Аутор Тема: Порекло србских књижевника  (Прочитано 5665 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Порекло србских књижевника
« послато: јул 03, 2017, 10:52:17 поподне »
Некако је неопажено прошла годишњица - четврт века упокојења једног од највећих наших књижевника Борислава Пекића (2. јула 1992. године).



http://www.poreklo.rs/2013/02/04/na-dana%c5%a1nji-dan-ro%c4%91en-knji%c5%beevnik-borislav-peki%c4%87/

Њему у част покрећем ову тему о пореклу наших књижевника (већ имамо теме о пореклу наших редитеља, глумаца, спортиста).

Нисам сасвим сигуран, али колико сам до сада сазнао, Пекић је рођен у Подгорици, а његови су из Дробњака, огранак дробњачких Караџића.

Ако неко зна нешто детаљније, нека напише.

Као и о осталим нашим књижевницима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #1 послато: јул 03, 2017, 11:00:29 поподне »
Некако је неопажено прошла годишњица - четврт века упокојења једног од највећих наших књижевника Борислава Пекића (2. јула 1992. године).



http://www.poreklo.rs/2013/02/04/na-dana%c5%a1nji-dan-ro%c4%91en-knji%c5%beevnik-borislav-peki%c4%87/

Њему у част покрећем ову тему о пореклу наших књижевника (већ имамо теме о пореклу наших редитеља, глумаца, спортиста).

Нисам сасвим сигуран, али колико сам до сада сазнао, Пекић је рођен у Подгорици, а његови су из Дробњака, огранак дробњачких Караџића.

Ако неко зна нешто детаљније, нека напише.

Као и о осталим нашим књижевницима.

По предању су Пекићи разнородни, једни су од Радуловића са Пошћења, други јесу од Караџића из Петњице.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #2 послато: јул 03, 2017, 11:51:07 поподне »
Пекић је пореклом из Дробњака. И данас у Шавнику, на обали Буковице, постоји кућа његовог оца и ђеда. Шавничани планирају да је обнове и претворе у спомен кућу. Мајка му је била из Баваништа, где је он провео и део детињства. Пекићи су потомци Пеке, одиве Томића. Њени синови, који нису имали имали истог оца узели су презиме по мајци - Пекић. Један син је био потомак Радуловића, а један од Караџића. Ове две гране Пекића не славе исту славу и не узимају се међусобно. Данас их има у Шавнику и по једна кућа на Превишу и у Буковици.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #3 послато: јул 04, 2017, 12:13:45 пре подне »
Пекић је пореклом из Дробњака. И данас у Шавнику, на обали Буковице, постоји кућа његовог оца и ђеда. Шавничани планирају да је обнове и претворе у спомен кућу. Мајка му је била из Баваништа, где је он провео и део детињства. Пекићи су потомци Пеке, одиве Томића. Њени синови, који нису имали имали истог оца узели су презиме по мајци - Пекић. Један син је био потомак Радуловића, а један од Караџића. Ове две гране Пекића не славе исту славу и не узимају се међусобно. Данас их има у Шавнику и по једна кућа на Превишу и у Буковици.

Значи, Борислав је од Радуловића пореклом.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #4 послато: јул 04, 2017, 12:20:56 пре подне »
Значи, Борислав је од Радуловића пореклом.
Не знам од које је он гране. Радуловићи би требало да су од Никшића и да славе Св. Луку, а ови други од Караџића, славе Св. Аранђела. Иначе, мајка војводе Лазара Сочице је била од Пекића. И жена језерског капетана Живка Шибалије. Њихове одиве важе за изузетно лепе али опасне. У коју кућу уђу, ту постају газдарице. Што би народ рек'о облаче панталоне. Тако бар старији веле.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #5 послато: јул 04, 2017, 12:42:01 пре подне »
Не знам од које је он гране. Радуловићи би требало да су од Никшића и да славе Св. Луку, а ови други од Караџића, славе Св. Аранђела. Иначе, мајка војводе Лазара Сочице је била од Пекића. И жена језерског капетана Живка Шибалије. Њихове одиве важе за изузетно лепе али опасне. У коју кућу уђу, ту постају газдарице. Што би народ рек'о облаче панталоне. Тако бар старији веле.

Код Шибалића/Караџића стоји да су Пекићи који живе у Шавнику од Радуловића. Дакле, Борислав је највероватније био PH908.

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #6 послато: јул 04, 2017, 06:56:24 пре подне »
Милош Црњански



На 34:20 један од ријетких видео снимака писца

<a href="https://www.youtube.com/v/l0rn2MGNdqU" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/l0rn2MGNdqU</a>

Црњански је и сам оставио нешто података о свом поријеклу:

"Црњански, преци песника, налазе се, крајем XVII века у селу Итебеју, у Банату. Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња. Песников отац мислио је, и причао, да је отуда и име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј.
Може бити.
У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих блиских рођака. А уз цркву надгробни споменици Црњанских, на пример пароха Итебеја, Милоша Црњанског, који је умро 1735. И других.
Вук, међутим, каже да у народу има надимак:„Црњан“ и „Црник“, а да народ каже и „Јоване и црњане!“, „Бошко и црњо!“.
Па се питам: ко зна ко смо били, откуда дошли,како име добили и зашто?
Све до мога оца писали смо га старословенски:Церњански.
Знамо, сигурно, да ми се прадед звао: Јован. Даму је брат био поп, и стриц поп, а млађи брат калуђер. Тај калуђер, Теодосија Церњански, сахрањен је у манастиру Војловици, код Панчева, где му се налази надгробни споменик, и слика.
Он је путовао до Русије."

