Аутор Тема: Српски N-P189.2  (Прочитано 156498 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Српски N-P189.2
« послато: јул 06, 2013, 11:28:50 пре подне »
На Српском ДНК Пројекту постоји једна доста добро дефинисана група блиских породица која посједује специфичну и у свјетским оквирима веома ријетку хаплогрупу N1a P189.2. Ради се о сљедећим породицама:

Ананић- Банија, тестиран на 17 маркера
Јокић- Сивац у Бачкој, тестиран на 67 маркера
Тешмановић- Јасеница, Зворник, тестиран на 12 маркера
Шућур-непознато мјесто поријекла, тестиран на 37 маркера

Иако тестирани на различит број и врсту маркера ипак се за сва ова презимена може рећи да су имала заједничког претка у периоду Средњег вијека ( потребно би било да су сви тестирани на 67 маркера да би то могли тврдити и са већом сиигурношћу). Тако се рецимо Шућур и Јокић на заједнички тестираних 37 маркера разликују у 5, што се сматра јасно дефинисаном генетском везом у скорашњем периоду. Ананић се у односу на ову двојицу на анализираних 16 заједничких маркера разликује у два маркера, а Тешмановић се на анализираних 12 маркера разликује у 1 маркеру од Јокића и Шућура.

Међутим када упоредимо 37 маркерне хаплотипове Шућура и Јокића, и када примјенимо Нордведтову формулу за израчунавање најдаљег заједничког претка, уз коришћење степена мутације за сваки мутирани маркер понаособ, добијамо веома малу удаљеност до заједничког претка од 10-15 генерација. Разлог томе је у чињеници да су се мутације десиле на маркерима са великим степенима мутације (391,447, 464, CDy). То би значило да је заједнички предак Шућура и Јокића живио не даље од 400 година уназад.

Ако исту формулу примјенима на Ананићев хаплотип од 16 маркера и упоредимо га са Јокићевим хаплотипом добићемо сљедеће резултате: Ананићев и Јокићев хаплотип се разликују у 2 маркера на анализираних 16 маркера. Послије израчунавања добијамао да је заједнички предак Јокића и Ананића живио прије 12 генерација или 360 година.

Закључак би био да управо у том распону ( 300-400 година уназад) требамо тражити заједничког претка за све поменуте анализиране породице, при чему је Јокићев хаплотип најближи коријену и могли би га назвати модалним.


« Последња измена: јануар 20, 2017, 09:06:05 поподне Црна Гуја »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #1 послато: јул 06, 2013, 04:52:03 поподне »
Још раније сам на другом форуму писао о овим породицама, додуше , када су постојали само хаплотипови Шућура и Јокића. ПОкушаћу да поново представим проијекло сваке од ових породица. Иначе , Јокићи из војвођанског Сивца су можда и кључ поријекла ове групе родова, њихов хаплотип је најдужи тестирани, а и најближи коријену. Дио материјала ми је послао и господин Ананић.

Кључно питање је било да ли су Јокићи из Сивца потомци црногорских Јокића из Велике. Судећи по њиховом властитом предању јесу, чак се и крсна слава Никољдан поклапа. И правци сеоба су од Чарнојевића ишли даље у том правцу, са подручја Рашке и Косова и Метохије према Војводини. Ако је тачно да су Јокићи из Сивца потомци Јокића из Велике са планине Чакор у Црној Гори онда је поријекло Јокића из Сивца следеће. Прилог је мало подужи, одломак је књиге Милоша Гојковића "Велика кроз историју" Иако подугачак пренијећу га овдје у цјелости:

"ПРЕДАЊА О ШАЉАНИМА - ЧЕРА
 
Осим породица Живаљевића и Петровића, крајем 17. или почетком 18. вијека у Велику се доселио неки Чера, који је, наводно, пребјегао из Шаље (подручје у северној Албанији), из мјеста Черем, због страха од освете за почињено убиство, односно, гдје је био ''пао на крв''. Прије доласка у Велику задржао се са своја два брата у насељу Хоте код Плава, али због свађе с Турцима браћа су се морала раздвојити и отићи сваки у свом правцу. Од тада се Чериној браћи губе трагови, а он долази и насељава се у Велику. Мјештани су га примили пријатељски, повјеровали су у његову причу без икакве провјере и, обзиром да је дошао из мјеста Черем у Шаљи, дали му име ''Черa -Шаља''. По дијелу надимка ''Шаља'', његови потомци се називају ''Шаљани''.

Андрија Јовићевић истиче: Сви Шаљани воде ''дријетло'' од некога Чере, који је у Шаљи ''пао на крв'' и добјежао амо, гдје се најприје населио у дну Велике, на Иван-пољу. Чера је овдје нашао Живаље (Живаљевиће) и Петровиће, који су, према томе, најстарији. Чера је био католик, али је овдје пријешао у православље, оженио се дјевојком једног Живаља и с њом изродио седам синова, од којих су му четири умрли без порода, а од остала три сина - Крта, Јоке и Ивана воде поријекло сви Шаљани, који броје десет братстава са 153 куће''.

Радосав-Јагош Вешовић истиче да су се ''Шаљска братства разродила од три сина некога Чере католика, који се доселио из Шаље, гдје је био ''пануо на крв'', и настанио се у Великој код Живаљевића. Ту припадају: Јокићи, Гојковићи, Симоновићи, Бошковићи(1), Голубовићи, Кнежевићи, Радуловићи, Микићи, Брковићи и Касумовићи. Свих је 155 кућа. Сви славе св.Николу, и прислужују св.Симеуна (3.фебруар). Набрајају 8 - 9 пасова до свога заједничког претка који је у Велику дошао прије више од 250 година''.(2)
Богдан Лалевић и Иван Протић, су записали:''Ово износимо накнадне податке, које смо добили од Г.Ј. Поповића - учитеља, о Шаљанима чији је предак Чера или Чела, ковач из Шаље у арнаутлуку. Настанио се у Иван-поље, и од Живаљевића узео некакву кривну. Прича се кад је почео да ради, оде дим од његова стана уза све село. Он изроди седам синова. Тада су у Плаву владали Реџепагићи, који су сва српска села држали и узимали четвртину. Они науме да и Велику присвоје, чему се одупру Черини синови, а и остали. Они (Реџепагићи)ухвате једног Живаљевића, једног Бјелановића, једног Огњановића и једног Черина сина. Черин син не пристане да им буде чипчија, те га они уморе стављајући му на прси камен од 70 ока и положивши га везаног у воду. Остали пристану и Живаљ прода земљу свога племена за неколико шиљежи, Бјелановић за ''Шибу'' (врло дугачку пушку), Огњановић за ''Корду'' (некакву сабљу). Остали Черини синови се стану крвити и убију 12 Плављана, а они тројица изгину, а остали подпадну под власт плавских ага. Од остала три Черина сина - Јока, Крта и Ивана су садашњи Шаљани у Велици''.(3)
На научном скупу који је одржан од 21. - 23. јуна 1990. године на Цетињу у организацији Института историјских наука Црне Горе, проф. др Мирко Барјактаровић је истакао:
''Према предању, прије десетак генерација добјежао је амо, из страха од освете, неки Чера католик из сјеверно-албанског племена Шаља, у Велику, оженио се од Живаљевића и примио православну вјеру. Познато је да су од освете у прошлости људи бјежали из свог завичаја. Бјежало се кад-кад и у етнички туђу средину (ми то називамо емигрирањем). О томе говоре примјери Леке из Климената, од кога ће у Цеклину да нарасте дио тамошњег становништва. По предању које је Хан записао, такав је случај и са Красом. Исто се десило и са Чером у Велици, гдје се оженио и од њега потекла група родова''.
Миодраг Брковић и Предраг Брковић износе следеће податке о Чери:
''Први досељеник у Велику, крајем седамнаестог вијека, био је Чера, предак свих Шаљића и родоначелник племена Шаљића, који је ту затекао породицу Живаљевића, а вјероватно и Петровиће. Имао је тада између 25 и 30 година. По његовим ријечима, дошао је из мјеста катуна Черам, летњег насеља сточара у масиву Проклетија, које се налази на висини од 1.303 м/н.в., изнад Гусиња, на простору гдје су насељена арбанашка племена Хоти и Шаљани и гдје се одвијала само сточарска производња. Житељи Велике дали су му име по мјесту из којег је дошао - Черам, и притом, због лакшег изговора, уклонили су слово ''м'' из назива, тако је остало име Чера. Његове потомке по широј локацији гдје се налази Черам, назвали су Шаљићи и то све док нијесу уведена презимена по братствима.
Миодраг и Предраг Брковић се позивају и на следеће наводе хроничара Растка Шаљића (1995.): ''С обзиром да код арнаута и католика данас нема нити постоји име Чера, а, такође, ни код Срба не постоји такво име, што нас наводи на сумњу да Чера није право име нашег родоначелника већ да је сковано по месту Черам одакле је дошао наш предак. Своје разлоге доласка у Велику није саопштавао, а, такође, о свом поријеклу и мјесту одакле је дошао није причао до смрти. Пред своју смрт, у дубокој старости, рекао је да је из Скадра дошао у Черам, бјежећи од крвне освјете, заједно са два брата и оцем. Потјера их је убрзо стигла и том приликом погинуо им је отац Лека. Успјели су да побију цијелу потјеру и да освете оца, а затим стигли изнад Гусиња, у Хоте, гдјесу се договорили да бјеже на три стране. Два старија брата побјегла су у Метохију, један у околини Дечана, а други у околини Косовске Митровице, гдје њихови потомци и данас живе''.
Миодраг и Предраг Брковић о Чери још износе да, када је ''дошао у Велику,биле су само двије куће-Живаљевића и Петровића. Чера је говорио српски и био вјере хришћанске, тако да му није било тешко да успостави контакт са становницима Велике. Предање каже да је познавао коларски и пушкарски занат, а то је била ријеткост у то вријеме, што указује да ове занате није могао да изучи у планинском селу - катуну Черам, већ у развијеној средини као што је Скадар. Све то говори да је Чера имао добро животно искуство стечено у средини која је била развијенија него ова у коју је дошао. Познавао је многе послове за које житељи Велике нису ни знали. Та предузимљивост и познавање разних послова, омогућили су му лакше прилагођавање у дивљини у коју је дошао и могућност да лакше настави свој живот. Становници села Велика опчињени Черином виталношћу, покретљивошћу, способношћу за сналажење и у најтежим условима, радо га прихватају у своју средину. Живаљевићи се нијесу двоумили да му дају своју одиву за животног сапутника. Даље, предање каже да је Чера, као врло способан човјек, уз помоћ пријатеља Живаљевића на Иван пољу направио колибу. Када је запалио прву ватру у колиби Величани су пратили како ће се понашати дим. Појавом првог дима из колибе, угледали су како се дим диже у вис, затим се проширио по цијелој Велици до Чакора, Ваганице и Приједола. Величани су то протумачили као знак да ће његови потомцинаселити цијелу Велику, што се касније и обистинило''.(4)
Најзад, о поријеклу величких Шаљана постоји још једно, тзв. ''Бованско предање'', које је записао Растко А. Шаљић. Он тврди '' да је ово предање било веома живо код памтиша у Бовану (Бјелопавлићи) све до 1860. године, када је Бован до темеља порушен''.
По овом предању, у годинама Кандијског рата (1645 - 1669) између Венеције и Турске, Ђуро Иванов Кадић, са два брата и неким другим ратницима из Бјелопавлића прешли су на Млетачку територију, у Боку Которску. Од оних који су били способни за борбу Млечани су формирали хајдучке чете, ради заједничке борбе против Турака, а дозваљавали су им да изводе и самосталне оружане акције против свега што је турско. Хајдуци су у самосталним акцијама нападали турску војску и цивилно турско становништво. Убијали су, пљачкали и заробљавали турско робље. У једној од тих хајдучких чета био је и Ђуро Кадић, са два брата. Они су заједно са осталим хајдуцима чинили велика зла Турцима. По престанку Кандијског рата Млечани су хајдуке пребацили у Истру, одакле су после краћег боравка побјегли због лоших услова за живот и вратили се у свој завичај. Турци су дознали да су се хајдуци вратили и организовали су потјере за њихово хватање. Због тога Ђуро по други пут са браћом напушта свој дом у Бовану, бјеже преко Скадра и сјеверне Албаније и склањају се у мјесто Хоти код Плава. Ту се раздвајају и крећу свако на своју страну. Ђуро се задржава и крије у Велици, а његова браћа продужавају пут у Метохију, и то један брат у Истинић код Дечана, а други у брда изнад Ибарског Колашина. Оба Ђурова брата су се потурчила и није познато како су се представили кад су стигли у нову средину. Ђуро је Величанима испричао да је из мјеста Черем у Шаљи побјегао због ''крви'', да је по занимању колар, да зна и да кује. Они су му повјеровали и дозволили да се насели, прво на Иван-поље, а нешто касније код Вукадиновог потока. Неколико година послије бјекства из Бована, Ђурови рођаци су дознали да је он жив и здрав и да се налази у Велици, где се крије под новим именом Чера-Шаља. У то вријеме Гусиње, Плав, Пећ и сјеверни дјелови Албаније административно су припадали Дукађинском санџаку.
Кадићи из Бована су памтили и преносили предање о Ђуру (Чери), у доста јасном и живом сјећању све до 1860. године, када је Тодор Кадић убио књаза Данила. Због овог убиства Петровићи су ''убили 24 чељади Кадића'', село Бован је потпуно разорено, а они Кадићи који су успјели да побјегну, крили су се у великој тајности и растурили се по бијелом свијету. У тој бјежанији за спас голих живота, морали су да мијењају своје име и презиме, исто онако како је то раније урадио њихов рођак Ђуро Кадић, када је при доласку у Велику постао Чера Шаљанин. У растури и бјекству 1860. године неколико Кадића је побјегло у мјесто Врак код Скадра.(5)
Др Јован Ердељановић у књизи Стара Црна Гора, Етничка прошлост и формирање црногорских племена, каже: ''По испитивању П. Шобајића знамо, да је у Бјелопавлићима до 1860. године заиста живјело јако браство Кадићи, које се послије иселило у Враку код Скадра''.(6)
Сва изложена предања о родоначелнику величких Шаљана су записана усмена предања, која су се преносила с колена на колено. Усмена предања, као извор сазнања неког догађаја и појаве из прошлости, често су недовољно поуздана, ако их на вријеме хроничари не запишу. У овом случају, усмена предања о претку величких Шаљана су почела да се записују тек почетком 20. вијека, односно након око 200 година од Чериног доласка у Велику.
Да би се могло поузданије оцијенити шта је из свих наведених прича о поријеклу величких Шаљана права истина, треба анализирати шта је у овим причама исто или у битном слично, а у чему се она разликују.
У свим изложеним предањима заједничко је: да је родоначелник Шаљана дошао из сјеверне Албаније у Велику крајем 17. или почетком 18.вијека; одлично је говорио српски језик; побјегао је овамо због страха од крвне освете; тадашњи становници Велике, Живаљевићи и Петровићи повјеровали су у његову причу и пријатељски га прихватили; да је познавао коларски занат; да се оженио из породице Живаљевић; да је имао седам синова, од којих су четири без порода погинули у борбама са Турцима, а тројица су имала потомство.
Изнијета предања разликују се у вези са поријеклом тога родоначелника и његовим именом. Најзаступљенија су мишљења да се предак величких Шаљана звао Чера по мјесту Черем из Шаље, те да је он по вјеросповјести био католик, а да је по доласку у Велику прешао у православље. Међутим, врло увјерљиво делује и предање по коме Чера потиче из Бована у Бјелопавлићима од братства Кадића и да му је право име било Ђуро.
Предање да Чера потиче ''из црногорских фамилија'' и да је српског поријекла, ближе је истини од предања да је ''Чера био католик и по доласку у Велику прешао у православље''.
Обзиром да је Чера био поријеклом из пламена Шаље, које је за вријеме Скендербегово (Ђорђе Кастриотић 1403 - 1468) ''а и много касније'' било српско племе, онда је ближе истини да је Чера у вријеме његовог пребјега у Велику био Србин. Шаљани су примили католичку вјеру у првој половини 18. вијека, а Чера је дошао у Велику нешто раније. Он није могао прећи из католичке у православну вјеру, а да не буде претходно крштен у православној цркви, гдје би добио и српско име. Осим тога, врло је сумњиво како је Чера као дотадашњи становник Албаније, кад је доселио у Велику одлично говорио српски језик и познавао српске обичаје. Његово познавање коларског заната, који у планинском мјесту Черем није могао научити, указује да је он дошао у Велику из неког другог мјеста. И чињеница да родоначелник Шаљана и сва братства која од њега потичу славе Светог Николу, указује на његово православно поријекло. Сва Черина дјеца и њихови потомци имали су српска имена. Да је он био католик, из поштовања према својим прецима, макар једном од својих седам синова би дао католичко име неког од својих предака. Најзад, Величани не би примили човјека друге вјере у своју средину и оженили га православком због поштовања свога завјета, да одрже своју вјеру. У њиховој средини је свака друга вјера, осим православне, била неприхватљива, и тешко је повјеровати да су према католичкој вјери имали благонаклонији однос у односу на ислам. То истиче и Андрија Јовићевић: ''Никад нијесу дозволили да се иједан мухамеданац усели међу њих, а своју су вјеру тако чврсто држали, да међу њима није било ни једног случаја превјеравања''.(7)
Из свега изложеног, чини се најлогичнијим закључак да је предак величких Шаљана српског поријекла, да је своје право име и презиме саопштио затеченим мјештанима Велике, али је уз њихову сагласност и обећање да га неће одати, користио име Чера по месту Черем у коме је на путу за Велику извјесно вријеме боравио."





« Последња измена: јул 06, 2013, 04:53:49 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #2 послато: јул 06, 2013, 05:07:19 поподне »
Друга породица значајна за истраживање ове групе родова су Ананићи са Баније. Овдје ћу објавити оно што је писано на порталу порекло.рс, највише од стране господина Ананића:

"Презиме Ананић је пореклом са Баније. О овом презимену вредан прилог послао нам је наш сарадник Војислав Ананић. Његово истраживање преносимо у целини:

Српско село Папићи на Банији (сада у Бановини) у Хрватској, је матица свих Ананића.Одакле су и кад ту стигли, још увек је недовољно утврђено.По једнима су стигли заједно са Папићима из села Коравница из племена Бањани (у корену има она основа „анани“, а како је до тога дошло, не зна се.Бањани су тада били у Источној Херцеговини и углавном су и гравитирали ка Босни и данашњој Хрватској). Новом селу су дали име Папићи. По некима су грчког порекла, када је падом Пећке патријаршије Фанара постављала црквене великодостојнике.То се одвијало у време Војне Крајине.

Први писмени помен овог презимена налазимо 1754.године под именом Maxim Anannich, каплар у аустроугарској војсци. Међутим, у родослову Ананића се често помињу духовна имена Ананије од којег имена је и изведено презиме, само што је из њега изостављено оно -ије.Остао је корен речи Анан на који је касније придодат наставак за српска презимена -ић.Значи, није Ананије-Ананијев-Ананијевић, него АНАНИЋ. Нешто као Илија-Илијић-Илић. Помињу се још и духовна имена Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Бенедикт (недавно преминули архимандрит манастира Раваница у Врднику).Пошто се они као духовници нису могли женити (неки су били у чину архимандрита, нпр.Ананије у манастиру Папраћа још 1638.године,затим Ананије из Фанаре као митрополит захумско-херцеговачки,итд),вероватно су неки од њихових браћа давали својој деци имена познатих стричева. По казивању Манојла Грбића у „Карловалчком владичанству“, баш тај митрополит се помиње у обиласку неких села у Лици, На Банији и на Кордуну. То је било у размаку од петнаестак година и није искључено да су Максим и Ананије били сродници, можда браћа, а можда стриц и синовац. То је било баш у време када су се на подручју данашње Хрватске уводила презимена.Обојица нису била стално настањена у Папићима, јер је Црква одређивала место службовања својим људима, а Аустро-угарска војска својим. Са Баније су се касније из матичних Папића многи иселили у Славонију, нарочито око Сл.Брода, али, Ђорђе Јањатовић у својој књизи „Српска презимена у Босни“, помиње Ананиће у селу Трњањи код Дервенте.

Негде око 1920.године, неки од Ананића су иселили у Војводину, у село Александрово код Зрењанина и у Банатско Аранђелово код Новог Кнежевца.Има их да су почетком 20.векаиселили у САД, а у Канаду око 1950. године.Што се КРСНЕ СЛАВЕ тиче,прави Ананићи из Папића са Баније славе ЂУРЂЕВДАН, док они у Босни славе Јовандан, а у Хрватској Јовандан, па и Митровдан (вероватно се неко „призетио“ и прихватио женину Крсну славу). Ананића има и у Загребу, има их вероватно да су постали и католици, али их након „Олује“ и „Бљеска“ има данас широм Србије, а и света."

И коментар г. Мирослава Маркова:

"*Поштовани господин Војислав Ананић из Сенте споменуо се у свом кратком осврту о презимену „Ананић“ на благоупокојеног архимандрита Бенедикта и на „Ананиће“ код Славонског Брода (Хрватска).
 *Ако ми је дозвољено, надопунио бих такођер у кратким инсертима документацију прикупљену током 15 година а понукан обитељским предањем да су „Ананићи“ поријеклом Грци !
 *Истаживао сам у сурадњи са уваженим господином Александром Бачком ту причу и не можемо са поузданошћу утврдити да је у потпуности истинита. Можемо рећи да се током генерација промијенило чињенично стање , тј. да се додавало или одузимало у обитељској причи и традицији о поријеклу презимена и поријеклу доласка „Ананића“ у околицу Славонског Брода – неки данашњи тврде да је првотно презиме, наводно из Грчке, било „Ананас“, али то нисам успио документирати.
 ** Оно што је могуће наћи у доступној документацији ја сам прикупио и сада бих волио да се заинтересирани за родословља и заљубљеници генеаологије укључе у расвјетљавање тих тамних времена јер претпостављам да документација негдје чучи прекривена прашином, али да се нема воље да то вријеме предочимо јавности или онима који се сматрају достојним својих предака ма какви они били у то вријеме, и унаточ томе што нам нису ништа оставили у насљедство. Ја мислим да смо их преварили и грдно слагали, јер на покопу кажемо „вјечнаја памјат!“, а онда на њих заборавимо до парастоса. А пуно се може научити не само о прецима већ и о начину живота, начину привређивања, трговини, лингвистици, социолошким феноменима тадашње друштвене заједнице.
 ** У књизи Славка Гавриловића:“Грађа за историју Војне Крајине у 18.веку“ , под датумом 23.07.1754. први пут у историји спомиње се презиме „Ананић“ и то Мaxim Аnnanich – unbesoldte gefreyte-aus Papich, дакле неплаћени каплар из Папића. Ова тврдња има своје оригинално упориште у документу који се чува у мађарском државном архиву (magyar orszagos leveltar).
 **Први спомен на „Ананиће „као житеље села Трњани код Славонског Брода датира од 10.11.1780.год. Тога дана обављено је вјенчање Митра Ананића,житеља трњанског, и Аранђије Одобашић, кћерке Јанка Одобашића, житеља топољанског, у Храму славнога пророка Илије у Топољу , од протојереја Теофана Претића са кумом Теодором Миросављевићем, житељем трњанским.Оригинални докуменат чува се у државном архиву хрватске-подружница Славонски Брод у књизи „Протоколлы вынчлемыхы прй епкпои пакрачкой й епархии подлежашчеи й брачевачком протопопскому предлу принлдлежашчей парохий тополскои“.
 ** Остаје нам да разсвијетлимо дилему да ли су потомци или рођаци Максима Ананића умјесто плаће, јер је Максим био непплаћени каплар, добили у посјед земљу у тек новооснованом селу Трњани код Сл. Брода пројектованом у 40.години владавине царице Марије Терезије, а потом да утврдимо крвно сродство са досељеним Грцима и Цинцарима у Славонски Брод које се збило, према неким изворима 1769. године, одмах по разарању града Москопоља у Епиру, данашља јужна Албанија.
 **Претпоставке се чине логичним јер су трњаначки Ананићи преузели светог Димитрија за свеца крсне славе, користили библијска и грчка имена и остаје нам истражити везу Ананића из Папића и трњаначких Ананића као и касније њихов одвојен развој у брачним заједницама са новопридошлим Грцима и Цинцарима из Епира, као и са отока Кипра."

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #3 послато: јул 06, 2013, 06:11:08 поподне »
ШУЋУР

На жалост не знамо одакле је тестирани Шућур. Шућура има више , а етимологија њиховог презимена је од турске ријечи "хвала", што значи да је то презиме и настало након доласка Турака, раније су се Шућури свакако другачије презивали.

У Црној Гори, чини се да је матица свих Шућура околина Никшића (Луково и Драговољићи). Сматрају се старосједиоцима и старије презиме им је Савић. Одатле су једни исељени у Дробњак гдје славе Лучиндан. И вјероватно они који су насељени у Пиви, али са славом Никољданом. За ове у Пиви је интересантно да су били мајстори и ковачи, што је интересантно због везе са Черанима, а и слава је иста.

У Босни има више Шућура, али чини се да су највише груписани око Сарајева. За оне на Гласинцу сматра се да су поријеклом од црногорских Шућура из Пиве јер такође славе Никољдан.
Шућури који су посебно бројни у Сарајевском Пољу и који славе св. Ћирила и Методија поријеклом су из црногорског Колашина, из Јелића Долова, раније су се презивали Јелић. Доселио им је предак Милован у Сарајево око 1700.године.

У околини Бањалуке такође има Шућура. У колима славе Јовањдан, у Козлицама Аранђеловдан , а у Чечави Томиндан.

И то су отприлике све лозе Шућура за које имамо податке.

Милан Радека помиње презиме Шућура у горњекарловачком владичанству са славом Никољдан.

Помињу се у макарском залеђу и католички Шућури, али могуће је да је презиме надимачког карактера:


"Staro biokovsko pleme koje se spominje u 17. stoljeću. Prezime Šućur dobili po nadimku. Zvali su se Kunić. U Podbablju 1725. prva matica krštenih spominje ih po prezimenu Kunić-Šućur. Spustili su se niz Grab u Gornje Podbablje. U popisu 1744. ne spominju se  u popisu Krstatica, Slivnu niti Župe, što je znak da se još nisu bili vratili iz Podbablja. Godine 1880. u Donjem Kraju bilo 6 osrednjih obitelji, a 1989. godine 6 obitelji sa 16 članova."

Колико ми је познато Шућура нема у Далмацији, Лици, Херцеговини и сл.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #4 послато: јул 06, 2013, 06:32:20 поподне »
И остаје још Тешмановић из Јасеница код Зворника са славом Јовањдан.

На жалост немам извора за зворнички крај, али с обзиром да су Подриње, Јадар, Рађевина и Азбуковица једна етнографска цјелина Тешмановиће сам нашао у Јадру и Рађевини.

У Рађевинском селу Баставу има породица Тешмановић којој је старије презиме Солдатовић и која је досељена из Херцеговине у другој половини 18.вијека. У истом селу живи и срдона јој породица Кекић. Слабе Ђурђевдан. Од ових има и у Лозници.

У Јадранском селу Дворској такође постоје Тешмановићи, са старим презименом Анђелић досељени из Херцеговине у првој половини 18. вијека. Славе св. Стефана

У околини Крупља постојали су локалитети Мала и Велика Тешмановача.

Иначе, нисам успио нигдје другдје да нађем Тешмановиће.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #5 послато: јул 06, 2013, 11:02:14 поподне »
http://www.rodoslovknezevica.com/images/slike/rodoslov.jpg
Родослов братства Кнежевића (Чериних потомака) из Велике. Аутор је Милорад Богданов Кнежевић.
Ако је од помоћи  :)
Икавац

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #6 послато: јул 07, 2013, 09:03:07 пре подне »
Поздрав, Синиша.

Као што је поменуо Милан Радека, у Горњој Крајини постоји презиме Шућура са крсном славом Никољдан.
Презиме Шућура постоји на Банији, у глинском крају. Матица је село Горњи Класнић.
Шућура је по попису из 1948. године било 7 кућа са 44 душе (од тога у Класнићу 5 кућа и 36 особа). Још 1756. године помиње се Chuchuna Stojan (Шућура Стојан) из Класнића.

Постоји презиме Шућур око Нове Градишке, крсна слава Јовањдан.
« Последња измена: август 05, 2013, 12:12:12 пре подне Петар М. Демић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #7 послато: јул 07, 2013, 04:34:13 поподне »
http://www.rodoslovknezevica.com/images/slike/rodoslov.jpg
Родослов братства Кнежевића (Чериних потомака) из Велике. Аутор је Милорад Богданов Кнежевић.
Ако је од помоћи  :)

Од помоћи је, како није. Ово на стаблу су значи потомци Чериног сина Ивана, брата Јоке од којег су Јокићи. По логици ствари они би требали бити такође N1a. E сад кад би се неко од њих тестирао могли бисмо заиста да кажемо да је Чера N1а.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #8 послато: јул 07, 2013, 04:37:05 поподне »
Поздрав, Синиша.

Као што је поменуо Милан Радека, у Горњој крајини постоји презиме Шућура са крсном славом Никољдан.
Презиме Шућура постоји на Банији, у глинском крају. Матица је село Горњи Класнић.
Шућура је по попису из 1948. године било 7 кућа са 44 душе (од тога у Класнићу 5 кућа и 36 особа). Још 1756. године помиње се Chuchuna Stojan (Шућура Стојан) из Класнића.

Постоји презиме Шућур око Нове Градишке, крсна слава Јовањдан.

Хвала, Петре, на информацији. Ја сам код Радеке прочитао за породицу Шућура, али нисам знао одакле је тачно у Горњој Крајини. Овај податак је интересантан и због Ананића који су такође са Баније. Да ли знаш можда када и одакле је насељено село Папићи на Банији гдје се 1754. помиње први Ананић?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #9 послато: јул 07, 2013, 05:27:44 поподне »
У текстовима горе дати су они подаци који су се могли прикупити на о поменутим породицама. И даље података имамо веома мало. Као прво, не знамо са великом сигурношћу да ли су Јокићи из Сивца уопште повезани са Јокићима са Чакора, не знамо одакле је тестирани Шућур, о Тешмановићима још мање.

Ипак једна заједничка црта за сва ова предања може да се извуче. Све поменуте породице на овај или онај начин спомињу поријекло из Црне Горе и Херцеговине.

