Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 136941 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4680
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #480 послато: јул 19, 2019, 02:48:59 поподне »
Поздрав свима,
Ја сам од Томовића из Вељег Брега и знам да смо ту од краја 18.века. Знамо одакле смо дошли и ко је дошао. Са Томовићима из Поља(Мојковац) јесмо сродници. Предак Томовића у Вељем Брегу је поп Алекса Томовић који је дошао из Поља а прва је генерација са тим презименом по оцу Тому Маркову Ивановићу. У Колашину смо 8-9 пасова, зависно од гране породице. Иначе су и Поповићи из Вељег Брега од Томовића(презиме су променили почетком крајем 19. или почетком 20.века.

Поздрав Томовићу,

Главни, тако да кажем, проблем код овог предања је резултат тестирања. Наиме Томовићи из Поља су дефинитивно Кучи, док у оквиру тесирања 400 Срба са КиМ имамо тестиране Поповиће, који су огранак Томовића и који према резултату нису исти род са Томовићима из Поља. Једино остаје могућност, али мало вероватна, да Поповићи нису Томовићи, а то можемо сазнати једино тестирањем самих Томовића из Вељег Бријега.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8461
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #481 послато: август 13, 2019, 06:23:36 поподне »
Јабланов, Никољдан, Сириг, Сегедин

Припада хаплогрупи I-M253. Међу претходно тестиранима из наше базе нема никог блиског.

О Јаблановима у Сиригу нисам успео да пронађем ништа, па ако неко нешто зна - нека напише.

Презиме је забележено у Сиригу 1828. године, када су као власници земље пописани: Jocza Jablanov, Philip Jablanov, Manuelo Jablanov и Jova Jablanov.

У Бачкој је забележено у неколико места током 18. века, у Српском Крстуру почетком 20. века. Можда би ови из Српског Крстура могли бити у вези с овима из Сирига, с обзиром да су места у суседству једно другоме.

Требало би пажљивије прегледати пописе ових крајева из 18. века, да ли се Јабланови и тада помињу?




Ван мреже Igor Muidža

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #482 послато: август 13, 2019, 09:21:12 поподне »
Јабланов, Никољдан, Сириг, Сегедин

Припада хаплогрупи I-M253. Међу претходно тестиранима из наше базе нема никог блиског.

О Јаблановима у Сиригу нисам успео да пронађем ништа, па ако неко нешто зна - нека напише.

Пре свега хвала на коментару у тако кратком року.
Чисто да не би било забуне ја се презивам Муиџа и тестирао сам се за грану свог оца, али Јабланови су са моје мајчине стране па се тестирао мој ујак, али ја посредујем као, како рећи неко са већим искуством.
Е сад, будући да како ви кажете нема никог блиског од претходно тестираних, да ли би то важило и за остале државе. Да будем јаснији, да ли постоји платформа где бих ја могао да унесем већ дате хаплогрупе са сертификата и добијем некаква подударања у осталим државама и самом свету? Под остале државе специфично мислим на Украјину будући да се говори генерацијама да су Јабалнови дошли одатле. Ако не грешим током Велико Бечког рата (ово ћу још проверити)
Презиме није често у Србији, заправо све Јабланове које познајемо су наши рођаци на неки начин.
Ту назови Украјинску тезу подржава, за нас недавно откриће, а то је да смо то презиме још затекли једино у самој Украјни у броју неколико десетина људи. Сто и нешто највише. Чак је и жена брата мог деде била затечена када је у разговору са једним човеком на аеродрому из Украјине сазнала да се он исто тако презива. Он јој је рекао да ни тамо то презиме није толико често, додуше морао бих да провеим са њом још једном да нисам пропустио неки битан детаљ те анегдоте.

Поред тога шта су моји деда и деда - стриц говорили, четири имена која су се вртела у породици од памтивека су Андрија, Никола, Јован и Филип. Андрија је најинтересантније јер по њиховом "знању" у стара времена (пре двадесетог века када се имена деци нису давала у толикој разноликости као данас) то се име међу Словенима могло затећи искључиво у Украјини и Црној Гори. Наравно и у другим народима јер као што знамо то је Бибилисјко име, али за Словене то је било то. Тако они веле, такође да све Андрије у Србији су пореклом Црногорци, али ово немојте схватати као догму било које врсте.
НАПОМЕНА: Тачност ове изјаве мојих дедова не могу да гарантујем, ово евентуално може неко стручнији од мене да потврди...

Волео бих да се захвалим Амикусу на већ датом коментару испод, али да позовем и остале који можда знају нешто више у помоћ. Такође стоји следеће питање:

Будући да нисам нашао никог сродног, који би био мој следећи корак? У смислу одрећивања подгрупа или ти хаплотипова (ваљда сам убо име. Надам се да знате на шта мислим). Питам како функционише цео процес, која је цена и за уважена мишљења стручњака и људи који су већ исто или слично радили.

