Аутор Тема: Карађорђевићи I2-CTS10228  (Прочитано 38782 пута)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #100 послато: август 16, 2017, 09:12:03 поподне »
Понајвише због резултата католика из Хртковаца и Горњака из Цеклина.

Андрија Јовићевић је себе сматрао Србином, а он је потомак Леке из Климента, Горњак.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #101 послато: август 16, 2017, 09:14:43 поподне »
Написао је Симо зашто.
Клименти никада нису славили св. Климента.
Лично сумњам да овај резултат има везе са племеном Клименти, свакако би га требало упоредити и анализирати са хаплотипом тестираног из Хртковаца, ја то нисам стигао.
Моје мишљење је да овај резултат Кузмича и предање о пореклу из села Врањ указује на велику вероватночу да су пореклом од Лужана који су у великом броју некада насељавали ту област.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #102 послато: август 16, 2017, 09:15:15 поподне »
Григорије Божовић, путописи Са седла и самара, сабрано из ''Политике'', Београд, 1930. стр. 120.

….Бихор је чувен по својим силовитим безима Ћоровићима, Расовцима и Францима, по својој борби са Васојевићима и по својој стоци одмах после Пештери.....
Али је уза све то најдрагоценије предање које за Бихор веже порекло Карађорђево. Његови су се преци, по томе још свежем казивању, доселили овде испод Комова. За њих су везана села Годуша, Годијево и Црнча. Везана су кућишта, њиве, воћњаци. Од оних који су остали, једни се истурчили, а други и до данас остали као православни. У својем налету Карађорђе је преко Сухога Дола и Корита стигао до Годијева. Тада су бези Ћоровићи изабрали за заповедника своје војске кнеза Јована Бихорца и по гласоноши поручили Карађорђу да су некад лепо прихватили његове старе искрај Комова и замолили да им не пали куле и чардаке...
....Јован Бихорац је кнез бихорски; до душе раја, али опет првак те раје. Не уме свако да чита времена док очима не види. Кнез је мислио да од чипчија Ћоровићевих, Гурешића из Годуше и Црнче, не може постати вођ Карађорђије. А он је постао. И не за то да негдањој кнежевској кући својега краја покаже своју силу, но увјери је да је судбином одређен да целом народу донесе слободу, а после нека изиђе напред онај ко је најдостојнији...   
....Ено горе у селу Годуши и данас показују воденичиште, кућиште и некакву Анђелијину башту, што се све везује за непосредне претке Карађорђеве.
....Блиски преци Карађорђеви дошли су у Бихор, у село Годушу из Васојевића, не зна се да ли испод самих Комова, из Лијеве Ријеке, или села Берана непосредно испод Ђурђевих Ступова западно од садањих Берана. Зна се да нису Васојевићи но ваљда старинци. Дошли су у Бихор неке тешке године и ко зна због чега управо. По свој прилици по опуштању за патријарха Шакабенте. Беговии Ћоровићи их примили и дали им земљу. Зарадили се ти дошљаци и постали добри домаћини. Имали шљивике, пекли ракију. По оцу остало четири сина. Тројица била мирна, добра раја. А четврти брат био на другу руку. Крупан, грановесан, слободоуман и тешко Турцима подложан. Једнога дана запео преко Корита и Јовора у Мораву да тражи насеље. Па се вратио натраг и чуда испричао о богаству и плодности земље Србије. Али је могао наговорити само једнога брата, док су двојица остала у Бихору. Та двојица им нису ништа дала од покућнине, те су ови отишли у Србију без ичега, а заједнички казан им је, каже бег, био у Годуши до Швабе. Чак је, вели, и Карађорђе разбирао за тај казан и Анђелијину башту...
