Аутор Тема: Уопштено о Славенима  (Прочитано 74578 пута)

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #320 послато: август 17, 2020, 03:57:35 поподне »
И још ако Сунцу није тешко - шта мисли о нашој речи воља?

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BE%D1%99%D0%B0

https://en.m.wiktionary.org/wiki/%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%8F

Не знам зашто повезују са енглеским to will?


И глагол велим

Дијалект: вељу (Црна Гора)

https://amarilisonline.com/glossary/velim-znacenje-poreklo/

praslov. – *velěti

ruski – веле́ть

ukr. – веліти

češki – velet

lat. –  volo, želim, mislim, nameravam
« Последња измена: август 17, 2020, 04:01:57 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1065
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #321 послато: август 17, 2020, 09:58:51 поподне »
Сунце, како објашњаваш присуство идола бога Велеса у Кијеву у 10. веку, пре христијанизације Руса, тј. како то доводиш у везу са хришћанским светитељем? Такође, како објашњаваш то да су се кијевски изасланици приликом склапања уговора са Византинцима 907. године заклињали именима Перуна и Велеса, ако је Велес само некакав преображени хришћански светитељ кога су "измислили" каснији етнолози?  :)

https://en.wikipedia.org/wiki/Rus%27%E2%80%93Byzantine_Treaty_(907)

Цитат
иже молѧть подъ ѡвиномъ. и ѡгневи. и виламъ и мокоши (і) симу. (і) руглу и перуну и волосу скотью б҃у. (і) роду и рожаницамъ (=—ѣ) и всѣмх тѣмъ иже суть имъ (=тѣмъ) подобии се же оучение намъ вписасѧ конець вѣкъ

Впервых постави начальнейшаго кумира, именем Перуна, бога грому, молнии и облаков дождевных на пригорку высоком над Боричовым потоком по подобию человеческу… Вторый идол бысть Волос, бог скотов.
— Выдержки из Киевского Синопсиса, О идолѣхъ Владимировыхъ

Синопсис је писан 1679. Како он може служити поузданим извором о идолопоклонству 10-ога века?

Кривошеев пише у "Религия восточных славян...", да у «Житие Владимира» пише, да је идол "Волос" био свржен у 988. год.: «А Волоса идола… веле в Почайну реку воврещи». Но читајући Житије Владимира
( види овдје http://lib.pushkinskijdom.ru/Default.aspx?tabid=10126#_edn40 ) не најдох такога помена, но само ово:
Цитат
Святыя церкви зижемыи и презвитеры поставляемы. И сице помолися и повелѣ святыя церкви воздвизати повсюду, во градѣх же и весех, и честныя монастыри составляти, идолския же храмы истребляти и под тѣх вчиневати областию. На холмѣ же, идѣже стоял кумир Перун и прочии дѣмонстии кумири, и ту постави церковь святаго Василия;[40] такоже и по всѣм градовом и весем воздвизахуся церкви

Из овога је јасно, да је култ св. Власија унишао у русски народ још при кршћењу Кијева, разумије се посредством књига и учитеља из Бугарске.
У народу је заштитник стоке, Влас постао скотји бог, Волос. Народни обичаји везани за обога светца, доцније су тумачени као идолопоклонство и у позднијим црквеним записима приписани Владимиру.

Друго!
Л. Нидерле, А. Л. Погодин, В. Й. Мансикка, М. Фасмер и Л. С. Клейн отделяют Велеса от Волоса. По мнению Г. Ловмянского, «Велес, скорее всего, был русским демоном, не имеющим ничего общего, кроме некой схожести в имени, со скотьим богом Волосом»

Стога, покровитељ животиња, Волос није ништа друго него одраз светца Власија. Назвање, улога, место где је црква св. Василија, поминање "Волоса, скотија бога" тек у књигама позднога Средњевековља указују на узајамну повезаност. Требало би бити довољно јасно, да није култ о св. Власију настао од некојега Волоса, јер је исти култ знан ван словенске екумене.
Шта више, већ у XI веку у брестенној грамоти (№ 914) која има црквени садржај у списку светаца спомиње се Волос.
Но узмемо ли, макар само теоретски и ради мозгања, да је у источних Словена постојао некоји кумир Волос, онда би исти у јужних Словена морао се називати "Влас".
Како год да окренеш, није могао у јужних Словена бити никакав Волос.

