Аутор Тема: Стара племена у Црној Гори-генетика  (Прочитано 5096 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7262
  • I2a S17250 A1328
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #60 послато: септембар 07, 2017, 12:47:36 поподне »
Овај Лазорь из катуна Љеша Туза, могао би бити родоначелник Лазораца (у Кучима).

Додајем и њих (Лазорце) међу стара племена ЦГ, као и Мугоше у области Пипера и Момишиће у Горњој Зети и Љешкопољу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4195
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #61 послато: септембар 07, 2017, 02:16:23 поподне »
Сума је старо арбанашко име, не тако често око Скадра колико чини се у централним албанским подручјима јужније, с друге стране наставак +ор је више влашки, тако да је Сума + ор = Сумор.

Постоји албански фис са тим називом, Сума, североисточно од Скадра, чини ми се баш у области о којој је било речи (Кушево и катун Арбанаса); Елси о томе пише:

"The Suma (also Summa) tribal region is situated in the District of Shkodra in northern Albania, about 20 kilometres northeast of the city of Shkodra. It is to be found on the right (western) side of the upper Kir River in the mountainous and isolated Pulat region. Suma borders on the traditional tribal lands of Xhani to the north, Kiri to the east, Drishti to the south, and Rrjolli to the west. The main settlement of Suma is the little village of Bruçaj (formerly known as Suma).

Baron Nopcsa notes a personal name 'Demetrius Suma' recorded in 1332. Edith Durham informs us that: The name Suma occurs in a document of Tsar Dushan, who in 1335 gives to the monastery of Dechani, among other districts, 'the Albanian katun Tuzi' along with a number of luckless Albanians who are named: 'Petrus Suma, Mataguzh (the village of Mataguzhi was burnt by the Montenegrins in 1913) with his brothers Laz and Prijezda ... Progon, Mira, Marcus Suma, etc.'

The Suma believed that they came from Mirdita, more specifically from the tribe of Oroshi, and that they were thus related to the Shala and the Shoshi. They divided into several branches near Bojët e Sumës, a place situated close to the church of Xhani. Edith Durham confirms this belief: 'The present Suma tribe states that it comes from Mirdita. But as the Mirdites do not seem to have arrived till early in the fifteenth century, the "Suma" referred to in 1335 must be the eider population.'"
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4195
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #62 послато: септембар 07, 2017, 02:23:30 поподне »
Помиње се у арбанашком селу од Зете Кушево и Павле син Бусадоса. Прави облик овог имена би могао бити Buthados, а да је у хривосуљама звук "тх" уписан као "с" (што је стандардно за исти звук у Арапском Uthman-Osman..), јер је у земљишнику уписано као Butadossi, у дефтеру Битидоси име катуна.

Најпре ће бити да је изворни, говорни облик био нешто као Bythëdosa или Bythadosa (дакле са назалним албанским "у", у изговору идентично као и немачко и турско "ü"); bythë у модерном албанском има значење "задњица, стражњица", тј. нешто на чему се седи/лежи и што је позади; вероватно у овим споменутим придевима лежи корен ранијег значења ове речи (нешто на шта се наслања, што служи као темељ, постамент и сл.).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #63 послато: септембар 07, 2017, 05:47:49 поподне »
Možda netko stručniji od mene može rasvijetliti ovo.  Zašto se ime Prijezda u obje verzije Dečanske povelje piše kao "Приѥзда?"  Zar ne bi trebalo "Прѣзда?"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7262
  • I2a S17250 A1328
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #64 послато: септембар 09, 2017, 11:45:49 поподне »
И ја очекујем да неко стручан одговори.

Ево, ја нестручан да кажем шта мислим да је одгонетка:
Код имена Пријезда ради се о сложеници предлога и глагола (при + јездити), па је због тога знак - ѥ, а не ѣ, као нпр. у простим речима попут бѣло, дѣте, итд, где ѣ у ијекавском наречју даје -ије, а у екавском -е. Ако бисмо написали Прѣзда, то би у екавској варијанти дало - Презда, што није случај.

Ако сам се излупетао, - бришите!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8477
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #65 послато: септембар 11, 2017, 09:53:54 поподне »
Неретко се уз стара племена попут Матаруга, Крича, Букумира и осталих помињу и Вараге. Који би слој становништва они могли представљати и да ли уопште има основа везивати их за тај "староседелачки" слој.

Видим да их неки аутори повезују са Фуштићима из Црне Горе, а самим тим и Сасима. Генерално се њихов назив везује за Полимље и околину. Постоји истоимено село у Ибарском Колашину, као и род Варага/Варагића у западној Србији са славом Савиндан, што може да упућује на Дробњаке.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4195
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #66 послато: септембар 11, 2017, 10:31:12 поподне »
Неретко се уз стара племена попут Матаруга, Крича, Букумира и осталих помињу и Вараге. Који би слој становништва они могли представљати и да ли уопште има основа везивати их за тај "староседелачки" слој.