Предање о Черанима из Велике је свакако најсадржајније. Ако бисмо укратко описали Черу на основу више предања о њему онда бисмо могли рећи сљедеће:
Чера је био одрастао мушкарац крајем 17. вијека који је живио на простору планине Чакор у Црној Гори (Плав). Доселио се из племена Шаље у Албанији, али није био Албанац. Говорио је српски, оженио се из старосједилачке српске породице Живаљевић која је на простору Чакора живјела још од Немањића (поменута је у Дечанским хрисовуљама). Познавао је занате које није знало локално становништво, и по свему судећи долазио је из неке напредније средине него што су била албанска брда. Предања га доводе у везу са братством Кадића у Бјелопавлићима. Само име Чера не постоји ни у српском ни у албанском, једини народ у окружењу који има сличан облик имену су Мађари који имају и презиме Чере. Узимајући у обзир да је N1a и данас, у малом проценту додуше, присутна код Мађара, а да је Јокићи посједују можда би нека веза могла да се повуче.
Још једна ствар ми је запала за око код потомака Чере у Великој, а то је њихова прислава св. Симеон Богопримац. Ту славу је славило једино братство Симоновића у Бјелопавлићима који су били познати као остаци Лужана и нико више у Црној Гори. У Босанској Крајини, на простору испод планине Влашић, између ријека Усоре, Боснеи Врбаса то је била веома присутна слава, а о том феномену су писали и Скарић и Карановић. Карановић је и споменуо везу Лужана и Бјелопавлића и читаве групе родова у Крајини које је повезивала ова изузетно ријетка слава. Најинтересантније је да се у групи породица које потиче од Чере помињу управо и Симоновићи у Великој. Још једна ствар би могла веома јасно да повеже Черане и Лужане Симоновиће у Бјелопавлићима, а то је занат, који је могао бити ковачки, пушкарски и неки сличан. Наиме и Симоновићи у Бјелопавлићима су се управо бавили занатима због чега су били презрени од потомака Бијелог Павла као уосталом и сви Лужани. Чера је као занатлија међутим био веома цијењен и поштован у Великој, па су му Живаљевићи дали и своју кћер. Разлика је у томе што су Живаљевићи били Србљаци, стари Срби жупљани, као и Симоновићи, припадали су истом културном и економском обрасцу, а Бјелопавлићи су били сточари, чврсто племенски организовани. О сукобу та два свијета писао сам на теми http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=105.0. ЗНачи, Чера и његова браћа послије потуцања по сјеверној Албанији међу малисорским племенима гдје су можда и преузели главну малисорску славу св. Николу дошли су напокон међу "своје" у долину Лима, међу Србљаке који су их радо прихватили. То што су се у предањима издавали за бјелопавлићке Кадиће није ништа чудно за лужанска братства у Бјелопавлићима која су се веома често приклањала уз јака брђанска братства и издавала за исте. Радило се о својеврсној социјалној мимикрији.

Осим славе, заната и предања веза Чере са Лужанима у Бјелопавлићима можда би могла да се повеже и са Шућурима. Већ сам рекао да је главна матица Шућура у Црној Гори у Драговољићима и Лукову источно од Никшића. Тамо се каже да су Шућури поријеклом од старосједилаца Савића. Тај дио Никшићке жупе био је прије доласка племена Никшића насељен управо Лужанима, а Савићи и Шућури се и помињу као старосједиоци. И Шућури у Пиви су поменути као ковачи и досељеници.

Видјели смо и да се обе породице Тешмановића из западне Србије помињу као досељеници из Херцеговине.

А слично је и за Ананиће на Банији за које се каже да су из Бањана у Херцеговини, што није далеко ни од Никшића ни од некадашње лужанске територије.

Сву ову моју анализу би требало узети са резервом, јер нам још увијек доста података недостаје. Најзначајнији помак би било тестирање било кога од Черана из Велике и њихових потомака.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #10 послато: јул 07, 2013, 06:21:48 поподне »
Хвала, Петре, на информацији. Ја сам код Радеке прочитао за породицу Шућура, али нисам знао одакле је тачно у Горњој Крајини. Овај податак је интересантан и због Ананића који су такође са Баније. Да ли знаш можда када и одакле је насељено село Папићи на Банији гдје се 1754. помиње први Ананић?

Претпостављам да је тај крај насељен из Поткозарја, посље 1688-те године.
У селу Папићи је 1768. године било свега 15 кућа.

Иначе, Ананићи се јављају са 3 различите крсне славе:
- 1882. године пописани су у шематизму дабробосанске митрополије. Протопрезвитерат дервентски, парохија Босански Брод, крсна слава Јовањдан.
- 1883. године пописани су у шематизму епархије горњокарловачке, крсна слава Ђурђевдан.
- 1898. године пописани су у шематизму епархије пакрачке. Протопрезвитерат новоградишки, парохија Клокочевик, крсна слава Митровдан.

- каплара Максима Ананића сте већ поменули, 1754. године се помиње.
- 1804. године у 8. градишкој регименти своју официрску каријеру започео је Томо Ананић, а завршио ју је у 4. слуњској регименти 1828. године, као капетан - поручник (чин испод капетана).
« Последња измена: август 01, 2013, 05:55:36 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #11 послато: јул 07, 2013, 08:23:26 поподне »
Као што је речено, међу Пивљанима, у селу Г. Рудинице, постоји презиме Шућур и славе Св. Николу. Има их 3 куће.
Северно од Плужина постоји сеоце Кнежевићи (Горњи и Доњи), у којем род Кнежевића слави Св. Николу. Да ли би се могла успоставити веза између ових Кнежевића и оних у селу Велике? Односно, да ли су заједно са Шућурима кренули ка западу?
Икавац

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #12 послато: јул 07, 2013, 09:14:26 поподне »
Ја бих само, као лингвиста, нешто да додам.  :) Мислим да је презиме Ананић настало од женског имена Ананија. Дакле Ананија-Ананијин-Ананијић-Ананић. Тако се граде презимена од женских имена. Кад се брзо изговори Ананијић, добија се Ананић. Слично као Илија-Илијин-Илијић-Илић (само што је Илија мушко име)  :) . Да је од имена Ананије, било би Ананијевић, а да је од имена Анан, било би Анановић. Дакле, вероватно је ова породица добила презиме по женском претку, некој Ананији. Мада, то не мора да значи да јој је син био копиле (рецимо, Стеван Синђелић је добио презиме по мајци Синђелији, јер му је отац Радован умро док је био јако млад).  :)

Мада, ово све што сам написао не мора да буде свето писмо, јер Ананићи долазе с подручја Хрватске, где су се презимена често градила неправилно (Берислав-Бериславић, уместо Берислављевић или Бериславовић).  :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #13 послато: јул 07, 2013, 09:30:47 поподне »
На Банији је Ананије (јавља се и као Ананија, Аненије) било често мушко име. То се може видјети и на списку жртава Другог свјетског рата.

Познати су:
- Ананије, струмички епископ 1565. године
- Ананије, митрополит новобрдски 1598-1612. године
- Ананије, митрополит кратовски 1666. године
- Ананије, митрополит струмички 1767. године

Ево још један податак, у књизи Димитрија Руварца "Опис фрушкогорских манастира, 1753." помиње се монах Сава Ананић, рођен у Босни, 39 љета стар (значи 1714. годиште).
« Последња измена: јул 13, 2013, 06:35:42 пре подне Петар М. Демић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #14 послато: јул 13, 2013, 06:55:53 пре подне »
Господин Војислав Ананић је пронашао и Остоју Ананића у истој књизи, који је 1690. годиште и зна се да је рођен у околини Костајнице.
Е сад, Костајница је ослобођена од Турака 16. августа 1688. године (Турци су је заузели 1556. године), тако да су Ананићи дошли или са Турцима у периоду између 1556-1688. године или у првој сеоби из Поткозарја.

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #15 послато: март 10, 2014, 08:32:46 поподне »
Пошто сам припадник ове хаплогрупе, и новорегистровани овде на форуму, замолио бих Синишу, уколико има воље и времена, да и моје резултате упореди са већ постојећим члановима и прокоментарише их... Унапред захваљујем!

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #16 послато: март 10, 2014, 09:34:17 поподне »
Поздрав, Даворе.

Које презиме је у питању? :)

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #17 послато: март 10, 2014, 09:49:50 поподне »
Поздрав Петре!

Презиме ми је Чорак. Број 1 на листи тестираних хаплогрупе N.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #18 послато: март 10, 2014, 10:04:14 поподне »
Добро нам дошао. :)

Надам се да ће се Синиша ускоро јавити.

Мислим да за твоје резултате, као и за остале, вриједи прва Синишина порука из ове теме (тј. да све тестиране породице имају заједничког претка прије неких 400 година).

Колико дуго су твоји Чорци у Миховљану? Имате ли везе са Чорцима из Лике?
« Последња измена: март 10, 2014, 10:51:50 поподне Демић Петар »

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #19 послато: март 10, 2014, 10:32:19 поподне »
Хвала!

Баба по оцу и отац су из Крбаве, Чорци, и нису никада живели у Миховљану. Доселили из Крбаве у Вуковар 1946. Из Миховљана је деда по оцу али он није био Чорак...

Што се тиче резултата, занимљиво ми је да се са Јокићем разликујем у само 2 од 37 маркера. Чини ми се да би нам заједнички предак могао бити ближе од 400 година...

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #20 послато: март 10, 2014, 10:51:23 поподне »
Ако сам добро разумио, Ваш отац носи мајчино презиме.

Како се презивао очев отац (пошто нам је та линија битна због изучавања поријекла)?


Иначе, што се тиче презимена Чорак, помиње се у Крбави још 1712. године. Чорци су били страјешине села и већ те 1712. године, било их је 7 кућа са 78 душа.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #21 послато: март 10, 2014, 10:56:30 поподне »
Y хаплогрупа прати само мушку линију. Дакле, најбитније је одакле вам је деда по оцу. Које је његово презиме? Која слава?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #22 послато: март 10, 2014, 11:46:22 поподне »
Хаплогрупа N1a P189.2 је свакако једна од најређих група у светским оквирима. Као што је обичај код нас на Пројекту, деси се да те изузетно ријетке хаплогрупе имају већи број припадника на нашим просторима. Такав је случај и са N1a P189.2

Иначе, иако је генерално хаплогрупа N везана за угрофинске и сибирске народе, грана N1a P189.2 је досад нађена искључиво у Европи, па је следећи ту логику, могла бити у Европи прилично давно. За сад је словом и бројем пронађена код једног Словака-Rusina, jednog Rumuna,једног Италијана, једног Американца и код нас ево има сад већ 5 припадника. Наши N1a P189.2 хаплотипови су прилично блиски. Ако додамо Tешмановића и Чорка добијамо око 700 година до заједничког претка.

Досад нисмо успјели да нађемо неку логичну везу између појединаца који припадају овој хаплогрупи. За Чорка би било важно да да да своје презиме по очевој линији. Можда нешто и успије да се повеже. Не знамо још увијек сигурно ни да ли је Јокић из Сивца везан са Јокићима са Чакора.


mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #23 послато: март 11, 2014, 12:36:54 пре подне »
Хаплогрупа N1a P189.2 је свакако једна од најређих група у светским оквирима. Као што је обичај код нас на Пројекту, деси се да те изузетно ријетке хаплогрупе имају већи број припадника на нашим просторима. Такав је случај и са N1a P189.2

Иначе, иако је генерално хаплогрупа N везана за угрофинске и сибирске народе, грана N1a P189.2 је досад нађена искључиво у Европи, па је следећи ту логику, могла бити у Европи прилично давно. За сад је словом и бројем пронађена код једног Словака-Rusina, jednog Rumuna,једног Италијана, једног Американца и код нас ево има сад већ 5 припадника. Наши N1a P189.2 хаплотипови су прилично блиски. Ако додамо Tешмановића и Чорка добијамо око 700 година до заједничког претка.

Досад нисмо успјели да нађемо неку логичну везу између појединаца који припадају овој хаплогрупи. За Чорка би било важно да да да своје презиме по очевој линији. Можда нешто и успије да се повеже. Не знамо још увијек сигурно ни да ли је Јокић из Сивца везан са Јокићима са Чакора.


Само да додам, скоро су преименовали горе поменуту грану хаплогрупе N1 у "N1 P189+", изостављајући оно "а".
Примјетио сам такође да се скоро тестирала једна особа са простора Колашина у ЦГ на 12 маркера...такође припадник горе поменуте хаплогрупе.
« Последња измена: март 11, 2014, 08:20:19 пре подне млађо »

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #24 послато: март 11, 2014, 08:35:03 поподне »
Поздрав свима!
Мој деда по оцу се звао Милан Тушек, родом из Миховљана у Хрватском Загорју, умро у Бихаћу 1946. И то је све што знам... Дакле, вероватно није имао крсну славу, а и ако је имао не знам која је... На ДНК тест сам се одлучио да бих поређењем са ДНК резултатима људи тестираних из наших крајева можда успео открити дедине корене, јер истраживањем преко презимена и по неким матичним књигама нисам успео ништа пронаћи...

Што се тиче саме хаплогрупе N1 P189.2 - постоји ли начин да се израчуна када се та грана издвојила као засебна?

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 814
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #25 послато: април 26, 2014, 06:12:30 поподне »
Занимљиво је то да иако би оно што си рекао по некој логици требало да вуче на хрватско порекло, погледом у таблицу са маркерима видимо доста блиско сродство међу тестиранима из твог кластера.   

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #26 послато: април 27, 2014, 02:59:25 поподне »
Управо тако – и занимљиво и логично. Међутим, доста Тушека има и у Словенији и Чешкој.
Резултати тестирања су такође занимљиви. Јокић ми је најближи са поклапањем 65/67, следећи је један словак са 61/67 па наш Тешмановић са 60/67. Затим на 37 маркера по један мађар и румун и наш Шућур, сви са 32/37...
Видео сам на једном форуму да нашу хаплогрупу називају „древном и мистериозном“. Са више тестираних припадника наше групе слика би свакако била јаснија...

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #27 послато: мај 18, 2014, 01:29:33 поподне »
Pozdrav svima, eto i mene kod vas :) . Moji su sa Zlatibora, daljim poreklom iz Pive, prezime je Delić.

Ne znam toliko o našoj grani N, pa ne bih komentarisao dublje poreklo. Što se tiče skorijeg porekla, tu zavisi da li pivljanska bratstva imaju zajedničkog pretka ili ne. Ako imaju, to je onda već nešto, jer se pleme formira u periodu nedugo nakon dolaska Turaka, što je nedugo posle srednjeg veka kada svi imamo zajedničkog pretka.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #28 послато: мај 18, 2014, 02:40:02 поподне »
Ђорђо,
по неком мом схватању, чим постоји легенда о више браћа од којих је неко братство или племе настало, сасвим је могуће да се ради о спајању несродних родова у један.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #29 послато: мај 18, 2014, 04:26:08 поподне »
Добриловићи из Пиве су највероватније N1. Они су по свему судећи део старог становништва овог племена. Треба сачекати да се тестира неко братство које води порекло од Руђа, или Бранила.


Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #30 послато: јун 24, 2014, 07:28:51 поподне »
Ako ima neko da je po muškoj liniji iz Pive i slavi sv Jovana, pozivam ga da mi se javi da se testira o mom trošku (ftdna na 12 markera)

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #31 послато: јун 24, 2014, 07:36:16 поподне »
Ako ima neko da je po muškoj liniji iz Pive i slavi sv Jovana, pozivam ga da mi se javi da se testira o mom trošku (ftdna na 12 markera)

Ђорђо,
ако се не варам, тестирање на 12 маркера на ФТДНА није више могуће...сада је почетно оно на 37.
« Последња измена: јун 24, 2014, 07:42:34 поподне млађо »

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 147
  • E-BY14160
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #32 послато: јун 24, 2014, 08:08:21 поподне »
Ђорђо,
ако се не варам, тестирање на 12 маркера на ФТДНА није више могуће...сада је почетно оно на 37.

Има начина да се ово заобиђе, ако се директно на следећој страници

https://www.familytreedna.com/test-descriptions.aspx

изабере тестирање на 12 маркера, нема никаквих проблема. Већ пар пута урадио тако, није било никаквих проблема  ;)

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #33 послато: јун 24, 2014, 08:10:54 поподне »
Има начина да се ово заобиђе, ако се директно на следећој страници

https://www.familytreedna.com/test-descriptions.aspx

изабере тестирање на 12 маркера, нема никаквих проблема. Већ пар пута урадио тако, није било никаквих проблема  ;)


Ово до данас нисам примјећивао...хвала!

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 147
  • E-BY14160
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #34 послато: јун 26, 2014, 06:11:33 поподне »
Нема на чему  :)

Где да се Србин не снађе  ;)

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #35 послато: јун 29, 2014, 12:13:19 поподне »
Jako, jako cudna grana. Prva koja se odvojila od ostatka N haplogrupe, ne znam pre koliko vremena, na nekom forumu sam procitao da se radi o 40 000 godina, sto mi je neverovatno. eng.molgen.org/viewtopic.php?t=1561&p=21249
Treba o tome pitati nekog od administratora na ftdna projektima.
« Последња измена: јул 15, 2014, 08:53:47 пре подне Đorđo »

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #36 послато: јул 13, 2014, 09:17:25 поподне »
Došao sam do informacije da su još dvojica testirani kao N1 P189.2: izvesni Jokanović i V. Kecojević. Treba napomenuti da oba prezimena postoje u Pivi, ali neću da trčim pred rudu. Imam mejlove i od jednog i od drugog pa ću probati da stupim u kontakt da mi kažu šta su i odakle su. Pivski Jokanovići slave sv Đorđa, Kecojevići sv Jovana, i jedni i drugi su starinom iz Banjana. Ali to možda nema nikakve veze, treba se malo strpeti dok se ne dokopam kompjutera na poslu :)
« Последња измена: јул 13, 2014, 09:46:25 поподне Đorđo »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #37 послато: јул 13, 2014, 09:55:04 поподне »
Оба братства, и Јокановићи и Кецојевићи спадају у она која не воде порекло од Руђа и Бранила, као уосталом и Добриловићи, од којих воде порекло неки родови N1a.

Види:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.160

У селу Пирни До, Кецојевића је било у 17 кућа. Најстарији су становници села, а досељени су из Бањана пре више од 250 година. Постоји прича о четири брата и хајдуковању. Турци су их гонили и они су морали да беже из Бањана.

Један се одсели у Херцег Нови, крајем 17. века, а већ 1726. г. помиње се у општини Топла (према сећању Јова Кецојевића). Други побегне у Пиву и настани се у Пирном Долу. Убрзо погине и остане му жена Канда са четворо деце. Трећи брат побегне у Невесиње, тамо промени презиме и затури траг, а са четвртим шта је било, не зна се.

Славе Јовањдан.

Јокановићи (22 куће, 9 у Подгори а 13 на Трси), старином су из такође из Бањана, из села Миљанића. Прадеда Јокан, по њему Јокановић, рођак Краљачић, дошао на Трсу и купио земљу од отсељених Краљачића. Најпре су на Трси имали катуне а зимовали су у Бањанима.

Славе Ђурђевдан.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #38 послато: јул 15, 2014, 05:20:15 пре подне »
Изгледа да су неки родови из Бањана заиста N1a. У овом племену, тачније у селу Петровићи у Доњим Бањанима, постоји презиме Кецојевић.

Из овог краја (село Мируше) су се расељавали. Сродни су им још Иванишевићи и Васиљевићи. Славе Св. Јована као и они у Пиви.
« Последња измена: јул 15, 2014, 05:22:14 пре подне Небојша »

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #39 послато: јул 20, 2014, 08:20:55 поподне »
Evo ovako, pokušao sam da kontaktiram  jedan broj testiranih p189.2 i ftdna administratora, jedino su mi administratori sa "n north eurasian dna projekta" odgovorili, mada moram reći da su mi uglavnom rekli da ne znaju, Kozlov mi reče 10 hiljada godina (verovatno odokativno), dvoje njih (Vladimir Volkov i Dmitri Adamov) mi je obećalo da će pokušati u avgustu da izračuna starost grane, mada se bojim da ne bude obećanje ludom radovanje... Lorenc Majka je čovek koji je na molgen forumu pisao da je dvoje ljudi koji su n1 p189.2 uradilo big y i da je izračunao da je grana 40000 god stara, što mi je mnogo sumnjiva cifra. eng.molgen.org/viewtopic.php?t=1561&p=21249 (pogotovo imajući u vidu što se smatra da je N hg stara tek 20-25 hiljada godina) Taj Lorenc Majka mi je pre par nedelja kao administrator poljskog ftdna projekta uputio poziv na mejl da se pridružim poljskom ftdna projektu, i iskoristio sam tu priliku da ga pitam da li sam dobro shvatio njegovo pisanije na molgen forumu o starosti p189.2, ali mi do današnjeg dana nije odgovorio, što verovatno znači da me je iskulirao.

Za sada je moje mišljenje da p189.2 verovatno još uvek postoji negde u Aziji, ali da nije još otkriven zbog siromaštva Azijaca koji nemaju para da se testiraju. To mislim zato što dosad otkriveni p189.2 u Evropi nisu toliko raznovrsni i imaju ne tako davnog zajedničkog pretka. Ali to je samo moja hipoteza. Mora se čekati još testiranih.
« Последња измена: јул 20, 2014, 08:54:50 поподне Đorđo »

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #40 послато: јул 25, 2014, 03:24:27 поподне »
Помоћу Y-Utility урадио сам мали преглед наше хаплогрупе. Унео сам проценат вероватноће 95% и 30 година/генерацији. У табели су сви припадници наше групе које сам успео пронаћи а који су урадили тест на најмање 37 маркера. Из табеле ДНК Пројекта недостају Ананић (16 маркера) и Делић (12).

Дакле, слике редом: упоредни приказ теста на 37 маркера, генетска удаљеност и удаљеност до најближег заједничког претка.


« Последња измена: јануар 02, 2015, 11:01:38 пре подне админ »

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #41 послато: јул 25, 2014, 03:25:19 поподне »
Слика 2


« Последња измена: јануар 02, 2015, 11:02:18 пре подне админ »

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #42 послато: јул 25, 2014, 03:25:39 поподне »
Слика 3



« Последња измена: јануар 02, 2015, 11:02:30 пре подне админ »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #43 послато: јул 28, 2014, 11:17:36 поподне »
Слика 2

Сем ове двојице посљедњих странаца, сви остали су веома блиски. Молнар је чини ми се Русин из Словачке, Козма и Ђулвезан Румуни. Опет карпатско-динарска веза као што се показало код многих других хаплогрупа са наших простора.

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #44 послато: август 11, 2014, 03:48:11 поподне »
Lorenc Majka mi je izračunao na osnovu big Y da je starost p189.2 24600 godina a Dimtri Adamov da je 14100 godina

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #45 послато: новембар 03, 2014, 01:22:29 поподне »
-Kecojević mi je potvrdio da je poreklom iz Pive

-Đulvezan je (bio) poreklom iz Rumunije, umro je čovek, njegov deda Lazar je bio iz sela u Banatu praktično na srpsko-rumunskoj granici, a u selu sa druge strane granice postoje Srbi Đulvezani, tako da postoji stepen verovatnoće da Đulvezani imaju srpsko poreklo

-U vezi N koji je nađen u mađarskoj:
A 4-6 year old boy from Ludas-Varjú-dűlő (Hungary) ~900 cal BC had N1a (but without P189).

Semargle wrote:
"Y6503+, Y6511+, Y6559+, Y6560+, Y6561+, Y6562+, Y6564+, Y6566+, Y6470+, Y6482+, Y6494+, Y6515+, Y6518+, Y6521+, Y6523+, Y6525+, Y6536+, Y6537+, Y6541+, Y6542+, Y6543+, Y6544+, Y6546+, Y6548+, Y6549+, Y6553+, Y6557+, Y6569+, Y6570+, Y6571+, Y6572+, Y6576+, Y6577+, Y6586+, Y6587+, Y6589+
P189-, Y6466-, Y6498-, Y6504-, Y6505-, Y6508-, Y6509-, Y6512-, Y6565-, Y6468-, Y6471-, Y6473-, Y6476-, Y6478-, Y6481-, Y6486-, Y6488-, Y6514-, Y6522-, Y6528-, Y6533-, Y6539-, Y6540-, Y6550-, Y6551-, Y6556-, Y6558-, Y6573-, Y6580-, Y6581-, Y6583-"

-Još neki sa kojima imam poklapanje na 12 markera a nisu pominjani na ovoj temi:
Vedran Aškraba
Thomas Joseph Wanko III
William Charles Warger II
Lawrence Wicevic


Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #46 послато: новембар 03, 2014, 01:25:33 поподне »
-Još neki sa kojima imam poklapanje na 12 markera a nisu pominjani na ovoj temi:
Vedran Aškraba
Thomas Joseph Wanko III
William Charles Warger II
Lawrence Wicevic
Да ли постоји више информација о Ашкраби или Вицевићу/Вичевићу (мјесто поријекла, имена предака)?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #47 послато: новембар 03, 2014, 01:57:50 поподне »
Овај Lawrence Wicevic би могао бити веома лако исти овај http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=98786751

Као што се види ради се о католику. По презимену би се рекло да је из наших крајева. У Котору постоје католици Вичевићи, па претпостављам да је од ових.

Што се Ашкраба тиче. Колико ми је познато нема их ван Херцеговине. Милићевић помиње православне Ашкрабиће поријеклом из Бјелица у Црној Гори и муслимане Ашкрабе. Не наводи ништа детаљније о њиховом поријеклу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #48 послато: новембар 03, 2014, 03:06:20 поподне »
Према сопственом казивању, Ашкрабе су пореклом од Церовића из Дробњака. Ми знамо да су Новљани I1, али не знамо да ли баш сва братства припадају овој хаплогрупи.

Према Дедијеру, Ашкрабе су пореклом од Орловића. Орловићи су E1b, па се чини да су оба предања погрешна.

Ако су на 12 маркера исти као Делићи, Јокановићи и Кецојевићи, њихово порекло можемо везати за Пиву и Бањане.

По мени је већа енигма долазак N1a на Балкан.   

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #49 послато: новембар 03, 2014, 03:10:13 поподне »
Један Ашкраба је тренутно у тест фази ФТДНА...резултати стижу за пар седмица.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #50 послато: новембар 03, 2014, 03:19:08 поподне »
Овај Lawrence Wicevic би могао бити веома лако исти овај http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=98786751

Као што се види ради се о католику. По презимену би се рекло да је из наших крајева. У Котору постоје католици Вичевићи, па претпостављам да је од ових.
Више десетина кућа католика Вичевића постоји у Истри и Горском Котару и колико ми је познато тамо је највећа концентрација овог презимена.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #51 послато: новембар 03, 2014, 03:22:38 поподне »
Више десетина кућа католика Вичевића постоји у Истри и Горском Котару и колико ми је познато тамо је највећа концентрација овог презимена.

Не знам да ли се зна нешто о православним Вићевићима из Ужица. http://en.wikipedia.org/wiki/Vladan_Vi%C4%87evi%C4%87

Ово ми је интересантно јер је и Ђорђо из ужичког краја.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #52 послато: новембар 03, 2014, 03:31:20 поподне »
Не знам да ли се зна нешто о православним Вићевићима из Ужица. http://en.wikipedia.org/wiki/Vladan_Vi%C4%87evi%C4%87

Ово ми је интересантно јер је и Ђорђо из ужичког краја.
Видим да је Lawrance Vicevic на америчком попису из 1920. године пописан у кући са породицом Подовник.
Глава те куће Jacob Podovnik навео је као мјесто свог рођења Хрватску, док за Вичевића стоји Аустрија као мјесто рођења родитеља.
https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:MJZH-J3J

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #53 послато: новембар 03, 2014, 04:05:08 поподне »
Видим да је Lawrance Vicevic на америчком попису из 1920. године пописан у кући са породицом Подовник.
Глава те куће Jacob Podovnik навео је као мјесто свог рођења Хрватску, док за Вичевића стоји Аустрија као мјесто рођења родитеља.
https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:MJZH-J3J

Добар проналазак, Петре. Логично би било да се овај Лаврентије из Илиноиса удомио код својих земљака. Презиме Подовник не постоји у Хрватској, али је зато прилично бројно презиме Подобник, па претпостављам да се ради о њима.Подобника изгледа да највише има у Делницама у Горском Котару, а с обзиром да си написао да и Вићевића има у Горском Котару, овај Вићевић би могао бити из Горског Котара.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #54 послато: новембар 04, 2014, 10:20:32 пре подне »
Презиме Ашкраба носе херцеговачки Срби. Поисламљених Ашкраба има у околини Мостара.

Разговарао сам јуче са Петром Ашкрабом на ову тему и он каже да имају рођака у Аустралији, Ведрана. Ашкраба је такође наручио днк тестирање, па ћемо видети да ли је реч о истом роду.

Иначе, Ашкрабе су пореклом из Јелашца, што је веома близу пивског племена, па не чуди веза са овим породицама N1a (Јокановићи, Кецојевићи, Делићи/Пишчевићи, сви из Пиве).

Калиновик:




« Последња измена: новембар 04, 2014, 10:39:25 пре подне Небојша »

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #55 послато: новембар 18, 2014, 09:54:28 пре подне »
Members of N-P189,


Three members of your clade have taken the Big Y test, which examines 10 million locations on the Y chromosome in search of SNPs (mutations) in order to define one’s patrilineage rather precisely (up to “Adam” and down to modern times).  YFull has professionally analyzed these three results, and placed them on the new public haplotree for haplogroup N.  The three members of your clade are near the top, labeled YF01795, YF02275, and YF02088.  They are part of the older parent clade N-Y6503, the first to split off from the rest of N.

 
You might ask:  If all three men belong to N-P189, how do we know about the existence of the older parent clade N-Y6503?  Because a 2900-year-old Hungarian was found to belong to N-Y6503.  Here is the research paper, published last month; and here is the table of Y haplogroup results from the ancient bones the table of Y haplogroup results from the ancient bones.  The last sample, labeled IR1 from 830-980 B.C., is listed as belonging to yDNA haplogroup N.  But a YFull expert has examined the data carefully, and has determined that the sample is more specifically N-Y6503.
 

Thus, we now have proof that N-P189 is not a recent immigrant to Europe.  Its ancestor N-Y6503 was in Europe at least 2900 years ago.

 

-          Larry Mayka, Volunteer Administrator of the Polish Project
« Последња измена: новембар 18, 2014, 09:56:52 пре подне млађо »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #56 послато: новембар 18, 2014, 11:30:38 пре подне »
Members of N-P189,


Three members of your clade have taken the Big Y test, which examines 10 million locations on the Y chromosome in search of SNPs (mutations) in order to define one’s patrilineage rather precisely (up to “Adam” and down to modern times).  YFull has professionally analyzed these three results, and placed them on the new public haplotree for haplogroup N.  The three members of your clade are near the top, labeled YF01795, YF02275, and YF02088.  They are part of the older parent clade N-Y6503, the first to split off from the rest of N.

