Колубарски поддијалекат
Ради се о поддијалекту новоштокавског шумадијско-војвођанског дијалекта. Са сјеверозапада граничи се са поцерско-шабачким поддијалектом, са сјевера сремским (граница ријека Сава), са истока рудничким поддијалектом, што су све шумадијско-војвођански дијалекти. Са југа и југозапада граничи се источнохерцеговачким дијалектом (граница су Ваљевске планине). У суштини ово су говори области: Колубаре, Ваљевске Подгорине и Ваљевске Тамнаве тј. говор Ваљева, Мионице, Осечине, Лајковца, Уба, Коцељеве, и већег дијела Обреновца, Љига.
С обзиром да се углавном граничи са поддијалектима свога дијалекта ни границе нису оштре. Међутим, одређене генетичке разлике у односу на руднички поддијалекат су већ видљиве. Рекао бих да зетска струја одсуствује у колубарском, а и дробњачко-кричка струја је знатно слабија него у рудничком. И Небојша је раније писао о могућим заједничким сеобама М205 и P109, Крича и Дробњака. Нисам провјеравао сад назад за све зоне, али ми је овдје запало за око.
Генетска слика колубарског дијалекта је сљедећа (n=89):
E-V13 14,61%
G2a 3,37%
I1 5,62%
I2a 46,07% (PH908 42,69%)
J1 1,12%
J2a 2,25%
J2b-M205 1,12%
N-P1989.2 3,37%
R1a 15,73%
R1b 6,74%
Рекордан постотак I2 тачније I2-PH908, који премашује чак и источно херцеговачки.
E-V13 и R1a солидни и практично изједначени. Код R1a би се могао спустити процеант-два због два-три Аврамијевштака, али нисам спуштао јер их има мало.
Све остало, сем нешто нижег М205 је у границама српског просјека.