском десетином" жаре и пале Подгорином, у койу су послати како бише управљали мѣстним партизанским одредом. Убияйу кога год стигну, без икаква суда, остављайући за собом крвави траг. Видѣћи у свакоме неприятеља њихове "револуцийе".
У њиховой свѣсти основни задатак комунисте йе убити што йе могуће већи брой стварних или умишљених политичких неистомишљеников, те они када не знайу кога убити, прибѣгавайу насумичним убиствомъ. Тек тако да испуне брой и свойу револуционарну дужност.
Тако йедном приликом убияйу брата заповѣдника партизанске чете из оближњега села, иако знайу чийи йе брат. Убрзо затим, чета прѣлази у четнике, прѣдходно поклавши неколике Муслимане, "Шокце" и комунисте-варошане койи су се у њой игром случая били нашли. На шта комесар Владо то схвата потврдом да йе у праву што йе убио толике људе, и жали што нѣйе више, йер како вели, да их йе био убио више, не би се било десило да чета партизана прѣђе у четнике.

Другом приликом Тигар саслушава двойицу сељака у свойем заповѣдништву и убия их. Његова ликвидаторска десетина их закопава у плитак гроб, али из њега бѣжи тешко рањени Лука Каљак, койи ће на крайу дѣла из засѣде убити Тигра.

Оно што запрѣпашћуйе читаоца йе што се сусрѣће са неописивом количином мржње и прѣзира койе комунисти-варошани осѣћайу према сељацима. Ћопић врло често у дѣлу описуйе како Тигар и Владо размишљайу. За њих су сељаци нешто потпуно страно и несхватљиво. Готово као да нѣсу људи, него звѣри. Мрак, смрад, и слично.
"– Радекићу, нема ту људи, све йе то... к врагу! Људе ми правимо тек тамо у четама, кроз акцийе, а ово по селу, по язбинама... Радекићу, све то треба сажећи на живой ватри, да ни трага не остане од његове ситне, шпекулантске, пећинске душице!"

На крайу дѣла, други комунисти, им надређени, видѣћи колику штету њиховоме покрету праве ова двойица, послѣ блага, другарска прѣкора их склањайу из Подгорине (прекор бѣше нешто попут "Трѣбайу ни ови сељаци. Одакле ни радничка класа у гудурах Босне?"; нагласак йе овдѣ на "Трѣбайу ни"). Владо одлази у другу йединицу, наравно за политичкога комесара. Док Тигар, мѣсто да буде кажњен за многобройна злодѣла, бива унапрѣђен у заповѣдника Прве крайишке бригаде! Наравно, у томе га спрѣчава освѣтнички метак Луке Каљка, жива мртваца из плиткога гроба.

Наводим йош неколике кратке изводе из дѣла, койи показуйу дух комунистичкога насиља над народом (надам се да тиме не кршим сачинитељска права):

"Остави ти, Урошу, те сентименталности с рођењем. Боље йе да ти мени кажеш колико йе петоколонаша стрийељано под вашом командом?"

"Йе ли ти рођени брат гад и бандит, пуцай брзо и на врийеме, да те он не претекне. То йе револуция. Нема ту никакве сентименталности. Породица? Нема данас више породице. Готово йе с том застарйелом формом."

"Нека, нека. Нек вам се кулачка банда попне на главу кад йе Милан и ти пуштате да ради шта хоће. Мислите с њима лийепим? Варате се, друже. Ту помаже само црвени терор."

"– Наброй ти нама, Кекићу, главне харангере из Йапаге, оне койи найвише поткопавайу наш покрет. Ти прочетнички, кулачки елементи, то разйеда и позадину и войску. С њима треба найприйе раскрстити, схваћаш ли?"

По дѣлу йе 1990. године снимљен и филм, мада се он прилично разликуйе од књиге, и то у врло битних пойединостих. Наиме, у подгоринском одреду бива заклан комесар Владо на самом почетку филма, што бива поводом да у Подгорину дође Шпанац (Тигар), како би нашао убицу. Тиме се у филму његови злочини покушайу оправдати. Женска из филма (ваљда Шпањолка), койу сељанке даве у филму, у књизи не постойи.
« Последња измена: мај 17, 2020, 09:29:10 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9778
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #87 послато: мај 18, 2020, 09:20:40 пре подне »
Истраживајући порекло петровачких Новаковића, наиђох на текст о трагичној судбини свештеника Никодима Новаковића

"Смрт од својих

Попа Никодија Новаковића 1941. године ухвате усташе. Успео је да се спаси од клања. Побегао је за Србију. У Београду је покушао да нађе спас. Становао је у Београдској улици, у једном неусловном собичку, бавио се ситним пословима и успео, у оскудици и глади, да дочека ослобођење.

Не часећи ни часа, поп Никодије Новаковић вратио се у родни крај, у своју бившу парохију, својим парохијанима. Био је уверен да је то његова света дужност. И да су за цркву и вернике дошла нова, боља времена. Да се ​​слободно врати коренима православља и вере коју је вековима неговао.

Проф. др Драгољуб Никић каже:

- Али, свештеник Никодије још није био свестан каква су за њега и његову службу зла времена са комунистичким поретком дошла. У оскудици и немаштини, поп је кренуо по селима петровачке парохије: светио је водице, крштавао децу, држао опела на сахранама, освећивао крсне славе ... У климавим и шкрипавим таљигама, са своја два мршава коњчића, свештеника је по парохији возао Мијаило Никић. Нове власти су Никодија гледале - попреко! Реакција, назадњаштво, антикомунизам, гунђали су задрти и комунизмом опијени властодршци у малој средини. И то им је брзо пошло за руком.

