Сва набројана племена су Херцеговачка и по Мостарском споразуму Црна Гора је проширена за Дробњаке и Ускоке а Пивљани, Језерци и Шаранци су остали под Турском окупацијом.
Берлински конгрес 18. јун 1876 — 19. фебруар 1878. На Берлинском конгресу Црна Гора добила је Никшић, Колашин, Спуж, Подгорицу, Жабљак, Плав, Гусиње. Херцеговачки устанак је окончан Берлиским конгресом 1878 када су Шаранци и Језерци припали Црној Гори а граница повучена реком Таром.
Карактеристично је пресељавање управо војводе Шаранског боја 1962 Михаила МИЋЕ Глушчевића чија породица и ратничка родбина се скрасила у Каменој Гори где су вероватно и потврдили презиме Глушчевић по уредби краља Александра 1851. Глушчевићи су насељени по садашњој граници Србије и Црне Горе између Пљеваља и Бијелог поља и 1913 године је била последња сеоба те ратничке лозе ка Србији јер им је новоуспостављена граница те године (опет) прешла преко имања.
Рекао бих да су Шаранци највећим делом ипак хомогено племе. Изузетак су ови Ћосовићи, који су потомци неког племеника који се оженио "из Кричка". Касније је погинуо, па се мајка с дететом врати у Кричак. Тамо се преудала за неког Србина са надимком Ћосо. Деца из првог брака понесоше то презиме Ћосовић.
Логично да је становништво ових области/племена, на неки начин, морало бити испреплетано. Дедејићи са Жабљака нису добар пример, пошто су они изворно доселили из Добриловине. А по предању су са Чева. Иамо међутим неке породице из Ускока и Дробњака (Годијељи), које су можда дуже присутне у том крају, али су се "скривале" иза неких предања. Или су заиста досељени нешто касније у Дробњак, Ускоке.
