Рок и поп музика

[drajver]

Распитао сам се код Џеминија о чему је реч, то јест како је настала  турска народна песма „Ordunun Dereleri“ (у преводу: Потоци Ордуа или Реке Ордуа)

Пре много година, двоје младих људи живело је у једном од забачених села Ордуа (града на обали Црног мора). Младић Мехмет, који је био доброг имовинског стања, заљубио се у лепу, али сиромашну младу девојку (Хаџер). Девојка је била толико лепа да је Мехмету помутила разум. Иначе, и Мехмет је био веома згодан. Љубав између Хаџер и Мехмета личила је на велике љубави из прошлости.

Одређеним данима у недељи, састајали су се испод стабла шљиве. Нису ни примећивали како сати лете док су седели очи у очи, колено уз колено. Али, било је оних који нису могли да поднесу ову прелепу везу, па су се умешале зле очи. Друге девојке из завидног села уништиле су ову слатку заједницу разним сплеткама које су сковале. Измислиле су невероватне гласине против младе девојке и на крају навеле Мехмета да напусти своју драгоцену вољену и само село.
Мехмет, који је у дубокој тузи отишао у печалбу, оставио је за собом уплакану девојку и сломљену, болесну мајку приковану за кревет. Девојка Хаџер, која је била у великом болу и чије је срце горело, одлазила је сваког дана на обалу реке која је протицала близу њене куће. Док је на ограде качила снежнобело рубље које је прала, терала је цело село да уздише уз народну песму коју никада није изостављала.
Од тог дана, пролазили су дани и месеци. Нити се Мехмет вратио, нити је Хаџер отишла свом вољеном, и више никада нису били заједно.

Бенд Altın Gün је управо ту стару, трагичну народну песму из црноморског региона обрадио и преаранжирао у споту који смо претходно анализирали. Текст песме у оригиналу директно реферише на потоке Ордуа који теку према мору и на бол због изгубљене љубави, што се савршено поклапа са мотивом унесрећене девојке која пере веш на реци и пева из очаја.

Ово је узорни пример како се једна дубоко укорењена, локална сеоска трагедија – потпуно компатибилна са тематиком коју би својевремено експлоатисао и наш Јужни ветар – рециклира и пакује у концептуални, модерни анадолски рок. Срж обе приче је иста: сирова емоција, социјалне разлике и фатализам. Разлика је само у томе што Altın Gün то данас продаје као културну егзотику и алтернативну уметност.

Овај спот бенда Altın Gün је чист ретро-шик. То је свесна, интелектуална естетизација прошлости (аналогни филм, винтаге Мерцедес, стилизована одећа из 70-их). То је "џентрификован" фолк, намењен урбаној, софистицираној публици која у овоме види арт-концепт и егзотику.

С друге стране, естетика Јужног ветра у свом времену није имала ни грам ироније, нити је била некакав промишљени "арт". Била је то сурова, непатворена демонстрација кича. Естетика Јужног ветра је била визуелни еквивалент блата на сеоском вашару – шљаштећи сакои, предимензиониране фризуре, трагични, уплакани погледи у празно на омотима касета и јефтина видео-продукција.

Њихова естетика је била директан одраз онтолошког очаја публике којој су се обраћали – маргинализованих, оних који су напустили село а нису прихваћени у граду, као и гастарбајтера отуђених од домовине. Није ту било места за суптилност или интелектуалну дистанцу. Естетика ЈВ-а је играла на најсировији фатализам, упакован у најјефтинији шарени целофан, дизајниран искључиво да изазове брзу емотивну реакцију и прода касету на аутобуској станици или бувљаку.

Док модерни бендови користе овај оријентални електро-звук као платно за уметнички израз, Јужни ветар га је користио као бруталну индустријску машину за комерцијализацију туђе туге, без икаквих претензија ка "високој" естетици. Милету Басу  се ово не би свидело, знам, али, ето...

Таман подигосмо Јужни ветар до врхова софистициране естетике, а Гемини га у минути опет врати у балканско блато.  Небосаве, није ти ово требало.