У Србију се одселили, по причи, Петроније и Алексије и једнога од њих је Карађорђе. Од друга два брата једни остали у Годуши, а други се преселили у оближње село Црнчу. Једни се истурчили, а други су и данас православни.
       Један од ових, Раде Гурешић из Црнче овако прича:
''Мој парадед Јован побегао је од крви из Златице у Кучима и населио се у Лијевој Ријеци. Ту је славио крсно име св. Николу. Имао је два сина Антонија и Петронија, па бојећи се да за њих не би крвници сазнали, промени славу и узме св. Климентија. Но бојећи се опет да их крвници не пронађу, они се преселе у село Црнчу, док се после извесног времена Антоније и Петроније не потуку с Турцима око некога воденичкога јаза. Тада су се преселили у село Годушу, где се и данас једна њива називље ''Петронијева њива'', а друго место ''Петронијево воденичиште''. У Годуши су живели око двадесет година. Тога времена умро је Јован, Петроније одигао у Шумадију, а Антоније преселио натраг у Црнчу. Од Петронија је Карађорђе, а од Антонија смо ми остали Гурешићи у Црнчи. И славу смо до данас задржали св. Климентија. Кад је пак Карађорђе преко Пештери завојштио на Бихор, призвао је моје дедове Вучету и Симана као своје рођаке. Тад им је поклонио своју чутуру на којој је било његово име и оставио им четири војничка казана. После су Турци ударили и запалили нашу кућу. Чутура је изгорјела, а од казана су до сад три сачувана''.
       Други, сад најстарији Гурешић из Црнче, испричао је ово:
''Наши су стари досељени у Годушу из Златице – Дољани испред Подгорице. Била су три брата: Антоније, Петроније и Марјан. Једном приликом посвађају се с Турцима, те Петроније убије једнога Турчина и побегне у Србију, а Антоније и Маријан у село Радулиће ту у Бихору код чувенога бега Кајабеговића и падне му у руке да их сачува од Годушана. Кајабеговић их врло лепо прими и насели на своје читлуке у Црнчи, пружајући им пуну заштиту. Послије овога Петроније је једном долазио и звао их у Србију, али га они нису послушали, него и даље остали у Црнчи. Кад је Карађорђе преко Суводола упао у Бихор, знао је да су му Гурешићи рођаци и позвао их к себи. Том приликом им поклони три казана, а Симану Гурешићу своју чутуру, која је чувана и кривена у кући код некога Велимира Гурешића из Радулића. Турци су (пре ослобођења) пронашли некакав Карађорђев знак и осудили га на две године тамнице у Сјеници. Шта је то управо било нико не зна, јер су домаћини ту ствар тврдо крили од Турака. Један од оних казана и сад је у некога Саве Петровића у селу Дубову. Сви Гурешићи сад славе св. Климентија, док су раније на Дољанима славили св. Николу, или св. Аранђела, како други кажу...
   