 
You might ask:  If all three men belong to N-P189, how do we know about the existence of the older parent clade N-Y6503?  Because a 2900-year-old Hungarian was found to belong to N-Y6503.  Here is the research paper, published last month; and here is the table of Y haplogroup results from the ancient bones the table of Y haplogroup results from the ancient bones.  The last sample, labeled IR1 from 830-980 B.C., is listed as belonging to yDNA haplogroup N.  But a YFull expert has examined the data carefully, and has determined that the sample is more specifically N-Y6503.
 

Thus, we now have proof that N-P189 is not a recent immigrant to Europe.  Its ancestor N-Y6503 was in Europe at least 2900 years ago.

 

-          Larry Mayka, Volunteer Administrator of the Polish Project

Млађо, ако је ово тачно, а нема разлога да не вјерујем Ларију Мајки, онда је ово заиста велика новост за наше припаднике хаплогрупе N1a P189.2, јер би то значило да су на простору Панонске низије најмање 2900 година. Иначе, ми смо коментарисали већ ову студију, али нисмо знали ког карактера је овај N. Сад видимо да су га стручњаци из YFull-a додатно проучили и одредили као СНП узводно од P189.2 тј. N-Y6503.

Иначе овај узорак је припадао култури Mezőcsát из Жељезног доба на територији данашње Мађарске.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #57 послато: новембар 18, 2014, 12:01:41 поподне »
Припадници културе Мезучат су на просторе Паноније дошли као степски, еуразијски народ. Резултати тестираног N аутосомално су веома блиски данашњим Јерменима, Грузинима и другим кавкаским народима. Ево шта сам нашао на википедији о овој култури (ово треба провјерити):

"In the Carpathian Basin, the Iron Age commenced around 800 BC, when a new population moved into the territory and took possession of the former population’s centers fortified by earthworks.[1][2] The new population may have consisted of ancient Iranian tribes that had seceded from the federation of the tribes living under the suzerainty of the Cimmerians.[1][2] They were equestrian nomads and formed the people of the Mezőcsát culture who used tools and weapons made of iron. They extended their rule over what are now the Great Hungarian Plain and the eastern parts of Transdanubia.[2]"

Дакле, прије доласка у Панонију, овај мистериозни степски народ живио је под управом Кимераца. Да подсјетим Кимерци су индоевропски народ који је око 1300 пне живио сјеверно до Кавказа. Има логике, аутосомални резултати тестираног и поријекло Мезучат културе.

С обзиром на даљи карактер хаплогрупе N мислим да би логично објашњење за овог тестираног и културу којој је припадао било: уралски народ у склопу индоевропског савеза племена сјеверно до Кавказа.

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #58 послато: новембар 18, 2014, 12:59:26 поподне »
Млађо, ако је ово тачно, а нема разлога да не вјерујем Ларију Мајки, онда је ово заиста велика новост за наше припаднике хаплогрупе N1a P189.2, јер би то значило да су на простору Панонске низије најмање 2900 година. Иначе, ми смо коментарисали већ ову студију, али нисмо знали ког карактера је овај N. Сад видимо да су га стручњаци из YFull-a додатно проучили и одредили као СНП узводно од P189.2 тј. N-Y6503.

Иначе овај узорак је припадао култури Mezőcsát из Жељезног доба на територији данашње Мађарске.

Синиша,
ову информацију сам јутрос добио "из прве руке" од господина Лерија...иначе администрирам налог господина Тешмановића, припадника хаплогрупе "N"...па сам прилично упознат са њиховим активностима.  :)
« Последња измена: новембар 18, 2014, 05:16:26 поподне млађо »

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #59 послато: новембар 18, 2014, 06:32:02 поподне »
Gostujući prekjuče na radio Beogradu, Ivica Todorović koji vodi genetska ispitivanja po gradovima Srbije je govoreći o N P189.2 spomenuo da je nađena kod dva ispitana u Beogradu (jedan poreklom iz Dalmacije, drugi iz Like), kod dva iz Bogatića i kod jednog iz Leskovca koji je poreklom iz Dalmacije.

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #60 послато: новембар 18, 2014, 11:44:47 поподне »
Gostujući prekjuče na radio Beogradu, Ivica Todorović koji vodi genetska ispitivanja po gradovima Srbije je govoreći o N P189.2 spomenuo da je nađena kod dva ispitana u Beogradu (jedan poreklom iz Dalmacije, drugi iz Like), kod dva iz Bogatića i kod jednog iz Leskovca koji je poreklom iz Dalmacije.


Ђорђо,
да ли постоји ауди запис наведеног гостовања господина Тодоровића? О којој емисији је ријеч?

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #61 послато: новембар 19, 2014, 09:00:34 пре подне »

Ђорђо,
да ли постоји ауди запис наведеног гостовања господина Тодоровића? О којој емисији је ријеч?

Na žalost, nemam apsolutno nikakav snimak, emisija se zove "riznica" ide nedeljom od 14h na radio Beograd 2, gledao sam na sajtu radio Beograda, nema nikakav snimak da se skine ni da se preslušavaju emisije. Emisija je inače uglavnom o etnologiji i sličnim stvarima. Tema je bila istraživanje u Prijepolju ali je Ivica objašnjavao i osnovne stvari GG kao i o pojedinačnim haplogrupama i narodima.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #62 послато: новембар 19, 2014, 09:54:26 пре подне »
Можда ће бити од користи, у вези са пореклом Јокића из Сивца, да напоменем да је Сивац колонизован од стране црногорских досељеника из срезова Пљевља и Бијело Поље.
Велика је припадала час плавском час андријевичком срезу, али с обзиром на географску близину Андријевици, могуће да су се Величани колонизовали у Савино Село (Торжу). Није искључена ни накнадна миграција, нпр. Јокић из Савиног Села се прижени у Сивац на тазбину.
Хоћу да кажем, треба са резервом тумачити да Јокић из Сивца има порекло од "Шаљана" из Велике.
Да видимо шта кажу "Презимена у ЦГ":

Jokić, ogranak Miljanića iz Miljanića (Nikšić), odselili se kod Visokog (Bosna); kod Bijelog Polja; Dučice (Nikšićka Župa) ogranak Šćepanovića iz Rovaca. Od njih su na Glasincu (Romanija) i kao: Kezunović u Vidušića Sokacima i još nekim mjestima u Srbiji; Berane 1906. god.; Gradac (Valjevo) iz Pipera, od popa Joka; Morača; iz Pive iseljeni u Cerovo (Valjevo); Kotor; Budva; Šekulari; Velika; Brezojevica; Vojno Selo i Plav; porijeklom su iz Šalja (Albanija); Gornja Ržanica, Gornje Polimlje iz Kuča. Od njih su kod Vranja (1896. god.), Srbija; Lozna i Tuban u Bihoru (Bijelo Polje); iz Peleva Brijega (Bratonožići) odselili se u Zaton (Bijelo Polje) i kao: Balević; Gradac (Valjevo). Porijeklom su iz Pipera (Podgorica); ogranak Šćepanovića, grana Nikšića (Nikšićko Prekovođe); iz Dučice, Nikšićka Župa, odselili u Srbiju; Šipačno (Nikšić); Velestovo (Cetinje); Bogašići; Grbalj u 16. v.; iz Đuraševića (Tivat) prešli u područne Radoviće. Ovi su potomci Dapka (Dapca) doseljenika od Skadra; Kotor, a drugi od nahočeta; Kuči: 1) ogranak Gojkovića iz grupe Drekalovića, odseljeni jedni (1777. god.) u Prošćenje (Mojkovac); 2) iseljenici iz Kuča u Rastiš i kao: Kremić; Sokolska nahija (Srbija) iz Pive

Дакле, видимо да има Јокића у бјелопољском крају више сорти. А опет, можда се неки Јокић "Шаљанин" раније доселио послом из Велике у Бијело Поље, па његов потомак колонизовао у Сивац.
Све варијанте су отворене. Најбоље би било да се јави сам тај Јокић, па да демистификује...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #63 послато: новембар 19, 2014, 10:00:31 пре подне »
Нешто размишљам, да ли ти наши балкански Н1а П189.2, с обзиром на оног старог 3000 година нађеног у Панонији, имају неке везе са сеобом Сермезијана у време аварске власти у Панонској низији (пред крај 7. века). Сермезијани су се населили баш у подручју северне Албаније, Црне Горе, западне Македоније.... Мислим да их неки доводе у везу са Комани-Кроја културом.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #64 послато: новембар 19, 2014, 11:17:32 пре подне »

Хоћу да кажем, треба са резервом тумачити да Јокић из Сивца има порекло од "Шаљана" из Велике.


Слажем се. Докази за ту везу нису претјерано поуздани. Колико сам успио видјети постоји предање о заједничком поријеклу и истовјетна слава, али предања су предања, а факти су факти...

За ову групу Н1а П189 биће велики корак напријед објављивање резултата из Тодоровићеве студије, које, по договору са аутором, не смијемо објавити док не изађе књига. Један велики род крајишких Срба припада овој хаплогрупи. Ове из Богатића и лесковца, још ни ја не знам. Треба то сачекати па направити збирну анализу.

Иначе, италијански и амерички припадник ове групе стоје знатно даље од наших хаплотипова ,него што је то случај са русинским хаплотипом Молнара. Треба и то имати у виду приликом одређивања старости групе. Буни и то што не знамо да ли је овај мађарски археолошки узорак тестиран само на старију мутацију одређену у Y Full или и на млађу П189.2. Не знамо заправо тачну старост саме мутације П189.2

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #65 послато: новембар 22, 2014, 01:46:43 поподне »
Порекло групе родова N1a готово сигурно сеже до Пиве и Бањана. Делићи N1a са Златибора, воде порекло од Костића из Пиве. У истој сеоби дошли су и Пишчевићи, такође Пивљани.

У околини Семегњева, одакле су Делићи, постоји породица Шућур. Шућури из днк пројекта су такође N1a, а ово презиме постоји и у пивском племену. Шућури су у Пиви староседеоци и славе Св. Николу.

Још неке фамилије које припадају хаплогрупи N1a воде порекло из Пиве. У питању су Кецојевићи и Јокановићи. Обе фамилије славе Св. Јована и негују предање о пореклу из Бањана.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #66 послато: новембар 22, 2014, 06:12:32 поподне »
Порекло групе родова N1a готово сигурно сеже до Пиве и Бањана. Делићи N1a са Златибора, воде порекло од Костића из Пиве. У истој сеоби дошли су и Пишчевићи, такође Пивљани.

У околини Семегњева, одакле су Делићи, постоји породица Шућур. Шућури из днк пројекта су такође N1a, а ово презиме постоји и у пивском племену. Шућури су у Пиви староседеоци и славе Св. Николу.

Још неке фамилије које припадају хаплогрупи N1a воде порекло из Пиве. У питању су Кецојевићи и Јокановићи. Обе фамилије славе Св. Јована и негују предање о пореклу из Бањана.
Pozdrav Nebojša,
Ima jedan Šućur na FTDNA, i Jokanović iz Pive na 23andme sa kojima dijelim segmente, obojica imaju haplogrupu N kao sto kažes.
Vidim u javnom profilu Jokanovića ima i kraće napisano predanje..

Цитат
g.g.g.g.great-grandfather Jokan (born around 1730), from him Jokanovići
g.g.g.g.g.great-grandfather Božo
g.g.g.g.g.g.great-grandfather Kojo
g.g.g.g.g.g.g.great-grandfather Stari Vujadin Kaluđerović (born around 1670 close to Skadar, todays Albania)

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #67 послато: новембар 22, 2014, 06:23:18 поподне »
Давно се обратих е-поштом Ани Јокановић, али не добих никаквог одговора.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #68 послато: новембар 22, 2014, 07:54:12 поподне »
Pozdrav Nebojša,
Ima jedan Šućur na FTDNA, i Jokanović iz Pive na 23andme sa kojima dijelim segmente, obojica imaju haplogrupu N kao sto kažes.
Vidim u javnom profilu Jokanovića ima i kraće napisano predanje..

Вема битан податак, посебно због потенцијалне везе родова N1a са Скадром.

Ово може бити и замка, јер како рече Небо пре неки дан, многи памте да су "од Скадра", што се заправо односи на шире подручје Црне Горе.

Калуђеровић је пречесто презиме у тим крајевима. Изгледа да их је било и у Бањанима. Ј. Дедијер за херцеговачке Шупиће каже да су (по породичном предању) пореклом од Калуђеровића из Бањана.

« Последња измена: новембар 22, 2014, 07:55:48 поподне Небојша »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #69 послато: новембар 22, 2014, 08:13:18 поподне »

Калуђеровић је пречесто презиме у тим крајевима. Изгледа да их је било и у Бањанима. Ј. Дедијер за херцеговачке Шупиће каже да су (по породичном предању) пореклом од Калуђеровића из Бањана.

А Шупићи славе Св. Игњатија и за себе кажу да су Малешевци.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #70 послато: новембар 22, 2014, 08:51:29 поподне »
Да ли се може доћи до Јокановићевог хаплотипа? Можда су Јокић и Јокановић потекли од истог претка, неког Јока.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #71 послато: новембар 22, 2014, 09:35:25 поподне »
Да ли се може доћи до Јокановићевог хаплотипа? Можда су Јокић и Јокановић потекли од истог претка, неког Јока.

Јокановић (Богић) и Јокановић (Ана) су направили тест преко 23andMe.
Икавац

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #72 послато: новембар 23, 2014, 05:42:50 поподне »
Na mojoj 23andme "DNA Relatives" listi (965 pogodaka) ima ukupno četvoro njih sa haplogrupom N, uključujući Jokanovića.
Dvojici se ne vidi ime, a onaj drugi se preziva Bajić (Family Locations: Serbia,Canada,Bosnia).
Dakle isto kao Jokanović, potencijalno bi i on mogao biti N1a P189?

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #73 послато: децембар 06, 2014, 01:05:42 пре подне »
Members of N-P189,
 
YFull's new public haplotree for haplogroup N now defines a more specific subclade of N-P189 called N-Y7310.  This comprises the Eastern and Southern Europeans who have a 12-marker haplotype identical to, or only one step away from:
 
14 25 14 10 11 16 11 12 12 14 14 29
This subclade may be as young as 450 years old.
 
The #N15634 patrilineage diverged from this subclade  at least 3900 years ago.
 
-          Larry Mayka, Volunteer Administrator of the Polish Project
« Последња измена: децембар 06, 2014, 01:07:46 пре подне млађо »

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #74 послато: децембар 06, 2014, 08:43:20 пре подне »
Members of N-P189,
 
YFull's new public haplotree for haplogroup N now defines a more specific subclade of N-P189 called N-Y7310.  This comprises the Eastern and Southern Europeans who have a 12-marker haplotype identical to, or only one step away from:
 
14 25 14 10 11 16 11 12 12 14 14 29
This subclade may be as young as 450 years old.
 
The #N15634 patrilineage diverged from this subclade  at least 3900 years ago.
 
-          Larry Mayka, Volunteer Administrator of the Polish Project
Na osnovu ishoda koje imamo javno dostupne, možemo zaključiti da imamo tri grane N1-P189.2. Prva je Reace iz Amerike, druga je Di Cesare iz južne Italije a treća grana smo svi mi ostali koji imamo zajedničkog pretka u srednjem veku, koja se najviše namnožila i koju je ovde Lorenc Majka krstio N-Y7310
« Последња измена: децембар 06, 2014, 08:53:04 пре подне Đorđo »

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #75 послато: децембар 07, 2014, 07:35:39 поподне »
Сем ове двојице посљедњих странаца, сви остали су веома блиски. Молнар је чини ми се Русин из Словачке, Козма и Ђулвезан Румуни. Опет карпатско-динарска веза као што се показало код многих других хаплогрупа са наших простора.

Молнара (144471) и Козму (127574) сам пронашао на ФТДНА пројекту "Hungarian_Magyar Project" који је ограничен на тестиране искључиво мађарског порекла. Мислим да их (односно њихове претке) на основу тога можемо сматрати мађарима.
 

Иначе, италијански и амерички припадник ове групе стоје знатно даље од наших хаплотипова ,него што је то случај са русинским хаплотипом Молнара. Треба и то имати у виду приликом одређивања старости групе. Буни и то што не знамо да ли је овај мађарски археолошки узорак тестиран само на старију мутацију одређену у Y Full или и на млађу П189.2. Не знамо заправо тачну старост саме мутације П189.2

На YFull P189 и P189.2 су синоними - пример из мог извештаја са YFull:

Known SNPs at this position:   P189 • P189.2 (G->A)

Та позиција је 14197977. Такође и према ISOGG Y-DNA SNP Indexu, на тој позицији се налазе и P189.1 и P189.2 са истом мутацијом G->A. С тим да је P189.1 наведен као SNP карактеристичан за Е1b1a1 групу, а P189.2 за N1a. Дакле, ради се о истој мутацији са различитим именима.

Мађарски археолошки узорак IR1 је негативан на P189. Комплетни резултати за IR1 - LINK.

Na osnovu ishoda koje imamo javno dostupne, možemo zaključiti da imamo tri grane N1-P189.2. Prva je Reace iz Amerike, druga je Di Cesare iz južne Italije a treća grana smo svi mi ostali koji imamo zajedničkog pretka u srednjem veku, koja se najviše namnožila i koju je ovde Lorenc Majka krstio N-Y7310

N-Y7310 је назив SNP-a додељен од сервиса YFull на основу обрађених резултата BigY прослеђених са ФТДНА. На најновијем YFull стаблу за сада нас је само тројица под N-P189.2, односно двојица под N-Y7310. Са више тестираних у будућности вероватно ће се појавити и нове гране које ће детаљније показати и разјаснити међусобне везе свих нас...


Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #76 послато: јануар 06, 2015, 12:40:27 поподне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #77 послато: јануар 06, 2015, 01:29:36 поподне »
У Шљивовици постоји још једно презиме из групе родова N1a - Шућур. Наиме, Шућури су једни од најстаријих досељеника (пре 400 год?), а пореклом су из Пиве од Добриловића, од којих су и Пишчевићи у Семегњеву.

Шућур из днк пројекта није оставио податке о пореклу и слави, али сасвим је реално да је реч о овим Шућурима.

Јасно је да постоји веза на релацији N1a - Пива.

Đorđo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #78 послато: јануар 07, 2015, 06:30:42 поподне »
Šućura ima u Pivi, iseljavali su se odatle u istočnu Bosnu, oni slave sv Nikolu. U mom selu ima Šućura koji takođe potiču iz Pive, ali od druge familije, od Dobrilovića. Oni slave sv Jovana. Njima je naručen test, biće ishoda za 2-3 meseca.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #79 послато: јануар 07, 2015, 08:11:36 поподне »
Šućura ima u Pivi, iseljavali su se odatle u istočnu Bosnu, oni slave sv Nikolu. U mom selu ima Šućura koji takođe potiču iz Pive, ali od druge familije, od Dobrilovića. Oni slave sv Jovana. Njima je naručen test, biće ishoda za 2-3 meseca.
U Gornjoj Jablanici u selu Medevca (opština Medveđa) postoji porodica Dragović koja je poreklom od bratstva Vlahović iz Rovaca a nadimak im je Šućuri. Izgleda da je ova turska reč bila često korišćena pa između ostalog i kao nadimak pojedinih porodica, tako da su neke od njih kasnije to izgleda preuzimale kao porodično prezime ili još verovatnije da ih je okolina tako nazivala iz nekog razloga pošto koliko znam na turskom ta reč znači zločin. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #80 послато: јануар 08, 2015, 10:58:32 пре подне »
U Gornjoj Jablanici u selu Medevca (opština Medveđa) postoji porodica Dragović koja je poreklom od bratstva Vlahović iz Rovaca a nadimak im je Šućuri. Izgleda da je ova turska reč bila često korišćena pa između ostalog i kao nadimak pojedinih porodica, tako da su neke od njih kasnije to izgleda preuzimale kao porodično prezime ili još verovatnije da ih je okolina tako nazivala iz nekog razloga pošto koliko znam na turskom ta reč znači zločin.

Ја сам чуо кад оно наши муслимани кажу "шућур Алаху", то му додје нешто као "хвала Богу". Арапи кажу "шукран", то дословно значи "хвала". Е, сад, можда има та реч "шућур" још неко значење...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #81 послато: јануар 08, 2015, 01:40:52 поподне »
Ја сам чуо кад оно наши муслимани кажу "шућур Алаху", то му додје нешто као "хвала Богу". Арапи кажу "шукран", то дословно значи "хвала". Е, сад, можда има та реч "шућур" још неко значење...
Moguće da je pravo značenje ovog nadimka upravo to hvala tj. zahvalan ili hvaljen, nekako logičnije zvuči.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #82 послато: јануар 28, 2015, 10:28:52 пре подне »
Заједнички предак Тешмановића (Јасеница), Тушека (Вуковар), Јокића (Сивац) и Шућура живео је пре 946 година, дакле негде у 11. веку. Ово значи да је реч о релативно "младој" групи.

Не знам колико је ово поуздано, с обзиром да сам за прорачун користио само 4 хаплотипа и то на 37 маркера.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #83 послато: јануар 28, 2015, 06:40:50 поподне »
Заједнички предак Тешмановића (Јасеница), Тушека (Вуковар), Јокића (Сивац) и Шућура живео је пре 946 година, дакле негде у 11. веку. Ово значи да је реч о релативно "младој" групи.

Не знам колико је ово поуздано, с обзиром да сам за прорачун користио само 4 хаплотипа и то на 37 маркера.

Мислим да рачуница на само 37 ознака нѣйе нарочито поуздана. Штавише, мислим да йе већи брой ознака важнийи од већега броя узорака. Мада се никада не зна, можда и йесте тога реда величине старост.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #84 послато: фебруар 25, 2015, 01:08:44 пре подне »
По свему судећи, пронађен је SNP који дефинише Балкански огранак хаплогрупе N-P189...у питању је Y7316.
Тестирање наведеног SNP-а покренуто је за Тешмановића.
« Последња измена: фебруар 25, 2015, 01:11:42 пре подне млађо »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #85 послато: фебруар 28, 2015, 04:34:54 поподне »
По свему судећи, пронађен је SNP који дефинише Балкански огранак хаплогрупе N-P189...у питању је Y7316.
Тестирање наведеног SNP-а покренуто је за Тешмановића.

Млађо, мислим да траћиш новце испитуйући припада ли Тешмановић огранку Ы7316. Увѣрен сам да припада, а ево и зашто. Чорак и Йокић припадайу њему, па мора припадати и Тешмановић, йер йе по врѣмену одваяња ближи Чорку него ли Йокићу. А ближи йе нашему Давору йер обойица имайу крайње неуобичайену промѣну - удваяње ДЫС-а 425. Код њих двойице йе 12-13, док йе у свих осталих 13. Пошто йе удваяње овога изузетно рѣтка поява, вѣроватноћа да йе се ово у њих догодило независно односно два пута йе готово непостойећа.
Исто тако мислим да йе и Делић Ы7316+, йер вѣруйем да йе он найближи Давору од све шесторице. А то йе због промѣне ЦДЫ 37-39 => 39-39 койу други немайу. Пошто йе ово двостепена промѣна, и за ову йе мало вѣроватно да йе се у њих догодила независно.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #86 послато: фебруар 28, 2015, 11:35:39 поподне »
Млађо, мислим да траћиш новце испитуйући припада ли Тешмановић огранку Ы7316. Увѣрен сам да припада, а ево и зашто. Чорак и Йокић припадайу њему, па мора припадати и Тешмановић, йер йе по врѣмену одваяња ближи Чорку него ли Йокићу. А ближи йе нашему Давору йер обойица имайу крайње неуобичайену промѣну - удваяње ДЫС-а 425. Код њих двойице йе 12-13, док йе у свих осталих 13. Пошто йе удваяње овога изузетно рѣтка поява, вѣроватноћа да йе се ово у њих догодило независно односно два пута йе готово непостойећа.
Исто тако мислим да йе и Делић Ы7316+, йер вѣруйем да йе он найближи Давору од све шесторице. А то йе због промѣне ЦДЫ 37-39 => 39-39 койу други немайу. Пошто йе ово двостепена промѣна, и за ову йе мало вѣроватно да йе се у њих догодила независно.

Хвала на појашњењу.
Тестирање горе поменутог SNP-а су покренули администратори FTDNA хаплогрупе N-P189.
Ја само поставих ту информацију, чисто информисања ради.  :)
« Последња измена: фебруар 28, 2015, 11:56:03 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #87 послато: март 03, 2015, 02:11:42 поподне »
Заједнички предак Тешмановића, Тушека и Јокића (сви на 67 маркера) је живео пре 660 година. Када у ову групу убацим Мађара Молнара, старост се помери на 810 год.

Ово је изгледа веома млада група. Уколико се не појави неки хаплотип који би их померио у доба сеобе Словена, остају потпуно изоловани и не назире се могуће порекло.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #88 послато: март 03, 2015, 04:07:09 поподне »
Изгледа да су Јокићи (N1a) нешто старија породица у Сивцу. Ово сам успио пронаћи на једном сајту:

"Сивац, као село насељено Србима, говори нам хроника, помиње се, да је постојало још пре "сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем"... Први писани докуменат нађен је на прагу старе (четврте) Цркве сивачке, која је порушена 1874. год. Када је ова нова освећена.. То је један надгробни споменик, на коме је било уклесано о покојнику :"Здје престависја раб Божији Павао Јелчић у Сивцу на Бачки 1681.октобра 28. Да ли је исти покојник био житељ сивачки не може се знати. Јелчића у Сивцу нема, а и касније се ово презиме не појављује. И још један надгробни споменик са натписом: "И С -ХС -Престависја тј. 1719.г. раб Божиј Живко (презиме нечитко), нађен је на углу код 1. парохијског дома. Тада су се вршиле масовне миграције - пресељења српскога народа, па се износи следеће, по народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било. Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин, Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић). Староседеоци са новонасељеним видимо да 1781.год.приступају, како рекоше у хроници: "Приступисмо обнављати Церков" претпоставља се, да је то градња (четврте) Цркве по реду, од цигле са шиндром покривене. Саграђена је на месту садашњег 1. парохијског дома. У истој св.Цркви се служи Богу и роду српском до 1874.год. када ју је заменила ова у којој сада стојимо."

http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #89 послато: март 03, 2015, 06:18:34 поподне »
Заједнички предак Тешмановића, Тушека и Јокића (сви на 67 маркера) је живео пре 660 година. Када у ову групу убацим Мађара Молнара, старост се помери на 810 год.

Ово је изгледа веома млада група. Уколико се не појави неки хаплотип који би их померио у доба сеобе Словена, остају потпуно изоловани и не назире се могуће порекло.


Тушек и Йокић изгледайу блиски на 67 ознак, због малога броя разлика (само 3, чини ми се), али се на 400+, добийених Великими Ипсилоны, разликуйу на много више, што их везу чини знатно старийом. Ето како слабо мѣњање на 67 ознак може заварати.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #90 послато: март 03, 2015, 06:23:40 поподне »


Тушек и Йокић изгледайу блиски на 67 ознак, због малога броя разлика (само 3, чини ми се), али се на 400+, добийених Великими Ипсилоны, разликуйу на много више, што их везу чини знатно старийом. Ето како слабо мѣњање на 67 ознак може заварати.

Значи ли то да нема сврхе поредити блиске хаплотипове путем твог (и осталих) калкулатора? Нисам знао да BIGY може толико померити старост овако "блиских" породица.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #91 послато: март 03, 2015, 09:32:40 поподне »
Значи ли то да нема сврхе поредити блиске хаплотипове путем твог (и осталих) калкулатора? Нисам знао да BIGY може толико померити старост овако "блиских" породица.

Има сврхе, али йе увѣк боље имати што више хапловрста, и нарочито што више ознака. И онда су опсѣзи добийених вѣроватноћа ужи. Трѣба имати увѣк у виду да мой рачунач не рачуна у койем се колѣну налази найскорийи зайеднички прѣдак (йер йе то немогуће), него колика йе вѣроватноће да се налази у том и том колѣну. Тако некако ради и рачунач на Y Фуллу.

Мислим да примѣри као овай горе нѣсу тако чести, гдѣ постойи толика несагласност између 67 и 400+ ознака.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #92 послато: март 04, 2015, 01:55:06 поподне »
Изгледа да су Јокићи (N1a) нешто старија породица у Сивцу.

Ово је већ смисленије. Нешто ми је било чудно да Чера Шаљанин и његови потомци буду носиоци ХГ N1а.
Е, сад је доведен у питање и назив теме  :)

Иначе, сентивански Срби су се преселили у Сивац у време кад су тамо колонизовани Немци (почев од 1764). Што указује да су Срби тамо били од раније, можда талас из сеобе 1690. Вероватно је било верских и етничких сукоба, па су се Срби покупили и отишли. Сентиван (Пригревица) је био већински немачко село до краја Другог светског рата.

http://www.dvhh.org/batschka/village/Batsch-Sentiwan.htm
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #93 послато: март 04, 2015, 03:25:44 поподне »
Ово је већ смисленије. Нешто ми је било чудно да Чера Шаљанин и његови потомци буду носиоци ХГ N1а.
Е, сад је доведен у питање и назив теме  :)

Иначе, сентивански Срби су се преселили у Сивац у време кад су тамо колонизовани Немци (почев од 1764). Што указује да су Срби тамо били од раније, можда талас из сеобе 1690. Вероватно је било верских и етничких сукоба, па су се Срби покупили и отишли. Сентиван (Пригревица) је био већински немачко село до краја Другог светског рата.

http://www.dvhh.org/batschka/village/Batsch-Sentiwan.htm

Назив теме ћу свакако промијенити, али не због тога што је искључена могућност да су сивачки Јокићи поријеклом од Јокића са Чакора,већ из разлога што назив теме превише упућује на једну породицу.

Дакле, још није искључена могућност да су Јокићи од Чере, јер је Јоко по којем су добили име, био по предању Черин син, а Чера је по очуваним предањима доселио у Велику прије Велике Сеобе Срба 1690. Ако се зна да је управо са тог подручја у великој сеоби исељавао српски народ у Војводину, онда остаје могуће да је презиме Јокић и тад било пренешено на сјевер. Остаје и могућност за сеобу 1739. Колико се сјећам поклапа се и слава сивачких и Јокића из Велике-Никољдан.

Наравно, ово не мора ништа да значи. Најсигурније би било да се неко од Јокића из Велике тестира.