[ДушанВучко]

Распитао сам се код Џеминија о чему је реч, то јест како је настала  турска народна песма „Ordunun Dereleri“ (у преводу: Потоци Ордуа или Реке Ордуа)

Пре много година, двоје младих људи живело је у једном од забачених села Ордуа (града на обали Црног мора). Младић Мехмет, који је био доброг имовинског стања, заљубио се у лепу, али сиромашну младу девојку (Хаџер). Девојка је била толико лепа да је Мехмету помутила разум. Иначе, и Мехмет је био веома згодан. Љубав између Хаџер и Мехмета личила је на велике љубави из прошлости.

Одређеним данима у недељи, састајали су се испод стабла шљиве. Нису ни примећивали како сати лете док су седели очи у очи, колено уз колено. Али, било је оних који нису могли да поднесу ову прелепу везу, па су се умешале зле очи. Друге девојке из завидног села уништиле су ову слатку заједницу разним сплеткама које су сковале. Измислиле су невероватне гласине против младе девојке и на крају навеле Мехмета да напусти своју драгоцену вољену и само село.
Мехмет, који је у дубокој тузи отишао у печалбу, оставио је за собом уплакану девојку и сломљену, болесну мајку приковану за кревет. Девојка Хаџер, која је била у великом болу и чије је срце горело, одлазила је сваког дана на обалу реке која је протицала близу њене куће. Док је на ограде качила снежнобело рубље које је прала, терала је цело село да уздише уз народну песму коју никада није изостављала.
Од тог дана, пролазили су дани и месеци. Нити се Мехмет вратио, нити је Хаџер отишла свом вољеном, и више никада нису били заједно.

Бенд Altın Gün је управо ту стару, трагичну народну песму из црноморског региона обрадио и преаранжирао у споту који смо претходно анализирали. Текст песме у оригиналу директно реферише на потоке Ордуа који теку према мору и на бол због изгубљене љубави, што се савршено поклапа са мотивом унесрећене девојке која пере веш на реци и пева из очаја.

Ово је узорни пример како се једна дубоко укорењена, локална сеоска трагедија – потпуно компатибилна са тематиком коју би својевремено експлоатисао и наш Јужни ветар – рециклира и пакује у концептуални, модерни анадолски рок. Срж обе приче је иста: сирова емоција, социјалне разлике и фатализам. Разлика је само у томе што Altın Gün то данас продаје као културну егзотику и алтернативну уметност.

Овај спот бенда Altın Gün је чист ретро-шик. То је свесна, интелектуална естетизација прошлости (аналогни филм, винтаге Мерцедес, стилизована одећа из 70-их). То је "џентрификован" фолк, намењен урбаној, софистицираној публици која у овоме види арт-концепт и егзотику.

С друге стране, естетика Јужног ветра у свом времену није имала ни грам ироније, нити је била некакав промишљени "арт". Била је то сурова, непатворена демонстрација кича. Естетика Јужног ветра је била визуелни еквивалент блата на сеоском вашару – шљаштећи сакои, предимензиониране фризуре, трагични, уплакани погледи у празно на омотима касета и јефтина видео-продукција.

Њихова естетика је била директан одраз онтолошког очаја публике којој су се обраћали – маргинализованих, оних који су напустили село а нису прихваћени у граду, као и гастарбајтера отуђених од домовине. Није ту било места за суптилност или интелектуалну дистанцу. Естетика ЈВ-а је играла на најсировији фатализам, упакован у најјефтинији шарени целофан, дизајниран искључиво да изазове брзу емотивну реакцију и прода касету на аутобуској станици или бувљаку.

Док модерни бендови користе овај оријентални електро-звук као платно за уметнички израз, Јужни ветар га је користио као бруталну индустријску машину за комерцијализацију туђе туге, без икаквих претензија ка "високој" естетици. Милету Басу  се ово не би свидело, знам, али, ето...

