Уопштено о Славенима

[Христифор]

Лепо написано.

https://www.poreklo.rs/2026/04/29/drevna-dnk-povezuje-velike-migracije-sa-sirenjem-slovena/

[Горштак]

[Горштак]

Cultural lexical borrowings in Proto-Slavic from a local variety of the West European Substrate [preprint 2026]

Abstract

Preprint, to appear mid-2026.
Previously Georg Holzer offered several dozen Proto-Slavic and Proto-Baltic words that exhibit irregular reverse correspondences for Indo-European obstruents (IE *p *t *k > Balto-Slav. *b *d *g, IE *bh *dh *gh > Balto-Slav. *p *t *k). Holzer proposed the existence of a hypothetical Temematic language, an extinct Indo-European language that underwent a distinctive consonant shift. According to him, the speakers of Temematic were in close contact with the Proto-Slavs and Proto-Balts, which resulted in numerous lexical borrowings. The study demonstrates, however, that only 17 cases of “Temematic” borrowing are reliable. These loanwords are almost exclusively restricted to Slavic, indicating that the contact between Temematic and Proto-Slavic likely occurred after the Baltic-Slavic break-up, that is, in the 1st millennium BC (or later). These loanwords are related to agriculture, the household and autochthonous species. Their cognates in other Indo-European languages are not native Indo-European forms, but must be attributed to the so-called West (or North) European substrate. This suggests that the Temematic language was a close relative of the West European substrate.

https://www.academia.edu/164796800/Cultural_lexical_borrowings_in_Proto_Slavic_from_a_local_variety_of_the_West_European_Substrate_preprint_2026_

[НиколаВук]

Cultural lexical borrowings in Proto-Slavic from a local variety of the West European Substrate [preprint 2026]

Abstract

Preprint, to appear mid-2026.
Previously Georg Holzer offered several dozen Proto-Slavic and Proto-Baltic words that exhibit irregular reverse correspondences for Indo-European obstruents (IE *p *t *k > Balto-Slav. *b *d *g, IE *bh *dh *gh > Balto-Slav. *p *t *k). Holzer proposed the existence of a hypothetical Temematic language, an extinct Indo-European language that underwent a distinctive consonant shift. According to him, the speakers of Temematic were in close contact with the Proto-Slavs and Proto-Balts, which resulted in numerous lexical borrowings. The study demonstrates, however, that only 17 cases of “Temematic” borrowing are reliable. These loanwords are almost exclusively restricted to Slavic, indicating that the contact between Temematic and Proto-Slavic likely occurred after the Baltic-Slavic break-up, that is, in the 1st millennium BC (or later). These loanwords are related to agriculture, the household and autochthonous species. Their cognates in other Indo-European languages are not native Indo-European forms, but must be attributed to the so-called West (or North) European substrate. This suggests that the Temematic language was a close relative of the West European substrate.

https://www.academia.edu/164796800/Cultural_lexical_borrowings_in_Proto_Slavic_from_a_local_variety_of_the_West_European_Substrate_preprint_2026_

Врло занимљива хипотеза.

[Кековац]

Cultural lexical borrowings in Proto-Slavic from a local variety of the West European Substrate [preprint 2026]

Abstract

Preprint, to appear mid-2026.
Previously Georg Holzer offered several dozen Proto-Slavic and Proto-Baltic words that exhibit irregular reverse correspondences for Indo-European obstruents (IE *p *t *k > Balto-Slav. *b *d *g, IE *bh *dh *gh > Balto-Slav. *p *t *k). Holzer proposed the existence of a hypothetical Temematic language, an extinct Indo-European language that underwent a distinctive consonant shift. According to him, the speakers of Temematic were in close contact with the Proto-Slavs and Proto-Balts, which resulted in numerous lexical borrowings. The study demonstrates, however, that only 17 cases of “Temematic” borrowing are reliable. These loanwords are almost exclusively restricted to Slavic, indicating that the contact between Temematic and Proto-Slavic likely occurred after the Baltic-Slavic break-up, that is, in the 1st millennium BC (or later). These loanwords are related to agriculture, the household and autochthonous species. Their cognates in other Indo-European languages are not native Indo-European forms, but must be attributed to the so-called West (or North) European substrate. This suggests that the Temematic language was a close relative of the West European substrate.