О овој породици је писао и Ердељановић:

"Јереј Илија МИЛОШЕВ (5, Св. Јован), син Милошев; иначе се потписује Црњански. Намесник Илија Милошевић 1758. Године, родом из Итебеја. Попова греда је била поп-Илијина, а тако и Велики преток усред шуме Чинарова, и њега није могао истерати ни спахија. Још кад је Итебеј насељен, његова кућа (према цркви) била је прва нумера, а друга је била Панићева (били су “Грци“); на углу где је сад банка (апотека), према цркви, такође Живкови – Писарови, а где је сад Велимир Рајић, други угао према цркви, Николићева је била такође поповска – биће да нису били тако стара фамилија. Предање да су из “Черне“ и да су се зато писали Церњански. “Од старијих смо чули Чарнојевић“. Црњански Илија: “Кад су се овде дилили Црњански, један је отишао у Велики Бечкерек, а један у Сегедин и чули су да од њих има потомака у Сегедину“. Девет попова је било из поп-Илијине нумере."

Пошто резултате не можемо да објављујемо, напоменућу само да су Црњански бањанско-пивског рода.  ;)

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #7 послато: јул 04, 2017, 07:27:04 пре подне »
Уколико је тачно предање самих Црњанских о поријеклу њихове породице из Црње, онда можда и ово бањанско-пивско поријекло има смисла јер се за најстарије породице у Црњи каже:

"По казивању црквењака Милоша Маркова старог 76 година, најпре су овде дошле две фамилије: Чојићеви или Томини и Маркови (три брата: Ива, Марко и Сава – од њих су Ивини, Маркови и Савини. Сад нема никога са презименом Ивин, него се и они зову Маркови и Савини). Они су најпре дошли у Жомбољ, па како је то било на главном путу Темишвар – Сегедин, нису хтели да буду узнемиравани и пређу преко воде, која је некад била свуд око греде, где је сад Црња, а пошто се та греда звала Црна греда, прозову село Црња, а к њима после придођу и други насељеници. Међутим по причању старих људи, кад су ратовали с Турцима у време Чарнојевића (сачувана је успомена на Чарнојевића који је предводећи Србе прогањао Турке преко банатских ритова, али се то не односи на патријарха Чарнојевића него на Чарнојевића, српског војног команданта – последња је битка с Турцима била на Ченеју) Срби, који су се били настанили у Жомбољу, тражили су место да се иселе, па се тако 13 фамилија населило овде, јер им се допало земљиште. Тих 13 фамилија су: Стеванови – Грнчарини; Маркови; Томини; Арсен – Миљанићеви, пореклом из Црне Горе (од њега су Савини и други, најпоштенија фамилија у Црњи); Гајини; Ивини; Јова са три сина: Рацка од којег су Рацкови, Рада од кога су Радини и Мија од кога су Јовини; Гаврилови; Ћирини (Пурдићеви); Глишини; Миланкови; Алексини; и Ненадови (Делоњини). Свих тих 13 фамилија биле су заједно као сродници, пријатељи и кумови. Биле су у војсци у Сенти и гониле Турке до Темишвара и затим привремено живеле у Жомбољу, најпре настањене на данашњем Селишту, где су били најпре “Турци“ настањени. Ту су имали цркву и бунар, а бежећи испред аустријске војске, наводно, спустии су све злато у тај бунар и побегли. Кад данс копају и ору на том Селишту, наилазе на цигље и људске кости. Прича се да су тобож налазили тај бунар, али им се није давало да га ископају."

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #8 послато: јул 04, 2017, 09:41:54 пре подне »
Иначе, занимљиво да је ова тема започела са два наша велика писца, која се изгледа међусобно и нису баш подносила.

Још раније сам на блогу који уређује Пекићева супруга Љиљана прочитао Ин мемориам Косте Павловића о Црњанском. У том Ин мемориаму Павловић крајње негативно говори о личности Милоша Црњанског. Пекићев коментар на крају тог текста гласи:

"Moj komentar. Bez obzira na izvesnu zlovolju celog ovog rukopisa, jadno je to kada jedan veliki pisac dozvoli sebi da dobije ovakav in memoriam."

Пекићева супруга Љиљана је написала испод:
"Pekić je smatrao Crnjanskog za jednog od naših najvećih pisaca pored Andrića i Krleže i o tome govori u svojim dnevnicima. On je uvek odvajao svoje mišljenje o piscima kao ljudima i svoje mišljenje o njima kao književnicima odnosno mišljenja o njihovim delima."

http://www.borislavpekic.com/2009/06/in-memoriam.html

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #9 послато: јул 04, 2017, 09:44:00 пре подне »
Иначе морам рећи да је од српских писаца за мене Меша Селимовић ипак број један.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #10 послато: јул 04, 2017, 10:02:25 пре подне »
Иначе, занимљиво да је ова тема започела са два наша велика писца, која се изгледа међусобно и нису баш подносила.

Пекић је био поприличан особењак... Али, зато, велики писац и ерудита.

Интервју с Љиљаном Пекић о животу с Бориславом:

http://www.newsweek.rs/kultura/48994-borislav-pekic-zatocenik-sopstvene-genijalnosti-sta-bi-danas-rekao-za-ds-i-kako-je-izgledao-zivot-sa-njim.html

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #11 послато: јул 04, 2017, 08:07:42 поподне »
Зна ли неко нешто више о пореклу Ива Андрића? Оно што ја знам је то да је рођен у околини Травника, да му се отац звао Антун, а мајка Катарина. Да му је мајка била из Вишеграда, где је он провео детињство. По имену оца закључио бих да је његов отац био католик. Зна ли се нешто више о породици Андрић из Травника? Предпостављам да му је мајка била православна Српкиња.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #12 послато: јул 04, 2017, 08:26:10 поподне »
Иво Андрић је крштен у католичкој цркви као Иван.
И отац и мајка његови били су католици. Ђед по мајци звао се Антун Пејић.
Иво је рођен у Травнику случајно, јер је његова мајка била у посети код родбине у травничком засеоку Долац.
Андрићи су из Забрђа код Сарајева, припадници ширег братства Мишића.
Нисам неки познавалац овог краја, али верујем да се може утврдити даље порекло ових Мишића-Андрића.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #13 послато: јул 04, 2017, 08:29:27 поподне »
Дробњаче, мислим да идемо добрим редослиједом.  ;)

Андрићева мајка и отац су босански католици. На основу једног прилично исцрпног и аргументованог текста који разматра питање Андрићевог поријекла, може се закључити да Андрић потиче од старе сарајевске католичке породице Мишић. Мишића је било на више локација у Сарајевском Пољу. Трифковић их наводи на Ступу,а ту им је изгледа и матица (насеље Забрђе) и каже да не знају даље поријекло. У католичким матицама се могу пратити од 18. вијека.

https://www.jergovic.com/ajfelov-most/novi-podaci-o-podrijetlu-nobelovca-ive-andrica/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #14 послато: јул 04, 2017, 08:30:35 поподне »
Но, Иво се увек недвосмислено изјашњавао као Србин и србски писац, и тако је писало и у свим његовим документима.