Што се тиче овог турског бенда, разлика код њих и код нас је што нема код нас квалитетних бендова који би обрађивали етно тематику. Код нас постоји као неки "јаз"између рока и народне музике, где се зна шта је шта, и неће нико да се меша са онима другима. Испада да ми и немамо етно-рок , а то је и оно што си рекао у коментару, тумачење да је то кич, или социололошки подсвесно "где рок да се спаја са музиком плебса?". То њима није проблем, упознао сам турске музичаре који су рокери и изводе управо њихову етно музику у својим аранжманима, а апсолутно су рокерски оријентисани, бајкери напр. Код њих обрада етна укључује и рок саставе, док код нас ако постоји таквих обрада, само на нивоу "културног" и "софистицираног". Ми немамо ту праксу, а сигурно има квалитетних музичара који би то могли да раде, да их види и међународна публика. Са друге стране, Турцима је можда музички лакше него нама да уклопе њихов етно у рок обраду због ритма тих песама, приповедачких у певању (па може бубањ да удара и "реге" ритам итд). Напр:
<a href="https://www.youtube.com/v/3eUowU7-jGA&amp;list=RD3eUowU7-jGA&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/3eUowU7-jGA&amp;list=RD3eUowU7-jGA&amp;start_radio=1</a>

[ДушанВучко]

Таман подигосмо Јужни ветар до врхова софистициране естетике, а Гемини га у минути опет врати у балканско блато.  Небосаве, није ти ово требало.

Браво! Правда за јужноветровске рокере 

[drajver]

Што се тиче овог турског бенда, разлика код њих и код нас је што нема код нас квалитетних бендова који би обрађивали етно тематику. Код нас постоји као неки "јаз"између рока и народне музике, где се зна шта је шта, и неће нико да се меша са онима другима. Испада да ми и немамо етно-рок , а то је и оно што си рекао у коментару, тумачење да је то кич, или социололошки подсвесно "где рок да се спаја са музиком плебса?". То њима није проблем, упознао сам турске музичаре који су рокери и изводе управо њихову етно музику у својим аранжманима, а апсолутно су рокерски оријентисани, бајкери напр. Код њих обрада етна укључује и рок саставе, док код нас ако постоји таквих обрада, само на нивоу "културног" и "софистицираног". Ми немамо ту праксу, а сигурно има квалитетних музичара који би то могли да раде, да их види и међународна публика. Са друге стране, Турцима је можда музички лакше него нама да уклопе њихов етно у рок обраду због ритма тих песама, приповедачких у певању (па може бубањ да удара и "реге" ритам итд)

Мислим да им је једноставно музичка сцена развијенија. Давно сам гледао документарац Фатиха Акина о музичкој сцени Истанбула.
https://en.wikipedia.org/wiki/Crossing_the_Bridge:_The_Sound_of_Istanbul

И сјећам се да сам и тад имао тај закључак, да су музички испред нас. Можда због музичког насљеђа (ромејско у комбинацији са Анадолијом, Балканом, Блиским истоком), а можда једним дијелом и због величине и броја становника.

[Небо_Сав]

Таман подигосмо Јужни ветар до врхова софистициране естетике, а Гемини га у минути опет врати у балканско блато.  Небосаве, није ти ово требало.

Није ми требало, знам, али нисам могао да одолим...  . Тако је то на Балкану, или блато, или звезде.
А и мајстор Милету, врхунском занатлији и одличном бизнисмену, како на описују неки,  је вероватно свеједно, спокојно крцка   тантијеме од свог некадашњег бизниса, и не обраћа пажњу на којекакве критичаре. Прича се да је, далековидо, сва ауторска права ЈВ-а, био регистровао на себе.

[ДушанВучко]

Мислим да им је једноставно музичка сцена развијенија. Давно сам гледао документарац Фатиха Акина о музичкој сцени Истанбула.
https://en.wikipedia.org/wiki/Crossing_the_Bridge:_The_Sound_of_Istanbul

И сјећам се да сам и тад имао тај закључак, да су музички испред нас. Можда због музичког насљеђа (ромејско у комбинацији са Анадолијом, Балканом, Блиским истоком), а можда једним дијелом и због величине и броја становника.