Хвала унапред, Игор

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 667
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #483 послато: август 13, 2019, 09:55:03 поподне »
Презиме је забележено у Сиригу 1828. године, када су као власници земље пописани: Jocza Jablanov, Philip Jablanov, Manuelo Jablanov и Jova Jablanov.

У Бачкој је забележено у неколико места током 18. века, у Српском Крстуру почетком 20. века. Можда би ови из Српског Крстура могли бити у вези с овима из Сирига, с обзиром да су места у суседству једно другоме.

Требало би пажљивије прегледати пописе ових крајева из 18. века, да ли се Јабланови и тада помињу?

Јоца, Филип, Емануил и Јова...

Емануил мож' да буде Манојло. Јоца и Јова су 99% Јовани, али су морали некако да их разликују :)

Наишао сам на пар венчања Јабланова из Сирига и Српског Крстура у Дески, 19. век. Венчавали су се по један Јован, Михаил, Емануил и једна Бојана од Валтазара (и остала у Дески).
« Последња измена: август 13, 2019, 09:59:21 поподне Platin »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8461
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #484 послато: август 13, 2019, 09:58:47 поподне »
Наишао сам на пар венчања Јабланова из Сирига и Српског Крстура у Дески, 19. век.

Па да, то су суседна места, твој крај. :)

Венчавали су се по један Јован, Михаил, Емануил и једна Бојана од Валтазара (и остала у Дески).

Је л' би ови твоји Јован и Емануил могли бити ови Мануил и Јова из Пописа земље 1828. године?
« Последња измена: август 13, 2019, 10:07:02 поподне Amicus »



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10265
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #485 послато: август 13, 2019, 10:12:24 поподне »
Пре свега хвала на коментару у тако кратком року.
Чисто да не би било забуне ја се презивам Муиџа и тестирао сам се за грану свог оца, али Јабланови су са моје мајчине стране па се тестирао мој ујак, али ја посредујем као, како рећи неко са већим искуством.
Е сад, будући да како ви кажете нема никог блиског од претходно тестираних, да ли би то важило и за остале државе. Да будем јаснији, да ли постоји платформа где бих ја могао да унесем већ дате хаплогрупе са сертификата и добијем некаква подударања у осталим државама и самом свету? Под остале државе специфично мислим на Украјину будући да се говори генерацијама да су Јабалнови дошли одатле. Ако не грешим током Велико Бечког рата (ово ћу још проверити)


Постоји велика YHRD база, која садржи хаплотипове из разних (анонимних) Y-STR истраживања. У бази се налазе и хаплотипови из неких истраживања са простора Украјине
https://yhrd.org/search/search

Јабланов на неких 15-ак маркера заиста нема превише поклапања ни у овој бази. Може се рећи да је прилично генетски "усамљен". Постоји једно релативно блиско поклапање у Словенији (Љубљана), али и у Рјазањској области (Русија). С обзиром на ово друго поклапање, прича о пореклу из Украјине можда и није без основа.



Што се тиче тестирања дубинских СНП-ова, ту може помоћи неко од I1 администратора.



Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 667
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #486 послато: август 13, 2019, 10:13:45 поподне »
Нажалост, нису ти исти, нико од наведених са моје стране није рођен пре 1830., а има их и после 1870.

Братанци, унуци... тако нешто. Ако постоје књиге, никакав проблем :)

Само Емилијан Јабланов, рођен 1870 (+- 1 година) и 1893. ожењен са Христином Рус из Деске је из Сирига крај Сегедина.

Емилијан може да буде унук по деди.
« Последња измена: август 13, 2019, 10:19:29 поподне Platin »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8461
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #487 послато: август 13, 2019, 10:23:29 поподне »
Нажалост, нису ти исти, нико од наведених са моје стране није рођен пре 1830., а има их и после 1870.

Братанци, унуци... тако нешто. Ако постоје књиге, никакав проблем :)

Само Емилијан Јабланов, рођен 1870 (+- 1 година) и 1893. ожењен са Христином Рус из Деске је из Сирига крај Сегедина.

Емилијан може да буде унук по деди.

Могуће. У сваком случају, занимљиво поклапање имена, на тамо малом узорку.



Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 667
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #488 послато: август 13, 2019, 10:32:29 поподне »
Промакло ми је... један је Емануил а други је Емилијан... Није исто. Али није ни предалеко.

Свака породица је имала неки свој стил давања имена.

Кажем... Ако су матичне књиге сачуване, решиво је без проблема.