И мени подручје Чакора изгледа превише источно за N1a, али никад се не зна...
« Последња измена: март 04, 2015, 03:27:51 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #94 послато: април 06, 2015, 08:53:02 поподне »
Синоћ у БХ збирци од стотине неименованих узорака на 23 ознаке нађох петорицу припадникъ лозе Н1а П189.2, што би трѣбало значити да йе процѣна њенога учешћа у БиХ 5%. Иако сматрам да йе због малога узорка овай постотак прѣтѣран, очигледно йе да у БиХ трѣба тражити матицу ових родова. Йер у Хрватской од 1100 узорака су само четири од ове лозе (лично вѣруйем да су ако не сви, оно бар неки од њих Срби), што йе мање од 0.4%. Ни у Црной Гори нема много више, пет узорака у збирци од 404, што йе тек нешто више од 1%.
Обзиром да у србиянской збирци од 179 узорака има чак пет узорака Н1а лозе, што йе яче од 2.5%, рекао бих да йе йезгро ближе Дрини.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #95 послато: април 06, 2015, 09:35:02 поподне »
Синоћ у БХ збирци од стотине неименованих узорака на 23 ознаке нађох петорицу припадникъ лозе Н1а П189.2, што би трѣбало значити да йе процѣна њенога учешћа у БиХ 5%. Иако сматрам да йе због малога узорка овай постотак прѣтѣран, очигледно йе да у БиХ трѣба тражити матицу ових родова. Йер у Хрватской од 1100 узорака су само четири од ове лозе (лично вѣруйем да су ако не сви, оно бар неки од њих Срби), што йе мање од 0.4%. Ни у Црной Гори нема много више, пет узорака у збирци од 404, што йе тек нешто више од 1%.
Обзиром да у србиянской збирци од 179 узорака има чак пет узорака Н1а лозе, што йе яче од 2.5%, рекао бих да йе йезгро ближе Дрини.

Невски, можда овај проценат за N1a у БиХ и није тако претјеран, јер се прилично слаже и са ранијим податком о присуству чак 7,4% хаплогрупе К , која није ни P, a самим тим ни Р1а ни Р1б међу босанским Србима. http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1529-8817.2005.00190.x/epdf

Мислим да се ту може радити само о хаплогрупи N која тим тестирањем није обухваћена. Са друге стране знам за један разгранат српски крајишки род који је N1a P189.2+ па ме виши проценат ове хаплогрупе у БИХ не чуди. Занимљиво је да је у претходном истраживању она нађена практично само код босанских Срба.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #96 послато: април 28, 2015, 10:15:12 поподне »
Убацио сам на пројекат Кецојевића из Црне Горе, који је и раније спомињан, али се не сјећам да је неко постављао маркере. Сад видим да има маркере на ФТДНА N Пројекту. Додуше само 12, али довољно да се види да у потпуности упада у познати род српских N1 P189.

Кецојевићи су једна породица у Црној Гори, матица им је у Бањанима, у Петровићима, спадају у групу досељеника Доњобањаца. За те фамилије се каже да су старином са Косовa. Као предак се помиње Трипко војвода, веза са породицама Пејовић, Бановић и Јоковић из Бањана. Такође у Бањанима се тврди да им је раније презиме Иванишевић и да су блиски бањанској породици Васиљевић.

ИЗ Бањана су се Кецојевићи расељавали према Херцег Новом, гдје се помињу већ почетком 18. вијека, и према Пиви, селу Пирни До.

Кецојевићи се на свих 12 маркера поклапају са Делићима из Шљивовице на Златибору. Делићи су поријеклом Костићи из Семегњева, који славе Јовањдан као и Кецојевићи, и за које се каже да су досељени из Пиве.

Пива и Бањани су у првом турском попису Херцеговине из 1477. уписане као једна нахија, каже се нахија Пива или Бања. Мислим да се назире мјесто поријекла за овај род и да сада има мало сумње да то није управо Бањанско-пивски простор. Ако овоме додамо да се у Семегњеву помињу Шућури из Пиве, а већ имамо тестиране Шућуре као N1 P189.

Такође, каже се да су неки Кецојевићи одселили у Невесиње и промијенили презиме да заметну траг, а у непосредној близини Невесиња, у Калиновику, имамо Ашкрабе који се на 12 маркера потпуно поклапају са Кецојевићима. 

Међутим, упркос овој везаности рода за бањско-пивски простор, чини се да је и овај род источнијег поријекла и да је вјероватно би у оном таласу српских родова, који су се досељавали у Херцеговину у 14. и 15. вијеку са простора Косова, Метохије и Македоније. Исто тако вјерујем да су били у влашком статусу.

« Последња измена: април 28, 2015, 11:07:15 поподне админ »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #97 послато: април 30, 2015, 09:47:34 поподне »
Што се тиче Пиве/Бањана и Н1а, испитаћу представнике неких братстава у Пиви, тако да можете очекивати до краја године исходе још неколико испитаних Пивљана (Браниловића) :

-Добриловић ових дана
-Делић за 2-3 месеца
-Тадић за 3-4 месеца

Још неколико братстава имам у виду али ћу прво да сачекам да видим шта ће да испадне од прве туре.


Ја лично сумњичим три породице да би ми могле бити предачке и све три су Браниловићке (Делићи, Бјелаковићи, Костићи+). Ако Браниловићка братства испадну Н1а, то ће вући разне импликације али о том по том... Не ваља се превише палити унапред.

Захваљујем се форумашу Вучини из Бачког Доброг Поља који ми пружа највећу помоћ.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #98 послато: април 30, 2015, 09:59:15 поподне »
Што се тиче Пиве/Бањана и Н1а, испитаћу представнике неких братстава у Пиви, тако да можете очекивати до краја године исходе још неколико испитаних Пивљана (Браниловића) :

-Добриловић ових дана
-Делић за 2-3 месеца
-Тадић за 3-4 месеца

Још неколико братстава имам у виду али ћу прво да сачекам да видим шта ће да испадне од прве туре.


Ја лично сумњичим три породице да би ми могле бити предачке и све три су Браниловићке (Делићи, Бјелаковићи, Костићи+). Ако Браниловићка братства испадну Н1а, то ће вући разне импликације али о том по том... Не ваља се превише палити унапред.

Захваљујем се форумашу Вучини из Бачког Доброг Поља који ми пружа највећу помоћ.

Тадићи су N1, проверено.
« Последња измена: април 30, 2015, 10:02:38 поподне Александар I1 »
Икавац

mladjo

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #99 послато: април 30, 2015, 10:54:16 поподне »
По свему судећи, пронађен је SNP који дефинише Балкански огранак хаплогрупе N-P189...у питању је Y7316.
Тестирање наведеног SNP-а покренуто је за Тешмановића.

Потврђено, тестирани је позитиван на SNP: Y7316+.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #100 послато: мај 03, 2015, 10:27:56 поподне »


Још неколико братстава имам у виду али ћу прво да сачекам да видим шта ће да испадне од прве туре.



Свака част на уложеном труду и новцу!!! Дали су твоји евентуални кандидати за другу туру тестирања Љешевићи и Гаговићи?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #101 послато: мај 05, 2015, 08:42:12 поподне »
Свака част на уложеном труду и новцу!!! Дали су твоји евентуални кандидати за другу туру тестирања Љешевићи и Гаговићи?
Поздрав Маргита,

све зависи да ли ће неко од ових чије резултате чекам испасти да је Н1а, па ћу онда даље да смишљам тактику. Проблем је што се доста чека док стигну резултати, па то доста кочи ствари. Познајете ли неког Љешевића или Гаговића који би хтео да се тестира?

поздрав

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #102 послато: мај 05, 2015, 10:55:07 поподне »
Поздрав Đorđo2

нажалост незнам лично ниједног Љешевића и Гаговића, ако упознам неке питаћу их. Разлог зашто потенцирам баш ова два братства и још евентуално и Јововиће је могуће порекло (није шала) од Црнојевића, пошто Гаговићи (Руђићи) потичу из Метохије из Доњег Крушевасело код Пећи које је било тимар Радича рођака Црнојевића[1,2]. Они су се по сведочанству Архимандрита Арсенија Гаговића населили у Пиву и то баш (гле каква случајност) у Доње Крушево и тамо саградише дворац и придворску цркву Св. Николе. Јововићи су власници од вајкада садашњег Забрђа, раније звано Гује, баштином Радоње и Рајана Црнојевића из 1477 г. [2]. За Љешевиће се предпоставња да су потомци Љеша Црнојевића. Стари лисац Краљ Никола је био упознат са предањима о старим Браниловићима, Руђићима и Црнојевићима, па је прво шта је наредио после присаједињења Пиве Црној Гори 1878, да се већина књига и хрисовуља Пивског манастира пребаце на Цетиње, и тамо им се губи траг. По мом мишљењу сва пивска братсва у би требало да се тестирају као и несахрањене мошти Ивана Црнојевића!

Велики поздрав



[1] Селами Пулаха, Пописни дефтер санџака скадар из 1485 г. стр. 351 http://de.scribd.com/doc/136459846/Selami-Pulaha-Defteri-i-regjistrimit-te-Sanxhakut-te-Shkodres-i-vitit-1485-Popisni-defter-sand%C5%BEaka-Skadar-iz-1485-godine#scribd
[2] Бранислав Ђурђев,  Подаци о Дробњацима....из 1477 http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 85
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #103 послато: мај 05, 2015, 10:58:08 поподне »
Познајете ли неког Љешевића или Гаговића који би хтео да се тестира?

Познајем ја  ;)

За Гаговиће не би било проблема као ни за наведене Јововиће, за Љешевиће бих морао да питам.

Интересантни подаци и теорија које је изнела Маргита.
« Последња измена: мај 05, 2015, 11:02:09 поподне Вучина »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #104 послато: мај 06, 2015, 06:56:29 поподне »

Познајем ја  ;)

За Гаговиће не би било проблема као ни за наведене Јововиће, за Љешевиће бих морао да питам.

Хвала Вучина! Било би стварно супер ако би се бар неко од њих тестирао!

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #105 послато: мај 09, 2015, 03:23:42 поподне »
Стигла су ми данас на фтдна налогу два обавештења да имам нови меч, али кад сам отворио мечис не нађох никога новог... Погедаћу опет за дан два да се није нешто променило

Ван мреже Давор

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #106 послато: мај 09, 2015, 06:16:23 поподне »
Сва поклапања могу се видети на "Advanced Matches" - "myFTDNA" > "Tools & Apps" > "Advanced Matching" > "Select All Y-DNA" > "Run Report".

На "редовном" "Y-DNA Matches" приказују се само поклапања која су у границама одређеним од стране ФТДНА за поједине нивое тестирања:
Y-DNA 12  поклапања која су 12/12 и  ако су чланови припадајућих пројеката тада и 11/12
Y-DNA 25  23/25 до 25/25
Y-DNA 37  33/37 до 37/37
Y-DNA 67  60/67 до 67/67
Y-DNA 111  101/111 до 111/111.

У нашем случају, дакле хаплогрупа N-P189, од јуче можемо видети 3 нова члана, бар код мене:

један N-M232, који је урадио тест на 12 маркера али имамо поклапање од 11/12 (зато се не види у редовним поклапањима - вероватно још није члан ниједног пројекта на ФТДНА),

следећи, који је такође N-M232, урађен тест на 111 маркера, код мене поклапање 12/12, 24/25, 34/37 и 62/67,

и на крају један, већ унесен у пројекат, тестиран на 67 маркера (само 37 спремљено на YSearch), који се до сада није појављивао као поклапање (ФТДНА је однедавно изменио начин одређивања основне хаплогрупе), а који је код мене испод свих горе наведених граница. Његови резултати су на YSearch па је видљиво да имамо следећа поклапања:

11/12 (како није члан пројеката на којима сам и ја, поклапање се на показује у редовним поклапањима))

22/25 (опет испод границе)

32/37 (испод границе).

Ту је затим и још један, N-P189 тестиран на 37 маркера, који је једно време био у мојим поклапањима, затим се изгубио, и јуче се опет појавио.

Имена нисам спомињао због приватности - двојица од њих имају изгледа искључену опцију о делењу података, а трећег сам два пута контактирао и није одговорио тако да претпостављам да не жели бити узнемираван...

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #107 послато: мај 10, 2015, 06:03:51 поподне »
следећи, који је такође N-M232, урађен тест на 111 маркера, код мене поклапање 12/12, 24/25, 34/37 и 62/67,
........
Имена нисам спомињао због приватности - двојица од њих имају изгледа искључену опцију о делењу података, а трећег сам два пута контактирао и није одговорио тако да претпостављам да не жели бити узнемираван...
Малочас ми је овај човек одговорио, зове се Brian Klick, али је пореклом Србин и каже да му је презиме било "Klickovich" (нисам сигуран да ли је то Кличковић или Кликовић). Претрагом на брзака на гуглу сам нашао да су Кличковићa има у Глини. Молим ако неко зна нешто више о Кличковићима или Кликовићима да напише, пошто сам обећао човеку да ћу му помоћи. Са мном има поклапања 12/12, 24/25, 33/37.
« Последња измена: мај 10, 2015, 06:53:28 поподне Đorđo2 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #108 послато: јун 08, 2015, 07:32:54 поподне »
The peopling of modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome haplogroups in the three main ethnic groups (100 тестираних)

- Сарајево 35
- Мостар 34
- Бања Лука, Добој, Бијељина 31

Пет N1a хаплотипова:

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS438 DYS439 DYS437 DYS448 DYS456 DYS458 DYS635 GATAH4 DYS576 DYS481 DYS549 DYS533 DYS570 DYS643

14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   24   12   12   19   11
14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   12   14   19   14   19   21   12   17   24   12   12   18   11
14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   13   14   20   14   19   21   12   17   24   12   13   18   11
14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   23   12   12   18   11
14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   12   14   20   14   17   21   12   17   24   12   12   19   11


Поново висок проценат N1a у БиХ. 5 од 100 тестираних, тј. 5%.


На YHRD мапи се може видети да је овај хаплотип присутан на Балкану (код Јужних Словена) и у Словачкој. Срби N1a и на FTDNA имају рођака Словака (Молнар).

Изгледа да је предак наших N1a дошао са Словенима на Балкан.







« Последња измена: јун 08, 2015, 07:34:25 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #109 послато: јун 09, 2015, 07:41:50 пре подне »
Још један Словак N1a

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS438 DYS439 DYS437

14, 14, 29, 25, 10, 14, 14, 11-16, 10, 12, 14

Потпуно поклапање (12 маркера) са следећим породицама из днк пројекта:

- Делић
- Тушек
- Јокић
- Кличковић


Укупно тестираних - 629
Регион - Источна Словачка


Извор: Allele frequencies and population data for 11 Y-chromosome STRs in samples from Eastern Slovakia

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #110 послато: јул 30, 2015, 07:26:44 поподне »
Надам се да овим мојим питањем не кршим договор у вези некоментарисања књиге др. Тодоровића " Генетика и генеалогија". Интересује ме дали ће тестирани N1a kоји тврди да је "Котроманићког" порекла бити подвргнут детаљној генеаолошкој претрази од стране руководећих генеаолога портала "Порекло"?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #111 послато: август 26, 2015, 08:52:36 поподне »
......да ли знаш можда када и одакле је насељено село Папићи на Банији гдје се 1754. помиње први Ананић?

Велика је вероватноћа, да Ананићи N1a из Папића (Банија) као и Штрбци N1a (Папићи) од бањанских Папића потичу.


Средином прошлог века у Бањанима су живеле породице (братства):

Антовић, Баћовић, Бијеловић, Васиљевић, Глиговић, Драгић, Ђурковић, Елезовић, Ераковић, Зечевић, Капетинић, Кецојевић, Килибарда, Кнежевић, Ковач, Кокотовић, Комненовић, Копривица, Косановић, Кривокапић, Кртолица, Крушић, Лазаревић, Авлијаш, Лучић, Манојловић, Јововић, Марковић, Матовић, Миловић, Милошевић, Миљанић, Мирковић, Мићовић, Мишковић, Мркајић, Николић, Огњеновић, Орбовић, , Пејовић, Перовић, Поповић, Радојевић, Радовић, Рупар, Сарић, Томашевић, Џелетовић.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #112 послато: август 26, 2015, 08:56:49 поподне »

Средином прошлог века у Бањанима су живеле породице (братства):

Антовић, Баћовић, Бијеловић, Васиљевић, Глиговић, Драгић, Ђурковић, Елезовић, Ераковић, Зечевић, Капетинић, Кецојевић, Килибарда, Кнежевић, Ковач, Кокотовић, Комненовић, Копривица, Косановић, Кривокапић, Кртолица, Крушић, Лазаревић, Авлијаш, Лучић, Манојловић, Јововић, Марковић, Матовић, Миловић, Милошевић, Миљанић, Мирковић, Мићовић, Мишковић, Мркајић, Николић, Огњеновић, Орбовић, Папић, Пејовић, Перовић, Поповић, Радојевић, Радовић, Рупар, Сарић, Томашевић, Џелетовић.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #113 послато: септембар 01, 2015, 09:52:18 поподне »
Велика је вероватноћа, да Ананићи N1a из Папића (Банија) као и Штрбци N1a (Папићи) од бањанских Папића потичу.
Могуће је
Мада су на мало маркера
Па не мора да значи ништа

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #114 послато: септембар 04, 2015, 09:54:43 поподне »
вечерас сам се отворио, наручио сам себи проширење до 67 маркера, Тадићу до 37  :'(

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #115 послато: септембар 11, 2015, 01:39:34 поподне »
Интерсантно је да се старост наших N1a поклапа са досељавањем Саса рудара на наше просторе.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #116 послато: септембар 11, 2015, 02:00:05 поподне »
Интерсантно је да се старост наших N1a поклапа са досељавањем Саса рудара на наше просторе.

Интереснтно, по О. Благојевићу један он надимака Тадића је и "Швабићи".
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #117 послато: септембар 11, 2015, 03:36:15 поподне »
Интереснтно, по О. Благојевићу један он надимака Тадића је и "Швабићи".

За сад не постоји хаплотип код Срба и уопште код Балканаца који би померио старост српског N1a у доба досељавања Словена на Балкан. Нашима су најближи Козма из Буковине са севера Румуније и Молнар из источне Словачке - (Прошовски крај). Старост до заједничких предака између наших и Козме и Молнара процењује се од 700 до највише 1100 година. Област Буковина смештена на северу Румуније и делом припада Украјини није далеко од Трансилваније у којем је некада живела бројна заједница Саса рудара.

Моја претпоставка је да су наши N1a дошли на Балкан са трансилванијским Сасима да су се населили северниje од Сарајева, то би било подручје негде од Олова до Дрине ту је највероватно матица српског N1a. Преци српског N1a вероватно нису били професионални вешти рудари, они су се измешали са Сасима у Трансилванији и тако су са њима дошли у источној Босни да раде по рудницима.   

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #118 послато: септембар 11, 2015, 04:17:50 поподне »
За сад не постоји хаплотип код Срба и уопште код Балканаца који би померио старост српског N1a у доба досељавања Словена на Балкан. Нашима су најближи Козма из Буковине са севера Румуније и Молнар из источне Словачке - (Прошовски крај). Старост до заједничких предака између наших и Козме и Молнара процењује се од 700 до највише 1100 година. Област Буковина смештена на северу Румуније и делом припада Украјини није далеко од Трансилваније у којем је некада живела бројна заједница Саса рудара.

Моја претпоставка је да су наши N1a дошли на Балкан са трансилванијским Сасима да су се населили северниje од Сарајева, то би било подручје негде од Олова до Дрине ту је највероватно матица српског N1a. Преци српског N1a вероватно нису били професионални вешти рудари, они су се измешали са Сасима у Трансилванији и тако су са њима дошли у источној Босни да раде по рудницима.   

У прилог твојој претпоставци да су наши N1a могли доћи са Сасима је, да постоје у Саксонији и Тирингији 3 племићка рода (von Erffa, von Wangenheim, von Uetterodt) са родословима старијим преко 1000г. За њих се зна да потичу од Хуна (тачније од племена звано зелени Хуни), који су пустошили 455г.те крајеве. Заиста би било требало проверити дали у Саксонији и Тирингији и данас има Na1.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #119 послато: септембар 18, 2015, 09:59:30 поподне »
Појавио ми се у поклапањима један човек из Босне (вероватно Хрват) Матић, на 37 тестираних маркера има једну заједничку мутацију са Клицковицхем у односу на модални хаплотип, али то не мора ништа да значи засигурно будући да је једна заједничка мутација ипак могла настати независно

Први расцеп у нашој групи десио се мутацијом-удвајањем на маркеру DYS425, али нажалост он се види тек са 67 тестираних маркера

Ја сам наручио тест на 67 маркера, претпостављам да имам то удвајање јер сам близак Чорку по једној двостепеној мутацији за коју је мало вероватно да је настала независно мада никад се не зна

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #120 послато: септембар 18, 2015, 10:40:12 поподне »
Појавио ми се у поклапањима један човек из Босне (вероватно Хрват) Матић

А шта мислиш о Мате Глушцу?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #121 послато: септембар 18, 2015, 10:49:12 поподне »
Написао сам да је човек вероватно Хрват јер је из места где 1991 било по попису 0,51% Срба

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #122 послато: септембар 18, 2015, 11:12:07 поподне »
Ниси ми одговорио на питање.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #123 послато: септембар 19, 2015, 07:54:59 пре подне »
Ниси ми одговорио на питање.
Никад чуо

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #124 послато: септембар 27, 2015, 07:12:27 поподне »
вечерас сам се отворио, наручио сам себи проширење до 67 маркера, Тадићу до 37  :'(
Пре свега морам да похвалим ФТДНА јер су се убрзали у давању исхода. Ова два теста сам наручио 04.09. а вечерас видим сасвим случајно видим да су урађени исходи и за мене и за Тадића иако је термин био крајем новембра.

Најважнији утисак за сада (на основу првих 37 белега) је да је "Бранилов" хаплотип веома близак модалном целе групе јер на првих 37 маркера имамо само једну полузаједничку мутацију у односу на модални хаплотип (модал је на CDY 37-39, Тадићу 38-39, а мени и Чорку 39-39)

Делић
14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   29     18     9-9      11       12           25   14   20   30   13-14-14-14   10   11           18-19   14   14   17   17   39-39   12   10   11   8    15-15           8   11   10   8    11           10   12-13   20-21    15   11   12   10   16   7   14   24   22   14   12   11   15   10   12   12   11

Тадић
14   25   14   10   11-17   11   12   12   14   14   29     17     9-9      11       12      25   14   20   31   13-14-14-14   10   11           18-19   14   14   17   18   38-39   12   10

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #125 послато: септембар 27, 2015, 07:35:00 поподне »
Најважнији утисак за сада (на основу првих 37 белега) је да је "Бранилов" хаплотип веома близак модалном целе групе јер на првих 37 маркера имамо само једну полузаједничку мутацију у односу на модални хаплотип (модал је на CDY 37-39, Тадићу 38-39, а мени и Чорку 39-39)

Делић
14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   29     18     9-9      11       12           25   14   20   30   13-14-14-14   10   11           18-19   14   14   17   17   39-39   12   10   11   8    15-15           8   11   10   8    11           10   12-13   20-21    15   11   12   10   16   17   14   24   22   14   12   11   15   10   12   12   11


Ђорђо, честитам за тебе и Тадийића! Посебно ми йе драго што се потврђуйе да йе Давор найближи пивскоме огранку. Сада би Велики Ипсилон био права ствар, ако се то може приуштити.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #126 послато: септембар 28, 2015, 07:57:24 поподне »
Можда ради расветљавања енигме пивско-бањанске N1a неби било на одмет поново поменути и ово предање


Најзад, о поријеклу величких Шаљана постоји још једно, тзв. ''Бованско предање'', које је записао Растко А. Шаљић. Он тврди '' да је ово предање било веома живо код памтиша у Бовану (Бјелопавлићи) све до 1860. године, када је Бован до темеља порушен''.
По овом предању, у годинама Кандијског рата (1645 - 1669) између Венеције и Турске, Ђуро Иванов Кадић, са два брата и неким другим ратницима из Бјелопавлића прешли су на Млетачку територију, у Боку Которску. Од оних који су били способни за борбу Млечани су формирали хајдучке чете, ради заједничке борбе против Турака, а дозваљавали су им да изводе и самосталне оружане акције против свега што је турско. Хајдуци су у самосталним акцијама нападали турску војску и цивилно турско становништво. Убијали су, пљачкали и заробљавали турско робље. У једној од тих хајдучких чета био је и Ђуро Кадић, са два брата. Они су заједно са осталим хајдуцима чинили велика зла Турцима. По престанку Кандијског рата Млечани су хајдуке пребацили у Истру, одакле су после краћег боравка побјегли због лоших услова за живот и вратили се у свој завичај.

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #127 послато: септембар 28, 2015, 08:12:09 поподне »
Можда ради расветљавања енигме пивско-бањанске N1a неби било на одмет поново поменути и ово предање

Поред овог предања можда треба поменути и предања неких N1a родова у Бањанима да су поријеклом из Старе Србије, а сјеверну Албанију у предањима можемо изједначити са Старом Србијом.

Та веза исток-запад ми изгледа као питање: шта је старије-кокош или јаје...

Треба имати у виду и велико присуство N1a родова у Крајини. Они су свакако били дио миграционог вала из Херцеговине у 16.вијеку, што значи да су 16. вијеку вјероватно већ били разгранати на подручју Бањана и Пиве.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #128 послато: септембар 28, 2015, 08:14:30 поподне »
Можда ради расветљавања енигме пивско-бањанске N1a неби било на одмет поново поменути и ово предање

Миграција је у том периоду било много. Појединац је могао завршити у крају с којим иначе није имао никакве везе, али одатле понети завичајни надимак. Као што је случај са Чером. Мени једноставно не иде племе Шаља и N1a. Зато, веома је могућа варијанта о привременом Черином боравку у Шаљи, а затим доласку у Велику. Што се тиче католичке вере, ни то се не коси са предањем о пореклу из Бјелопавлића, јер је у Брдима било католика до краја 17. века (Пипери, Бјелопавлићи), а негде и касније (Кучи). Једино што би братство Кадића отпало, бар према досадашњим сазнањима, јер би они, као огранак Бјелопавлића требало да буду Е-V13. Можда је Чера од неког стариначког братства из Боана или околине. Или, можда, Кадићи нису из лозе Бијелог Павла?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #129 послато: септембар 28, 2015, 08:25:30 поподне »
Хтео сам указати на евентуалну ранију везу са Кадићима (пре 17.века), јер чињеницно су Тадићи у Пиви пре 17. века, а то се коси са догађајима из долепоменутог предања (Кандијски рат)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #130 послато: септембар 28, 2015, 08:44:52 поподне »
Хтео сам указати на евентуалну ранију везу са Кадићима (пре 17.века), јер чињеницно су Тадићи у Пиви пре 17. века, а то се коси са догађајима из долепоменутог предања (Кандијски рат)

Није спорно. Преци Черини су у Кадића Боан могли доћи из Пиве / Бањана (или ко зна одакле већ) пре 17. века. Питање је само да ли постоји веза између Чере и Кадића.
Област Бјелопавлића је у та времена била прилично прометна. Многа братства која не потичу од Бијелог Павла су ту живела, краће или дуже.
А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;) 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #131 послато: септембар 28, 2015, 08:49:50 поподне »

А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;)


Значи тражимоКадића за тестирање :)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #132 послато: септембар 28, 2015, 09:02:14 поподне »
Миграција је у том периоду било много. Појединац је могао завршити у крају с којим иначе није имао никакве везе, али одатле понети завичајни надимак. Као што је случај са Чером. Мени једноставно не иде племе Шаља и N1a. Зато, веома је могућа варијанта о привременом Черином боравку у Шаљи, а затим доласку у Велику. Што се тиче католичке вере, ни то се не коси са предањем о пореклу из Бјелопавлића, јер је у Брдима било католика до краја 17. века (Пипери, Бјелопавлићи), а негде и касније (Кучи). Једино што би братство Кадића отпало, бар према досадашњим сазнањима, јер би они, као огранак Бјелопавлића требало да буду Е-V13. Можда је Чера од неког стариначког братства из Боана или околине. Или, можда, Кадићи нису из лозе Бијелог Павла?
Многи Малисори имају предање о доласку из Босне, па је тако можда и Черин предак стигао некад из Босне у Шаљу, мада је питање како ништа од П189.2 лозе није остало код Албанаца, једино ако је било у питању релативно краће задржавање у Шаљи.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7176
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #133 послато: септембар 28, 2015, 09:19:54 поподне »
А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;)

Могуће, нешто слично се десило са једном граном Тадића у Барањи који су постали Дадићи, лако може бити да се и овде ради о пермутацији првог слoва.
« Последња измена: септембар 28, 2015, 09:30:34 поподне админ »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #134 послато: септембар 28, 2015, 09:24:14 поподне »
..., мада је питање како ништа од П189.2 лозе није остало код Албанаца, једино ако је било у питању релативно краће задржавање у Шаљи.

Могуће је, ако је то био појединац, ратник, бегунац... Једноставно се склонио тамо неко време, па продужио у Велику. Зато нема његовог трага код Албанаца. А ни иначе нема П189.2, што вероватно потврђује да "Чера" није био од Шаља. Стављам га под наводнике, јер је, очито, у питању неки надимак. ЦГ хајдуци су често имали надимке (некад чудне, некад намерно од турских или албанских имена), како турске власти не би знале о коме се ради и евентуално им се светили преко сродника.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #135 послато: септембар 28, 2015, 09:25:43 поподне »
Могуће, нешто слично се десило са једном граном Тадића у Барањи који су постали Дадићи, лако може бити да се и овде ради о пермутацији првог слoва.

И сличност презимена и идентификација са великим братством (и знаменитом, по убиству књаза тиранина).
« Последња измена: септембар 28, 2015, 09:30:47 поподне админ »
"Наша мука ваља за причешћа"

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #136 послато: септембар 28, 2015, 10:38:59 поподне »
Провукао сам наше N1a P189.2 хаплотипове (37 и 67 маркера) кроз калкулатор Невског, како бих видио каква су предвиђања око најскоријег заједничког претка ове врло занимљиве групе.