 Генетичка генеалогија ће дати коначни суд.
 Знаменити Григорије Божовић је био у праву:"... Блиски преци Карађорђеви дошли су у Бихор, у село Годушу из Васојевића ( област, прим. Видоје 013). Не зна се да ли испод самих Комова, из Лијеве Ријеке, или села Берана (односи се на Берансело, прим. м.) непосредно испод Ђурђевих Ступова западно од садашњих Берана. Зна се да нису Васојевићи, но ваљда старинци. Дошли су у Бихор неке тешке године и ко зна због чега управо..."

Jelic

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #103 послато: август 16, 2017, 09:15:35 поподне »
Андрија Јовићевић је себе сматрао Србином, а он је потомак Леке из Климента, Горњак.

Нисам рекао да он није Србин, не разумем чему ово?

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #104 послато: август 16, 2017, 09:15:47 поподне »
Да ли то значи да би вожд можда могао бити I2-Y4460 или сам ја погрешно схватио овај цитат? :)

Не, сад сам видио да сам и ја погрешно претпоставио којег је презимена Вољен од Бога. Не, нисам мислио на његово презиме да је блиско Кузмићима, већ на друго презиме, којег нема у нашем Пројекту, а има га у Санџачком Пројекту.

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #105 послато: август 16, 2017, 09:16:59 поподне »
Клименти никада нису славили св. Климента.
Лично сумњам да овај резултат има везе са племеном Клименти, свакако би га требало упоредити и анализирати са хаплотипом тестираног из Хртковаца, ја то нисам стигао.
Моје мишљење је да овај резултат Кузмича и предање о пореклу из села Врањ указује на велику вероватночу да су пореклом од Лужана који су у великом броју некада насељавали ту област.

Клименти у Климентама у Албанији славе св. Климента. Провјери код Јовићевића у Малесији.

Осим тога и тестирани католик Климент из Хртковаца је навео да слави св. Климента.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #106 послато: август 16, 2017, 09:21:52 поподне »
Клименти у Климентама у Албанији славе св. Климента. Провјери код Јовићевића у Малесији.

Осим тога и тестирани католик Климент из Хртковаца је навео да слави св. Климента.
Pisali smo već o tome, ja koliko znam stvari stoje ovako:
Selčani - Sv. Petka (27. oktobar n.k.) i Nikoljdan letnji (22. maj n.k.); Vukali i Nikali - Uspenije Presvete Bogorodice - Gospođindan  (28. avgust n.k.); Boge - Miholjdan (12. oktobar n.k.)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #107 послато: август 16, 2017, 09:22:28 поподне »
Моје мишљење је да овај резултат Кузмича и предање о пореклу из села Врањ указује на велику вероватночу да су пореклом од Лужана који су у великом броју некада насељавали ту област.

Управо то. Исто становништво које етнолози и историчари називају Лужанима у средишњим деловима ЦГ, живело је и у области Климената. Са данашњим Климентима немају готово никакве везе. Утврђена хаплогрупа код Кузмића, Горњака и Хртковчанина, управо на то указује.

Становништво истог порекла насељавало је подручје од данашње Метохије и СЗ Македоније, преко северне Албаније, па до ЦГ приморја - Словени. Током средњег века, а нарочито у 15. веку, међу њих продиру Власи и Албанци са југа, па временом, а нарочито током периода турске власти, долази до смене становништва.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1743
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #108 послато: август 16, 2017, 09:24:17 поподне »
Не, сад сам видио да сам и ја погрешно претпоставио којег је презимена Вољен од Бога. Не, нисам мислио на његово презиме да је блиско Кузмићима, већ на друго презиме, којег нема у нашем Пројекту, а има га у Санџачком Пројекту.


OK. :) Па било ми је доста чудно, јер Voljen od Boga има бaш јединствену и ретку динарску грану зa нашe просторe.  :)
« Последња измена: август 16, 2017, 09:26:04 поподне Sergio »

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #109 послато: август 16, 2017, 09:26:18 поподне »
Нисам у току, а и не видим због да има разлога да се не каже јавно о ком презимену је реч. Ово ''вољен од Бога'' ништа ми не значи.

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #110 послато: август 16, 2017, 09:28:10 поподне »
Pisali smo već o tome, ja koliko znam stvari stoje ovako:
Selčani - Sv. Petka (27. oktobar n.k.) i Nikoljdan letnji (22. maj n.k.); Vukali i Nikali - Uspenije Presvete Bogorodice - Gospođindan  (28. avgust n.k.); Boge - Miholjdan (12. oktobar n.k.)



Чак се и предање Клименти о ранијем слављењу Никољдана поклапа са оним Гурешића.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1743
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #111 послато: август 16, 2017, 09:30:04 поподне »
Нисам у току, а и не видим због да има разлога да се не каже јавно о ком презимену је реч. Ово ''вољен од Бога'' ништа ми не значи.

Jedino prezime u tabeli Srpskog DNK projekta koje pripada dinarskoj grani I2-Y4460. :)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #112 послато: август 16, 2017, 09:31:50 поподне »
Управо то. Исто становништво које етнолози и историчари називају Лужанима у средишњим деловима ЦГ, живело је и у области Климената. Са данашњим Климентима немају готово никакве везе. Утврђена хаплогрупа код Кузмића, Горњака и Хртковчанина, управо на то указује.