Иако су га, због католичке вероисповести, Хрвати често својакали, он се више пута изричито дистанцирао од хрватства:
1933. године није дозволио да његове песме уђу у Антологију хрватске лирике,
1941. године одбио је понуду усташке власти да буде министар у НДХ,
и коначно 1954. године одбија да се у његовој биографији у Југословенској енциклопедији наведе да је хрватског порекла.

Мислим да ови подаци довољно говоре о његовом личном опредељењу. А можда и није само опредељење, него свест о нечем старијем од 20. века и личних избора.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 758
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #15 послато: јул 04, 2017, 09:06:31 поподне »
Иво је знао да направи разлику између Хрвата и Католика, због тога се као човјек који је иоле познавао историју, вјероватно тако опредјељивао.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #16 послато: јул 04, 2017, 09:40:43 поподне »
Стварно сам мислио да му је мајка православка из Вишеграда. Онда је истинита она прича коју сам једном чуо да су га усвојили тетка и тетак који су живели у Вишеграду па је зато тамо провео своје детињство. Или је и то дезинформација?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #17 послато: јул 04, 2017, 10:17:04 поподне »
Колико је мени познато (а недавно сам детаљно проучавао животопис Ивов, јер је моје дете имало то за школски задатак), отац је њега и жену, мајку Ивову, напустио кад је Иво имао само две године (он, отац Ивов - Антун, умро је три године касније од туберкулозе). Мајка Ивова, Катарина, тада се вратила у Вишеград код својих родитеља, те је Иво тамо провео детињство и завршио основну школу. Нисам нашао те податке о одрастању код тетке и тетка. Могуће је да су и они тамо живели у некој заједници с родитељима Ивове мајке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #18 послато: јул 04, 2017, 11:06:55 поподне »
Нисам нашао те податке о одрастању код тетке и тетка.
То је мени са часова српског језика и књижевности из средње школе. Не бејах лењ па нађох свеску и у њој записан тај податак:-) Још пише да је рано остао без родитеља и да су га усвојили мајчина сестра и њен муж, који нису имали деце.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #19 послато: јул 05, 2017, 09:07:04 поподне »
Значи, Борислав је од Радуловића пореклом.
Значи од Ускока Требјешких (Никшића)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #20 послато: јул 05, 2017, 09:09:13 поподне »
Значи од Ускока Требјешких (Никшића)
Значи, твој далеки рођак  :)
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #21 послато: јул 05, 2017, 09:12:12 поподне »
Значи, твој далеки рођак  :)
Врло могуће 😀...и НиколеВука исто

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #22 послато: јул 05, 2017, 09:29:24 поподне »
Нашао сам податак, - Пекићева слава је Свети Лука, дакле јесте Требјешанин.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #23 послато: јул 05, 2017, 09:33:09 поподне »
Нашао сам податак, - Пекићева слава је Свети Лука, дакле јесте Требјешанин.
Не знам је ли Требјешанин. Мислим да су Радуловићи који су некада живели на Пошћењу, а од којих је овај огранак Пекића, дошли ту из Жупе. Али нисам сигуран. Како било, Борислав Пекић је старином био Никшић.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #24 послато: јул 05, 2017, 09:37:36 поподне »
Не знам је ли Требјешанин. Мислим да су Радуловићи који су некада живели на Пошћењу, а од којих је овај огранак Пекића, дошли ту из Жупе. Али нисам сигуран. Како било, Борислав Пекић је старином био Никшић.
Онда је Жупљанин,али Никшић ,што кажеш,свакако...

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #25 послато: јул 06, 2017, 09:57:24 поподне »
Један од мојих омиљених писаца је Момо Капор. Са његовим делом сусрео сам се још средњој школи и полако га откривао. Током студија уз себе сам увек имао неки књигу Мома Капора или Милорада Павића. Неке сам прочитао и више пута. Знам да је Момо имао трагично детињство. Остао је без мајке у бомбардовању, а отац му је био у заробљеништву. Рођен је у Сарајеву, мислим 1937. Породица Капор потиче из Херцеговине. У једној од својих књига прича о свом ђеду који је отишао у Америку и вратио се са новцем и направио најбољу чатрњу у селу, а синове послао на школовање у Требиње. Чини ми се да у "Зеленој чоји Монтенегра" помиње да је његово село крај Билеће уз границу са Црном Гором. Зна ли се да ли је пореклом из Мириловића, колевке Капора, или можда из неког од суседних села? Одакле му је била мајка? Сарајевка?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #26 послато: јул 07, 2017, 12:27:31 пре подне »
Најјаче ми је кад је Момо негдје писао о свом оцу Гојку. Гојко је био загрижени родословац па је направио неки рукопис о породици Капор. У та доба Момо бијаше већ познат и тиражан књижевник. Како је Момо причао Гојко је о њему у родослову породице Капор записао следеће:

Момчило(Гојков)-Нема мушке дјеце.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7246
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #27 послато: јул 07, 2017, 01:21:10 пре подне »
Добар избор господо. ;)

Мени је било интересантно својевремено прочитати прилог на нашем порталу, о пореклу (започех писати порекло великим словом, шта ти је навика...) нашег књижевника Милорада Павића.