Велес
Будући свестни овога, одређени митолози инсистирали су да је искони назив заправо Велес.

Проблеми:
1. Како се је Велес могло превратити у Волос?
2. Реч Велес уобће се не уклапа у фонетички систем словенских језика. У прасловенским коренима ликвиди л/р нису могли бити обкољени двама једнакима самогласницима, нарочито не с "е". А казати да је корен само вел- а да је -ес тобоже неки суффикс, такођер је бессмислица, јер таква суффикса нема у целом словенском свету.

Одкуда Велес?
Идолу којега зову баш велес поклањаше се, по "Житие Авраамия Ростовского" из XV в., чудски  крај. У језику Чуди "демон" се зове јелс. Ово најверојатније представља одраз латгалско-чудских предсловенских односа, јер Чуди зову хероја који убија демоне Перја а демоне јелс, велс, верс и сл. док  у Латгала Перкун убива веле, немирне демонске душе. У Словена је јасна паралела св. Илија који пушком убива ђавле, вампире. Но реч истога корена у Словена је "вила".

Да сва прича буде још јаднија, будућу да се није имало чим подкрепити "the making of Veles" посегнуло се је за кривотворством и стварањем познате Књиге Велеса, најјаднијом кривотворином, коју је славистика видела. Такођер је на основу србскога епскога стила и русских билина склепано "Слово о полку Игореве", морам похвалити, веома успешно и добрим познаватељем лингвистике, за разлику од Књиге Велеса.

Велес није производ словенске народне митологије.
Не тврдим, да није било вере у вучијега пастира, љешега духа, шумских вила; но само тврдим, да:
1) назвање Велес није словенско
2) култ Волоса није ништа друго него култ св. Власа










Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1065
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #322 послато: август 17, 2020, 11:30:13 поподне »
И још ако Сунцу није тешко - шта мисли о нашој речи воља?

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BE%D1%99%D0%B0

https://en.m.wiktionary.org/wiki/%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%8F

Не знам зашто повезују са енглеским to will?


И глагол велим

Дијалект: вељу (Црна Гора)

https://amarilisonline.com/glossary/velim-znacenje-poreklo/

praslov. – *velěti

ruski – веле́ть

ukr. – веліти

češki – velet

lat. –  volo, želim, mislim, nameravam

Нема лењи, на Црвењском путу . Наравно да може :)

volja < прасл. valia - способност човека доносити одлуке, односно хтети, желети једно или друго; У њемачком се избор/одлука каже Wahl, а бирати wählen. Реч воља произвела је глагол volěti, с првобитним значењем "преферирати" ( хтети/ желети/ бирати једно више него друго) које се је сачувало у пољском woleć.

У пољском и источнословенском wóla, воля такођер означава избор, а у пренесеном значењу и слободу избора или жеље. То значење је у нас угасло, но веза са слободом и избиром се огледа у нашој речи "изволи" - feel free to ..., како изволиш = како изабереш.

velěti - у источних Словена означава заповедити ( исказати своју вољу, жељу ), а у нас се вели ( се каже, се рече - исказати мисао ). Русско значење је старије.

Дакле постоје у герм. језицима две основе wählen - бирати и wollen ( will, willst, Wille) - хтети. А у слов. постоје волити, волети (бирати) и велети (изражавати хтење).

И шта сада? ;)
Знам, да циљаш на то, да "велес" има везе с велети, али нема, јер не постоји у прасловенском суффикс -ес. Реч велес је засебна морфема и не можеш је поделити. Делити велес на "вел и ес" било би исто што и делити рус. голос на гол и ос, па рећи да је голос (глас) настало од речи гол / наг и суффикса -ос, укратко бессмислица.
« Последња измена: август 17, 2020, 11:40:12 поподне сɣнце »

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #323 послато: август 18, 2020, 03:56:22 поподне »
Хвала Сунце!

Не циљам ништа!

Само - никад краја изненађењима када је реч о језику.