Слажем се, далеко су испред , због свега што си навео у смислу наслеђа. Ми имамо наслеђе, али код њих је наслеђе спојено са свакодневицом, у било ком музичком облику. Код нас је наслеђе "музејски експонат" у смислу музичког извођења, а код њих је то "живо". Они музички другачије "живе" традицију (нпр., дошло је ново доба, нови електрични инструменти, али они и даље на тим новим инструментима изводе традицију). То ромејско и анадолско наслеђе је код њих део данашњице

[ДушанВучко]

Тако је то на Балкану, или блато, или звезде.

...а ово је део наше "малограђанштине" (социолошки)

[Небо_Сав]

Мислим да им је једноставно музичка сцена развијенија. Давно сам гледао документарац Фатиха Акина о музичкој сцени Истанбула.
https://en.wikipedia.org/wiki/Crossing_the_Bridge:_The_Sound_of_Istanbul

И сјећам се да сам и тад имао тај закључак, да су музички испред нас. Можда због музичког насљеђа (ромејско у комбинацији са Анадолијом, Балканом, Блиским истоком), а можда једним дијелом и због величине и броја становника.

Ако је до броја становника - треба прескочити Турску и одмах прећи на Боливуд. А шта је главни заплет у боливудским мелодрамама? Љубав младих, социјалне разлике и кастинска подељеност (заснована на хаплогрупама, што рече А. Кљосов "једне прилике"). И тако се вратисмо генетичкој генеалогији.

[ДушанВучко]

Давно сам гледао документарац Фатиха Акина о музичкој сцени Истанбула.
https://en.wikipedia.org/wiki/Crossing_the_Bridge:_The_Sound_of_Istanbul

selim sesler - Haymatlos Sahnesinde 02 04 2011
<a href="https://www.youtube.com/v/KluNlNGQUFM&amp;list=RDKluNlNGQUFM&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KluNlNGQUFM&amp;list=RDKluNlNGQUFM&amp;start_radio=1</a>
Oво (е, овакву кафану сам посетио  у Турској, где музичари свирају , а публика ћути и слуша музичаре, и "медитира" уз ракију или пиво)

[Ивица Јовановић]

Плејлиста април 2026.

https://www.youtube.com/v/OZRYzH0Q0pU&list=WL&index=371

https://www.youtube.com/v/qmZAnVWToqw&list=WL&index=338

https://www.youtube.com/v/Qy9LTRu89FA&list=WL&index=375

https://www.youtube.com/v/BfZYmtBc0gY&list=PLD475B84DC3D84AEB&index=4

[ДушанВучко]

SKORPIÓ - Így szólt hozzám a dédapám (1974)
<a href="https://www.youtube.com/v/Cf5A5nFWN9Q&amp;list=RDCf5A5nFWN9Q&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Cf5A5nFWN9Q&amp;list=RDCf5A5nFWN9Q&amp;start_radio=1</a>

[ДушанВучко]

Karol Duchoň - V Dolinách
<a href="https://www.youtube.com/v/Fbx5lIG9Ir4&amp;list=RDFbx5lIG9Ir4&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Fbx5lIG9Ir4&amp;list=RDFbx5lIG9Ir4&amp;start_radio=1</a>
Последњи поздрав мом другу Матеју Томеку, из студентских братиславских дана (песма је посвећена њему ). Мој вечни камарат!