Његови Павићи су жумберачки Срби који су прошли целу епопеју сеоба и прилагођавања притисцима који су водиле снаге које су приволевале Србе на унију и прелазак у римокатоличку веру.

Бацих поглед мало у пДб, и нађох Павиће у Књизи чланова ССРНЈ, настаој између 1962-1964. године, а где су уписани поред основних података, и националности чланова, па међу осталима и четворица Павића, сви уписани као Срби.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #28 послато: јул 07, 2017, 12:15:11 поподне »
Најјаче ми је кад је Момо негдје писао о свом оцу Гојку. Гојко је био загрижени родословац па је направио неки рукопис о породици Капор. У та доба Момо бијаше већ познат и тиражан књижевник. Како је Момо причао Гојко је о њему у родослову породице Капор записао следеће:

Момчило(Гојков)-Нема мушке дјеце.

 ;D

Па, оно - јес'. Шта и да пише о Мому у родослову.
Није убио ни једног турског пашу, ни осјека' 100 турскијех глава, није свјетски познати хирург, није директор неког јавног предузећа, ни предсједник адвокатске коморе, није генерал-мајор, ни адмирал флоте,... а још нема ни мушке ђеце.

Него писац, сликар и боем.

Много волим да читам Момове књиге.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #29 послато: јул 07, 2017, 12:39:00 поподне »
;D

Па, оно - јес'. Шта и да пише о Мому у родослову.
Није убио ни једног турског пашу, ни осјека' 100 турскијех глава, није свјетски познати хирург, није директор неког јавног предузећа, ни предсједник адвокатске коморе, није генерал-мајор, ни адмирал флоте,... а још нема ни мушке ђеце.

Него писац, сликар и боем.

Много волим да читам Момове књиге.
Ма људска и кнјижевна величина која је свакако надмашила и своје књижевне критичаре који су га некада називали писцем за домаћице, као и другосрбијанце који су њему као урбаном лику замјерали ратни ангажман.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2518
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #30 послато: јул 07, 2017, 12:49:49 поподне »
Један од мојих омиљених писаца је Момо Капор. Са његовим делом сусрео сам се још средњој школи и полако га откривао. Током студија уз себе сам увек имао неки књигу Мома Капора или Милорада Павића. Неке сам прочитао и више пута. Знам да је Момо имао трагично детињство. Остао је без мајке у бомбардовању, а отац му је био у заробљеништву. Рођен је у Сарајеву, мислим 1937. Породица Капор потиче из Херцеговине. У једној од својих књига прича о свом ђеду који је отишао у Америку и вратио се са новцем и направио најбољу чатрњу у селу, а синове послао на школовање у Требиње. Чини ми се да у "Зеленој чоји Монтенегра" помиње да је његово село крај Билеће уз границу са Црном Гором. Зна ли се да ли је пореклом из Мириловића, колевке Капора, или можда из неког од суседних села? Одакле му је била мајка? Сарајевка?


Момови јесу из Мириловића. Тамо му још увек живи брат од стрица Данило, који је написао књигу "Хроника једне породице из Вукодола". Књига се управо бави родословом Капора. Момо је рођен у Сарајеву.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #31 послато: јул 07, 2017, 12:52:16 поподне »
Момови јесу из Мириловића. Тамо му још увек живи брат од стрица Данило, који је написао књигу "Хроника једне породице из Вукодола". Књига се управо бави родословом Капора. Момо је рођен у Сарајеву.
А Момова мајка? Одакле је она била? Зна ли се нешто о његовом пореклу са те стране?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #32 послато: јул 30, 2017, 07:02:23 поподне »
А Момова мајка? Одакле је она била? Зна ли се нешто о његовом пореклу са те стране?

Тек сад видех ово, на Википедији пише само да ју је Момов отац упознао у Сарајеву и да јој је девојачко презиме Велимировић.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7246
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #33 послато: септембар 08, 2017, 01:01:33 пре подне »
О пореклу Захарија Стефановића Орфелина (1726-1785) се веома мало зна. Али познато је да је рођен у Вуковару и да му се отац звао Јован. Пошто му је отац био Јован, онда вероватно није први који је понео презиме Стефановић, већ да потиче од неких Стефановића, који да ли су већ били настањени у Вуковару, или су тек били дошли тамо, што ми ниједно не знамо.

Занимљиво је његовог друго име, Орфелин, које је творба имена Орфеја и Лина, старих грчких певача.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1749
  • I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #34 послато: септембар 08, 2017, 09:39:13 пре подне »
Порекло српског књижевника Вељка Петровића



