Аутор Тема: Порекло србских сликара  (Прочитано 3838 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8247
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #20 послато: јул 20, 2018, 03:13:49 поподне »
Документарни филм о Бранку Поповићу:

<a href="https://www.youtube.com/v/TPeeUOcmVXw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/TPeeUOcmVXw</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7519
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #21 послато: септембар 04, 2018, 11:46:52 пре подне »
Петар Добровић (1890-1942)



Рођен је у Печују 1890. године. Његов отац се у Печуј доселио као трговац из Дарувара у Славонији. Ту се оженио Петровом мајком, Немицом пореклом из Шиклуша.

Петар Добровић се школовао у Печују и Будимпешти, одакле се 1911. године сели за Париз, где остаје до краја Првог светског рата, када се враћа у Печуј. У то критично време, када српска војска улази у Печуј и заузима већи део Барање и целу Бачку, те када се Тријанонским мировним споразумом одредила нова југословенско-мађарска граница, Добровић се залагао за припајање Печуја, Барање и Бачке у целини Краљевини СХС, у чију сврху је била проглашена и краткотрајна српско-мађарска Барањско-Бајска република, у којој је био изабран за њеног председника. Након њене пропасти, сели се у Београд, где се бави сликарством. Сликарки опус Потра Добровића налази се у самом средишту српског модернизма.

Крсна слава Добровића је била Никољдан.

Оно што је такође занимљиво, био је ожењен Оглом Хаџи, кћерком новосадског адвоката Косте Хаџија, иначе рођеног Темишварца. Хаџији су били темишварска свештеничка породица цинцарског порекла, који су се у Банат доселили 1770. године из Шатисте/Сиатисте (Москопоаље, Грчка). Детаљ у вези њеног презимена, који се јавља у књизи Даворина Таслиџића "Коцка је бачена", јесте да је њено презиме било Хаџи-Османовић. Одакле се нашло то Османовић, нисам успео да утврдим.



Петру је Олга била вечита инспирација, и који је то и сам једном признао речима, да се у његовом животу "све око ње врти".

p. s.
Хвала goci11 на помоћи. :)

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5138
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #22 послато: септембар 04, 2018, 01:53:11 поподне »
Да ли је Олга била сестра или кћерка Косте Хаџија млађег, једног од оснивача ФК Војводина? Добро познатог и из филма "Монтевидео, Бог те видео" и "Монтевидео, видимо се", где га тумачи Срђан Тимаров.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7519
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #23 послато: септембар 04, 2018, 01:56:54 поподне »
Да ли је Олга била сестра или кћерка Косте Хаџија млађег, једног од оснивача ФК Војводина? Добро познатог и из филма "Монтевидео, Бог те видео" и "Монтевидео, видимо се", где га тумачи Срђан Тимаров.  :)

Биће да је брат.

Цитат
Kosta se rodio kao prvo od desetoro dece uglednog pravnika Koste Hadžija (starijeg) i Sofije Hadži, 8. novembra 1898. godine u Vršcu.

Извор: fkvojvodina.com

Дакле, звао се исто као и отац. :)

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5138
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #24 послато: септембар 04, 2018, 01:58:40 поподне »
Биће да је брат.

Извор: fkvojvodina.com

Дакле, звао се исто као и отац. :)

Да, десеторо деце је имао старији Хаџи, ништа чудно за то време.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #25 послато: септембар 04, 2018, 02:45:59 поподне »
Оно што је такође занимљиво, био је ожењен Оглом Хаџи, кћерком новосадског адвоката Косте Хаџија, иначе рођеног Темишварца. Хаџији су били темишварска свештеничка породица цинцарског порекла, који су се у Банат доселили 1770. године из Шатисте/Сиатисте (Москопоаље, Грчка).

Као што у Русији причају да не можеш ући у банкарске ( па и више политичке) кругове, а да ти бар једна баба није Јеврејка, тако ми се чини да и код Срба нису могао ући у српско грађански сталеж,а да ти бар једна баба није била Цинцарка. И генерално доста је сличности, али и доста предрасуда, које спајају Јевреје и Цинцаре. Материјализам, тврдичлук, прорачунатост,сналажљивост, прогресивност, међусобна увезаност, убрзана асимилација али и својеврсни елитизам. И традиционална религиозност и интернационализам ( отвореност за нове идеје) у исти мах.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4036
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #26 послато: октобар 10, 2018, 12:05:34 пре подне »
Петар Меселџија