Иначе, Матеј је са музичке тачке гледишта, унук једног од највећих педагога двадесетог века, Нејгауза (он је био учитељ Рихтера, Хоровицам Гилелса итд). А пре свега је био је човек мимо стандарда, и привилегија је била да будемо његови пријатељи

[ДушанВучко]

Karel Gott - Stokrát chválím čas (oficiální video)
<a href="https://www.youtube.com/v/ePRGijLxEH8&amp;list=RDFbx5lIG9Ir4&amp;index=2" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ePRGijLxEH8&amp;list=RDFbx5lIG9Ir4&amp;index=2</a>

[kocovic]

<a href="https://www.youtube.com/v/Gzpdmr-AgwU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Gzpdmr-AgwU</a>

[ДушанВучко]

#16 Alive (Official)
<a href="https://www.youtube.com/v/KZwrGi7O3Lg&amp;list=RDKZwrGi7O3Lg&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KZwrGi7O3Lg&amp;list=RDKZwrGi7O3Lg&amp;start_radio=1</a>

[Nebo]

За форумске ноћне птице, љубитеље рок алтернативе, мало квалитетне музике:

Београдска група Stuttgart Online (основани 2006. године):

<a href="https://www.youtube.com/v/zxu35Akz4xk&amp;list=RDzxu35Akz4xk&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zxu35Akz4xk&amp;list=RDzxu35Akz4xk&amp;start_radio=1</a>

У њиховој музици виде се утицаји бендова Шарло Акробата, Дисциплина Кичме, ЕКВ, Обојени Програм, можда и раних радова Електричног Оргазма.

Занимљивост овог бенда је да је у питању трио који инструментално чине две бас гитаре и бубњеви.

Фронтмен Бојан Слачала (занимљиво презиме!) је истовремено и фронтмен познатије групе Артан Лили (основана 2013. године).

[Nebo]

Нешто раније основан бенд (2000. године), такође београдски, Аутопарк, и једна њихова лепа песма:

<a href="https://www.youtube.com/v/951lpwIzG9c&amp;list=RD951lpwIzG9c&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/951lpwIzG9c&amp;list=RD951lpwIzG9c&amp;start_radio=1</a>

[Nebo]

И трећи, најмлађи (бенд основан 2017. године), клинци који су започели свој рад још као гимназијалци Треће београдске гимназије – Sitzpinker:

<a href="https://www.youtube.com/v/RAD06Q7c5ZQ&amp;list=RDRAD06Q7c5ZQ&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/RAD06Q7c5ZQ&amp;list=RDRAD06Q7c5ZQ&amp;start_radio=1</a>

Ово су бендови тзв. „Нове српске сцене“, већином алтернативни рок настао у 21. веку, што указује да рокенрол није престао са чувеним концертом Оејзис на Вемблију 2000. године.

[Nebo]

Да не буде да се алтернативни рок свира само у Београду, ево сјајне песме сјајног бенда из Врања – Нежни Далибор (основани 1995. године):

<a href="https://www.youtube.com/v/MdvmYQUvra4&amp;list=RDMdvmYQUvra4&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/MdvmYQUvra4&amp;list=RDMdvmYQUvra4&amp;start_radio=1</a>

Одлични инструменталисти, чија свирка подсећа на британске алтернативне бендове попут The Smiths, Teenage Fanclub или Jesus and Mary Chain. Врањанци су касније прешли у Београд, постава се мало изменила, тако да овај бенд можемо назвати хибридним врањанско – београдским.

Њихов одличан наступ уживо у Студију 6 на РТС пре 10 година:

<a href="https://www.youtube.com/v/f7QDtAkFUeM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/f7QDtAkFUeM</a>

[Nebo]

За крај овог ноћног колажа, један од, по мом укусу, најбољих бендова са ових простора током 1990-их – Ева Браун, сјајни Бечејци који су својом свирком и предивним текстовима стекли епитет бенда са ових простора који изводи музику најближу Brit-pop-у. У одличну музику преточили су утицаје старијих бендова попут The Beatles и Velvet Underground, али се виде и каснији утицаји, нпр. The Stone Roses. Врхунска музика и врхунски текстови.

<a href="https://www.youtube.com/v/rmS-o84YrUs&amp;list=RDrmS-o84YrUs&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/rmS-o84YrUs&amp;list=RDrmS-o84YrUs&amp;start_radio=1</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/B1DNEIg565Q&amp;list=RDB1DNEIg565Q&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/B1DNEIg565Q&amp;list=RDB1DNEIg565Q&amp;start_radio=1</a>