Вељко Петровић је рођен у Сомбору 4. фебруара 1884. године. Његов отац Ђорђе био је сомборски катихета који ће 1891. у монаштву добити име Герасим и предаваће у Богословији у Сремским Карловцима. Вељкова мајка се звала Милева и била је ћерка сомборског пароха Јована Момировића. Мајка му је умрла неколико недеља након порођаја. Вељко Петровић је имао две старије сестре Виду и Анђу и брата Миливоја. Гимназију на мађарском језику завршио је у родном Сомбору.
Године 1902. стиже у Будимпешту где је студирао право. Истовремено био је питомац првог српског колеџа, завода Саве Текелије, пештанског Текелијанума. Прве песме је почео да објављује 1905. године. Одржава пријатељске везе са Петром Коњовићем и Васом Стајићем.
У пролеће 1906. године у Будимпешти са Јурајом Гашпарцем уређује месечник на мађарском језику „Кроација“ („Croatia“), у чијем поднаслову стоји „Хрватско-српски социополитичка, економска и књижевна месечна ревија“.
Исте године, пошто је апсолвирао, главни уредник Светозар Прибићевић загребачког „Србобрана“ обавештава га да је примљен у уредништво. Године 1908. Вељко прелази у Сремску Митровицу за уредника „Слободе“, а 1909. године постаје уредник сарајевске „Српске ријечи“. Потом је 1911. емигрирао у Београд, где је радио као ратни дописник за новосадски „Браник“ и за сарајевски „Народ“. Између 1914-15 био је у штабу Моравске дивизије II позива, док није позван у нишки Југословенски одбор за једног од уредника „Савремених питања“.
У Београду упознаје песника Симу Пандуровића и угледног Јована Скерлића коме ће постати књижевни миљеник. У јеку Балканских ратова у београдском Народном позоришту упознаје седамнаестогодишњу Мару Мандрашевић, ћерку панчевачког трговца са којом ће се венчати у њеном родном месту, Кули, 20. новембра 1919. године.
Прешавши Албанију упућен је у Женеву, у новинарски пропагандистички биро, где је радио до 1918. године на штампи и публикацијама. Године 1918. изабран је за члана Југословенског одбора. Вељко се тада надао да ће бити постављен за амбасадора у Будимпешти, међутим, уместо тога 1919. је именован за референта у одсеку Министарства просвете за Бачку, Банат и Барању у Новом Саду. Следеће 1920. године премештен је у Министарство просвете у Београд. Између 1921. и 1923. био је шеф Кабинета министра, затим је именован за референта у Уметничком одељењу, а од 1925. године постаје инспектор у истом Министарству.
У то доба одржава везу са многим угледним српским књижевницима као што је био Јован Дучић, Алекса Шантић, Милош Црњански и Милан Кашанин, али и са ликовним уметницима као што је Петар Добровић који је урадио графику за насловну страну његове збирке приповедака „Буња и други у Раванграду“.
Године 1929. уз помоћ Милоша Црњанског тадашњег члана пресбироа при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину Вељко Петровић је боравио у немачкој престоници где се упознао са водећим личностима културног живота Немачке.
Дана 12. јануара 1930. Петровић у свечаној дворани београдског Универзитета, краљу Александру прочитао је своју расправу „Шумадија и Војводина“.
Почетком маја 1930. као извештач листа „Политика“ боравио је у Будимпешти и пише о Србима у Мађарској и њиховој културној баштини. Свој боравак у Будимпешти и Сентандреји поновио је 1961. године. Том приликом његов домаћин био је Стојан Д. Вујичић доајен српских књижевника у Мађарској.
Умро је у Београду 1967. године, а сахрањен је уз велике почасти у Алеји великана.
извор:  Wikipedia

Сомборска гимназија носи његово име:






Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #35 послато: септембар 09, 2017, 02:14:07 поподне »
Лукијан Мушицки  (Темерин, 27. јануар 1777 — Карловац, 15. март 1837)



Породица Мушицки је пореклом из мионичког села Мушић. Чак то спомињу и у серији Вук Караџић.
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #36 послато: октобар 09, 2017, 12:53:21 пре подне »
Нисам знао где ово да поставим, па ми се овде учинило као најприкладније. Јако симпатична мапа.  :)

"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7246
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #37 послато: октобар 09, 2017, 01:14:44 пре подне »
Врло занимљиво! :)

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #38 послато: мај 05, 2018, 05:39:30 поподне »
О пореклу овог "најзападнијег" са мапе. :)
Скенирао сам предговор једне књиге где Бранко Ћопић пише о својим прецима са очеве и мајчине стране. Има интересантних докумената и фотографија.
http://www.mediafire.com/file/y47ksq4ozy8gbci/Skica+za+autobiografiju.pdf

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #39 послато: август 03, 2018, 11:04:54 поподне »
Једна лијепа фотографија. Три највећа српска писца 20. вијека: католик, муслиман и православац.  :)


Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #40 послато: август 04, 2018, 12:02:35 пре подне »
Једна лијепа фотографија. Три највећа српска писца 20. вијека: католик, муслиман и православац.  :)


Брат је брату мио ма које вере био ! :)
Мада ми неко рече да је фотомонтажа у питању.
Смрти нема,има сеоба !

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #41 послато: август 04, 2018, 08:15:46 поподне »
Брат је брату мио ма које вере био ! :)
Мада ми неко рече да је фотомонтажа у питању.

Не знам да ли је монтажа, волио бих да није. ;)

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #42 послато: август 04, 2018, 08:39:39 поподне »
Не знам да ли смо икад на форуму помињали породицу Настасијевић из Горњег Милановца, као једну од умјетнички изузетно надарених породица. Поред писца Момчила, сликара Живорада и композитора Светомира, овдје бих хтио поменути и писца Славомира Настасијевића, аутора једне од најупечатљивијих књига мога дјетињства. Ради се о роману Гвапо. Иако сам књигу прочитао давно, још у основној школи, описи природе Пиринеја и Ебра, толико су ми се урезали у памћење да и данас кад помислим гдје бих најрадије отпутовао, прво помислим на тај дио Европе. Роман "Гвапо" је прича о младом Иберцу који се бори против Келта који продиру у Иберију. Дуго се нисам могао сјетити назива књиге и аутора, био сам убијеђен, на основу тематике, да аутор мора бити странац, тек сам скоро схватио о коме се заправо ради.

У сваком случају, не знам да ли је књига заиста тако добра каква ми је утисак оставила у дјетињству, па и не знам да ли бих волио поново да је прочитам. Можда бих се разочарао, а волио бих да ми слике онда доживљене остану у сјећању.

Не могу да се сјетим да ли сам читао ово издање:


или ово:


Славомир је написао још неколико историјских романа: Устанак у Зети, Цар Душан, Витезови кнеза Лазара...

Настасијевићи у Горњем Милановцу су поријеклом из западне Македоније:

"-Настасијевићи, чији је дед био из Дебра и дошао је као зидар; градио је цркву у Горњем Милановцу. Од тога рода је познати сликар Настасијевић."

а на другом мјесту стоји:

"Slavomir Nastasijević je rođen u porodici koja je dala više umetnika (njegova braća su slikar Živorad, književnik Momčilo i kompozitor Svetomir). Njihov otac, Nikola Lazarević, doselio se s majkom iz Ohrida u Brusnicu kao šestogodišnjak. U znak zahvalnosti prema ujaku Nastasu Đorđeviću (graditelju gornjomilanovačke crkve Svete Trojice) kod koga je izučio graditeljski zanat, odriče se majčinog prezimena i od ujakovog imena pravi novo prezime, Nastasijević."