37 МАРКЕРА
Брой потомачких хапловрст: 8
Ознак: 37 (различитих 30)
Укупно врѣдностий: 296
Ознак по хапловрсти: 37
Брой колѣн са 50%=25.923
Колѣн=1    вѣров = 1.10449e-021%    збирна вѣров = 1.10449e-021%
Колѣн=2    вѣров = 2.10812e-015%    збирна вѣров = 2.10813e-015%
Колѣн=3    вѣров = 7.01567e-012%    збирна вѣров = 7.01777e-012%
Колѣн=4    вѣров = 1.72095e-009%    збирна вѣров = 1.72797e-009%
Колѣн=5    вѣров = 1.00826e-007%    збирна вѣров = 1.02554e-007%
Колѣн=6    вѣров = 2.38436e-006%    збирна вѣров = 2.48691e-006%
Колѣн=7    вѣров = 3.01293e-005%    збирна вѣров = 3.26162e-005%

67 МАРКЕРА
Брой потомачких хапловрст: 5
Ознак: 67 (различитих 58)
Укупно врѣдностий: 335
Ознак по хапловрсти: 67
Брой колѣн са 50%=23.7309
Колѣн=1    вѣров = 3.30426e-015%    збирна вѣров = 3.30426e-015%
Колѣн=2    вѣров = 1.14117e-010%    збирна вѣров = 1.1412e-010%
Колѣн=3    вѣров = 3.91946e-008%    збирна вѣров = 3.93087e-008%
Колѣн=4    вѣров = 2.03129e-006%    збирна вѣров = 2.0706e-006%
Колѣн=5    вѣров = 3.72722e-005%    збирна вѣров = 3.93428e-005%
Колѣн=6    вѣров = 0.00035417%    збирна вѣров = 0.000393513%
Колѣн=7    вѣров = 0.0021353%    збирна вѣров = 0.00252881%

Дакле, на основу прорачуна на 37 маркера, заједнички предак ове групе могао је живјети прије неких 778 година (прва половина XIII вијека).
На основу прорачуна на 67 маркера, заједнички предак ове групе могао је живјети нешто касније, прије неких 712 година (почетак XIV вијека).

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #137 послато: септембар 29, 2015, 12:03:17 пре подне »
Ових 778г. до заједничког претка би се могли довести у везу са упадима Татара 1242г. у наше јужне крајеве (од Дубровника преко Котора до Дриваста код Скадра), које хроничар Тома архиђакон у погл. 37 свога дела "Historia Salonitana" сликовито описује.

http://de.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhiđakon-Historia-Salonitana-Književni-krug-Split-2003#scribd
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #138 послато: септембар 29, 2015, 05:50:54 пре подне »
Врло је интересантно да господин Божидар Алексе Вукчевић у МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА (СРБИ СКЛАВОНИЈЕ И СКАДРА XV вијека И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА), помиње насеље СУЊА на 95. страни. На том локалитету је наводно живео ЧЕРА, одакле је због крвне освете морао да се склони у место ВЕЛИКА на Чакору. Одатле су његови потомци у време оних великих сеоба кренули ка западу и стигли до Баније, где су населили Папиће код данашње Суње (која подударност). Углавном, приликом свих сеоба, Срби су са собом увек носили и старе топониме. Е, сада, та сеоба је ваљда ишла преко Јајца и Кључа, а да ли су одатле прво кренули ка Далмацији, а оданде касније ка Змијању, да би се коначно скрасили на Банији, то не знам.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #139 послато: септембар 29, 2015, 07:54:49 пре подне »
Између осталог, у наведеном МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВАСКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА,пише: "Склавонија у овом попису заузима област која ће имати и других назива као Епир, Дибра, Дукађин, и сл. На западу је ишла од Љеша и ријеке Дрина, на сјеверу до планинског венца Веље Горе (данас Проклетије) изнад Светог Спаса, на истоку Црним Дрином до планинског венца Јабланице и Черменике и одатле на југ излазила код Драча. Зависно од мишљења записивача, могла је бити сврстана у област Албаније или Далмације док је Скадарска област више сматрана као Далмација или Зета. Назив Склавонија или Славонија односио се на исту територију коју су запоседали Sclavi, Срби. Како су они мигрирали током бурног 15. века тако се и овај назив селио са њима у венецијанској интерпретацији. Крајем 15. в. тачније око 1490. год. которски провидури ће област данашње Катунске нахије означавати као Склавонију али се тај назив није одржао. Преовладао је назив Црна Гора који је махом новодосељено становништво користило. Назив Либурнија за ту област се исто није одржао док је назив Горња Зета био углавном прихваћен у 14. и 15. веку.
ОБЛАСТ ИЛИ ДРЖАВА СКАДАР ЈЕ ЈАСНИЈЕ ДЕФИНИСАНА. ОБУХВАТАЛА ЈЕ НА ЗАПАДУ ОД ЈАДРАНСКОГ МОРА РЕКОМ БОЈАНОМ И ПРИБЛИЖНО ДАНАШЊОМ ДРЖАВНОМ ГРАНИЦОМ ПРЕКО ЈЕЗЕРА, СРЕДИНОМ ХОТА И ОБОДОМ ВЕЉЕ ГОРЕ (ПРОКЛЕТИЈА), ЗАТИМ НА СЕВЕРУ ЈУЖНИ ДЕО МАЛЕСИЈЕ И МАЊИ ЈУЖНИ ДЕО ПЕТРИСПАНА ДО РЕКЕ ДРИНА. НА ИСТОКУ СЕ ГРАНИЧИЛА ДРИНОМ ДО ЉЕША И ЈАДРАНСКОГ МОРА, ДАКЛЕ СКЛАВОНИЈОМ. ОКОЛИНА УЛЦИЊА ЈЕ НАВЕДЕНА КАО DISTRICT BALSIN А ДЕО ЗЕТСКЕ РАВНИЦЕ ЈЕ СМАТРАН ДА ПРИПАДА ВЕНЕЦИЈИ.
-У горњем изводу Романиа означава грчку тј. Византију.
ВЕНЕЦИЈАНСКИ ПОПИС ОБЛАСТИ СКАДРА 1416. И 1417. ГОДИНЕ. ИЗВОДИ.
ACTA ALBANIE VENETA
Saeculorum XIV et XV (XIV i XV veka). Josephi Valentini S. J. 2158/69"

Даље, на 95-ој страни: " Село СУЊА, припада Петриспану, тимар је старјешине.
Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac;;,,,:Djerddj, sin Dragoca: Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje."

Šteta je što zbog veličine teksta, ne može sve da se objavi, nego sam i ovo prekucavao.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #140 послато: септембар 29, 2015, 08:12:58 пре подне »
Између осталог, у наведеном МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВАСКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА,пише: "Склавонија у овом попису заузима област која ће имати и других назива као Епир, Дибра, Дукађин, и сл. На западу је ишла од Љеша и ријеке Дрина, на сјеверу до планинског венца Веље Горе (данас Проклетије) изнад Светог Спаса, на истоку Црним Дрином до планинског венца Јабланице и Черменике и одатле на југ излазила код Драча. Зависно од мишљења записивача, могла је бити сврстана у област Албаније или Далмације док је Скадарска област више сматрана као Далмација или Зета. Назив Склавонија или Славонија односио се на исту територију коју су запоседали Sclavi, Срби. Како су они мигрирали током бурног 15. века тако се и овај назив селио са њима у венецијанској интерпретацији. Крајем 15. в. тачније око 1490. год. которски провидури ће област данашње Катунске нахије означавати као Склавонију али се тај назив није одржао. Преовладао је назив Црна Гора који је махом новодосељено становништво користило. Назив Либурнија за ту област се исто није одржао док је назив Горња Зета био углавном прихваћен у 14. и 15. веку.
Зар није исправан назив Склавинија?
ОБЛАСТ ИЛИ ДРЖАВА СКАДАР ЈЕ ЈАСНИЈЕ ДЕФИНИСАНА. ОБУХВАТАЛА ЈЕ НА ЗАПАДУ ОД ЈАДРАНСКОГ МОРА РЕКОМ БОЈАНОМ И ПРИБЛИЖНО ДАНАШЊОМ ДРЖАВНОМ ГРАНИЦОМ ПРЕКО ЈЕЗЕРА, СРЕДИНОМ ХОТА И ОБОДОМ ВЕЉЕ ГОРЕ (ПРОКЛЕТИЈА), ЗАТИМ НА СЕВЕРУ ЈУЖНИ ДЕО МАЛЕСИЈЕ И МАЊИ ЈУЖНИ ДЕО ПЕТРИСПАНА ДО РЕКЕ ДРИНА.
Мислим да је у питању река Дрим а не Дрина.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #141 послато: септембар 29, 2015, 08:30:22 пре подне »
Свакако. Али, прекуцавао сам и поткрала се словна грешка. Знам за Дрим, али пише Дрина. Цео текст, због величине, не може да стане. Ако сте заинтересовани, доставите ми Вашу имејл адресу да Вам пошаљем цео текст. Има ту много чега интересантног. Но, мене је највише интересовало одакле су моји Ананићи стигли на Банију, а пошто ми је и ДНК указала да потичемо од Чере из околине Скадра, одабрао сам само ове краће изводе. Сад ме конкретно, занима ко је био Ананија, родоначелник Ананића. У ствари, молим све који нешто знају о Ананићима, а већ ми нису доставили, да се огласе или да ми се јаве. Био бих врло захвалан.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #142 послато: септембар 29, 2015, 10:25:51 пре подне »
Један о могућих кандидата за родоначелника Ананића би био Ананије, секретар и помоћник Патријарха Јована Кантула приликом дизања херцеговачког устанка 1597год. (честа је била појава, да су великодостојници пре монашког пострига имали породице). О њему су писали Иван Божић и Јован Томић.

Јован Томић, Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву 1592—1614..
Јован Томић, грађа за историју покрета на балкану против Турака крајем XVI и поч.XVII века, књига 1. стр 368.)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #143 послато: септембар 29, 2015, 05:49:38 поподне »
Ових 778г. до заједничког претка би се могли довести у везу са упадима Татара 1242г. у наше јужне крајеве...

Ја бих Татаре пре повезао са N1c.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #144 послато: септембар 29, 2015, 05:51:04 поподне »
Филогенетско стабло наше групе, за Тадића и Матића сам претпоставио да имају удвајање на DYS425 мада не могу да знам док се не тестирају на 67 белега

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #145 послато: септембар 29, 2015, 05:56:36 поподне »
Ја бих Татаре пре повезао са N1c.

Тадашњи хроничари су их звали Татарима, а савремена историографија вели да су били Монголи.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #146 послато: септембар 29, 2015, 06:12:49 поподне »
Тадашњи хроничари су их звали Татарима, а савремена историографија вели да су били Монголи.

А ни за Монголе не бих баш рекао да су N1a. Некако ми овај наш P189.2 пре иде као неки досељеник уз Словене или неку германску популацију у средњем веку (нпр. уз Котромана "Гота"?). Нешто слично N1с код балтичких народа, односно Рјурику и Варјазима код Руса.   
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #147 послато: септембар 29, 2015, 06:18:41 поподне »
Није спорно. Преци Черини су у Кадића Боан могли доћи из Пиве / Бањана (или ко зна одакле већ) пре 17. века. Питање је само да ли постоји веза између Чере и Кадића.
Област Бјелопавлића је у та времена била прилично прометна. Многа братства која не потичу од Бијелог Павла су ту живела, краће или дуже.
А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;) 
Ако је тестирани Шаљић близак Јокићу из Сивца, као што се сумња, онда је релативно далеко Тадићу из Пиве на филогенетском стаблу

Врло је интересантно да господин Божидар Алексе Вукчевић у МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА (СРБИ СКЛАВОНИЈЕ И СКАДРА XV вијека И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА), помиње насеље СУЊА на 95. страни. На том локалитету је наводно живео ЧЕРА, одакле је због крвне освете морао да се склони у место ВЕЛИКА на Чакору. Одатле су његови потомци у време оних великих сеоба кренули ка западу и стигли до Баније, где су населили Папиће код данашње Суње (која подударност). Углавном, приликом свих сеоба, Срби су са собом увек носили и старе топониме. Е, сада, та сеоба је ваљда ишла преко Јајца и Кључа, а да ли су одатле прво кренули ка Далмацији, а оданде касније ка Змијању, да би се коначно скрасили на Банији, то не знам.
Господине Ананићу, пре свега поздрављам што сте се придружили форуму

Не могу а да вас не питам где сте прочитали то да је Чера из предања дошао из места Суња?

Ја сам читао разна друга предања о Чери али то нисам још прочитао

Јако је погрешно је правити везе на основу истих топонима

Још једном подсећам и вас и све остале да нема ниједног јединог Албанца од Н1а П189.2 лозе

Ових 778г. до заједничког претка би се могли довести у везу са упадима Татара 1242г. у наше јужне крајеве (од Дубровника преко Котора до Дриваста код Скадра), које хроничар Тома архиђакон у погл. 37 свога дела "Historia Salonitana" сликовито описује.

http://de.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhiđakon-Historia-Salonitana-Književni-krug-Split-2003#scribd
Нема ниједног Татарина ни иједног човека из Русије или Монголије који има Н1а П189.2 лозу

ДНК дечака са лозом предачком Н1а П189.2 нађена је у садашњој Мађарској и стара је скоро 3000 година

Према томе сигурно се ради о остатку староевропског становништва (додуше жестоко ботлнекованом)
Мислим да је у питању река Дрим а не Дрина.
На албанском се Дрим зове Дрин (Дрини и зи - Црни Дрим , Дрини и Бард - Бели Дрим итд)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #148 послато: септембар 29, 2015, 06:23:19 поподне »
А ни за Монголе не бих баш рекао да су N1a. Некако ми овај наш P189.2 пре иде као неки досељеник уз Словене или неку германску популацију у средњем веку (нпр. уз Котромана "Гота"?). Нешто слично N1с код балтичких народа, односно Рјурику и Варјазима код Руса.

N1a има међу Хан-Кинезима, а сада са којом скупином је наша P189.2 стварно дошла, је још дискутабилно. Навео сам Томе Архиђакона наводе, јер се 1242год. од татарско/монголског пустошења Зете фрапантно поклапа са 778г. до првог заједничког претка наше P189.2.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #149 послато: септембар 29, 2015, 06:56:03 поподне »
Врло је интересантно да господин Божидар Алексе Вукчевић у МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА (СРБИ СКЛАВОНИЈЕ И СКАДРА XV вијека И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА), помиње насеље СУЊА на 95. страни. На том локалитету је наводно живео ЧЕРА, одакле је због крвне освете морао да се склони у место ВЕЛИКА на Чакору.

Село Суња припадало је поседу Петра Спана (Шпана, Шпања), а његов посед (Петришпан) се у првој половини 15. века простирао облашћу Горњи Пилот у Подримљу, што је у непосредном суседству Плавске жупе, односно Горњег Полимља где се налази и Велика. А Спановом поседу припадало је и село Шаља.

Додуше, ни ја нигде нисам чуо за ово предање о Чери у Суњи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #150 послато: септембар 29, 2015, 07:46:21 поподне »
Говорио сам да је по документу господина Вукчевића на локалитету околине Скадра живео и Чера. Нисам директно рекао да је Чера из Суње код Скадра. Скадар ни онда није био само албански и зато их ни нема  са N1a P189.2 у Српском ДНК пројекту. Више од стотину година је био престоница тадашње српске државе. А ту Суњу сам повезао са општином на Банији (село Папићи), где су доселили моји преци. Познато је да су приликом сеоба Срби увек са собом носили своје светиње и имена старих насеља. Дошли су вероватно са неким другим и већим племеном, можда са Штрбцима и тада нису ни имали презиме. Добили су га тек по досељењу на Банију по неком Ананији. То име Ананија је било више духовно него световно. Тако се, колико ми је познато, први Ананије појављује у манастиру Папраћа 1638. године, а спомиње се још на више места. Падом Пећке патријаршије, улогу црквених великодостојника у нашим крајевима преузимају Грци фананариоти. Тако је за митрополита Захумско-херцеговачког постављен Ананије (1772-1802) и сахрањен је у порти старе цркве у Мостару. Познато ми је да су пре монашког пострига могли бити и жењени, па и децу да су имали. Као каплар се први пут спомиње Максим Ананић 1754. године, а 1690. у манастиру Дивош у Срему Остоја Ананић из Костајнице. Пазите, 1690-та, година великих сеоба. Очито је да носимо презиме по неком црквеном великодостојнику. Могуће је и то да је његово име узео за презиме неки од његове браће, пошто је био познатији од њега. Заиста не знам. Све ми се чини да су митрополит Ананије и Максим Ананић били у неком сродству, јер су ту близу и по годинама када су живели.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #151 послато: септембар 29, 2015, 09:53:26 поподне »
Osim delimicno istog porekla (N1a P189.2) Pivljani i Velicani dele i tragicnu sudbinu u drugom svetskom ratu. Vec neko vreme na stratiste u Dolima i Veliki dolaze Velicani I pivljani kako bi se  poklonili senima 1260 stradalih u masakru. Procitajte tekst na linku:

 http://www.vijesti.me/vijesti/obiljezene-72-godine-od-stradanja-pivskog-naroda-za-vrijeme-drugog-svjetskog-rata-837159
http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2015-07-29&clanak=503120&naslov=Stradali%20zbog%20vjere%20i%20srpstva  na ovom linku je tekst o  obelezavanje zlocina u Velikoj .

Jeste da malo bezim od teme ali ima tu neke simbolike...

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #152 послато: септембар 29, 2015, 10:08:27 поподне »
Говорио сам да је по документу господина Вукчевића на локалитету околине Скадра живео и Чера. Нисам директно рекао да је Чера из Суње код Скадра. Скадар ни онда није био само албански и зато их ни нема  са N1a P189.2 у Српском ДНК пројекту. Више од стотину година је био престоница тадашње српске државе. А ту Суњу сам повезао са општином на Банији (село Папићи), где су доселили моји преци. Познато је да су приликом сеоба Срби увек са собом носили своје светиње и имена старих насеља. Дошли су вероватно са неким другим и већим племеном, можда са Штрбцима и тада нису ни имали презиме. Добили су га тек по досељењу на Банију по неком Ананији. То име Ананија је било више духовно него световно. Тако се, колико ми је познато, први Ананије појављује у манастиру Папраћа 1638. године, а спомиње се још на више места. Падом Пећке патријаршије, улогу црквених великодостојника у нашим крајевима преузимају Грци фананариоти. Тако је за митрополита Захумско-херцеговачког постављен Ананије (1772-1802) и сахрањен је у порти старе цркве у Мостару. Познато ми је да су пре монашког пострига могли бити и жењени, па и децу да су имали. Као каплар се први пут спомиње Максим Ананић 1754. године, а 1690. у манастиру Дивош у Срему Остоја Ананић из Костајнице. Пазите, 1690-та, година великих сеоба. Очито је да носимо презиме по неком црквеном великодостојнику. Могуће је и то да је његово име узео за презиме неки од његове браће, пошто је био познатији од њега. Заиста не знам. Све ми се чини да су митрополит Ананије и Максим Ананић били у неком сродству, јер су ту близу и по годинама када су живели.
Суња је као мјесто постојала и прије интезивнијег насељавања Срба по Банији (XVII-XVIII вијек), тако да је скоро сигурно да јој Срби нису дали име. Треба узети у обзир да постоји и ријека Суња и да мјесто врло вјероватно носи име управо по овој ријеци.
Исто тако, током XVIII вијека Суња је искључиво католичко мјесто (ако погледамо попис парохија и свештенства Банске крајине из 1772. године видјећемо да тада није постојала ни једна православна кућа у Суњи).

Што се тиче самог имена Ананије/Ананија/Аненије, ово име је било пристуно код банијских Срба од XVIII-XX вијека. Носили су га како људи повезани са вјером, тако и официри, као и обичан народ.
Тако имамо неколико примјера из XIX и XX вијека гдје су Банијци из глинске општине носили име Аненије (Демић, Демоња, Јањатовић, Јекић, Ливун, Лончаревић, Новаковић, Тодоровић, Чубрић), као и примјер Србина из петрињског краја који је носио име Ананије (Јајчанин).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #153 послато: септембар 29, 2015, 10:24:07 поподне »
Исто тако, током XVIII вијека Суња је искључиво католичко мјесто....

„Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac; Djerdj, sin Dragoca; Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje."

И ова имена из Скадарског земљишника 1416, за село Суња у Петришпану звуче католички (осим Вука, нема словенске ономастике, што није тако типично за српске православне крајеве почетком 15. века), а има и неколико типично арбанашких имена. Суња / Суњаш му овде дође као неко братствено име. Дакле, имамо и село Суња и патрониме Суњаш и Суња.
А да ли ова Суња у Пилоту и она у Банији имају какве везе, тешко је сада закључити.
Зна ли неко шта уопште значи тај топоним (или патроним) Суња?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #154 послато: септембар 29, 2015, 11:00:19 поподне »
„Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac; Djerdj, sin Dragoca; Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje."

И ова имена из Скадарског земљишника 1416, за село Суња у Петришпану звуче католички (осим Вука, нема словенске ономастике, што није тако типично за српске православне крајеве почетком 15. века), а има и неколико типично арбанашких имена. Суња / Суњаш му овде дође као неко братствено име. Дакле, имамо и село Суња и патрониме Суњаш и Суња.
А да ли ова Суња у Пилоту и она у Банији имају какве везе, тешко је сада закључити.
Зна ли неко шта уопште значи тај топоним (или патроним) Суња?

Јесу ли ово Вукчевићеви преводи? Вртим већ дуго Ш. Љубића оригинал Скадарског земљишника 1416 и немогу да нађем то место.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #155 послато: септембар 29, 2015, 11:17:20 поподне »
Јесу ли ово Вукчевићеви преводи? Вртим већ дуго Ш. Љубића оригинал Скадарског земљишника 1416 и немогу да нађем то место.

Вукчевић  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #156 послато: септембар 29, 2015, 11:25:22 поподне »
Ја сам видео презиме Summa, Somma, али нигде интерпретације као .Sunjasa, Sunjin; Sunjin ; sin Sunje. ???
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #157 послато: септембар 29, 2015, 11:34:56 поподне »
Ја сам видео презиме Summa, Somma, али нигде интерпретације као .Sunjasa, Sunjin; Sunjin ; sin Sunje. ???

Извини, Сол, мој превид, није Земљишник из 1416, него турски дефтер из 1485.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #158 послато: септембар 29, 2015, 11:37:23 поподне »
А стварно га нема у Земљишнику из 1416, можда тада овај крај није био у оквиру Скадарске области под млетачком контролом. Или село под тим називом није ни постојало. Мада, ни Љубићеви изводи не обухватају цео Земљишник.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #159 послато: септембар 29, 2015, 11:54:41 поподне »
А стварно га нема у Земљишнику из 1416, можда тада овај крај није био у оквиру Скадарске области под млетачком контролом. Или село под тим називом није ни постојало. Мада, ни Љубићеви изводи не обухватају цео Земљишник.

Немогу да нађем ни код Пулахе стр.145 Nahija e Petrishpanit
http://de.scribd.com/doc/200661435/Selami-Pulaha-Defteri-i-regjistrimit-te-Sanxhakut-te-Shkodres-i-vitit-1485#scribd
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #160 послато: септембар 30, 2015, 12:18:33 пре подне »
Немогу да нађем ни код Пулахе стр.145 Nahija e Petrishpanit

Стварно енигма  :o
Ни ја не могу нигде да нађем тај извод, осим код Вукчевића.
Село се наводи у више извора, али нигде поименично, осим код њега.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #161 послато: септембар 30, 2015, 12:29:27 пре подне »
Право кажеш! :o
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #162 послато: септембар 30, 2015, 09:51:47 пре подне »
Хајде да покушамо да око мог презимена Ананић, пођемо неким редом.
У 13. и 14. веку, у многим нашим крајевима није још било устаљено презиме као други члан именске формуле. У неким презименима нити се чује а нити означава у писму интервокалско Ј: Илић (према Илијић), АНАНИЋ (према Ананијевић)... И још нешто: наши АНТРОПОНИМИ из тих далеких времена, бележени су искључиво туђом графијом, с погрешкама које нису у духу гласовних вредности нашега језика.
Западна Европа је ширила талас идентификације презименом као сталним и наследним чланом двочлане именске синтагме.
У Аустрији,  (а тиме и у Хрватској) се презимена почињу уводити од Тридентског концила (1545 - 1563. године - када су се као обавезне почеле водити матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, док се у Србији наредбом кнеза Александра Карађорђевића презимена уводе тек од 1842. године, а у Турској тек од 20. века. Та презимена су обично давана по неком блиском сроднику.
Државне матичне књиге прва је увела Енглеска 1538. године, а годину дана касније такву праксу почиње спроводити и Француска.
У 18. и 19. и понегде у 20. веку црквене матичне књиге служиле су као државна евиденција, нпр. у Аустрији од 1751. до 1939. године, а у Немачкој до 1876. године. У неким државама и данас влда таква пракса - Црква има улогу државних матичних уреда.
Индикативно је да су имена мојих прадавних предака библијска (на шта сви ономастичари указују), од првосвештеника и првог сликара Ананије, и многа су религиозног карктера: Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Ананија...
Елем, Црногорци своје корене прате по презименима и већ унапред знају ко одакле потиче, ко је са ким у сродству, јер су имали јаку традицију. Зашто ово све пишем? Да покажем да ми је врло тешко да зароним у своје порекло, јер је презиме Ананић уведено и настало тек на Банији, тамо негде крајем 17. века.
За овај пут толико. Следи наставак.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #163 послато: септембар 30, 2015, 10:27:56 пре подне »
По Библији је познато да је Хеман имао 14 синова, међу њима и једног ХАНАН (хебрејски: милостив, а негде, видовњак), а грчки АНАН, а једног од њих 14  ХАНАНИЈА (хебрејски: смилуј ми се, а по другима, изданак) а грчки АНАНИЈА. Значи, кад се на корен речи  дода наставак за српско презиме -ић, добијају се презимена АНАН(ић) и АНАНИЈЕ(вић). Многа јеврејска (семитска) имена, која су изведена из Библије, су претворена на српски начин, нпр. Јоханан, па грчки Јоанис, па српски Јован, Данијел - Данило, Мосе - Мојсије, Атанас - Атанасије, Петар - Петроније... Ханан је по једнима данас, Палестина, а по другима Израел, а у тим крајевима се и Христ родио и појавио.
Иначе, постојао је и код Македонаца митрополит Ананије, као и код Срба грчки митрополит захумско-херцеговачки Ананије о којем смо већ писали. По књизи Манојла Грбића "Карловачко владичанство", баш тај митрополит Ананије је запопио и свештеника Јована Дмитровића, пароха у Садиловцу код Плашког, и Никодима Милеуснића, пароха у Купирову (код Срба). А то није баш тако далеко од Ананићевих матичних Папића. Значи да се туда службено врзмао, можда свраћао и до поменутог рођака??? Максима Ананића, каплара из 1754. године. И због тога га доводим у везу с родоначелником Ананића. Сасвим могуће да су били у сродству, можда и браћа, па црква одређивала место службовања Ананији, а војска АУ монархије за време граничара, место службовања Максиму.

Следи наствак.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #164 послато: септембар 30, 2015, 12:55:29 поподне »
У вези са именом СУЊАШ које се овде помиње, то је вероватно старо име. Мора да однекуд вуче порекло. Можда још из паганских времена. Помало асоцира на Сунце. У женским именима постоји нпр. Сунчица. Код Црногораца на наствак -аш има доста сличних имена као Драгаш, Мираш, Јоваш, Мојаш...

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #165 послато: септембар 30, 2015, 02:38:24 поподне »
О Чери и Шаљанима је већ доста писано и дискутовано. О њему су, рецимо, писали Андрија Јовићевић, Радосав-Јагош Вешовић, Богдан Лалевић, Иван Протић, проф. др Мирко Барјактаровић, Миодраг и Предраг Брковић, Растко А. Шаљић, Милош Гојковић, па и др Јован Ердељановић и немам намеру да понављам оно што је већ речено. Издвојићу можда, најбитније.
Крајем 17. или почетком 18. века, у Велику се доселио неки Чера, из Шаље, из места Черем у северној Албанији, због страха од крвне освете. По делу надимка "Шаља", његови потомци се називају "Шаљани". Ту је изродио седам синова, од којих су му четири умрли без порода, а од остала три сина - Крта, Јоке и Ивана воде порекло сви Шаљани, који броје десет братстава са 153 куће. Ту припадају Јокићи, Гојковићи, Симоновићи, Бошковићи, Голубовићи, Кнежевићи, Радуловићи, Микићи, Брковићи и Касумовићи.
Изнета предања разликују се у вези са пореклом тога родоначелника и његовим именом. Најзаступљенија су мишљења да се предак величких Шаљана звао Чера по месту Черем из Шаље, те да да је он по вероисповести био католик, а да је по доласку у Велику прешао у православље. Међутим, врло уверљиво делује и предање по коме Чера потиче из Бована у Бјелопавлићима од братства Кадића и да му је право име било Ђуро.
Предање да Чера потиче "из црногорских фамилија" и да је српског порекла, ближе је истини од предања да је "Чера био католик и по доласку у Велику прешао у православље". Обзиром да је Чера био пореклом из племена Шаље, које је за време Скендербегово (Ђорђе Кастриотић 1403 - 1468) " а и много касније" било српско племе, онда је ближе истини да је Чера у време његовог пребега у Велику био Србин. Шаљани су примили католичку веру у првој половини 18. века, а Чера је дошао у Велику нешто раније. Он није могао прећи из католичке у православну веру, а да не буде претходно крштен у православној цркви, где би добио и српско име. Осим тога, врло је сумњиво како је Чера као дотадашњи становник Албаније, кад је доселио у Велику одлично говорио српски језик и познавао српске обичаје. Сва Черина деца и њихови потомци имали су српска имена. Да је он био католик, из поштовања према својим прецима, макар једном од својих седам синова би дао католичко име неког од својих предака.
Чера значи "црни", пошто им је тен увек био црн јер су били ковачи.
Горанци су некада били Срби и православци, као и Шаље и Хоти. Говоре торлачким наречјем. У речнику Горанаца  постоји реч ЧЕРА, че(х)ра - изглед лица. А пошто је Чера био ковач, а тиме увек чађав и гарав, црн, отуда му и име.  А постоје и тврдње да је реч Чера старословенског порекла (черн - црн).
Черине потомке називали су Шаљићи све док нису уведена презимена по братствима.

Следи наставак о боравку Срба у Скадру.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #166 послато: септембар 30, 2015, 04:09:34 поподне »
У Црној Гори Црногорци се нијесу бавили ковачким занатом јер се сматрало недостојним да се један ратник тиме бави. Ковањем су се углавном бавили Цигани. Тачно се знало ко се тиме бави. У вријеме изградње модерне црногорске државе краљ Никола је имао много проблема у развоју занатства јер људи нијесу тиме хтјели да се баве и презирали су оне који су се тиме бавили.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #167 послато: септембар 30, 2015, 04:59:07 поподне »
Ранко,послао сам одговор ФОРУМУ на твоју констатцију. Само Ви и даље градите своју модерну државу. Али, овога пута да буде стабилнија но у време краља Николе. Он се бар залагао за неко Српство. А ви данас? За шта сте? Куд плови ваш брод?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #168 послато: септембар 30, 2015, 05:38:41 поподне »
У Црној Гори Црногорци се нијесу бавили ковачким занатом јер се сматрало недостојним да се један ратник тиме бави. Ковањем су се углавном бавили Цигани. Тачно се знало ко се тиме бави. У вријеме изградње модерне црногорске државе краљ Никола је имао много проблема у развоју занатства јер људи нијесу тиме хтјели да се баве и презирали су оне који су се тиме бавили.