Становништво истог порекла насељавало је подручје од данашње Метохије и СЗ Македоније, преко северне Албаније, па до ЦГ приморја - Словени. Током средњег века, а нарочито у 15. веку, међу њих продиру Власи и Албанци са југа, па временом, а нарочито током периода турске власти, долази до смене становништва.

Не бих их назвао Лужанима, ако знамо какав су однос према Лужанима имали Бјелопавлићи. Када сам Гурешићу саопштио ДНК резултат он је одушевено узвикннуо: Па ми смо Старосрби. Мени се чини и да је Кузмић Старосрбин.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #113 послато: август 16, 2017, 09:37:03 поподне »
Pisali smo već o tome, ja koliko znam stvari stoje ovako:
Selčani - Sv. Petka (27. oktobar n.k.) i Nikoljdan letnji (22. maj n.k.); Vukali i Nikali - Uspenije Presvete Bogorodice - Gospođindan  (28. avgust n.k.); Boge - Miholjdan (12. oktobar n.k.)

Код Јовићевића, како рече Симо, заиста пише да Клименти славе Светог Климента.

Роберт Елси као заједничку племенску славу Климената наводи тзв. Богородицу климентску, празник који се слави 24. маја / 6. јуна.

Старија слава била им је Свети Никола.

Повезивање назива климентског племена и Светог Климента у ствари је нетачно, јер Клименти своје име дугују некадашњој тврђави Клементијани, а не Светом Клименту (као ни неком тобожњем родоначелнику Клименту - Клмену). Да ли су сами Клименти због свог имена узели да славе Светог Климента (или им је то наметнуо клир), - не знам.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #114 послато: август 16, 2017, 09:38:10 поподне »
Јесте. Још ако на то додамо и податак да су Карађорђевићи славили до 1890. Светог Климента, онда више никакве сумње нема.

 Крсну славу Карађорђа и његових предака, Св. Климента Римског, његов унук кнез (потом краљ) Петар Први, на Цетињу мијења у славу Св. Андреја Првозваног (први апостол Христов). То је и данашња слава Карађорђевића.
 По архивским изворима, прађедовска крсна слава Карађорђевића била је   Свети Климент Римски, који се слави 25. новембра, а не Свети Климент Охридски, по неким тумачењима. Светог Климента Римског славили су Карађорђе и његов син Александар, каснији кнез Србије. Славио га је и Карађорђев унук кнез Петар, који 1903. постаје краљ Србије Петар Први, послије прозван Ослободилац. Изненада, на Цетињу, он се одриче своје крсне славе и почиње да слави Светог Андреју Првозваног, који је слава Васељенске Патријаршије у Цариграду, а слави се 30. новембра. Првобитну Крсну славу је  кнез Петар промијенио, највјероватније 1889.године. Или је то, најкасније урадио 1890. кад му је погинула  супруга Зорка, 4. марта?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #115 послато: август 16, 2017, 09:42:25 поподне »
Не бих их назвао Лужанима, ако знамо какав су однос према Лужанима имали Бјелопавлићи.

Срби, Лужани, и једни и други су Словени.

О односу Бјелопавлића према Лужанима (од којих су им биле чукунбабе, прабабе и остали женски преци у дужем периоду), могла би се написати једна озбиљна психолошка студија. Један беспредметни расизам.

Лужани су најстарији словенски слој становништва у Црној Гори, многа братства вуку корене од њих, а ми данас, као разумни људи који имају далеко већа сазнања од Бјелопавлића пре 200 година, треба да имамо објективан поглед на њих и на етничке односе у црногорској прошлости.

Писао сам мало о тим етничким односима у Бјелопавлићима на:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.0
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 905
  • I-Y4460*
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #116 послато: август 16, 2017, 09:48:26 поподне »
Управо то. Исто становништво које етнолози и историчари називају Лужанима у средишњим деловима ЦГ, живело је и у области Климената. Са данашњим Климентима немају готово никакве везе. Утврђена хаплогрупа код Кузмића, Горњака и Хртковчанина, управо на то указује.