Није ми најјасније које је оригинално презиме по оцу. Мислим да поријекло из Македоније није спорно.



« Последња измена: август 04, 2018, 08:42:00 поподне симо »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #43 послато: август 04, 2018, 11:07:06 поподне »
КАДОК, библиотека мог детињства  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #44 послато: август 14, 2018, 10:56:23 поподне »
Знате ли нешто о пореклу познатог српског и југословенског књижевника Иву Андрича? Којој хаплогрупа би мого он припадати??
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #45 послато: август 14, 2018, 11:16:35 поподне »
Знате ли нешто о пореклу познатог српског и југословенског књижевника Иву Андрича? Којој хаплогрупа би мого он припадати??

Milo Jukić - Novi podaci o podrijetlu nobelovca Ive Andrića  http://www.mediafire.com/file/67ahc6o1jhvjwd8/C57_255_270.pdf

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7246
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #46 послато: новембар 13, 2018, 02:36:57 поподне »
Јуније Палмотић (1606-1657), дубровачки писац, песник и драматург



Палмотић је рођен 1606. године у Дубровник, од оца Џоре Палмотића и мајке Оре Градић. Јуније је био омаленог стаса, беле пути, а имао је надимак Пупица. Његова мајка и мајка Ивана Гундулића биле су сестре. Јуније је имао старијег брата Џорета и млађег брата Ивана који је преминуо док је био дете.

Суграђани су га ценили као уметника и поштеног човека, био је побожан и никада се није женио.

Познато је да је похађао приватну школу отворену 1619. године од стране исусоваца. Палмотићеви учитељ у школи био је Стјепан Градић, Палмотићев сестрић, дубровачки филозоф, математичар и исусовац.

Када је имао 18 година постао је члан Великог већа у Дубровачкој републици и у управи града Дубровника. Почео је да пише док је био изузетно млад, инспирисан Овидијем, Вергилијем, Торкватом Тасом и Лодовиком Ариостом.


Грб Палмотића

Иако је његова поезија била мелодрамска и углавном се бавила митолошким темама, његова драма била је фокусирана на савремени Дубровник, посебно на живот аристократије. У једној од својих песама демонстрирао је своје знање о српској епској поезији помињући своје хероје као што су Лазар Хребељановић, Милош Обилић, Ђурађ Кастриот Скендербег, Михајло Свилојевић, Вук Бранковић и Јанош Хуњади.

Стјепан Градић писао је о животу Јунија Палмотића и истицао да је он био пионир идеје о панславизму.

Аутор је већег броја драма: Аталанта (1629), Павлимир (1632), Акиле (1637) Натјецање Ајача и Улиса за оружје Акилово (1639), Елена уграбјена (1640), Даница (1644), Дидона (1646), Алчина (1647), Лавинија (1648), Каптислава (1652), Бисерница (1653)...; и песама: О ријеко, ка творећ, Музе на пиру, Гомнаида, In obitu Michaelis Gradii epicedion Junii Palmottae, Краљици Кристини, Света Катарина од Сијене и Кристијада.

Дакле, неспорно је његово порекло од дубровачког властеоског рода Палмотића (лат. Palmotta), али оно што ми је деловало занимљиво јесте податак о пореклу самог рода.

Код Векарића (Властела града Дубровника, Дубровник, 2011, стр. 57), у помињаној табели спискова дубровачке властеле, за Палмотиће се каже да су пореклом "из Браничева са Балкана" (di Branicevo di Chelmo, di Chelmo Branisceuo, da Chelmo di Branicevo).

Да ли би то Браничево могла бити историјска област у данашњој Источној Србији?

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2518
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #47 послато: новембар 23, 2018, 03:18:59 поподне »
Иако сам противник преписивања дугих текстова из других извора овде на форуму, даћу себи слободу да пренесем једну кратку биографију Иве Андрића. Знам да смо о њему већ писали  и да се биографија свакако може пронаћи на другим местима али мислим да заслужује да нешто о њему напишемо и овде.


АНДРИЋ, Иван-Иво А. (Долац код Травника, Аустроугарска, данас Федерација БиХ, 9.10. 1892 — Београд, 13. 3.1975), књижевник и дипломат.

Отац Антун био је подворник (школски послужитељ), мајка Катарина, рођ. Пејић. Без оца је остао у другој години, па га мајка односи у Вишеград, код породице Ивана Матковчика, вакмајстора, где је провео детињство и завршио основну школу. Године 1903. уписује Велику гимназију у Сарајеву, где упознаје значај интелектуалног дрила и артикулисања мисли, а словенску књижевност и историју потом студира у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Загреб је доживео као град без милости, који нимало не прија његовом сензибилитету. Прву песму У сумрак објавио је 1911. у „Босанској вили“. Водио је ђачке демонстрације у Сарајеву 1912, и тада је био душа тамошњих југословенских револуционарних ћелија. Поводом смрти Антуна Густава Матоша (1873-1914), кога је упознао али се није сврстао у његов круг, 1914. говорио је у Бечу, у клубу хрватских студената „Звонимир“.

По избијању рата враћа се из Кракова у Далмацију, где га у Сплиту, као припадника „Младе Босне“, средином јула, аустријска полиција хапси и одводи у шибенску, те у мариборску тамницу у којој ће, као политички затвореник, југословенски националист, остати од марта 1915. до лета 1917, да би потом у Овчареву код Травника и у Зеници био кућном притвору. Добио је и позив за мобилизацију, али се, због нарушеног здравља, лечи у Болници милосрдних сестара у Загребу. Излази му збирка контемплативне лирске прозе Ех Ponto. Током тамничких дана у њему сазрева идеја да напусти предводничке позиције, што је при сусрету у Загребу, у његовом смиреном ставу, уочио Милош Црњански.