https://www.academia.edu/164796800/Cultural_lexical_borrowings_in_Proto_Slavic_from_a_local_variety_of_the_West_European_Substrate_preprint_2026_

Погледао сам рад. Помиње се утицај темематика и на старогрчки, италске, келтски и прагермански језик, али не и на неевропске индоевропске језике. Мислим да је главни кандидат за темематик у том случају тирсенијска група језика.

[Горштак]

Качио сам на другој теми мапе (не знам колико су тачне) култура повезаних са темематицима

[ⲥуⲛцⲉ]

Врло занимљива хипотеза.

Ја бих тој поставци приступао с опрезом. Не искључивајући могућност темематичких ријечи у прасловијенском, чини ми се, да се количина тих ријечи пренатеже, а било који алтернативни извор тих ријечи пориче само једним недовољним "suspicious". Тако barzda, ријеч из скупа ријечи са приставом -zda (звезда, бразда, громозда, езд, грозд, дрозд, празд(н) ... лахко би могла бити словијенска подоба (аналог), германскога burana - бушити, латинскога forare - бушити, рити, грчкога pharun - рити плугом, орати;
А дежа < daigja је посуда у којој се надима тијесто и зајмљено је од прагерманскога у ком daig значи тијесто. И тд. да не залазим у дубину, само сам хтио објаснити, да се та тема натеже, јер неко хоће да буде велики одкривач.

[Кековац]

Качио сам на другој теми мапе (не знам колико су тачне) култура повезаних са темематицима

Ова карта додатно наглашава потенцијалну везу темематика са тирсенијском групом језика јер постоје индикативне археолошке паралеле између померанске културе, која је на мапи из 600 BC означена као Pomerelian Face Urn culture, за које је карактеристична појава урни са лицем, са вилановским (прото-етрурским) антропоморфним урнама. Прото-Етрурци су били на много вишем ступњу развоја од померанске културе, па су и њихове урне далеко веће уметничке вредности од померанских, али обредно-религијска основа је очигледно иста. Још је снажнија аналогија између културе урни у облику куће, која је била сродна и суседна померанијској култури (простирала се западно и северозападно од ње, у данашњој Немачкој), опет на основу урни карактеристичног облика које личе на вилановске урне у облику колибе. Иако има археолога који оспоравају ову везу сличност је веома очигледна.

[Горштак]

Ова карта додатно наглашава потенцијалну везу темематика са тирсенијском групом језика јер постоје индикативне археолошке паралеле између померанске културе, која је на мапи из 600 BC означена као Pomerelian Face Urn culture, за које је карактеристична појава урни са лицем, са вилановским (прото-етрурским) антропоморфним урнама. Прото-Етрурци су били на много вишем ступњу развоја од померанске културе, па су и њихове урне далеко веће уметничке вредности од померанских, али обредно-религијска основа је очигледно иста. Још је снажнија аналогија између културе урни у облику куће, која је била сродна и суседна померанијској култури (простирала се западно и северозападно од ње, у данашњој Немачкој), опет на основу урни карактеристичног облика које личе на вилановске урне у облику колибе. Иако има археолога који оспоравају ову везу сличност је веома очигледна.

Да, сјећам се тих теза о потенцијалним везама зато сам се и сјетио поново ове карте. Изузетно занимљива теорија. Претпостављам да (још) нема генетске потврде за то, неки етрурски Р1б на том простору?

[Кековац]

Да, сјећам се тих теза о потенцијалним везама зато сам се и сјетио поново ове карте. Изузетно занимљива теорија. Претпостављам да (још) нема генетске потврде за то, неки етрурски Р1б на том простору?

Са тог подручја немамо узорке у временском распону од тшињецке културе до вилбарк културе, тако да немамо још увек узорке из периода када је постојала померанска култура.