Становништво истог порекла насељавало је подручје од данашње Метохије и СЗ Македоније, преко северне Албаније, па до ЦГ приморја - Словени. Током средњег века, а нарочито у 15. веку, међу њих продиру Власи и Албанци са југа, па временом, а нарочито током периода турске власти, долази до смене становништва.

Zašto Sase, Sljeze, Lehe,... nikada ne uzimate u obzir ?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #117 послато: август 16, 2017, 09:55:14 поподне »
Zašto Sase, Sljeze, Lehe,... nikada ne uzimate u obzir ?

Ако мислиш да су наши I2-CTS10228 од њих, можда нека грана (можда баш твоја) и може имати корене од средњевековних рудара из Шлезије, Словачке и тих крајева. Али, већина I2-CTS10228 је тако распоређена на Балкану да је несумњиво дошла са словенским сеобама 6/7 века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 647
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #118 послато: август 16, 2017, 09:55:51 поподне »
Овај генетски тест је побио теорију о албанском поријеклу Карађорђа. Мислим да је већ одавно јасно да изворни Албанац по мушкој линији може бити само или Р1б или Ј2б или Е1б (мада је ова задња најкасније ушла у албански етнички корпус и палеобалканска је). Чак и да су Карађорђеви преци једно вријеме говорили албанским и осјећали се Албанцима (за шта не постоји ниједан јачи доказ, колико ја знам), та породица је ипак по мушкој линији словенског поријекла.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #119 послато: август 16, 2017, 09:59:08 поподне »
Крсну славу Карађорђа и његових предака, Св. Климента Римског, његов унук кнез (потом краљ) Петар Први, на Цетињу мијења у славу Св. Андреја Првозваног (први апостол Христов). То је и данашња слава Карађорђевића.
 По архивским изворима, прађедовска крсна слава Карађорђевића била је   Свети Климент Римски, који се слави 25. новембра, а не Свети Климент Охридски, по неким тумачењима. Светог Климента Римског славили су Карађорђе и његов син Александар, каснији кнез Србије. Славио га је и Карађорђев унук кнез Петар, који 1903. постаје краљ Србије Петар Први, послије прозван Ослободилац. Изненада, на Цетињу, он се одриче своје крсне славе и почиње да слави Светог Андреју Првозваног, који је слава Васељенске Патријаршије у Цариграду, а слави се 30. новембра. Првобитну Крсну славу је  кнез Петар промијенио, највјероватније 1889.године. Или је то, најкасније урадио 1890. кад му је погинула  супруга Зорка, 4. марта?
Занимљиво је и то да је у манастиру Никољу, дакле посвећеном Св. Николи, у Доњој Шаторњи, који је живописан захваљујући старању кнеза Александра Карађорђевића средином прошлог века, осликана фреска Кирика и Јулите (Ћириловдан) на северном зиду наоса,већа но игде у српским манастирима, што је овом истакнутом и признатом новинару публицисти, етнологу и истраживачу порекла породице Карађорђевића, очигледно под утицајем приче коју је чуо од хроничара Драгутина Вуковића, дало подстрека да размишља у том правцу да је кнез Александар Карађорђевић на томе инсистирао из разлога поштовања светца кога су његови претци славили као крсну славу, желео да то сачува од заборава. По народном веровању, напуштени светац, при мењању славе, не сме да буде потпуно заборављен, а таквом веровању били су подложни и владари.
По свему судећи овај закључак нема много основе и обзиром на чињеницу да је днк показао да Карађорђевићи готово сигурно немају везе са кнезом Богданом Војинићем (не бих да тврдим док се дефинитивно не уради тест неког Карађорђевића али верујем да је то тако), а самим тим ни са овим светцем као личном крсном славом, тако да је разлог осликавања овог светца у цркви Никољици по свему судећи био из неког другог разлога.