Стварање нове државе 1. децембра 1918. дочекао је у Сплиту, у друштву контеа Иве Војновића (1857-1929). Уз подршку свог професора и заштитника Тугомира Алауповића (1870-1958), прелази 1919. у Београд, где се потом чврсто везао за српски језик, али никада није екавизирао и лексичко-синтактички посрбио прве радове. У Београду је испрва намештеник у Министарству вера, доцније службеник Министарства иностраних послова Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије, па помоћник министра (од 5. 11. 1937. када је унапређен у другу групу другог степена) и посланик у Берлину. Извесно време је био ван службе, јер није имао диплому, па је дисертацију Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der turkischen Herrschaft), одбранио на Универзитету у Грацу, јуна 1924. Службовао је у Ватикану, Букурешту, Трсту, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви. Као дипломат био је елегантан и углађен и никада збркан или узбуђен, јер је био предодређен за свет духа и контемплацију. Састављао је и нарочито поверљиве списе, па из времена када је после Владислава Мартинца био министар-помоћник потиче Елаборат о Албанији, писан за потребе министра-председника Милана Стојадиновића (1888-1961) и Разговори о албанском питању, које је имао, јануара 1939, са грофом Галеацом Ћаном (1903-1944).

Од 1939. је у Берлину, као изванредни краљевски посланик и личност високе репрезентативности, где је изблиза посматрао Хитлеров диктаторски врхунац. Учествовао је потом невољно, али силом посланичке функције коју је обављао, у потписивању Тројног пакта у бечком дворцу „Белведере", 25. марта 1941, јер су линије преговора ишле мимо њега, преко нарочитих емисара, какав је био Данило Грегорић. После преврата од 27. марта 1941. узалуд је одлазио, по налогу Београда, у „Амбасадорски салон“ немачког МИП-а (Спољни уред), у покушају да умањи реперкусије државног удара, али је наилазио на затворена врата, а рецепциони службеници стављали су му до знања да је Берлин огорчен поступањем према посланику Виктору фон Херену (1881-1949): „Чему протести, ваша екселенцијо? Према вама се још увек боље поступа него са немачким послаником у Београду. Ви још нисте испљувани, зар не?“ Са дипломатским особљем био је потом, по објави рата, испоручен, као пакет, возом који је стигао у престоницу окупиране Србије тек 1. јуна 1941. У Београду је остао само он, јер је Гестапо ухапсио 11 дипломатских представника који су били враћени у Немачку. Шесторица од њих биће задржани и осуђени због наводне шпијунаже и велеиздаје, а остали враћени у земљу. У породици Бране Миленковића у Призренској улици бр. 9 нашао је дом. Новембра 1941. је пензионисан, али је одбио да прима пензију. Није потписао Апел српском народу. Како наводи др Ђорђе Станковић, „одбијајући да стави свој потпис на Апел, Иво Андрић је рекао да у тешким временима писац мора да има отклон према свим радикалним опцијама", те „за време окупације, упркос понудама, није објавио ни реч“. Живео је изоловано, скроз повучено, у две собе у босанском стилу. Писао је Травничку хронику, На Дрини ћуприју и Госпођицу.

(наставак у наредној поруци)
« Последња измена: новембар 23, 2018, 03:24:54 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2518
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #48 послато: новембар 23, 2018, 03:22:03 поподне »
(наставак претходне поруке)

Полицијски комесар Радан Грујичић је због анонимних дојава неко време пратио пишчеву делатност („непрекидно куцање машине“), те је стварање повесне саге о Босни протоколисао као нарочит полицијски извештај. Андрића је доживео као господствену појаву, која има „засебан апартман“, те „седи затворен и изолован“, а повремено му долази „једна средновечна елегантно одевена госпођа", његова „пријатељица из младих дана“, избеглица из Сарајева. Према Недићевој влади, написао је Грујичић, „има изразито индиферентан и пасиван став“, иако је у званичном извештају то преформулисао у „лојалан став“.

Хрватски апокрифни историчари књижевности неодмерено тврде да се у лето исте године нудио дипломатији НДХ и да је желео да се пресели у Загреб. Наводни контакт преко Густава Крклец (1899-1977), који је тада службовао у Земуну, само је неутемељена ратна прича. Проницави дипломат и сензибилни писац остао је у Београду, те није имао ни тајне ни званичне контакте са моћницима Павелићевог режима, нити је тражио везу преко Мила Будака (1889—1945), који му и, иначе, није био склон. О томе није никад писао нити коментарисао и остао је зид ћутања.

Његови контакти с покретом ђенерала Драже Михаиловића, у Сокобањи 1942, били су тек овлашни, лишени било каквог обећања. Одбио је понуду Комесарске управе Српске књижевне задруге да се његове приповетке штампају док његов народ пати и страда. Ушао је у свет самоизолације, али је, као шетач од младости, неговао тихе свакодневне пешачке излете до периферије, у којима су му друштво чинили Бранко Лазаревић и Милан Ст. Протић Старији. Био је масон, члан ложе ,Доситеј Обрадовић", али је због афере са женом Густава Крклеца напустио слободнозидарске редове да не би био искључен, а улазак у „братство ћутљивих“ је 1942. године образложио жељом да се нађе „у друштву озбиљних и добронамерних људи“, те да би се могао „усавршавати“ и „подићи лично“.

Уласком нових власти у Београд, 20. октобра 1944, почиње ново раздобље у животу писца-философа. Већ децембра 1944, у тек установљеној „Просвети", потписује са Чедомиром Миндеровићем (1912-1966) уговор о штампању романа На Дрини ћуприја. Дописни члан СКА је од 1926, а редовни члан САН од 1946. Постаје важан чинилац у Удружењу писаца Југославије, а 1961. добија Нобелову награду за књижевност. Живот проводи без помпе, много га преводе на светске језике. Развио је апартно пријатељство са Родољубом Чолаковићем (1900— 1983). Користио је псеудониме Р. Р. и РЕС. Дипломат Бранко Лазаревић назива га „Другом фра Иван Бегом“, а Стеван К. Павловић (1905—1989) „Фра Ивом Хаџибег Андрићем“, што је продукт неких њихових тајних релација, јер су га гледали као аривисту који је сав скривен и прерушен и увек уз режим. Сметао им је његов уочљив формат европског писца и угледног дипломате, који је по статури и опусу надмашивао уска балканска обзорја. Узроке несношљивости ваља тражити у Андрићевим рафинираним манирима и перфектном знању осам језика, па и класичних, да би велике узоре, попут Марка Аурелија и Франческа Гвичардинија, читао у изворнику. Био је ожењен Милицом, рођ. Бабић, раније удатом Јовановић.

