Шта СПЦ ради да помогне Србима ? Ништа!
Претпостављам да се овај твој упис односи на помоћ СПЦ ка Србима у Македонији? Уколико се односи на генералну ситуацију, онда могу само да кажем да грешиш.
Што се тиче цркве, постоје устав, канони, црквено устројство. Тзв. "МПЦ" је неканонска организација, за коју знамо како и ко ју је основао. То је историјска чињеница, али исто тако је чињеница да та организација окупља око себе већи део православних верника у Македонији, те да је заиста неопходно тражити решење кроз дијалог, да се ти верници не налазе у неканонском поретку. Мислим да је споразум који је СПЦ 2002 (или 2001.) предложила "МПЦ" био најбоље решење и тај споразум је "МПЦ" тада прихватила, те тек под притиском политике повукла свој пристанак тј. повукле су све владике осим владике Јована, који је након тога био изложен политичком прогону, притиску и затварању, но мучеништво је често саставни део вере и мислим да је владика Јован то тако и прихватио. Не знам колико су људи упознати са споразумом који је био постигнут, али мислим да је то и даље остало најбоље решење.
Што се манастира тиче, све цркве без разлике ту имају проблем. Видим да је Драјвер навео тзв. "Епархије рашко-призренску у егзилу". Иста је такође на истом нивоу као и "МПЦ" односно неканонска организација, с тим да наведена "епархија" има одређене карактеристике секте попут груписања верника и "духовника" на истом месту (кућама које слове као манастири и сл.).
СПЦ такође има проблем монаштва. У Крушедолу су пре 3-4 године била 4 монаха. Сви знамо колико је значајан манастир Крушедол и колико имање има и јасно је да 4 монаха то не могу да одрже. Крупа Далматинска је до скоро била пуста, итд. Узрок ове проблематике је са једне стране напредак атеизма и агностицизма, а са друје још и више модернизам. У ранија доба су се деца слала циљано у манастирске школе, те су нека и остајала и самим тим стално је долазио нови нараштај. У оквирима Западне цркве пре свега елита тј. племство је слало децу у манастире. Такође било је пуно више деце и онда је породицама лакше падало да од нпр. 7-8 деце један син оде у калуђере. Данас таква одлука једног младог човека представља за родитеље хорор против којег се боре свим силама. Пре пар година мислим да је владика Фотије предложио да се спроведе акција по селима где је остало сила нежења у позним годинама и да се ти људи покушају да анимирају да дођу у манастире, па ја наишао на силне критике у медијима.
Што се тиче Македонаца које ја познајем и који живе на истом животном простору као ја, они су верници СПЦ и прилично ревносно држе православље и веру. Чак има и једна породица која већ дуже од 100 година живи у Аустрији, бави се посластичарством и пореклом је из Македоније. И данас су православци.
Сума сумарум, нашег народа у Македонији има, СПЦ мора озбиљно да се позабави овом темом и види како том народу може (и мора) пре свега духовно, а онда и материјално да помогне, а такође да се настави дијалог са "МПЦ". С друге стране, надам се да ће нека власт у Македонији имати довољно слуха и вида да не ставља "МПЦ" под политички притисак да ова мора да делује са антисрпских позиција, него да почне да ради на томе да се врати у канонски поредак.
Такође, мало би и овде указао на културу дијалога, те припазио са изразима попут "грчко НАТО православље" и осуђивање некога јер "не судите, да вам се не суди." (Мт. 7:1) тј. не знамо ми која је мука натерала ђеда овог момка да напусти Македонију, нити на који начин Поповски доживљава или може да живи своје српство у Македонији. Уколико је он са тиме срећан, онда би и ми требали да будемо срећни због њега јер и поред свих недаћа зна ко је и шта је.