Кад те већ имамо - боље да (за)сијаш, него да те прекри(ва)ју облаци.
 :)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1065
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #324 послато: август 18, 2020, 06:17:23 поподне »
Хвала Сунце!

Не циљам ништа!

Само - никад краја изненађењима када је реч о језику.

Кад те већ имамо - боље да (за)сијаш, него да те прекри(ва)ју облаци.
 :)

На мало, стари мој друже. Да будем искрен с тобом, смркло ми се, јер ми је сунце додијало. Њеки дан ме у Украјини спалило, да ми бијаше болно ходити по земљи.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #325 послато: август 18, 2020, 07:18:21 поподне »
На мало, стари мој друже. Да будем искрен с тобом, смркло ми се, јер ми је сунце додијало. Њеки дан ме у Украјини спалило, да ми бијаше болно ходити по земљи.

Нека нама Сунца!

Чувај се!

 :)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1880
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #326 послато: фебруар 12, 2021, 10:10:42 пре подне »
Раније сам помињао три компоненте које су у источној Европи учествовале у словенској етногенези: балтску, венедску и бастарнску, а које се углавном одсликавају кроз три хаплогрупе: R1a-Z280, R1a-M458 и I2-Y3120.

Да хаплогрупе R1a-M458 и I2-Y3120 нису биле дио Балтословена, или боље речено Балта, показује и њихово одсуство код данашњих балтичких народа, Летонаца и Литванаца. Насупрот томе, R1a-Z280, a посебно њена грана R1a-CTS1211 (или R1a-M558) je прилично заступљена међу Балтима и представља једину хаплогрупу у којој се преклапају балтски и словенски народи.

Међу Летонцима хаплогрупа I2-Y3120 није заступљена ни са 1%, док је R1a-M458 заступљена са око 3%.

То може да се види и на сљедећој табели, као и у раду о генетици Летонаца на сљедећем линку
https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/ahg.12130

« Последња измена: фебруар 12, 2021, 10:15:26 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1880
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #327 послато: фебруар 12, 2021, 10:29:05 пре подне »
Условно говорећи венедска компонента, она која се везује за доминантну хаплогрупу R1a-M458 проистекла је по свему судећи из Поморске културе, чије се подручје у Гвозденом добу види на сљедећој карти.



Германи Пшеворци потиснули су у 3. в. не. становништво Поморске културе источније, на неки начин га гурнули међу Балте. И тако је почео процес словенске етногенезе. Међутим балтско-венедског прожимања је морало бити и током читавог Гвозденог доба, ипак се ради о сусједним популацијама. Ова миграција услијед германског надирања, је само појачала венедски елемент међу балтима и допринијела издвајању нове језичке групе.

Они језички елементи који разликују словенске језике од балтског највјероватније су били генетичко наслеђе ових Венеда. Ако тако гледамо Венеди би језички били најсуштинскији Словени.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1880
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #328 послато: фебруар 12, 2021, 10:32:41 пре подне »
Наравно треба имати на уму да су и R1a-Z280 и  R1a-M458, хаплогрупе веће старости, које своје почетке имају још у Бронзаном добу, тако да су могле развити и неке своје огранке које нису учествовале у горе поменутим процесима. Међутим, овдје говоримо о доминантно заступљеним гранама.

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 792
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #329 послато: фебруар 12, 2021, 11:16:07 пре подне »
Интересантно заиста.

Потомци којих античких народа би по теби били Пруси?

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1880
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #330 послато: фебруар 12, 2021, 11:36:50 пре подне »
Интересантно заиста.

Потомци којих античких народа би по теби били Пруси?

По мишљењу неких руских лингвиста југозападни балтски језици (из којих је проистекао и пруски) су били она група балтских језика из којих је проистекао и словенски. Дакле су Пруси од свих балтских народа били најближи Словенима, одосно у Гвозденом добу балтски елемент Словена и Пруса је био прилично близак,ако не и идентичан. Претпостављам да је код Пруса тај балтски елемент ипак превладао, тј. да су се  налазили ван подручја захваћеног словенском етногенезом.

У сваком случају су проистекли из неке од западно-балтских култура (било их је више) на прелазу два миленијума.