(Извор: Симо Ц. Ђирковић - Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944)
« Последња измена: новембар 23, 2018, 03:26:33 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Милош Н.

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 181
  • Јунаке, Зубин Поток Бјелопавлић
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #49 послато: новембар 23, 2018, 04:51:41 поподне »
Коју хаплогрупу је носио Бранислав Нушић? :)
''Свак је рођен да по једном умре, част или брука живе довијека..."

симо

  • Гост
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #50 послато: фебруар 11, 2019, 09:53:32 поподне »
Мало је недостајало да овај пост напишем на теми Порекло српских политичара, али на вријеме се сјетих да је Владета Јанковић ипак више везан за књижевност него за политику, па га смјестих овдје. А и некако не би било у реду да човјека којег се највише сјећам по оној прадавној одлично вођеној емисији Митови и легенде, трпам у политичаре, мада је и то једним дијелом био.



У једном интервјуу Владета Јанковић је дао прилично детаљан опис свог поријекла, које ми се учинило прилично занимљивим:

"Odakle su, inače, vaši Jankovići?

Iz Vranja. Kao i svaka tamošnja familija imali su nadimak, zvali su ih Lunge. Jedan moj deda-stric počeo je karijeru u Beogradu kao šegrt i kalfa, a završio kao veliki bogataš. U Vranju je sagradio bolnicu koja nosi njegovo ime, a po njemu se, mislim, zove i jedna tamošnja ulica. Kažu da nije bio naročito prijatan čovek, a beogradskoj čaršiji se zamerio kada je, u vreme konkordatske krize, svoju palatu na uglu Zorine i Svetosavske za velike pare prodao Vatikanu za nuncijaturu.

Moj deda po ocu, Rista Janković, bio je pravnik, školski drug Bore Stankovića. Samim krajem XIX veka, zajedno su došli u Beograd na studije i godinama delili sobu negde u Kolarčevoj. Deda je posle ratova postao načelnik Državnog duvanskog monopola i – što je neverovatna podudarnost – imao kancelariju na prvom spratu današnje zgrade Filološkog fakulteta u Knez Mihailovoj, tačno tamo gde će se, gotovo pola veka kasnije, naći moj profesorski kabinet. Otac mi je pričao da je u kancelariji svog oca zaticao u to vreme u gradu skoro bojkotovanog Boru Stankovića kako, prerano ostareo i bolestan, sedi kod svog školskog druga, puši i pije kafu. Mom ocu, pričao mi je, u sećanju je ostalo zveckanje šoljice o tacnu u drhtavoj piščevoj ruci.

Po ženskoj liniji, porodica moga oca vodi poreklo iz Leskovca. Moj pradeda…

Kako se zvao?

Đorđe Aleksić. Posrbljeni Cincarin (porodica Aleksijadis došla je iz Mecova u Epiru), pradeda je bio lekar i farmaceut. U Leskovcu je držao apoteku, a potomstvo je kasnije posao proširilo na druge gradove, sve do lokala koji i danas postoji u zgradi bioskopa "Beograd".

Druga, majčina strana vodi poreklo iz Bosanske Krajine i Like. Deda po majci, Dragutin Kokanović, u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu predavao je prirodne nauke. Kao student, bio je pripadnik Mlade Bosne. Evo, pogledajte fotografiju: ovaj marcijalni i krvožedni lik u sredini je on, moj deda, koji, inače, u životu ni mrava ne bi zgazio. Dva reda iznad njega, sa strane, neupadljivo stoji Bogdan Žerajić, koji će, koju godinu kasnije, na guvernera Bosne Varešanina ispaliti pet revolverskih metaka, a šestim sebi prosuti mozak. Kad god vidim ovu sliku, pomislim: toliko o prividima! Mladić levo od dede je Vladimir Gaćinović, značajna mladobosanska figura (slika u foto galeriji).

Znate li kada je fotografija snimljena?

Negde 1908. u Vranju, gde su mladobosanci pohađali diverzantski kurs.

Drugi deo majčine porodice, Polovine, dolaze iz Gorskog Kotara. Od njih je moj deda-ujak Nikola Polovina, karlovački đak, kasnije direktor Druge muške gimnazije; delatan u novinarskim i književnim krugovima, član redakcije "Republike". Blisko se, na primer, družio sa Raškom Dimitrijevićem i Stanislavom Vinaverom. Bio je odličan prevodilac, zajedno sa Milošem Đorđevićem preveo Čarobni breg Tomasa Mana."


Занимљиве су ми ове јужњачко-крајишке комбинације. Од интересантних појединаца са таквим поријеклом могао би се споменути још и Љубиша Ристић, који има косовско-македонско-личко поријекло.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #51 послато: август 16, 2019, 08:35:19 поподне »
Јуче, 15. августа, навршило се 70 година од упокојења знаменитог (мени једног од омиљених) србског песника, Растка Петровића. Да не дужим о њему и његовом делу, писано је већ:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2232.20

На жалост, о даљем пореклу Растка Петровића не зна се баш много. Његов дед Хаџи-Максим Петровић је живео у Београду још 1840-их, тако да се ради о једној правој старој београдској породици. Иначе, он је рано остао без родитеља, а потиче из Јадра (биографије његове унуке Надежде Петровић кажу да је као сироче - чувао овце Манастира Троноша). Као дечака, усвојио га је богати београдски трговац Јован Јовановић, који није имао потомства, те је све оставио Максиму.
"Наша мука ваља за причешћа"