Свети Андрија Првозвани - Андријевдан, слави се 30. новембра по старом, односно 13. децембра по новом календару. Свети апостол Андрија био је Јеврејин из Витсаиде, по занимању рибар, син Јонин и брат апостола Петра. Христос га је првог позвао у апостолство, па је зато и назван Првозвани. Он је један од дванаесторице апостола, па се слави и са осталим апостолима заједно 30. јуна по старом, односно 13. јула по новом календару. Апостол Андрија је проповедао Јеванђеље у Византији, Тракији, Подунављу, јужној Русији, у Епиру и Грчкој, на Пелопонезу, где је на крају и страдао. Мошти су му пренете 354. године у Цариград а 1208. године Крсташи су их однели у Италију. Глава му се налазила у Риму одакле је враћена у Грчку, у Патас. Једна рука му се налази у Москви.
Свети Андрија је омиљен међу Словенима и празнован је у целом српском народу. Нарочито су га светковале жене које су до овог дана морале да обаве све послове ткачке и рукотворне, јер се, по веровању, од Андријевдана није смело прести, плести или сновати, због звериња. Свети Андрија је по предању укротио медведа па се верује да ће медвед распарати све што је на овај дан сашивено, па се ништа није смело радити око одеће и преобуке.
Свети Андрија није тако честа слава у српском народу. Истраживањем миграционих кретања Андријевштака, родова који славе овог свеца, може се лако и са великом вероватноћом закључити да су сви они у ближој или даљој родбинској вези и да потичу од истих предака.
Данас су познате најмање две основне скупине Андријевштака.
Прву и знатно већу скупину чине
Бугарићи, чији корени досежу до испод планине Витоше у Бугарској и чији путеви воде преко Нишке Каменице, низ Моравске сливове, преко Крушевца и Краљева, па све до подручја око Колубаре и Љига, тачније до села Пепељевац, у близини манастира Боговађа. Они су и оснивачи овог села и његови први становници. Овде су се најпре населиле три породице Бугарића од којих је и највећи део данашњих становника овог подручја, који се различито презивају, али им је заједничка крсна слава - Свети Андрија. То су
Мирковићи,
Јовичићи,
Јаковљевићи,
Селенићи,
Павловићи,
Каменице,
Стојановићи,
Урошевићи,
Јовановићи,
Митровићи,
Ковачевићи,
Станићи,
Матићи,
Ранковићи,
Брдарићи,
Станојевићи,
Вукашиновићи и
Вуковићи.
Друга група Андријевштака потиче из Пивске жупе, од
Милошевића, са леве обале реке Врбнице, у непосредној близини њеног ушћа у Пиву. Ова скупина је у првој половини 18. века населила подручје Тарских села Галина и Јагоштице, а нешто касније стигла у Својдруг, а затим даљим расељавањем одлазила и у крајеве око Шапца и Ваљева и низводно низ реку Дрину. Може се претпоставити да од својдрушких Милошевића потичу и
Пашићи, односно
Павловићи и
Којадиновићи, из села Непричаве, затим
Крстићи и
Алексићи из Липничког Шора код Лознице,
Андрићи из Брстице код Крупња,
Васићи из Орашца код Обреновца и
Томанићи или
Станчићи из Рвата код Обреновца. За ове претпоставке нема довољно поузданих доказа осим што све ове фамилије славе Светог Андрију. Могуће је да неки од ових родова воде порекло и од Андријевштака - Бугарића из Пепељевца. Сви Милошевићи у Својдругу и њихови сродници и потомци у другим крајевима славе Светог Андрију. Данас у селу Својдругу живе
Матићи,
Мићићи,
Јовановићи и
Селенићи, а доскора и
Вујићи и
Марковићи. Од њих су и
Томићи и
Мандићи из Доњег Црниљева, на планини Влашић,
Галовићи из Богосаваца код Шапца, као и
Ковановићи из Орашца шабачког и
Матићи из Слатине.
Пада у очи да у Пепељевцу постоје иста презимена, Јовановићи, Матићи и Селенићи, као и у Својдругу, а интересантно је да славе и исту славу. Да ли су они заиста пореклом од рода Бугарића, или су то Андријевштаци који су дошли из Својдруга? На то питање није лако одговорити. Досадашњим истраживањем се није дошло ни до једног опипљивијег доказа за ову тврдњу, па остаје вероватнија претпоставка да преци пепељевачких Андријевштака ипак воде порекло од Нишке Каменице где су нешто раније стигли из Бугарске. Касније су они, као и у другим крајевима, добијали презимена по очевим именима, некад и по мајчином имену или надимку, па није искључено да буду иста као и у Својдругу. Ипак, мора се рећи, да не мора да значи да су сви Андријевштаци у међусобном сродству. Ту може да има одређене вероватноће, с обзиром да се ради о доста реткој слави, може да буде и добар путоказ даљим истраживањима и да се на тај начин докажу или демантују одређене тврдње и претпоставке.
Одломак, са мањим изменама, је из књиге
Обрада Додића,
Својдрушки родослов.