Видим да их неки аутори повезују са Фуштићима из Црне Горе, а самим тим и Сасима. Генерално се њихов назив везује за Полимље и околину. Постоји истоимено село у Ибарском Колашину, као и род Варага/Варагића у западној Србији са славом Савиндан, што може да упућује на Дробњаке.

О њима је било речи на следећим темама:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1225.msg57776#msg57776
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=977.msg57767#msg57767
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Александар Лазаревић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #67 послато: октобар 18, 2017, 09:34:29 пре подне »
Поздрав свима,

Извињавам се ако сам промашио тему.
Моји Лазаревићи из околине Краљева потичу од племена Кусури или Кусуревићи који су се доселили у Дедевце између Чакча и Краљева из Маташева(Црна Гора). Славе Аранђеловдан. Иначе од Кусуровића настаје осам фамилија од којих и Лазаревићи.
Интересује ме да ли неко нешто зна о тим Кусуревићима из Црне Горе, да ли су заиста дошли из околине Маташева, и којем су племену припадали. Да ли постоје неке књиге, пописи где се то може проверити?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1019
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #68 послато: октобар 18, 2017, 01:07:59 поподне »
Поздрав свима,

Извињавам се ако сам промашио тему.
Моји Лазаревићи из околине Краљева потичу од племена Кусури или Кусуревићи који су се доселили у Дедевце између Чакча и Краљева из Маташева(Црна Гора). Славе Аранђеловдан. Иначе од Кусуровића настаје осам фамилија од којих и Лазаревићи.
Интересује ме да ли неко нешто зна о тим Кусуревићима из Црне Горе, да ли су заиста дошли из околине Маташева, и којем су племену припадали. Да ли постоје неке књиге, пописи где се то може проверити?

Ријеч је о селу Матешево (сада општина Колашин). које је насељено братствима из племена Васојевића. Ради се о једном слову Мате(а)шево. Нијесам чуо да се звало Маташево. Но, у реду, тако је можда запамћено, или је  словна грешка? Основано претпостављам да је у питању раније становништво, које се иселио. Слава је иста, као код већине Васојевића. Најбоље је да урадите ДНК тест по мушкој линији, и ријешите дилему, од којег сте племена.
« Последња измена: октобар 18, 2017, 01:12:58 поподне Лука »

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • *
  • Поруке: 2117
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Стара племена у Црној Гори-генетика
« Одговор #69 послато: октобар 18, 2017, 02:06:05 поподне »
Поздрав свима,

Извињавам се ако сам промашио тему.
Моји Лазаревићи из околине Краљева потичу од племена Кусури или Кусуревићи који су се доселили у Дедевце између Чакча и Краљева из Маташева(Црна Гора). Славе Аранђеловдан. Иначе од Кусуровића настаје осам фамилија од којих и Лазаревићи.
Интересује ме да ли неко нешто зна о тим Кусуревићима из Црне Горе, да ли су заиста дошли из околине Маташева, и којем су племену припадали. Да ли постоје неке књиге, пописи где се то може проверити?

Ово су подаци које имамо у библиотеци о Кусуровићима:

Драгољуб Корићанац - Надибар 1-Антропогеографска истраживања:
Цитат
Од Кусуровића у Роћевићима настали су огранци Урошевићи, Павловићи, Лазаревићи, Јовановићи и Ђорђевићи.
и још на једном месту:
Цитат
Међу данашним родовима (табела 78 - Преглед родова у Роћевићима) препознајемо и неколико родова из овог протокола као што су: Лазаревићи (потомци попа Лазара Милутиновића), Урошевиће (потомци Уроша Роћевца, кмета), Павловићи (потомци попа Павла Поповића), Ђорђевићи, Бакрачевићи, Даниловићи и Гавриловићи. Дакле Лазаревићи, Урошевићи, Јовановићи, Павловићи и Милошевићи огранци су Гавриловића а старо презиме им је Кусури или Кусуровићи.

Др Велимир Михајловић - Српски презименик:
Цитат
Кусуровић: у Роћевићима 1821. године y Србији; у селу Ручићи (досељени из Сјенице) у области Качер; у селу Бањани у области Тамнава у Србији.

У седмом броју Ономатолошких прилога САНУ, Кусуровићи се помињу у селу Бањани (област Тамнава, данас општина Уб):
Цитат
Кусуровић, 7 породица. Слава: Јовањдан.

У књизи Вукоте и Акима Миљанића "презимена у Црној Гори" за неке Кусуровиће (вероватно у вези са овима из Бањана) стоји:
Цитат
КУСУРОВИћ, Кланица (Ваљево), поријеклом су из Куча;
Kамене рабъ и госодинъ