Ранко, ковачки занат можда баш није јуначки, али је свакако био врло важан у времена кад су ратници зависили од оружја које им сачине или поправе ковачи.
Мислим да је прича о занатима мало претерана генерализација, каквих има много у ЦГ.
Погледајте у ЦГ презименима колико има Ковача и Ковачевића:
http://www.montenegro.org.au/K.html
Тешко да су све то Габељи. Једноставно, овај занат је у нека времена био неопходан, и неки људи су га се прихватали. Што не значи да нису у рату били и добри ратници, а у миру честити домаћини.
Погледајте само велико и часно братство граховских Ковачевића...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #169 послато: септембар 30, 2015, 07:02:10 поподне »
Ранко,послао сам одговор ФОРУМУ на твоју констатцију. Само Ви и даље градите своју модерну државу. Али, овога пута да буде стабилнија но у време краља Николе. Он се бар залагао за неко Српство. А ви данас? За шта сте? Куд плови ваш брод?

Војиславе ми овдје не расправљамо о државној политици Црне Горе већ о поријеклу појединих братстава. Снаћи ће се ЦГ. Да ли се неко и ко бавио ковачким занатом у Црног Гори лијепо је описао Андрија Јовићевић у књизи Ријечка нахија. Тиме су се углавном бавили Цигани и извањци. У ЦГ заиста има 2-3 братства Ковачевића (из Бјелопавлћа, Грахова и Пљеваља) а црногорских презимена има преко 14000.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #170 послато: октобар 02, 2015, 11:47:42 пре подне »
У освит средњег века, Словени су стигли у околину града. Византијски цар Константин Поргирогенит је у делу "О управљању царством" описао како је Ираклије Србима дао град Скадар са околином током 7. века Они су ту основали државу Дукљу. Скадар је читав век био престоница жупана пре Немање престоница дукљанске државе је постао за време владавине Светог Јована  Владимира у другој половини 10-ог века), а и после под Балшићима (од 1355) и Мрњавчевићима. Турци освајају град 1393, да би 1396. град преузела Млетачка Република, које је из града избацила локална побуна 1403. Краљ Милутин је заузео Драч највероватније 1296. па је у својој краљевској титули почео да наводи и Албанију. У периоду владавине српског краља а затим цара Стефана Душана (1331 - 1355) читава Албанија осим Драча била је саставни део српске државе. После смрти Душана Силног , област око Скадра се нашла под контролом властелина Жарка, а касније део области Балшића.

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #171 послато: октобар 02, 2015, 12:23:42 поподне »
У освит средњег века, Словени су стигли у околину града. Византијски цар Константин Поргирогенит је у делу "О управљању царством" описао како је Ираклије Србима дао град Скадар са околином током 7. века Они су ту основали државу Дукљу. Скадар је читав век био престоница жупана пре Немање престоница дукљанске државе је постао за време владавине Светог Јована  Владимира у другој половини 10-ог века), а и после под Балшићима (од 1355) и Мрњавчевићима. Турци освајају град 1393, да би 1396. град преузела Млетачка Република, које је из града избацила локална побуна 1403. Краљ Милутин је заузео Драч највероватније 1296. па је у својој краљевској титули почео да наводи и Албанију. У периоду владавине српског краља а затим цара Стефана Душана (1331 - 1355) читава Албанија осим Драча била је саставни део српске државе. После смрти Душана Силног , област око Скадра се нашла под контролом властелина Жарка, а касније део области Балшића.

Spis Konstantina Porfirogenita je poznat baš po tome što, suprotno vašoj poruci, ne navodi Srbe u Duklji. Isti je slučaj sa još nekoliko kasnijih vizantijskih hroničara koji su pisali o Duklji u 11. veku iz ličnog dodira sa Dukljanima.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #172 послато: октобар 02, 2015, 01:01:39 поподне »
I-P109 - > Ди си Кристијане Дамјановићу провидан си. Знамо ко си  :)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #173 послато: октобар 02, 2015, 01:05:24 поподне »
На ове податке сам наишао док сам писао књигу о Ананићима ("Хронографија о мојим прецима - Ананићи"). Нисам историчар, но језичар. Могуће. Треба да се укључе људи од струке-историчари. Али, што би историчарима и приличило, да буду искрени и тачни, са документованим подацима. Не само да нападају. Нормално, прихватићу све што је валидно. Нема љутње. Нико не зна све. Зато овде и постојимо, да разјаснимо многе ствари које је већ одавно покрила прашина. Све у корист нашег народа.

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #174 послато: октобар 02, 2015, 01:15:54 поподне »
I-P109 - > Ди си Кристијане Дамјановићу провидан си. Знамо ко си  :)

Osim što vam je neumesna opaska, budite uvereni da nisam Kristijan Damjanović.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #175 послато: октобар 05, 2015, 12:10:13 поподне »
Spis Konstantina Porfirogenita je poznat baš po tome što, suprotno vašoj poruci, ne navodi Srbe u Duklji. Isti je slučaj sa još nekoliko kasnijih vizantijskih hroničara koji su pisali o Duklji u 11. veku iz ličnog dodira sa Dukljanima.

Дукљани нису племе које је под тим називом дошло у тадашњу византијску област
Превалитану, као што данас тврди део црногорске историјске „науке“. Дукљани су скуп племена, који су збирни назив добили по старом античком граду Диоклији (словенска верзија: Дукља), а овај име дугује античком илирском племену Доклеата. Дакле, назив Дукља је далеко старији од времена досељења словенских племена у ову област. Дукљани су назив добили по географској одредници, баш као и нека друга словенска племена: Стримонци, Тимочани, Неретљани..., и то није њихово изворно (словенско) племенско име.
Оно што стоји као чињеница је да прводосељени Словени у Превалитану нису били из племена Срба. У 6. столећу, по мени из правца истока и југоистока, у Превалитану се досељавају групе више словенских племена од оног источног таласа: Војнићи (у грчкој верзији: Вајунити), Будини, Драговићи (Драгувити), Брсјаци (Берзити), хипотетички и Кривићи, а можда овој групи припадају и Лужани, мада би они могли бити и српског племена, назив дугујући шумама (луговима) у које су се населили.
Крајем 6. столећа, они овладавају већим делом Превалитане, привремено уништавају византијску власт у овој области и њене утврђене градове. Срби се насељавају нешто северније, у област јужне Даламције и данашње Херцеговине, као и на саставу Лима и Таре. Постепено ширећи своју територију, у сталном сукобу са византијским покушајима да поврате ове области, Срби се спуштају јужније и под своју контролу укључују области раније досељених словенских племена. До времена Војисављевића, ова два блиска словенска елемента ће се измешати, а Срби као јача и војно и политички организованија снага наметнуће своје племенско име свим дукљанским Словенима. У време Немањића, посрбљавање Дукље биће окончано. Већ од тог времена (од 13. столећа надаље), може се рећи да је етничко уједначавање дукљанских Словена као балканских Срба бити довршено. Овај процес одиграће се мирно (што је и логично, имајући у виду етничку и језичку блискост Срба и дукљанских Словена), иако данашњи дукљански „научници“ упорно заступају став да је Стефан Немања крајем 12. столећа силом заузео Дукљу / Зету. Насиља је било, али не према словенском становништву Дукље (за које је рашка војска представљала ослободиоце од несловенске власти), већ приликом преотимања тамошњих утврђења која је држала византијска војска.
Мој резон је да су први дукљански Словени били носиоци ХГ R1a (Z-280, a можда у мањем броју и М-458) и I2a1b1b din.north, а нису искључене ни N1a (P 189.2) J2b (M 205), док су Срби били носиоци ХГ I2a1b1b din.south. И данашње присуство ХГ R1a и I2a1b1b din.north у Црној Гори сигурно делом представља потомство пресрпских словенских племена насељених половином 6. столећа.
А што се тиче питања српства Црногораца (не у генетичком, већ у националном смислу), почев од тог времена Немањића па до данас, ових дана ћу отворити нову тему на којој можемо износити чињенице и мишљења. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #176 послато: октобар 05, 2015, 12:37:28 поподне »
Захваљујем, Nebo, на исцрпном одговору. Много тога сам већ знао, али, човек учи док је жив. Наравно, кад има од кога да сазна нешто новога.
Битно ми је да сте коначно добили документ господина Вукчевића о насељу Суња код Скадра, који нисте успели да пронађете (био је на интернету). Битно ми је због тога, да људи не би помислили да измишљам или не дај Боже, да нисам говорио истину. Веома сам заинтересован за нова сазнања о мојој хапло групи и откуда она на тим просторима у оно време (15. век). Иначе, у генетику се разумем доста "танко".

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #177 послато: октобар 05, 2015, 01:01:20 поподне »
Дукљани нису племе које је под тим називом дошло у тадашњу византијску област
Превалитану, као што данас тврди део црногорске историјске „науке“. Дукљани су скуп племена, који су збирни назив добили по старом античком граду Диоклији (словенска верзија: Дукља), а овај име дугује античком илирском племену Доклеата. Дакле, назив Дукља је далеко старији од времена досељења словенских племена у ову област. Дукљани су назив добили по географској одредници, баш као и нека друга словенска племена: Стримонци, Тимочани, Неретљани..., и то није њихово изворно (словенско) племенско име.
Оно што стоји као чињеница је да прводосељени Словени у Превалитану нису били из племена Срба. У 6. столећу, по мени из правца истока и југоистока, у Превалитану се досељавају групе више словенских племена од оног источног таласа: Војнићи (у грчкој верзији: Вајунити), Будини, Драговићи (Драгувити), Брсјаци (Берзити), хипотетички и Кривићи, а можда овој групи припадају и Лужани, мада би они могли бити и српског племена, назив дугујући шумама (луговима) у које су се населили.
Крајем 6. столећа, они овладавају већим делом Превалитане, привремено уништавају византијску власт у овој области и њене утврђене градове. Срби се насељавају нешто северније, у област јужне Даламције и данашње Херцеговине, као и на саставу Лима и Таре. Постепено ширећи своју територију, у сталном сукобу са византијским покушајима да поврате ове области, Срби се спуштају јужније и под своју контролу укључују области раније досељених словенских племена. До времена Војисављевића, ова два блиска словенска елемента ће се измешати, а Срби као јача и војно и политички организованија снага наметнуће своје племенско име свим дукљанским Словенима. У време Немањића, посрбљавање Дукље биће окончано. Већ од тог времена (од 13. столећа надаље), може се рећи да је етничко уједначавање дукљанских Словена као балканских Срба бити довршено. Овај процес одиграће се мирно (што је и логично, имајући у виду етничку и језичку блискост Срба и дукљанских Словена), иако данашњи дукљански „научници“ упорно заступају став да је Стефан Немања крајем 12. столећа силом заузео Дукљу / Зету. Насиља је било, али не према словенском становништву Дукље (за које је рашка војска представљала ослободиоце од несловенске власти), већ приликом преотимања тамошњих утврђења која је држала византијска војска.
Мој резон је да су први дукљански Словени били носиоци ХГ R1a (Z-280, a можда у мањем броју и М-458) и I2a1b1b din.north, а нису искључене ни N1a (P 189.2) J2b (M 205), док су Срби били носиоци ХГ I2a1b1b din.south. И данашње присуство ХГ R1a и I2a1b1b din.north у Црној Гори сигурно делом представља потомство пресрпских словенских племена насељених половином 6. столећа.
А што се тиче питања српства Црногораца (не у генетичком, већ у националном смислу), почев од тог времена Немањића па до данас, ових дана ћу отворити нову тему на којој можемо износити чињенице и мишљења.

Slažem se da treba demistifikovati činjenice o posrbljavanju Duklje i Crne Gore koje svoj poseban zamah dobilo u 19. i 20. veku. Nemojte zaboraviti ni dokumentovano prisustvo Hrvata u Duklji, kao i vekovima kasnije u Crnoj Gori. Ne verujem da ću imati vremena za tu temu, znajući kakve će burne reakcije izazvati, ali samo podsećam za one koji će želeti da učestvuju u njoj.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #178 послато: октобар 05, 2015, 01:03:03 поподне »
Замолио бих уредништво да се престане са допуштањем оваквих глупостима.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #179 послато: октобар 05, 2015, 01:07:30 поподне »
Замолио бих уредништво да се престане са допуштањем оваквих глупости.
Пошто нема опције за измену.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #180 послато: октобар 05, 2015, 01:14:59 поподне »
Slažem se da treba demistifikovati činjenice o posrbljavanju Duklje i Crne Gore koje svoj poseban zamah dobilo u 19. i 20. veku. Nemojte zaboraviti ni dokumentovano prisustvo Hrvata u Duklji, kao i vekovima kasnije u Crnoj Gori. Ne verujem da ću imati vremena za tu temu, znajući kakve će burne reakcije izazvati, ali samo podsećam za one koji će želeti da učestvuju u njoj.

Навешћу ти много цитата који показују како су се Црногорци осећали и казивали далеко пре 19. и 20. века, кад покренем ту тему.
Ја не знам ни за једно "присуство Хрвата" у ЦГ, лише Љетописа попа Дукљанина (и то осмо измењено и допуњено ватиканско издање). Ако знаш где се још спомињу Хрвати у ЦГ, напиши.
Али, батали оне приче о хрват-башама у Цариграду и документима са Елиса, јер су те теме већ изанђале и не доказују ништа у етничком или народносном смислу...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #181 послато: октобар 05, 2015, 01:16:38 поподне »
Навешћу ти много цитата који показују како су се Црногорци осећали и казивали далеко пре 19. и 20. века, кад покренем ту тему.

Не морам ја да покренем тему, може ко год жели  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #182 послато: октобар 05, 2015, 01:19:21 поподне »
Навешћу ти много цитата који показују како су се Црногорци осећали и казивали далеко пре 19. и 20. века, кад покренем ту тему.
Ја не знам ни за једно "присуство Хрвата" у ЦГ, лише Љетописа попа Дукљанина (и то осмо измењено и допуњено ватиканско издање). Ако знаш где се још спомињу Хрвати у ЦГ, напиши.
Али, батали оне приче о хрват-башама у Цариграду и документима са Елиса, јер су те теме већ изанђале и не доказују ништа у етничком или народносном смислу...

Ima jako mnogo pominjanja sve do 19. pa i 20. veka i lako je naći ko je zaista zainteresovan. Ako budem imao vremena, pokušaću da postavim, ali videći kakva su generalna shvatanja na forumu, već mi je jasno kuda će to odvesti i nemam želju za besmislenim svađama.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #183 послато: октобар 05, 2015, 01:20:10 поподне »
Не морам ја да покренем тему, може ко год жели  :)
Не мора нико да покрене такву тему, јер ово није место за лечење личних фрустрација појединаца којима порекло не да мира.
Има довољно таквих форума. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #184 послато: октобар 05, 2015, 01:27:03 поподне »
Не мора нико да покрене такву тему, јер ово није место за лечење личних фрустрација појединаца којима порекло не да мира.
Има довољно таквих форума. :)

Неее, није тема за свађу. Имам неки материјал, тема је отприлике - како су се изјашњавали Црногорци кроз историју.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #185 послато: октобар 05, 2015, 01:28:37 поподне »
Добро, то је свакако дубља тема. Подржавам ако се не допусти постављање усташког пропагандног смећа.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #186 послато: октобар 05, 2015, 01:30:33 поподне »
Slažem se da treba demistifikovati činjenice o posrbljavanju Duklje i Crne Gore koje svoj poseban zamah dobilo u 19. i 20. veku. Nemojte zaboraviti ni dokumentovano prisustvo Hrvata u Duklji, kao i vekovima kasnije u Crnoj Gori. Ne verujem da ću imati vremena za tu temu, znajući kakve će burne reakcije izazvati, ali samo podsećam za one koji će želeti da učestvuju u njoj.
Добро бре Кристијане Дамјановићу кад ћеш да престанеш да се глупираш? И пошто већ знаш да читаш могао би да се потрудиш и да пишеш ћириличним писмом. Али да то не схватиш као притисак на тебе у смислу посрбљавања већ као правило које би требао да поштујеш пошто се већ понашаш непристојно.

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #187 послато: октобар 05, 2015, 01:31:21 поподне »
Добро, то је свакако дубља тема. Подржавам ако се не допусти постављање усташког пропагандног смећа.

Logical fallacy. Tema je unapred beznadežna sa takvim pristupom.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #188 послато: октобар 05, 2015, 01:32:17 поподне »
Ima jako mnogo pominjanja sve do 19. pa i 20. veka i lako je naći ko je zaista zainteresovan. Ako budem imao vremena, pokušaću da postavim, ali videći kakva su generalna shvatanja na forumu, već mi je jasno kuda će to odvesti i nemam želju za besmislenim svađama.

Знаш како, нико тебе не тера да будеш Србин (а и хаплогрупа ти даје за право), али не мораш нама осталима да доказујеш да то ниси, а нарочито да Срби нису и многи други, већ да су у заблуди. Ја сам по оцу Црногорац (Брђанин) и моји су се вазда осећали Србима. Немам никакве дилеме о томе. Тако да приче о Црвеним Хрватима, насилном посрбљавању од стране Петровића, Карађорђевића, итд, итсл, на мене немају никаквог ефекта. Поготово што сам за ових својих 45 година прочитао толико материјала о томе, да разни бечко-берлински, ватикански и слични фалсификати на мене немају никаквог дејатва...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #189 послато: октобар 05, 2015, 01:35:23 поподне »
Кристијане, кад толико волиш наш форум и Србе уопште, зашто се не би вратио вери прадедовској? Ево, ја ћу да ти кумујем. Можемо да те назовемо Ристан, да буде слично.

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #190 послато: октобар 05, 2015, 01:36:02 поподне »
Знаш како, нико тебе не тера да будеш Србин (а и хаплогрупа ти даје за право), али не мораш нама осталима да доказујеш да то ниси, а нарочито да Срби нису и многи други, већ да су у заблуди. Ја сам по оцу Црногорац (Брђанин) и моји су се вазда осећали Србима. Немам никакве дилеме о томе. Тако да приче о Црвеним Хрватима, насилном посрбљавању од стране Петровића, Карађорђевића, итд, итсл, на мене немају никаквог ефекта. Поготово што сам за ових својих 45 година прочитао толико материјала о томе, да разни бечко-берлински, ватикански и слични фалсификати на мене немају никаквог дејатва...

Ako si unapred sve dokumente koji se na slažu sa tvojom tezom proglasio falsifikatima, nema svrhe ni tema, ni istraživanje. Zato ne želim da gubim vreme. Dokumenti neće osporiti da si ti Srbin, niti je tako nešto moguće, nego će pružiti sliku koja nije crno-bela.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #191 послато: октобар 05, 2015, 01:37:59 поподне »
Кристијане, ћирилицом!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #192 послато: октобар 05, 2015, 01:45:44 поподне »
Ћирилицом обавезно. Свака држава води бригу о свом писму. Поготово би то требали да буду у Србији, јер је ћирилица међу најстаријим и најједноставнијим писмима у свету. Куд ћеш простије: једно слово, један глас, и обрнуто. Па, који то народ још има?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #193 послато: октобар 05, 2015, 01:48:09 поподне »
Ako si unapred sve dokumente koji se na slažu sa tvojom tezom proglasio falsifikatima, nema svrhe ni tema, ni istraživanje. Zato ne želim da gubim vreme. Dokumenti neće osporiti da si ti Srbin, niti je tako nešto moguće, nego će pružiti sliku koja nije crno-bela.

Нисам рекао да су сви документи који се не слажу са мојом тезом фалсификати, него знам који то јесу.

Слика није црно-бела, и то сам и написао пре неколико постова:
ти и ја се слажемо да није све становништво ЦГ српског етничког порекла (днк истраживања то потврђују). Разлика је у томе што ти у ЦГ налазиш Хрвате и што посрбљавање несрпских Дукљана везујеш за 19. и 20. век.
Хрвата у ЦГ једино има данас и то од покатоличених Бокеља (чукунђед Србин сљего са Његуша на которску пијацу, а потомак му је данас Хрват  ::) - знам конкретне случајеве). А што се тиче посрбљавања несрпских словенских племена у Дукљи, оно је довршено још у држави Немањића. Поента теме коју хтедох да покренем (али, ћу сада, после ових постова, вероватно одустати) је да наведем нека документа и национално изјашњавање Црногораца у њима, од почетка 16, па до почетка 20. столећа. Чисто да се види да то није пропаганда Његошева или краља Николе, већ да се ЦГ народ јасно осећао и казивао Србима далеко пре њиховог времена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #194 послато: октобар 05, 2015, 02:03:14 поподне »
Бранко Јокић, Велика и Величани, историјско-етнографска хроника, Подгорица, 2015. стр. 28.

''Занимљиво је да и ти аутор најприје подсјећају како би требало поштовати документа и историографију (при томе помињући Јовићевића, Вешовића, и друге) а не ''бабске приче'' или ''рекла-казала''. Али, поступају баш тако, па експлицитно тврде да је Чера био Кадић и Србин. Као ''готову ствар'', дописују и ''неприкосновено'' закључују да се предак величких Шаљана, у ствари, није звао Чера, него Ђуро, Илија и слично. Онда ''описују'' како је, након разних перипетија, да би избјегао крвну освету, или због нечега другог, са браћом отишао у Млетке, бојовао на страни Венецијанаца и за њима (ваљда када се рат завршио) отишао у Истру, обрео се код Скадра, и на крају, у Велици (неки све то ''романисирају'', па ''подсјећају'' како је најприје дошао у неку шуму...)
С овом причом у везу се доводи чак и прогонство братства Кадића, од стране књаза Николе, иако се то збило вијек и по касније него што је Чера дошао у Велику (!?)''

стр. 31.

''При тврдњама да је Чера ''био Илија'', аутори ''новије историје'' као најважнији ''аргумент'' постављају и загонетку: ''Ако Чера није био Србин (Кадић), како је знао српски и зашто је дао синовима српска имена?'' Одмах се намеће (контра) питање: да ли је Чера уопште знао српски (који се, узгред, тада није тако звао)? Јер, становништво овдашњих насеља, а то значи и Величани, у вријеме када су били под Турцима, не само што су се облачили на исти начин као и њихови сусједи са сјевера Албаније, Ругове и Плаве, имали скоро истовјетну кухињу, свадбе и друге обичаје, него им је и лексика била слична.
Поставља се и питање: зар су српска имена Јока (са краткосилазним акцентом на првом слогу) и Крто? Или: зар су та имена само српска? Шта, на примјер значи име Крто и какво етимолошко и коријенско поријекло има та (лична) именица? Ако се изузме њено значење у албанском или турском језику, у величком говору она би значила нешто ''крто'' (лако ломљиво, па би се његови потомци могли звати Кртићи, или Кртовићи)... Могуће да је у томе разлог зашто савремени ''историчари'' и овдје преправљају Јовићевића па тврде да се овај Черин син, у ствари, звао Крсто, што би за коријен именице имало ''крст'', односно што би наводило и на закључак да име потиче од тога хришћанскога (српског) симбола. Али, није... Као што и име другога Черинога потомка Ивезе (Ивана) у албанском језику значи: мали, ситан (Величани би рекли ''привеза(к).''

Дакле, у поменутој књизи Јокић ни једним словом није поменуо Ананиће, а он би морао то да зна, 

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #195 послато: октобар 05, 2015, 02:12:10 поподне »
Бранко Јокић, Велика и Величани, историјско-етнографска хроника, Подгорица, 2015.
Ранко, да ли су само ови цитати или је цела монографија написана у монтенергинистичком стилу?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #196 послато: октобар 05, 2015, 02:31:01 поподне »
Не знам ко је тај Јокић који је писао ову књигу, али очито је да припада групи новији монтенегринских "историчара" који у свом "научном" окружењу референце стичу смишљањем нових идеја како доказати да нико у држави ЦГ није Србин, никад био, нити са Србима има икакве везе.

Каже човек - ако је био Бјелопавлић, откуд је знао српски. Крајем 17. века.

А о етнолошким и националним карактеристикама Величана у време доласка Чериног, да не говорим.
Лексика Величана и суседних плавско-гусињских муслимана и суседа са севера Албаније је можда у та времена и била слична, али тако што су ти "Бошњаци" и Малесори тада говорили српски, као и Величани.

Мислим да је коментар ових глупости непотребан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #197 послато: октобар 05, 2015, 03:24:10 поподне »
Ранко, бар би ти морао знати (јер смо дуго били у преписци) да презиме АНАНИЋ није постало ни у време Чере, нити кад су стигли у Велику на Чакору. Презиме је настало тек након што су Черини потомци стигли до Баније. О томе сам већ писао, да су се у то време у АУ почела уводити презимена, значи (и у данашњој Р. Хрватској). То је било доба Војне Крајине, коју су највише насељавали Срби и били штит АУ од Турске најезде. Тиме су још онда штитили Европу. И онда су били усамљени као и за време Косовске битке 1389, када су штитили Европу од турске навале. И поред позива, нико се од тих бајних Европљана тада није одазвао. Али, да не дужимо и да нас ветар не однесе на ко зна коју страну.

Људи, мене само интересује бар сада, откуда су моји прапреци у 15. веку били у Скадру и околини (то доказује ДНК). Зато молим све оне који би могли да ми у томе помогну, да се јаве и да то поткрепе. Јер нас, ова надмудривања ничему неће одвести. О томе препуштам реч историчарима. То је ипак, њихов "фах".

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #198 послато: октобар 05, 2015, 03:35:09 поподне »
Ранко, бар би ти морао знати (јер смо дуго били у преписци) да презиме АНАНИЋ није постало ни у време Чере, нити кад су стигли у Велику на Чакору. Презиме је настало тек након што су Черини потомци стигли до Баније. О томе сам већ писао, да су се у то време у АУ почела уводити презимена, значи (и у данашњој Р. Хрватској). То је било доба Војне Крајине, коју су највише насељавали Срби и били штит АУ од Турске најезде. Тиме су још онда штитили Европу. И онда су били усамљени као и за време Косовске битке 1389, када су штитили Европу од турске навале. И поред позива, нико се од тих бајних Европљана тада није одазвао. Али, да не дужимо и да нас ветар не однесе на ко зна коју страну.

Људи, мене само интересује бар сада, откуда су моји прапреци у 15. веку били у Скадру и околини (то доказује ДНК). Зато молим све оне који би могли да ми у томе помогну, да се јаве и да то поткрепе. Јер нас, ова надмудривања ничему неће одвести. О томе препуштам реч историчарима. То је ипак, њихов "фах".

Boldovani deo jednostavno ne odgovara činjenicama, jer su u Kosovskoj bici sa evropske strane pored srpskih vojnika, bili još i nemački, mađarski, hrvatski, bosanski, albanski i bugarski.

Pored toga, Dušanovo carstvo kojim se mnogi u 21. veku diče iako je trajalo svega 10 godina, su stvorili nemački vojnici u službi kralja i cara Dušana.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #199 послато: октобар 05, 2015, 03:42:25 поподне »
Boldovani deo jednostavno ne odgovara činjenicama, jer su u Kosovskoj bici sa evropske strane pored srpskih vojnika, bili još i nemački, mađarski, hrvatski, bosanski, albanski i bugarski.

Pored toga, Dušanovo carstvo kojim se mnogi u 21. veku diče iako je trajalo svega 10 godina, su stvorili nemački vojnici u službi kralja i cara Dušana.

П109, Дамјановићу или како већ, молим те не провоцирај и не скрећи са теме. Ова што си написао спада у нагађање са намјером провокације.

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #200 послато: октобар 05, 2015, 03:45:14 поподне »

П109, Дамјановићу или како већ, молим те не провоцирај и не скрећи са теме. Ова што си написао спада у нагађање са намјером провокације.

To spada u činjenice. Ne razumem fascinaciju Kristijanom Damjanovićem, niti potrebu za komentarima poput "znamo ko si" (neki forumaš pre par dana) i bezuspešnih pokušaja pogađanja identiteta. To je i provokacija, a pomalo zvuči i kao pretnja. Ovde svako svakog zove prema forumskom nadimku, samo se meni svi trude da pogode pravo lično ime. Kao administrator, trebalo bi da povedeš računa o tome, a ne o iznošenju istorijskih činejnica koje ti se ne sviđaju.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #201 послато: октобар 05, 2015, 03:48:39 поподне »
Pored toga, Dušanovo carstvo kojim se mnogi u 21. veku diče iako je trajalo svega 10 godina, su stvorili nemački vojnici u službi kralja i cara Dušana.

Чета мала али одабрана  :)

У свим средњевековним војскама било је страних плаћеничких трупа. Али, рећи да је Душаново царство створила група од неколико десетина немачких плаћеника је превише.
С обзиром на ратоборност Срба, о којој су писали многи оновремени хроничари, мислим да је Душан могао да се ослони на сопствене снаге. Остали су били испомоћ.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #202 послато: октобар 05, 2015, 03:51:00 поподне »
Уосталом, десет година, десет година.
Неки суседни народи, нпр. они што претендују да су "црвени" преци Црногораца никад ништа слично нису имали.
Србија је у средњем веку била балканска и европска сила не само у периоду царства, већ од краја 12-ог, па све до половине 15-ог столећа. И, тешко да су за то заслужни немачки витезови.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #203 послато: октобар 05, 2015, 03:53:25 поподне »
To spada u činjenice. Ne razumem fascinaciju Kristijanom Damjanovićem, niti potrebu za komentarima poput "znamo ko si" (neki forumaš pre par dana) i bezuspešnih pokušaja pogađanja identiteta. To je i provokacija, a pomalo zvuči i kao pretnja. Ovde svako svakog zove prema forumskom nadimku, samo se meni svi trude da pogode pravo lično ime. Kao administrator, trebalo bi da povedeš računa o tome, a ne o iznošenju istorijskih činejnica koje ti se ne sviđaju.

Кад сам написао Дамјановић нисам мислио на Кристијана Дамјановића (не знам ко је) већ на старог члана овог форума Дамјановића и чини ми се да не гријешим.

Не знам зашто би покушавао да се поново јављаш са другим именом и скриваш идентитет, кад си и раније сам отишао са форума, нико те није избрисао. Још твоји постови стоје по темама.

Не видим да сам изнио и једну историјску чињеницу у претходном посту, само сам коментарисао твоје извртање историјских чињеница или нагађање.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #204 послато: октобар 05, 2015, 04:01:53 поподне »
Ранко, бар би ти морао знати (јер смо дуго били у преписци) да презиме АНАНИЋ није постало ни у време Чере, нити кад су стигли у Велику на Чакору. Презиме је настало тек након што су Черини потомци стигли до Баније. О томе сам већ писао, да су се у то време у АУ почела уводити презимена, значи (и у данашњој Р. Хрватској). То је било доба Војне Крајине, коју су највише насељавали Срби и били штит АУ од Турске најезде. Тиме су још онда штитили Европу. И онда су били усамљени као и за време Косовске битке 1389, када су штитили Европу од турске навале. И поред позива, нико се од тих бајних Европљана тада није одазвао. Али, да не дужимо и да нас ветар не однесе на ко зна коју страну.

