Данас наша Црква слави преподобну мати Ангелину.
Икона (слика) Свете мати Ангелине, рад Паје Јовановића, Саборна црква у Вршцу
Ангелина је кћер албанског великаша Ђурђа Аријанита Комнина. Ђурђе је имао три кћери и све су се удале за знамените владаре западног Балкана оног времена: Андроника за Ђурђа Кастриота, Гојислава за Ивана Црнојевића, а Ангелина за Стефана Бранковића.
Иако Албанци данас својакају Аријантие као властелу њихове националности, Аријанити су били византијска аристократска кућа, позната још од почетка 11. века, која је управљала подручјем данашње Албаније од почетка 13. века.
Ангелина је рођена око 1440. године у Берату. На двору њеног оца, упознала је србског деспота Стефана Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића, протераног 1459. године из Србије. Стефан је раније (1441) као младић био ослепљен у турском заточеништву, те се назива и Стефан Слепи. Према предању, млада Ангелина се заљубила у, иако осакаћеног, наочитог србског деспота и затражила од свог оца да се уда за њега. Венчање је обављено 1460. године. Ускоро су добили сина Георгија (или Ђорђа).
По препоруци Ђурђа Кастриота, Ангелининог зета, због стално присутне опасности од Турака, Стефан и Ангелина су се склонили у Италију, где купују замак Београд у Фурланији (1461). Након Георгија, добијају сина Јована и кћер Марију (Мару). Живели су скромно, на ивици сиромаштва, од помоћи коју су добијали од млетачке властеле. Стефан се упокојио 1476. године.
Након што је удала кћер Марију за маркиза Бонифација III од Монферата (1485), на позив угарског краља Матије Корвина, Ангелина са синовима долази у Срем (1486), где добија посед у Купинику (Купиново). Ту Ангелина, већ сасвим посвећена вери, подиже храм посвећен Светом Луки, где полаже нетрулежне мошти свог мужа. Корвин је Георгију Бранковићу доделио титулу деспота и поседе у Срему (Купиник, Сланкамен, Беркасово, и др), међутим, Георгије убрзо одлучује да се замонаши (1495. године, добивши монашко име Максим; исте године стиже им вест о прераном упокојењу Ангелинине и Стефанове кћери Марије), а титулу и поседе предаје брату Јовану.
Након што се деспот Јован упокојио (1502), Ангелина са сином Максимом прелази у Влашку, код војводе Јована Радула, где Максим бива хиротонисан за митрополита. Но, смутна времена никако не дадоше овој породици да нађе мир на једном месту, те се они после неког времена враћају у Срем. Максим бива постављен за митрополита београдског и сремског. Подижу Манастир Крушедол, посвећен Пресветој Богородици, где Максим преноси митрополитску столицу. Ту је и сахрањем, поред моштију оца и брата, након упокојења 1516. године.
Манастир Крушедол