Меселџија је рођен у Новом Саду 1965. Каријеру је почео 1981, као аутор стрипа „Крампи“ објављено у стрип магазину „Стрипотека“. Студирао је на Академији уметности у Новом Саду. Током студија је наставио да ради на стрипу, а од 1992. почео је да ради као илустратор. Од 1983 је излагао је своје радове, у сарадњи са другим уметницима у Југославији, Холандији и САД.. Меселџијину прву књигу „Питер Енкорак“, објавила је Младинска књига из Словеније 1991. године. Прву самосталну изложбу илустрација и слика имао је у галерији у Амстердаму.
Илустровао je књигу „Краљ Артур и витезови округлог стола“, један је од илустратора књиге „Српске народне бајке“ (2011), књиге о Српској митологији (2012) и аутор је стрипа „Есмералда и друге приче“ (2012). Илустровао и написао је књигу „Легенда о Баш Челику“ базирану на српској народној приповетки Баш-Челик (објављена у Србији 2008. и САД 2010). У 2015-тој објављена је „Књига о Дивовима“ коју је Петар Меселџија илустровао и написао.
Сматра се једним од најбољих светских илустратора Неки од највећих ликовних узора Меселџије су Урош Предић и Паја Јовановић. Чест извор инспирације и мотива Меселџије су српске бајке, епске песме и митови.
Његов оригинални радови се налазе у приватним колекцијама у Србији, Холандији, Немачкој и САД.
Живи и ради у Холандиј од 1991. године.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0
Giants at a Bullfight by Petar Meseldzija

Giants A Scene created from Book of Giants by Petar Meseldzija

Петар Меселџија, Марко Краљевић и вила, детаљ, 2015.



Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 249
  • mtDNA: H
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #27 послато: март 04, 2019, 02:10:13 пре подне »
Урош Тошковић (19.11.1932.-3.3.2019.)

Урош Тошковић је био југословенски-црногорски сликар. Завршио је Средњу уметничку школу у Херцег Новом, а дипломирао је 1956. године Академију ликовних уметности у Београду, у класи професора Марка Челебоновића.

Мајка му је била из Куча, а отац из Братоножића (6:56)

<a href="https://www.youtube.com/v/NVF6JFOqv_Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NVF6JFOqv_Q</a>

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4036
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #28 послато: март 15, 2019, 11:36:24 поподне »
Штетић, Јовањдан, Сврачково Село, Удбина, N-P189.2
Слободан Штетић, редовни професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу на студијској групи за Графички дизајн.
Рођен 1958. године у Јагодини. Дипломирао на графичком одсеку Факултета примењених уметности у Београду. Бави се графичким дизајном, сликарством и фотографијом. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) од 1986. године.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%A8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B


« Последња измена: март 15, 2019, 11:38:18 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8247
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #29 послато: фебруар 14, 2020, 09:09:05 поподне »
Поповић, Ђурђиц, Ужице

Припада хаплогрупи T1a-Y11151. Од Јаневског из Врутока код Гостивара се разликује на свега једном од 23 упоредива маркера, на маркеру 533 где је разлика двострука (модална вредност је 12 и има је Јаневски) док Поповић има 10.

Тестирани је у упитнику навео да су по предању пореклом из Црне Горе или Херцеговине, што је узевши у обзир недостатак било каквих иоле блиских поклапања у тим крајевима практично немогуће. Како је Поповићу на овом броју маркера доста близак Јаневски из Маћедоније, даље порекло треба тражити у јужнијим крајевима.

Добили смо резултат Поповића од којих је сликар Бранко Поповић, с обзиром да је тестирани његов потомак.

Бранко Поповић (1882–1944) је велики србски сликар у периоду између светских ратова.

Родослов Поповића као најстаријег претка зна за Аћима (рођен око 1775). У златиборски крај се доселио његов ђед средином 18. века. Аћим је био свештеник, парох ужичко-чајетински, а након женине смрти се замонашио, добивши монашко име Герасим и био је једно време старешина Манастира Каран. По њему су потомци добили презиме Поповић (раније презиме не знају). Имао је синове Бранка и попа Владимира. Бранко (1806-1870) био је кмет ужички, близак књазу Михаилу. Бранков син Стојан (1841-1921) био је ужички индустријалац и једно време председник ужичке општине. Стојан је имао петоро деце (троје умрли као деца) од којих је најмлађи - сликар Бранко Поповић.

Слава ових ужичких Поповића је Ђурђиц.

И поред предања о херцеговачкој старини, све указује на порекло из Македоније.
"Наша мука ваља за причешћа"