Људи, мене само интересује бар сада, откуда су моји прапреци у 15. веку били у Скадру и околини (то доказује ДНК). Зато молим све оне који би могли да ми у томе помогну, да се јаве и да то поткрепе. Јер нас, ова надмудривања ничему неће одвести. О томе препуштам реч историчарима. То је ипак, њихов "фах".

Војиславе, ко каже да су Черини потомци населили Банију? Таква традиција не постоји у Велици. Па ваљда би Јокићи и други Шаљани из Велике знали за то. Ти си своју претпоставку да су Ананићи Черини потомци засновао на ДНК тесту неког Јокића из Сивца са којим имаш поклапање на врло малом броју маркера. Нико од величких Шаљана се није тестирао да би се могао донијети такав закључак. А и мали је број тестираних да би се могао донијети неки озбиљнији закључак. У ЦГ постоји неколико братстава Јокић који немају заједничко поријекло и предања о сродству. Поставља се питање каква је традиција Јокића из Сивца о поријеклу његове породице. Петар Демић је писао да је топоним Суња старији од прве појаве Ананића на Банији. И не знам како си довео у везу Ананиће са Скадром? Зар није логичније да тражиш неку везу са Папићима, као матици Ананића? Историчари ти мало шта могу помоћи по овом питању.

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #205 послато: октобар 05, 2015, 04:02:21 поподне »
Кад сам написао Дамјановић нисам мислио на Кристијана Дамјановића (не знам ко је) већ на старог члана овог форума Дамјановића и чини ми се да не гријешим.

Не знам зашто би покушавао да се поново јављаш са другим именом и скриваш идентитет, кад си и раније сам отишао са форума, нико те није избрисао. Још твоји постови стоје по темама.

Не видим да сам изнио и једну историјску чињеницу у претходном посту, само сам коментарисао твоје извртање историјских чињеница или нагађање.

Zaista je neumesno da administrator nagađa o identitetu forumaša. Neumesno je i kada ne sankcioniše kada to drugi forumaši čine ("znamo ko si"). Forum je mesto za razmenu činjenica i mišljenja, a ne za špekulacije i ličnostima učesnika.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #206 послато: октобар 05, 2015, 04:08:08 поподне »
Zaista je neumesno da administrator nagađa o identitetu forumaša. Neumesno je i kada ne sankcioniše kada to drugi forumaši čine ("znamo ko si"). Forum je mesto za razmenu činjenica i mišljenja, a ne za špekulacije i ličnostima učesnika.

Не нагађам ја о твом идентитету нити ме интересује, али ако неко отвара налоге са једним именом, па их брише, па отвара налоге са другим именом, то ипак, спада у домен администрације.

Показује и твоје непоштовање према осталим учесницима форума.

А ако ја то само констатујем, по теби то је већ неумјесно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #207 послато: октобар 05, 2015, 04:08:14 поподне »
Нико од величких Шаљана се није тестирао да би се могао донијети такав закључак.

Зар није овај Шаљић од величких Шаљана?

И посљедњи хаплотип за данас, али свакако најинтересантнији је хаплотип Шаљића из Машнице, Плав, Црна Гора, који слави Никољдан, а припада нама добро познатој групи N1a P189.2. Зашто је најинтересантнији? Када се прије пар година почело са генетичком генеалогијом на нашим просторима имали смо само један N1a P189.2 хаплотип, били су то Јокићи из Сивца у Војводини. На основу славе и неких штурих података, брзоплето сам закључио да су ови Јокићи поријеклом Јокићи из Велике у Црној Гори, дио ширег братства које своје поријекло вуче од претка по имену Чера, који је дошао из малесијске Шаље. Доста је писано о томе, у међувремену ни ја више нисам вјеровао да Јокићи из Сивца потичу од Јокића из велике, али резултатом Шаљића та прича се потврђује. Шаљићи су као и Јокићи дио истог братства, поријеклом од Чере. Јокићи и Шаљићи се поклапају у свим упоредивим маркерима.
Након ових првих текстова ми смо пронашли друго жариште за N1a P189.2, Бањани и Пива. Сада се Чера опет на велика врата враћа у причу о N1a P189.2. И цијела прича о Чери је са генеаолошке стране доста необична, баш као и ова хаплогрупа.  Надам се да ће и за припаднике ове хаплогрупе ова информација доста значити.

14   25   14   10   11   16   12   14   14   29   18   14   20   10   14   17   18   10   24   12   12   21   11
"Наша мука ваља за причешћа"

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #208 послато: октобар 05, 2015, 04:17:29 поподне »
Не нагађам ја о твом идентитету нити ме интересује, али ако неко отвара налоге са једним именом, па их брише, па отвара налоге са другим именом, то ипак, спада у домен администрације.

Показује и твоје непоштовање према осталим учесницима форума.

А ако ја то само констатујем, по теби то је већ неумјесно.

Ako administracija ima neki problem sa nečijim nalogom neka ga isključi bez javnog licitiranja i nagađanja o imenima i prezimenima. Mislim da je administracija dužna da štiti privatnost korisnika, a ne da podstiče špekulacije i prelazi preko formi polupretnje upućenih od strane drugih učesnika.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #209 послато: октобар 05, 2015, 04:44:11 поподне »
Ранко, Черини потомци су стигли на Банију у време оних великих сеоба, са неким другим већим племеном. Дакле, нису као Ананићи. Да ли су те миграције ишле преко Јајца и Кључа, па најпре према Далмацији, а отуда преко (Б.) Грахова ка Змијању, па оданде преко Поткозарја на Банију, заиста не знам. Значи, моји преци нису имали садашње презиме тамо до пред крај 16. века. Ти си за своје презиме Бубања знао много раније, па си опет лутао преко Дубровника и Херцеговине, да би стигао до села Немањине и Берана. У сваком случају, пошто си знао презиме, било ти је лакше него мени.
Интересује ме само 15. век, Скадар и ДНК. Ту су ми најстарији путокази о мојим прапрецима. А то ми је и најважније. Оне митове и легенде о Чери, за сада запоставимо. Што се Суње тиче, врло је интересантно да се то насеље појављује код Скадра у 15. веку, а и касније (по казивању Петра Демића, Суња је на Банији постојала и пре), код нашег народа, који је одувек био народ сеоба и деоба, куд год су селили, са собом су носили своје топониме и своје иконе и светиње.
Неки кажу да смо од Дробњака где се слави Ђурђевдан, неки да смо од Бањана (тамо нико не слави Св. Ђорђа), неки да смо од Пиве јер имамо исту хапло групу, хајде, буди паметан па то све разврстај и сачини неку истину!

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #210 послато: октобар 05, 2015, 04:44:20 поподне »
Зар није овај Шаљић од величких Шаљана?

Андрија Јовићевић, Плавско-гусињска област, Београд, стр. 539.

У Велики има 28 братстава: Брковићи, Гојковићи, Голубовићи, Јокићи, Кнежевићи, Касумовићи, Лакићевићи, Микићи, Радуловићи и Симоновићи који су поријеклом Шаљани.
Од Черина три сина воде поријекло сви Шаљани. Од Крта су Гојковићи, Голубовићи и Брковићи. Од Голубовића се издвојио мали огранак Микићи. Од Јоке су Јокићи од којих су се издвојили Лакићевићи. Од Ивана су Радуловићи, Кнежевићи, и Симоновићи. Од Радуловића су Касумовићи. Сви Шаљани славе Никољдан а прислужују св. Симеона.

Бошковићи, Вучетићи, Огњеновићи, Пауновићи, Радовићи, Стешевићи и Томовићи су из Цеклина. Славе Алимпијевдан.
Затим: Бузићи, Бјелановићи, Вушовићи, Вељовићи, Живаљевићи, Јовановићи, Лабовићи, Петровићи, Поповићи, Прашчевићи и Славковићи.

Дакле, према Јовићевићу Шаљићи нијесу Черини потомци.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #211 послато: октобар 05, 2015, 04:50:58 поподне »
Ранко, Черини потомци су стигли на Банију у време оних великих сеоба, са неким другим већим племеном. Дакле, нису као Ананићи. Да ли су те миграције ишле преко Јајца и Кључа, па најпре према Далмацији, а отуда преко (Б.) Грахова ка Змијању, па оданде преко Поткозарја на Банију, заиста не знам. Значи, моји преци нису имали садашње презиме тамо до пред крај 16. века. Ти си за своје презиме Бубања знао много раније, па си опет лутао преко Дубровника и Херцеговине, да би стигао до села Немањине и Берана. У сваком случају, пошто си знао презиме, било ти је лакше него мени.
Интересује ме само 15. век, Скадар и ДНК. Ту су ми најстарији путокази о мојим прапрецима. А то ми је и најважније. Оне митове и легенде о Чери, за сада запоставимо. Што се Суње тиче, врло је интересантно да се то насеље појављује код Скадра у 15. веку, а и касније (по казивању Петра Демића, Суња је на Банији постојала и пре), код нашег народа, који је одувек био народ сеоба и деоба, куд год су селили, са собом су носили своје топониме и своје иконе и светиње.
Неки кажу да смо од Дробњака где се слави Ђурђевдан, неки да смо од Бањана (тамо нико не слави Св. Ђорђа), неки да смо од Пиве јер имамо исту хапло групу, хајде, буди паметан па то све разврстај и сачини неку истину!

Војиславе ја покушавам да ти кажем да Черине потомке и Ананиће само једно сунце грије. Черини потомци нијесу гледали Баније осим у аражману неке туристичке организације. Па то би се знало у Велици. Ја могу писати да су Бубање Петровићи, али док ми то Петровићи не признају узалуд ми је.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #212 послато: октобар 05, 2015, 05:10:50 поподне »
Опет кажем, НЕ ЗНАМ, РАНКО. Још увек лутам кроз маглу.
О Чери и селу Велика сам прочитао све. И А. Јовићевића, и још многе остале. Нигде неког битнијег путоказа, од којег бих бар кренуо.
Зато сам и поставио ову тему о прапрецима Ананића. Али, ни овде нико да ми пружи конкретнији одговор.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #213 послато: октобар 05, 2015, 05:14:04 поподне »

Неки кажу да смо од Дробњака где се слави Ђурђевдан, неки да смо од Бањана (тамо нико не слави Св. Ђорђа), неки да смо од Пиве јер имамо исту хапло групу, хајде, буди паметан па то све разврстај и сачини неку истину!


Од "правих" Пивњана су до сада тестирани само Тадићи, они имају поклапање са бањанским Кецојевићима и Јокановићома, из тога произилази (бар за сада) - да Тадићи једино имају везе са бањанским родовима и ништа више. Јер до сада нису тестирани остали Пивски родови са долепоменутог списка, па је самим тим до сада дискутабилно, дали су Тадићи уопште "прави" Браниловићи.

А ево шта каже Томић ко су Руђићи и Браниловићи:

"Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи;  а од Бранила: Кулићи, , Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи, Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи..."
« Последња измена: октобар 05, 2015, 05:22:47 поподне админ »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #214 послато: октобар 05, 2015, 05:14:46 поподне »

Дакле, према Јовићевићу Шаљићи нијесу Черини потомци.

Ранко, иако Јовићевић није именом навео Шаљиће, сви родослови Чериних потомака их садрже.

У раду "Васојевићи у црногорској граници" Шаљићи из Машнице су јасно уписани као Шаљани.

http://www.selo-velika.me/?p=1430

Шаљићи би требали бити потомци Ивана, Чериног сина, а Јоковог брата. Непосредни предак Шаљића по родослову био је Милија.

http://www.rodoslovknezevica.com/images/slike/rodoslov.jpg

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #215 послато: октобар 05, 2015, 07:37:02 поподне »
  Хајде  да и ја завирим код комшија Величана, чији једини слободан пролаз према слободи и  ловћенској Црној Гори је био преко Шекулара. Неспорно, Шаљићи су  Шаљани. Кнежевићи, једно од бројнијих величких братстава, потомци су Чериног сина Ивана ("кнеза"). Он је имао Станишу, Ђура, Андрију и Тодора.Од Станише су Радуловићи, Ракуши и Шаљићи. Од Ђура: Симон, Радисав и Сава.  Дакле, Шаљићи су од истог прапретка као и Кнежевићи, Симоновићи и Ракуши.Черин је Иван, његов Станиша, од кога је Радисав, а његов Милија.
   Родоначелник Шаљића је Томо Милијин  (Кнежевић). Томо је рано остао без оца, а није имао браће и сестара, па је претпоставља се, средином  19.вијека отишао у Машницу, ђе је служио код богатијих сељака. Тамо је прихваћен као "Шаљанин", баш зато што је дошао из Велике, па је убрзо "прозван" (добио надимак) Том-Шаља. Он је то прихватио, оженио се и имао три сина: Вукића, Вуксана и Вукосава, као и двије шћери. Они су узели презиме по надимку свога оца па се тако ово братство и назвало.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #216 послато: октобар 05, 2015, 08:00:48 поподне »
 Ранко није за ову тему.  Ђе је село Немањине код Берана? То је само топоним у селу. О томе је писао  Војо Бубања...

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #217 послато: октобар 05, 2015, 08:49:38 поподне »
Ранко, иако Јовићевић није именом навео Шаљиће, сви родослови Чериних потомака их садрже.

У раду "Васојевићи у црногорској граници" Шаљићи из Машнице су јасно уписани као Шаљани.

http://www.selo-velika.me/?p=1430

Шаљићи би требали бити потомци Ивана, Чериног сина, а Јоковог брата. Непосредни предак Шаљића по родослову био је Милија.

http://www.rodoslovknezevica.com/images/slike/rodoslov.jpg

Одлично Синиша. Као и што видимо у овом родослову Кнежевића, тачно се зна ко је предак Шаљића и гдје је његово мјесто у родословном стаблу. Тако би требало и да буде за Ананија претка Ананића, иначе је све друго нагађање без покрића. Ако у родослову величких Шаљана постоји Ананије за чије потомство немају стабло онда би могли рећи да су Ананићи Черини потомци. Али таквог податка нема. Присталица сам да се прича заснива на провјерљивим подацима па макар се стабло састојало од само два кољена. Оно што се заснова на претпоставкама није убједљиво, нарочито када су у питању црногорска братства, јер већина њих одлично зна генеалогију у задњих 300 година, а Чера се у Велику доселио између 1700 и 1720. године. Сви велички Шаљани то знају, и не само они већ и њихове комшије. О Величанима је у задњих 100 година написано неколико књига и неко би поменуо да на Банији постоје њихови сродници Ананићи. Ни код Ананића не постоји предање да су из Велике. То би неко од Ананића знао. Дакле, Ананићи немају предање да су из Велике, не славе славу као Величани, и не прислужују оно што Величани прислужују. Ананићи се на Банији појављују почетком 18. вијека, дакле онда када се и Чера доселио у Велику. Сасвим би било логично да се зна шта се десило са Чериним синовима или унуцима. Многа братства у ЦГ знају за своје сроднике у данашњој Хрватској и било би чудо да то и Величани не знају.
Ти Синиша добро знаш да је за неко поузданије закључивање потребно урадити тест на најмање 67 маркера а Војислав је тестиран на свега 23 и то у Београду. За нешто поузданије требало би поред ДНК теста и предања пронаћи и архивска документа а тога нема. Уствари има јер се један Ананић помиње 1750 и неке, као Аустругарски војник. Зато мислим да Војислав треба да истраживања окрене у другом смјеру и да причу о Чери, Велици и Скадру потпуно напусти јер за то нема ни један доказ. Мислим да има доста литературе о поријеклу становништва на Банији. Заиста би било импресивно да се послије 300 година утврди да Јокићи и други Шаљани у Велици имају рођаке на Банији. Наравно да то није могуће. То је спор и мукотрпан посао, али то је тако. Мени су највећи проблем представљале претпоставке појединих такозваних истраживача који су објављивали неке спекулације о Бубањама. ДНК тест је само потврдио оно што се у Бубањама већ знало.   

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #218 послато: октобар 05, 2015, 08:59:00 поподне »
Одлично Синиша. Као и што видимо у овом родослову Кнежевића, тачно се зна ко је предак Шаљића и гдје је његово мјесто у родословном стаблу. Тако би требало и да буде за Ананија претка Ананића, иначе је све друго нагађање без покрића. Ако у родослову величких Шаљана постоји Ананије за чије потомство немају стабло онда би могли рећи да су Ананићи Черини потомци. Али таквог податка нема. Присталица сам да се прича заснива на провјерљивим подацима па макар се стабло састојало од само два кољена. Оно што се заснова на претпоставкама није убједљиво, нарочито када су у питању црногорска братства, јер већина њих одлично зна генеалогију у задњих 300 година, а Чера се у Велику доселио између 1700 и 1720. године. Сви велички Шаљани то знају, и не само они већ и њихове комшије. О Величанима је у задњих 100 година написано неколико књига и неко би поменуо да на Банији постоје њихови сродници Ананићи. Ни код Ананића не постоји предање да су из Велике. То би неко од Ананића знао. Дакле, Ананићи немају предање да су из Велике, не славе славу као Величани, и не прислужују оно што Величани прислужују. Ананићи се на Банији појављују почетком 18. вијека, дакле онда када се и Чера доселио у Велику. Сасвим би било логично да се зна шта се десило са Чериним синовима или унуцима. Многа братства у ЦГ знају за своје сроднике у данашњој Хрватској и било би чудо да то и Величани не знају.
Ти Синиша добро знаш да је за неко поузданије закључивање потребно урадити тест на најмање 67 маркера а Војислав је тестиран на свега 23 и то у Београду. За нешто поузданије требало би поред ДНК теста и предања пронаћи и архивска документа а тога нема. Уствари има јер се један Ананић помиње 1750 и неке, као Аустругарски војник. Зато мислим да Војислав треба да истраживања окрене у другом смјеру и да причу о Чери, Велици и Скадру потпуно напусти јер за то нема ни један доказ. Мислим да има доста литературе о поријеклу становништва на Банији. Заиста би било импресивно да се послије 300 година утврди да Јокићи и други Шаљани у Велици имају рођаке на Банији. Наравно да то није могуће. То је спор и мукотрпан посао, али то је тако. Мени су највећи проблем представљале претпоставке појединих такозваних истраживача који су објављивали неке спекулације о Бубањама. ДНК тест је само потврдио оно што се у Бубањама већ знало.   

Ранко, када је Војислав писао своју књигу о Ананићима, претпостављало се само за Черу и Шаљане да су N1a P189.2 хаплогрупа. Ништа се тада још није знало о великом присуству N1a P189.2 у Бањанима и Пиви. Драго ми је да се ових дана потврдила генетска веза и за Шаљане-Черине и Бањане. Треба одгонетнути како су они то повезани и кроз документе.

Што се крајишких родова који су  N1a P189.2 , а ту спадају и Ананићи, мислим да је сасвим јасно да су они дио српске сеобе из Херцеговине у 16. вијеку на подручје Босанске Крајине. Ананићи су по свој прилици дио племенске скупине Штрбаца, чија је најстарија насеобина у Штрпцима  у Бањанима код старе цркве св. Ђорђа коју и крајишки Штрпци и Ананићи славе.

Наравно да Ананићи не могу бити директни потомци Чере, али су ипак његови генетски рођаци. Питање је само да ли је Шаља старије станиште овог рода или су то Бањани?

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 266
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #219 послато: октобар 05, 2015, 09:13:41 поподне »
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
Андрија Јовићевић у плавско гусињској области на страни 539 не помиње РАДОВИЋЕ  већ РАДЕВИЋЕ.
У овој области нема Радовића.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #220 послато: октобар 05, 2015, 09:19:59 поподне »
Ранко, када је Војислав писао своју књигу о Ананићима, претпостављало се само за Черу и Шаљане да су N1a P189.2 хаплогрупа. Ништа се тада још није знало о великом присуству N1a P189.2 у Бањанима и Пиви. Драго ми је да се ових дана потврдила генетска веза и за Шаљане-Черине и Бањане. Треба одгонетнути како су они то повезани и кроз документе.

Што се крајишких родова који су  N1a P189.2 , а ту спадају и Ананићи, мислим да је сасвим јасно да су они дио српске сеобе из Херцеговине у 16. вијеку на подручје Босанске Крајине. Ананићи су по свој прилици дио племенске скупине Штрбаца, чија је најстарија насеобина у Штрпцима  у Бањанима код старе цркве св. Ђорђа коју и крајишки Штрпци и Ананићи славе.

Наравно да Ананићи не могу бити директни потомци Чере, али су ипак његови генетски рођаци. Питање је само да ли је Шаља старије станиште овог рода или су то Бањани?

Синиша, слажем се са овим што си казао. И ја мислим да предмет Војислављевих истраживања треба да буду Штрбци. Јесте да је тешко правити нову причу, али то је тако. Не треба одустати. Он има доста слободног времена, савремене алате и искуство гдје је гријешио. Ја сам већ прошао кроз то. Портал је заиста сјајан подухват.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #221 послато: октобар 05, 2015, 09:30:38 поподне »
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
Андрија Јовићевић у плавско гусињској области на страни 539 не помиње РАДОВИЋЕ  већ РАДЕВИЋЕ.
У овој области нема Радовића.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Тако је Вито. Била су три брата: Радован, Марко и Раде. Од Радована су Бубање, од Марка Шаботићи а од Рада Радевићи у Велици.

Иначе из једног трбуха Бубања, негдје 1954. једна породица Бубања промијенила је презиме у Радовић. Слава св. Алимпије. Ето Вито ако наиђеш на те Радовиће да знаш и њихово поријекло. Један од тих бубањских Радовића је глумац у једном београдском позоришту.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #222 послато: октобар 05, 2015, 09:35:57 поподне »
Дефинитивно би требало да су у питању Бањани и Пива.Миграциони правци такође фаворизују ову опцију, познато је да,после пропасти Грдановог устанка против Турака, креће масовна миграција из правца источне Херцеговине,боље рећи из племена која су у њему учествовала а то су Бањани, Риђани, Пива итд.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 266
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #223 послато: октобар 05, 2015, 09:55:45 поподне »
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
хвала ти на овим подацима о Радовићима, иначе њих сам обрадио  односно преписао из твојег прилога за монографију Бубања, наравно, у фусноти сам навео извор: Ранко Р.  Бубања, -Бубање -, прилог за монографију, Подгорица, септембар 2015.
Да ли се слажеш са овим?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #224 послато: октобар 05, 2015, 10:24:43 поподне »
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
хвала ти на овим подацима о Радовићима, иначе њих сам обрадио  односно преписао из твојег прилога за монографију Бубања, наравно, у фусноти сам навео извор: Ранко Р.  Бубања, -Бубање -, прилог за монографију, Подгорица, септембар 2015.
Да ли се слажеш са овим?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Наравно да се слажем. Ми смо ту да помогнем један другом.

И теби велики поздрав!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #225 послато: октобар 06, 2015, 04:45:13 пре подне »
Много сам захвалан vidoju 013 и Синиши Јерковићу. Сад већ располажем неким именима и новим подацима, којих ће, надам се, ускоро бити још.

Мој поздрав обадвојици!
Војислав

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #226 послато: октобар 06, 2015, 06:05:27 пре подне »
Када се говори о банијским родовима (Ананићи) треба имати у виду да је Банија насељена прије свега из Босанске крајине крајем XVII-ог и током XVIII-ог вијека.
Сеобе према Банији биле су етапне (примјер: Полимље-Влашић-Козара-Банија), готово никад директне (примјер: Велика-Банија). Уколико је директних сеоба и било, готово их је немогуће доказати.

Имамо податак из 1753. године да је извјесни Остоја Ананић рођен у околини Костајнице око 1703. године. Као мјесто његовог рођења помиње се Ешиковац (?). Нисам успио утврдити о коме се мјесту тачно ради, али је наведено да је поменуто мјесто у околини Костајнице. Није јасно ни о којој се Костајници ради, да ли о оној на Банији, или о оној у Поткозарју.
У истом дјелу имамо и податак да је извјесни Сава Ананић рођен у Босни око 1714. године.
Самим тим, на основу података о Остоји и Сави, намеће се закључак да су Ананићи почетком XVIII вијека живјели на подручју Поткозарја. Уколико је то тачно, онда би прелазак Ананића из Поткозарја на Банију требао падати у вријеме другог масовнијег преласка Срба на Банију (1737-1739).

Највећи дио банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том истом простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2, хаплогрупи којој припадају и Штрпци и Ананићи. Према томе, по мом мишљењу Ананићи требају тражити везу са Штрпцима (као са географски најближим већим родом), а преко њих са Херцеговином и Бањанима/Пивљанима.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #227 послато: октобар 06, 2015, 08:34:31 пре подне »
Петре, хвала што си се укључио. Ти си био један од оних који ми је највише и помогао кад сам писао књигу о Ананићима. Ко што видиш, нови подаци наилазе, а надам се да ће их ускоро тек бити. Но, о том потом.
Ти си најбољи познавалац прилика сеоба ка Банији и ја ти верујем. Али, немој ми замерити што толико трагам о мојим прапрецима. Увек ме копка то одакле су стигли на Банију, где су ми корени. И тебе је то интересовало и одговор си добио на основу ДНК. Моја хапло група је толико ретка и по свом настанку много из далека. То и уноси проблеме. Ваљда ће се ускоро искристалисати. Још нешто: можда и јесмо из Бањана, али данас тамо више нико не слави Св. Ђорђа. У Дробњацима сви.
На Ешиковац сам приликом претраге наилазио у Срему. Можда су отуда и Остоја и Сава Ананић у сремском манастиру Дивош. Буни оно да је родом из Костајнице. Ту се говори о 1690. години, години великих сеоба под патр. А. Чарнојевићем. Можда су и они били међу њима? Али, откуд се онда помиње Костајница? Заиста, пуно непознаница и код мог порекла, и код сеоба и код родоначелника.
Знам за Пивљане и ген. Пишчевића, да имамо исту хапло групу. Доста, доста још несакупљених валидних података.

Поздрав,
Војислав

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #228 послато: октобар 06, 2015, 09:05:57 пре подне »
Ранко није за ову тему.  Ђе је село Немањине код Берана? То је само топоним у селу. О томе је писао  Војо Бубања...

Видоје, у Немањинама је моја кућа. То је засеок у Бубањама од 22 куће. Војислав је написао и роман Немањине. Многи мисле да је назив настао зато што је ту Немања логоровао са војском. Надморска висина Немањина је 950 м. Лијепо и завјетарно мјесто у коме се налази 6 извора живе воде. Нијесам чуо да негдје још постоји такав топоним.

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #229 послато: октобар 06, 2015, 09:33:09 пре подне »
Петре, хвала што си се укључио. Ти си био један од оних који ми је највише и помогао кад сам писао књигу о Ананићима. Ко што видиш, нови подаци наилазе, а надам се да ће их ускоро тек бити. Но, о том потом.
Ти си најбољи познавалац прилика сеоба ка Банији и ја ти верујем. Али, немој ми замерити што толико трагам о мојим прапрецима. Увек ме копка то одакле су стигли на Банију, где су ми корени. И тебе је то интересовало и одговор си добио на основу ДНК. Моја хапло група је толико ретка и по свом настанку много из далека. То и уноси проблеме. Ваљда ће се ускоро искристалисати. Још нешто: можда и јесмо из Бањана, али данас тамо више нико не слави Св. Ђорђа. У Дробњацима сви.
На Ешиковац сам приликом претраге наилазио у Срему. Можда су отуда и Остоја и Сава Ананић у сремском манастиру Дивош. Буни оно да је родом из Костајнице. Ту се говори о 1690. години, години великих сеоба под патр. А. Чарнојевићем. Можда су и они били међу њима? Али, откуд се онда помиње Костајница? Заиста, пуно непознаница и код мог порекла, и код сеоба и код родоначелника.
Знам за Пивљане и ген. Пишчевића, да имамо исту хапло групу. Доста, доста још несакупљених валидних података.

Поздрав,
Војислав
Хвала Вам на лијепим ријечима.

Моја хаплогрупа није пуно заступљенија од Ваше међу Србима.
Док Ви имате Бањане/Пивљане тестиране као N1a P189.2, ја на простору Црне Горе имам неколико усељеничких родова и сви ти родови као по правилу имају најмање двије теорије о томе одакле су. Према томе, рекао бих да је код мене ситуација доста мутнија.

Не видим какве везе има то да ли неко данас у Бањанима слави Ђурђевдан. Слава је промијењива, а најбољи доказ за то су породице које су тестиране и чији се резултати налазе у Српском ДНК пројекту - не може се наћи ни један већи род у ДНК пројекту, осим Аврамијевштака, који слави искључиво једну славу. Кад сте већ поменули Дробњаке, погледајте само табелу хаплогрупе I1 и род Дробњака (ако се не варам, имају седам различитих крсних слава).

Дјело у коме се помињу Остоја и Сава написано је 1753. године.
Када је дјело писано Остоја је имао 50 (1753-50=1703), а Сава 39 (1753-39=1714) година.
То што ми сада не можемо пронаћи Ешиковац код Костајнице то не значи да он никада није ни постојао. Осим тога, јасно се помиње Костајница (код Остоје) и Босна (код Саве).

Кретање народа под Арсенијем III Чарнојевићем нема никакве веза са Банијом и Босанском крајином. Оно је повезано са аустријским продором према Косову, док је кретање народа из Босанске крајине према Банији повезана са аустријским дејствима на том дијелу фронта. Више података о масовнијим преласцима Срба из Босанске крајине на Банију можете пронаћи код Манојла Грбића, Војина Дабића, Славка Гавриловића... Њима сам се и сам служио када сам писао свој први стручни рад о Класнићу (www.istorijskiprirucnik.rs/2013/11/selo-klasnic-na-baniji.html).