Баш када се са службе враћао из села Суваје, убице га дочекују у помрчини, у Гају, и колчевима и маљевима, на свиреп начин, усмрте, док је Мијаило, иако рањен, успео да побегне. Добро се знало ко су били виновници злочина, али их нове власти никада нису позивале на суд, јер је злочин извршен управо у комплету са новим властима. И Никодијев брат Душан такође је био свештеник. Радио је у колунићкој парохији."

На мене је највећи утисак оставило то што је поп Никодије преживео Други светски рат, усташе, немаштину, али није успео да преживи комунисте.


Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3045
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #88 послато: мај 18, 2020, 09:44:36 пре подне »
Свакоме ко жели сазнати више о комунистичких злочинах над народом, савѣтуйем прочитати дѣло Бранка Ћопића "Глуви барут" из 1957. године. У њем наш велики писац, иако сам комуниста, у области измишљена назива "Подгорина" (коя йе отѣлотворење цѣле Босанске Крайине) и кроз ликове измишљених имена, описуйе управо оно што йе доживѣо током Другога свѣтскога рата. Описуйе многобройне злочине заслѣпљених комуниста над нашим народом, поглавито над сељацима.
...

Што рече Поп Јордан у филму "О покојнику све најлепше", није он био комуниста, он је био само члан партије...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 530
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #89 послато: мај 18, 2020, 10:09:10 пре подне »
Мени је интересантније питање када је пала последња мирнодопска жртва од комунистичког терора.
Колико је исценираних самоубистава само бог зна тај број.
Друга интереснтна ставка број или списак намјештених ликвидација у својим редовима и у рату и у миру.
Ликвидација а после велелепни споменик и доношење венца за дан борца
(злочинац се увјек враћа на мјесто злочина )...
Бунар сакривених истина је дубок и претрпан...

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 821
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #90 послато: мај 18, 2020, 11:12:42 пре подне »

Ибарски Колашин је у Другом светском рату био подељен између Велике Албаније (читај Италије) и окупиране Србије тј. Немачке. Да би се одбранили од насртаја Балиста и пазарских Муслимана, Колашинци су формирали четничке одреде, баш као и у претходним временима и бранили се колико су могли.
Партијаша (партизана) и њихове идеологије није било ни у траговима,  тек крајем 1944. године са Пеком Дапчевићем , па је нова власт имала проблем око огранизације. Све остало се да наслутити, „дошао је друг комесар“ и сл. најчешће из Црне Горе.
Много је жртава комунизма у том крају, а једна од најзначајнијих је, свакако, Григорије Божовић, „Косовски Андрић“, страдао јануара 1945. године у Београду. За њега је велики Матија Бећковић рекао:

„Григорије је преживео све окупације, само није ослобођење“ :)


Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #91 послато: мај 18, 2020, 03:11:20 поподне »
Ибарски Колашин је у Другом светском рату био подељен између Велике Албаније (читај Италије) и окупиране Србије тј. Немачке. Да би се одбранили од насртаја Балиста и пазарских Муслимана, Колашинци су формирали четничке одреде, баш као и у претходним временима и бранили се колико су могли.
Партијаша (партизана) и њихове идеологије није било ни у траговима,  тек крајем 1944. године са Пеком Дапчевићем , па је нова власт имала проблем око огранизације. Све остало се да наслутити, „дошао је друг комесар“ и сл. најчешће из Црне Горе.
Много је жртава комунизма у том крају, а једна од најзначајнијих је, свакако, Григорије Божовић, „Косовски Андрић“, страдао јануара 1945. године у Београду. За њега је велики Матија Бећковић рекао:

„Григорије је преживео све окупације, само није ослобођење“ :)

гиле, јел знаш да ли су четници били под пећанцем? пошто је нешто пуковник крсмановић, историчар, говорио да је то најбоље што су пећаначеви људи урадили у другом св. рату, да су имали одличне резултате на терену против балиста...

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3045
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #92 послато: мај 18, 2020, 03:58:22 поподне »
Мени је интересантније питање када је пала последња мирнодопска жртва од комунистичког терора.
...

Бојим се да последња још није пала...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 821
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #93 послато: мај 18, 2020, 04:10:09 поподне »
гиле, јел знаш да ли су четници били под пећанцем? пошто је нешто пуковник крсмановић, историчар, говорио да је то најбоље што су пећаначеви људи урадили у другом св. рату, да су имали одличне резултате на терену против балиста...

Углавном су четнички одреди били под командом Косте Пећанца, тек касније неки одреди прилазе Равногорском покрету.

Због својих заслуга у Великом рату, а посебно у међуратном периоду кад ни регуларна војска Краљевине Југославије није смела да залази у области које су „држале“ банде шиптара или одметници широм Санџака , Коста Пећанац је био врло уважаван од стране Срба, а по злу познат код Муслиманског живља.

За Дражу Михаиловића до почетка Другог рата цела Јужна Србија није ни чула, тек почетком 1942. године креће његова активност  и организација четничких  одреда.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 821
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #94 послато: мај 18, 2020, 04:25:08 поподне »


Један од команданата мањих четничких одреда широм Рогозне, Рујиштанин, Заро Радовановић (Живковић), убијен 1946. године.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 425
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #95 послато: мај 19, 2020, 12:37:48 поподне »
Јел се неко бавио истраживањем на ову тему у Архиву Србије?
https://arhivsrbije.rs/za-korisnike/koriscenje-arhivske-gradje