Ево како би то изгледало укратко:
1) У рату 1683-1699. године, Аустријанци ослобађају Костајницу и привремено заузимају Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, Босански Нови, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. На Сувој међи заузимају Малу Кладушу, Врнограч, Брековицу, Бужим... Након завршетка рата Аустрија је изгубила све што је освојила са босанске стране Уне, укључујући и Нови Нови (данашњи Двор) и Зрињско поље. Српски народ из тих крајева прешао је у глински и петрињски крај. Турци у њихова опустјела села доводе Србе из унутрашњости, углавном из средње Босне;
2) У рату 1716-1718. године, Аустријанци заузимају Нови Нови, Зрињско поље, Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу, а изгледа проширују и Суву међу према Цазинској крајини. Напад на Босански Нови је одбијен. Након завршетка рата, Аустрија је добила све што је освојила у западној и сјеверној Босни. На освојеном простору основана је Дубичка капетанија, са центром у Босанској Дубици. Око Дубице је било 18 мање или више запустјелих села, у која су навалили Срби из средње Босне. Дубичка капетанија је остала под Аустријом до 1739. године;
3) У рату 1737-1739. године, Аустријанци (и наши Крајишници са њима) су доживјели тешке поразе код Бужима у Цазинској крајини и под Бања Луком (сасвим је извјесно да је српски народ у тим крајевима стао уз Аустријанце и заједно са њима кренуо у повлачење на Банију, бојећи се турске освете). Турци тада прелазе у офанзиву и пале по Зрињском пољу и велики дио Срба одводе у ропство. Након завршетка рата, Турци су добили Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Аустријанцима је остао Нови Нови и Зрињско поље. Српски народ са простора Дубичке капетаније, тј. оних њених дјелова са босанске стране, који су поново припали Турцима, морао је опет у сеобу. Чак су Аустријанци планирали да један дио њих населе у Банат, пошто су дијелови Дубичке капетаније са банијске стране били пренасељени. Зна се да је тад насељено доста Срба у глинску капетанију и низ Суву међу, а неки су завршили и око Војнића;
4) У рату 1788-1791. године, Аустријанци су на простору Лике избили на Уну. Прије почетка рата, костајнички прота Јован Поповић је прешао у Поуње и почео народ позивати на устанак, да би се олакшало Аустријанцима. Зна се да су се Срби дигли на оружје и још прије рата је на Банију прешло 428 српских породица, од којих су војно способни одмах увршетни у редовну граничарску војску. Након завршетка рата, на Банију је прешло још 818 српских породица. Попунили су засеоке по већ насељеним селима, а било је и оних за које није било мјеста на Банији, па су насељени по Кордуну и по Цивилној Хрватској. Помиње се да је тада пресељено из Босанске крајине око 15.000 Срба.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #230 послато: октобар 06, 2015, 11:22:21 пре подне »
Хвала теби, Петре. Прави си Банијац, увек спреман да помогнеш земљаку. Као и наш земљак Стево Николић из Живаје, који сада живиу граду Перту у Аустралији.
О многим стварима смо већ раније расправљали, многе тек чујем и учим. Очекујем још нових сазнања и података. А да ли ћу их уносити у нову књигу о Ананићима, не знам. Било добро, као и да се из 2. издања избаце неке непотребне странице. Све зависи како ћу стојати с парама. А знаш да је штампање скупље ако је тираж мањи.
Наведене књиге имам. Знаш и сам да поседујем пуно књига.

Поздрављам те!
Војислав

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #231 послато: октобар 07, 2015, 12:47:24 поподне »
Када се говори о банијским родовима (Ананићи) треба имати у виду да је Банија насељена прије свега из Босанске крајине крајем XVII-ог и током XVIII-ог вијека.
Сеобе према Банији биле су етапне (примјер: Полимље-Влашић-Козара-Банија), готово никад директне (примјер: Велика-Банија). Уколико је директних сеоба и било, готово их је немогуће доказати.

Имамо податак из 1753. године да је извјесни Остоја Ананић рођен у околини Костајнице око 1703. године. Као мјесто његовог рођења помиње се Ешиковац (?). Нисам успио утврдити о коме се мјесту тачно ради, али је наведено да је поменуто мјесто у околини Костајнице. Није јасно ни о којој се Костајници ради, да ли о оној на Банији, или о оној у Поткозарју.
У истом дјелу имамо и податак да је извјесни Сава Ананић рођен у Босни око 1714. године.
Самим тим, на основу података о Остоји и Сави, намеће се закључак да су Ананићи почетком XVIII вијека живјели на подручју Поткозарја. Уколико је то тачно, онда би прелазак Ананића из Поткозарја на Банију требао падати у вријеме другог масовнијег преласка Срба на Банију (1737-1739).

Највећи дио банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том истом простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2, хаплогрупи којој припадају и Штрпци и Ананићи. Према томе, по мом мишљењу Ананићи требају тражити везу са Штрпцима (као са географски најближим већим родом), а преко њих са Херцеговином и Бањанима/Пивљанима.

Из цитата Петра Демића јасно се види када су се појавили Ананићи на Банији. Ако знамо да се Чера у Велику доселио између 1700 и 1720. год. онда је сасвим очигледно да Ананићи нијесу Черини потомци. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #232 послато: октобар 07, 2015, 02:30:19 поподне »
Из цитата Петра Демића јасно се види када су се појавили Ананићи на Банији. Ако знамо да се Чера у Велику доселио између 1700 и 1720. год. онда је сасвим очигледно да Ананићи нијесу Черини потомци.

Није спорно да Ананићи нису Черини потомци. Она што је овде поента је да су Ананићи и Чера имали заједничког претка у некој релативно ближој прошлости (рецимо у позном средњем веку?). Циљ нам је да истражујемо одакле је тај предак дошао и како се ширило његово потомство.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #233 послато: октобар 07, 2015, 03:20:39 поподне »
Браво, Nebo! Сасвим сте ми погодили и размишљања и оно што ме прогања: одакле је дошао тај предак и ширење његовог потомства.
Пуно Вам хвала!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #234 послато: октобар 07, 2015, 03:28:03 поподне »
Браво, Nebo! Сасвим сте ми погодили и размишљања и оно што ме прогања: одакле је дошао тај предак и ширење његовог потомства.
Пуно Вам хвала!

Нема на чему, Војиславе! Наши смо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #235 послато: октобар 07, 2015, 07:04:33 поподне »
Није спорно да Ананићи нису Черини потомци. Она што је овде поента је да су Ананићи и Чера имали заједничког претка у некој релативно ближој прошлости (рецимо у позном средњем веку?). Циљ нам је да истражујемо одакле је тај предак дошао и како се ширило његово потомство.

Тако је Небо. Управо то и ја кажем: Ананићи нијесу Черини потомци. А о заједничком претку Ананића и Чере за сада можемо само да нагађамо. У кластеру Ананића има неколико сродних братстава. Можда не би било лоша направити филогенетичко стабло и видјети гдје би могла бити крља Ананића. Мени се чини да су то Бањани и Штрпци.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #236 послато: октобар 08, 2015, 04:43:08 пре подне »
А ко да ми направи то филогенетичко стабло, Ранко? Поготово што се и о Бањанима, и о Пивљанима, и о Штрбцима још увек много не зна? Инче, предлог ти је одличан.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #237 послато: октобар 28, 2015, 07:06:41 поподне »
Интересантно да у неким легендама о Чери, и о Руђу и Бранилу постоји исти детаљ, да су били неке друге вере па да су покрштени у православље

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #238 послато: новембар 18, 2015, 08:07:24 поподне »
N1a P189.2



Као што се и на мапи може видети, највише наших N1a налази се у динарском подручју, а потенцијална матица овог рода је простор Старе Херцеговине и Полимља.

Ова хаплогрупа код нас највећи проценат бележи на простору БиХ/Републике Српске (преко 6%).

Осим Балкана, слични хаплотипови се могу пронаћи и у Словачкој. Од раније је већ познат Молнар из N днк пројекта, а у једном раду који се бави генетиком Источне Словачке, може се видети још један N1a (Превош) који, судећи по маркерима, улази у ову групу.

Заједнички предак српских и словачаких N1а (на основу 67 маркера) живео је пре око 1050 година, што претка ове групе ставља у 10. век.

Овај период је свакако занимљив због Мађара. С обзиром да Мађари негде у то време играју значајну улогу у Подунављу, може бити да се део становништва повукао на југ баш пред њима?

Да је старост ове групе мало већа, све би се лепо би се уклопило у сеобу Словена (хаплогрупе I2a и R1a су прилично заступљене у том делу Словачке), али за сада треба тражити друго решење.


Занимљиво је и то што је ово, на неки начин, чисто српска група. Наиме, овакви хаплотипови не постоје код Грка, Бугара, а веома су скромно заступљени код Хрвата.

На великом истраживању за Хрватску (1100 хаплотипова) постоји свега три N1a, тј. 0.27%. Код Срба је проценат ове хаплогрупе значајно већи.

Можда треба издвојити један хаплотип из поменутог истраживања:

Славонија бр. 23 : 14 25 14 10 11-16 ?  ? 11 13 14 28

N1a ДНК пројекат: 14 25 14 10 11-16 11 12 12 14 14 29

Јесте да су мутације углавном на брзомутирајућим маркерима, али ово може да указује на то да је разноврсност хаплотипова ипак већа на Балкану, него на северу?


Извор:

- Српски днк пројекат
- N dna project (FTDNA)
​- Allele frequencies and population data for 11 Y-chromosome STRs in samples from Eastern Slovakia
- Haplotype data for 23 Y-chromosome markers in a reference sample from Bosnia and Herzegovina
- The Peopling of Modern Bosnia-Herzegovina:Y-chromosome Haplogroups in the ThreeMain Ethnic Groups
- Croatian national reference Y-STR haplotype database

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #239 послато: новембар 19, 2015, 04:24:12 пре подне »
Небојша, пуно Вам се захваљујем на послатим подацима о мојој хапло групи. Живи и здрави били!
Поздрав,
Војислав

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #240 послато: новембар 19, 2015, 11:39:01 пре подне »
Небојша, пуно Вам се захваљујем на послатим подацима о мојој хапло групи. Живи и здрави били!
Поздрав,
Војислав

Нема на чему Војиславе, жив био!

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #241 послато: новембар 19, 2015, 11:46:41 пре подне »

Осим Балкана, слични хаплотипови се могу пронаћи и у Словачкој. Од раније је већ познат Молнар из N днк пројекта, а у једном раду који се бави генетиком Источне Словачке, може се видети још један N1a (Превош) који, судећи по маркерима, улази у ову групу.


Је л" Превош име места или презиме? Подсећа на Првошевић.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #242 послато: новембар 19, 2015, 11:50:18 пре подне »
Је л" Превош име места или презиме? Подсећа на Првошевић.

Извињавам се, у питању је граматичка грешка. Реч је о граду у Словачкој (Прешов, не Превош)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #243 послато: децембар 03, 2015, 09:02:02 поподне »
Моје је мишљење о средњоевропским Н1а П189.2 је да су то избеглице од Турака одавде, на фтдна имам једно поклапање из Аустрије, једно из Словачке, један Румун и један Мађар из Румуније, све остало су наши људи.  За сада ми све указује да је заједнички предак живео на овим просторима

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #244 послато: децембар 04, 2015, 04:11:06 пре подне »
Да, Ђорђо, али на којим просторима? Бањани, Пива, Полимље??? То ће се тешко утврдити. Једино ако смо огранак Штрбаца а они су са Бањана. И, ако се то генетско истраживање о Штрпцима већ једном заврши и прикажу резултати. Онда ће ствари бити много јасније.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #245 послато: децембар 04, 2015, 07:22:11 пре подне »
Моје је мишљење о средњоевропским Н1а П189.2 је да су то избеглице од Турака одавде, на фтдна имам једно поклапање из Аустрије, једно из Словачке, један Румун и један Мађар из Румуније, све остало су наши људи.  За сада ми све указује да је заједнички предак живео на овим просторима

Ово је сасвим могуће. Словако-Русин Молнар је 67-маркерни хаплотип, па се ту може видјети блискост са нашим хаплотиповима. У односу на оне који су такође тестирали 67 маркера Молнар се разликује у свега 5 маркера, што је крајње блиско. Мислим да је преблизу за евентуално неку сеобу из словенског периода расељавања у 6. или 7. вијеку (мада ни то не треба сасвим искључити).

Оно што јесте интересантно јесте да су ипак сви наши хаплотипови ближи међусобно него што је иједан од њих Молнару, тј. Молнар има своје неке специфичне вриједности на маркерима који одударају од досад тестираних српских.

Питање је само кад је могло доћи до раздвајања. Гледано чисто технички, удаљеност Молнара од наших хаплотипова је око 500 година, али то је опет засновано само на вјероватноћи мутације.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #246 послато: децембар 04, 2015, 11:05:22 пре подне »
Ово је сасвим могуће. Словако-Русин Молнар је 67-маркерни хаплотип, па се ту може видјети блискост са нашим хаплотиповима. У односу на оне који су такође тестирали 67 маркера Молнар се разликује у свега 5 маркера, што је крајње блиско. Мислим да је преблизу за евентуално неку сеобу из словенског периода расељавања у 6. или 7. вијеку (мада ни то не треба сасвим искључити).

Оно што јесте интересантно јесте да су ипак сви наши хаплотипови ближи међусобно него што је иједан од њих Молнару, тј. Молнар има своје неке специфичне вриједности на маркерима који одударају од досад тестираних српских.

Питање је само кад је могло доћи до раздвајања. Гледано чисто технички, удаљеност Молнара од наших хаплотипова је око 500 година, али то је опет засновано само на вјероватноћи мутације.

Синиша, правио сам филогенетско стабло наше групе и Јокић је удаљен од нас осталих колико и Молнар http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.msg12936#msg12936 , нема ниједну заједничку мутацију у односу на модал са било ким другим од нас као ни Молнар. Зато и сматрам да је носилац модалног хаплотипа живео овде

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #247 послато: децембар 04, 2015, 11:17:52 пре подне »
Ђорђо, био бих врло захвалан ако би урадио филогенетско стабло за моје Ананиће. Наравно, ако имаш времена.
Поздрав,
Војислав

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #248 послато: децембар 04, 2015, 02:39:17 поподне »
Синиша, правио сам филогенетско стабло наше групе и Јокић је удаљен од нас осталих колико и Молнар http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.msg12936#msg12936 , нема ниједну заједничку мутацију у односу на модал са било ким другим од нас као ни Молнар. Зато и сматрам да је носилац модалног хаплотипа живео овде

Ђорђо, у праву си за Јокића и Молнара. Пропустио сам да видим ово твоје стабло, а и удвајање на маркеру 425. Штета што не постоји резулат за Шаљића на маркеру 425, да се потврди веза са Јокићем.

Тушек је колико видим најближи модалу за цијелу групу. Исто тако мислим да би се старост цијеле балканско-карпатске гране могла  подићи на период 500-700 година.

Очигледно је такође да се удвајање 12-13 на маркеру 425 десило након СНП-а Y7316 на који су позитивни и Јокић и Тушек и Тешмановић. Претпоставка је, у складу са тим, да су сви 425=12-13 позитивни на Y7316. Веома важно би било да се Молнар тестира на овај СНП.

Иначе на Y Fullu су старост Y7316 процијенили на 475 године, на основу Big Y резултата Тушека и Јокића.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #249 послато: децембар 04, 2015, 09:41:13 поподне »
Ђорђо, био бих врло захвалан ако би урадио филогенетско стабло за моје Ананиће. Наравно, ако имаш времена.
Поздрав,
Војислав
Војиславе, драге воље бих убацио ваш хаплотип, али нисте тестирани на довољно маркера да бих могао да одредим Ваш положај у стаблу, но како буде све више резултата на 67 маркера све ће се боље дефинисати гране и моћићу да Вам одредим положај тестирањем појединачних СТР маркера ако желите, то није скупо

Ђорђо, у праву си за Јокића и Молнара. Пропустио сам да видим ово твоје стабло, а и удвајање на маркеру 425. Штета што не постоји резулат за Шаљића на маркеру 425, да се потврди веза са Јокићем.

Тушек је колико видим најближи модалу за цијелу групу. Исто тако мислим да би се старост цијеле балканско-карпатске гране могла  подићи на период 500-700 година.

Очигледно је такође да се удвајање 12-13 на маркеру 425 десило након СНП-а Y7316 на који су позитивни и Јокић и Тушек и Тешмановић. Претпоставка је, у складу са тим, да су сви 425=12-13 позитивни на Y7316. Веома важно би било да се Молнар тестира на овај СНП.

Иначе на Y Fullu су старост Y7316 процијенили на 475 године, на основу Big Y резултата Тушека и Јокића.

На жалост има неких који су решили да тајну о својим хаплотиповима однесу у гроб, а много би ми помогли да се употпуни филогенетско стабло за Н1а П189.2   >:(

На срећу, већ се сада полако издвајају гране, па бисмо могли ускоро наше тестиране у Београду тестирањем појединих СТР-ова на yseq да сврстамо у одговарајуће огранке

Ако Јокић и Тушек имају СНП Y7316, уверен сам да га мора имати и Молнар.

поздрав

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #250 послато: децембар 04, 2015, 09:54:39 поподне »
Моје је мишљење о средњоевропским Н1а П189.2 је да су то избеглице од Турака одавде, на фтдна имам једно поклапање из Аустрије, једно из Словачке, један Румун и један Мађар из Румуније, све остало су наши људи. За сада ми све указује да је заједнички предак живео на овим просторима

На ово може да указује и нешто већа разноврснот хаплотипова на Балкану (мада, странаца ове гране N1a нема пуно). Претпостављам да се не виде маркери поменутих Мађара, Румуна и Словака са FTDNA?

Проблем је што је вама и овде мала старост и што сте сконцентрисани само на простору зап. Балкана (само код Срба/Хрвата).

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #251 послато: децембар 05, 2015, 04:18:09 пре подне »
Ђорђо, хвала на одговору. Дакле, конкретно, шта је потребно да учининм ја? Платићу колико треба.
Поздрав,
Војислав

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #252 послато: децембар 06, 2015, 10:18:05 пре подне »
Не знам йе ли ко примѣтио руски Н1а узорак, из збирке 512 узорака на 17 ознакъ Роеввера из 2008 године.

Наш "рођо" йе из Рязањскога края и има пет одступаний од наших срѣдњих врѣдностий на 17 ознакъ. Одступа на 385 за двѣ врѣдности, има "Р1-овске" 11-14, затим 15 мѣсто 14 на ДЫСу 19, 19 мѣсто 18 на 458-ици, и 21 мѣсто 20 на 448.

Рађено йе и нешто основних Пойединачних Йезгровничких Разноликостий. Потврдан йе на два, стрпан йе у К.

; DYS456   DYS389I   DYS390   DYS389II   DYS458   DYS19   DYS385   DYS393   DYS391   DYS439   DYS635   DYS392   GATA-H4   DYS437   DYS438   DYS448   ;   Pop   YAP   RPS4Y   M89   M9   M45   M124   M173   M17   TAT   M201   M170   M172   Haplogroup

14   14   24.3   29   19   15   11   14   14   10   12   21   14   12   14   10   21   ;   Ryazanskaja   -   -   +   +   -   -   -   -   -   -   -   -   K
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #253 послато: децембар 06, 2015, 11:09:14 пре подне »
Не знам йе ли ко примѣтио руски Н1а узорак, из збирке 512 узорака на 17 ознакъ Роеввера из 2008 године.

Наш "рођо" йе из Рязањскога края и има пет одступаний од наших срѣдњих врѣдностий на 17 ознакъ. Одступа на 385 за двѣ врѣдности, има "Р1-овске" 11-14, затим 15 мѣсто 14 на ДЫСу 19, 19 мѣсто 18 на 458-ици, и 21 мѣсто 20 на 448.

Рађено йе и нешто основних Пойединачних Йезгровничких Разноликостий. Потврдан йе на два, стрпан йе у К.

; DYS456   DYS389I   DYS390   DYS389II   DYS458   DYS19   DYS385   DYS393   DYS391   DYS439   DYS635   DYS392   GATA-H4   DYS437   DYS438   DYS448   ;   Pop   YAP   RPS4Y   M89   M9   M45   M124   M173   M17   TAT   M201   M170   M172   Haplogroup

14   14   24.3   29   19   15   11   14   14   10   12   21   14   12   14   10   21   ;   Ryazanskaja   -   -   +   +   -   -   -   -   -   -   -   -   K
Свака част Невски, ово је несумњиво Н1а, ово је велико откриће за нас.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #254 послато: децембар 06, 2015, 11:29:37 пре подне »
Прегледао сам поново велико истраживање од око 20 000 хаплотипова, не би ли пронашао наше N1a.

Њихов хаплотип се практично не појављује нигде осим код нас. Нашао сам их само у Босни, Хрватској и Словенији.

Босна - 5%
Хрватска - 0.8%
Словенија - 0.9%


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #255 послато: јануар 02, 2016, 02:36:50 поподне »
Претпостављам да се не виде маркери поменутих Мађара, Румуна и Словака са FTDNA?
не видим маркере
-једног из западне Аустрије који се појавио пре неколико месеци,
-затим неког нашег Петровића.
-Једно поклапање ми је Лукић из Америке који ми је написао да му је прадеда рођен у месту "Truovac" у Југославији а мајка му се презивала Пањковић. Претпоставио сам да је у питању Трнавац у Лици јер сам изгуглао да тамо постоје та два презимена. После кад сам га питао да ми пошаље хаплотип искулирао ме је.
-Такође не видим маркере човека са презименом Warger који је на 12 маркера имао потпуно поклапање са мном а урадио је недавно проширење на 111 маркера. На више маркера ми не излази као поклапање
-Био је и један Латиновић који је сакрио своје податке и сада га не видим као поклапање
то су сви колико могу да се сетим
Цитат
Проблем је што је вама и овде мала старост и што сте сконцентрисани само на простору зап. Балкана (само код Срба/Хрвата).
Тако је и боље јер има више шансе да се лоцира заједнички предак, 500-600 година је нешто достижно. Пометњу је направио Шаљић, искрено нисам очекивао Н1а на истоку Црне Горе. На жалост, потребно је доста пара да се све ово размрси али дуг је живот. Наручио сам један тест за још једног од Шаљана па ћемо да видимо шта ће да испадне

Прегледао сам поново велико истраживање од око 20 000 хаплотипова, не би ли пронашао наше N1a.

Њихов хаплотип се практично не појављује нигде осим код нас. Нашао сам их само у Босни, Хрватској и Словенији.

Босна - 5%
Хрватска - 0.8%
Словенија - 0.9%


Небојшо ако имаш те хаплотипове јел можеш да окачиш овде или да ми пошаљеш на ПП пошто их скупљам

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #256 послато: јануар 02, 2016, 03:38:47 поподне »
Небојшо ако имаш те хаплотипове јел можеш да окачиш овде или да ми пошаљеш на ПП пошто их скупљам

Хрватска, 125 људи - 2 N1a (1.60%)

DYS19   DYS389I   DYS389II   DYS389II.I   DYS390   DYS391   DYS392   DYS393   DYS385ab   DYS438   DYS439   DYS437   DYS448   DYS456   DYS458   DYS635   GATAH4   DYS576   DYS481   DYS549   DYS533   DYS570   DYS643

14   16   31   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   19   21   12   17   24   12   12   19   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   24   12   12   18   11

Занимљив је овај први хаплотип. Вредност на 389I/389II је 16/31, што и није баш честа појава код наших N1a. Ово је можда само потврда разноврсности N1a на Балкану.


Хрватска 4 од 1100 (0.36%)

DYS456   DYS389I   DYS390   DYS389II   DYS458   DYS19   DYS385a/b   DYS393   DYS391   DYS439   DYS635   DYS392   YGATAH4    DYS437   DYS438   DYS448

Источна Хрватска:

14   13   25   28   18   14   11,16   14   10   11   21   14   12   14   10   20

Поново нетипичне вредности на 389 (13/28)

Западна Хрватска:

14   14   25   29   18   14   11,16   14   10   12   21   14   12   14   10   20

15   14   25   29   18   14   11,16   14   10   12   22   14   12   14   10   20

Централна Хрватска:

14   14   25   29   18   14   11,16   14   10   12   22   13   12   14   10   20


Босна, 5 од 100 (5%)

DYS19   DYS389I   DYS389II   DYS389II.I   DYS390   DYS391   DYS392   DYS393   DYS385ab   DYS438   DYS439   DYS437   DYS448   DYS456   DYS458   DYS635   GATAH4   DYS576   DYS481   DYS549   DYS533   DYS570   DYS643

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   24   12   12   19   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   19   14   19   21   12   17   24   12   12   18   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   13   14   20   14   19   21   12   17   24   12   13   18   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   23   12   12   18   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   17   21   12   17   24   12   12   19   11


Словенија (Љубљана), 1 од 104 (0.96%)

DYS19   DYS389I   DYS389II   DYS389II.I   DYS390   DYS391   DYS392   DYS393   DYS385ab   DYS438   DYS439   DYS437   DYS448   DYS456   DYS458   DYS635   GATAH4   DYS576   DYS481   DYS549   DYS533   DYS570   DYS643

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   13   14   20   14   18   21   12   18   24   12   12   17   11










Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 662
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #257 послато: јануар 02, 2016, 03:53:00 поподне »
^^^^^ хвала ти пуно

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #258 послато: јануар 02, 2016, 04:21:11 поподне »
^^^^^ хвала ти пуно

Нема на чему.

Ево потенцијалних N1a са истраживања за СЦГ из 2007. године

5 од 237 (2.11%)

DYS 19 DYS 385 DYS 389 I DYS 389 II DYS 390 DYS 391 DYS 392 DYS 393

1. 14 11–16 13 29 24.3 10 14 14
2. 14 11–16 14 29 24.3 10 14 14
3. 14 11–16 14 30 24.3 10 13 14
4. 14 11–16 14 31 23 10 14 14
5. 14 11–16 14 29 25 10 14 14

Хаплотип бр. 5 на маркеру DYS392 има вредност 13 (остали N1a ту имају углавном 14). Мислим да је маркер 392 један од споријих.


Горски Котар

2 од 101 (1.89%)

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385 YCAII

14 14 29 25 10 14 14 11–16 18–19 (x2)


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #259 послато: јануар 02, 2016, 04:25:54 поподне »

3. 14 11–16 14 30 24.3 10 13 14

Хаплотип бр. 5 на маркеру DYS392 има вредност 13 (остали N1a ту имају углавном 14). Мислим да је маркер 392 један од споријих.

Пардон, хаплотип бр. 3. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #260 послато: јануар 13, 2016, 03:17:46 поподне »
DYS19 DYS385 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS437 DYS438 DYS439 DYS448 DYS456 DYS458 DYS635 GATA H4.1

Хрвати (200 тестираних, сви крајеви)

3 N1a од 200, 1.5%

14   11/16   14   29   24.3   10   14   14   14   10   12   20   14   18   21   12
14   11/16   14   30   25   10   14   14   14   10   12   20   14   19   21   12
14   11/16   14   29   25   10   14   14   14   10   12   20   14   18   21   12

Извор: Evaluation of population variation at 17 autosomal STR and 16 Y-STR haplotype loci in Croatians




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #261 послато: јануар 23, 2016, 11:28:41 поподне »

-Био је и један Латиновић који је сакрио своје податке и сада га не видим као поклапање


Ово је значајан податак Ђорђо, пошто је презиме Латиновић специфично крајишко презиме (није ми познато да га има на другим мјестима). Овај податак се поклапа са резултатом једног тестираног из истраживања САНУ( којег сад не могу да објавим), а који припада истом крајишком роду као и Латиновић.

То није мала група родова, а ево како их је Карановић описао:

"Група родова Мајсторовић-Ћулибрк расељавала се по овој области из Лике. Славе Јовањдан. Има их Ћулибрка 107 к. у 17 насеља, Мајсторовића 11 к. у 4 насеља, Стојнића 10к. у 5 насеља, Тувића 7к. у 2 н. и Сиротке 4к. Њима су сродни са особинама: Латиновић-Бањац са истом славом. Има их Латиновића 51 к. у 14 н., Бањаца 53 к. у 16 насеља, Пилића 11 к. у 3 н., Рапајића 6к. у 4.н. и Бањанин 1к. Старина им је вели од некакве Бање. Један се огранак по једном претку, који је био "мудар као Латин" прозвао Латиновић. Није искључено да нису од Бањана доселили у Лику. Из ових је  Ћулибрка барјактар Никола у чети војводе Петра Мркоњића."

Пошто је моја мајка од овог рода, од Мајсторовића, мало сам детаљније проучио ову групу родова. Мајсторовић је најстарије презиме за Ћулибрке, Стојниће, Тувиће и Сиротке. Изгледа да су на подручју личких Дољана надомак манастира Рмња, Мајсторовићи били прилично рано, још крајем 16. вијека. То се може закључити кад се упореде сва предања.

Исто тако, сасвим је извјесно да није случајно манастир Рмањ постао ново сједиште дабро-босанског и далматинског владике крајем 16. вијека, и зашто је баш успостављена та веза дабро-босански и далматински? Вјерујем зато јер је у подручје око горње Уне управо са подручја дабарске епархије у манастиру Бања код Прибоја доселио значајан број Срба. Одатле су, уосталом били и нови турски владари Босанске Крајине и Далмације, Соколовићи. У том крају се јавља поред ове групе родова Бањац-Латиновић-Мајсторовић, још једна велика група родова koja je N1a P189- Штрпци. Код Дрвара постоји село велики и Мали Штрпци. Штрпци постоје и у Бањанима, а и непосредној близини Бање Прибојске, сједишту дабарске митрополије. Мислим да то све није случајност.

У Пиви је чак и постојала породица Мајсторовић која је изумрла, чини ми се да је такође славила Јовањдан. Иако не вјерујем у континуитет презимена, случај Штрбаца показује да су се нека презимена и преносила.

Лички Мајсторовићи из Дољана (мајчини су у Босну прешли тек након аустријске окупације 1879.) били су позната свештеничка породица. Остало је сачувано нешто преписке Николе Тесле са својим братом од тетке Симом Мајсторовићем http://www.gospic.rs/teslino-pismo-simi-majstorovicu/. Сестра Теслине мајке, Марија, била је удата у личке Дољане за свештеника Мојсија Мајсторовића,а Симо је био њихов син. Завршио је био права и теологију у Украјини, али је нажалост умро млад од туберколозе 1897. У његовој преписци са Теслом  из 1890. види се да често помињу његово здравље и болест. Иначе Мајсторовићи су били свештеници у Дољанима још док Дољани нису припали Аустрији. Први свештеник из те лозе помиње се још 1750. по имену Михајло. 1941. су у Госпићу од усташа страдали свештеник Петар Мајсторовић из Дољана и његов син Милојко, предратни начелник општине Доњи Лапац. Други син Петра Мајсторовића био је Велимир Мајсторовић Брацо, познати хирург и начелник ВМА послије Другог свјетског рата, као и први директор клинике "Драгиша Мишовић".

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #262 послато: јануар 24, 2016, 11:19:28 поподне »

У Пиви је чак и постојала породица Мајсторовић која је изумрла, чини ми се да је такође славила Јовањдан. Иако не вјерујем у континуитет презимена, случај Штрбаца показује да су се нека презимена и преносила.


Из овог записа из 1673 год. произилази, да је и Лека Мајсторовић био од старих Вуиновића

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