Ван мреже Igor Muidža

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #489 послато: август 14, 2019, 12:40:20 поподне »
Постоји велика YHRD база, која садржи хаплотипове из разних (анонимних) Y-STR истраживања. У бази се налазе и хаплотипови из неких истраживања са простора Украјине
https://yhrd.org/search/search

Јабланов на неких 15-ак маркера заиста нема превише поклапања ни у овој бази. Може се рећи да је прилично генетски "усамљен". Постоји једно релативно блиско поклапање у Словенији (Љубљана), али и у Рјазањској области (Русија). С обзиром на ово друго поклапање, прича о пореклу из Украјине можда и није без основа.



Што се тиче тестирања дубинских СНП-ова, ту може помоћи неко од I1 администратора.

За те Јабланове из Словеније сам чуо, никад упознао додуше. Живе у Љубљани колико знам. Мислим да су тамо отишли негде почетком двадесетог века. Распитаћу се. Сигуран сам да постоје, када укуцам Јабланов Словенија изађу ми нека Звездана за неку клинику и неки Горан што је био у новинама. Човек плутао 40 километра у мору. Неко је вероватно у контакту са њима у породици, проверићу да није ко тестиран.

Ван мреже Igor Muidža

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #490 послато: август 14, 2019, 12:43:23 поподне »
Промакло ми је... један је Емануил а други је Емилијан... Није исто. Али није ни предалеко.

Свака породица је имала неки свој стил давања имена.

Кажем... Ако су матичне књиге сачуване, решиво је без проблема.

Иначе Платине, будући, ако сам добро схватио твоји су из Деске која је непосредно крај Сирига. Како си ти истраживао претке? Кроз Сегедински архив, ако то постоји или од локалне цркве у виду црквених књига? Имаш ли искуства, која је процедура?
Знам име цркве у којој су били крштени, има чак и тачна адреса на википедији тако да је то ваљда некаква предност.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 667
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #491 послато: август 14, 2019, 03:56:54 поподне »
Иначе Платине, будући, ако сам добро схватио твоји су из Деске која је непосредно крај Сирига. Како си ти истраживао претке? Кроз Сегедински архив, ако то постоји или од локалне цркве у виду црквених књига? Имаш ли искуства, која је процедура?
Знам име цркве у којој су били крштени, има чак и тачна адреса на википедији тако да је то ваљда некаква предност.

Сасвим тачно. Мада уопште немам никаква јасна сазнања од када су у Дески, и како су опште стигли тако далеко на север.

До пре неки дан нисам уопште знао да постоји Сириг између Сегедина и Деске...
Знао сам само за онај у општини Темерин.

У подацима Деске видим приличан број веза ка околним местима (нека се данас другачије зову), која се данас налазе у Србији, Мађарској и Румунији. Прилично сам уверен да је и са суседним Сиригом исто.

Саме књиге би требало да су у Сент Андреји, ако су предате архивима. Зависи и шта је све предато, шта је сачувано, на који начин је доступно.

Свакако, радно време архива је одређено, обично није "од јутра до вечери", треба платити пут, смештај... Али то може да се заобиђе пошто се разне књиге и материјали полако појављују на интернету - дигитализација. Буду постављене слике књига на нет, па полако... Без икаквог индекса, помоћи, било чега.
Тренутно се тако бавим, читам са нета. Имам толико искуство да једнако лако читам те књите и овај текст.
Књиге ван Србије су у просеку доста лакше доступне од књига у Србији. Постоје неки помаци, али је разлика и даље прилично велика.

Увиђам да је често било (чак и цела половина) међумесних бракова тако да није могуће испратити све потомке и бити сасвим сигуран без читања барем 4-5 места.
Лакше је када имамо ћерку заинтересоване стране јер ће писати одакле је младожења (венчање у младином, живот у младожењином месту, важи у скоро свим случајевима). Теже је када се само појави син заинтересоване стране са децом, јер немамо представу одакле му је жена.

Свакако, зависи колико и како се истражује, које се све информације желе. Детаљна питања на пп :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8461
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #492 послато: август 14, 2019, 04:15:18 поподне »
До пре неки дан нисам уопште знао да постоји Сириг између Сегедина и Деске...


 :)



На мрежи Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #493 послато: октобар 14, 2019, 09:02:34 пре подне »
Да ли неко зна више о Рашићима који славе Андрејевдан?
Постоји предање да су давнином са Пештера, као и да им је старије презиме било Сретеновић, а једној грани Андрејић.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 487
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #494 послато: октобар 14, 2019, 09:58:19 пре подне »
Zna li neko nešto o hercegovačkoj vlasteli Majstorovićima?
Hvala unapred

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 618
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #495 послато: октобар 14, 2020, 10:34:19 поподне »
Милошевић, Алимпијевдан, Дуб, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460, роду Алимпијевштака Бурмаза (род В) у табели пројекта. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Петровићем из Оглађеновца код Ваљева и Милинковићем из Докмира код Уба. Са Бурмазовићем из Руњана код Лознице се разликује на једном од 17 упоредивих маркера (на 439), док са Јојићем из Пилице код Бајине Баште има 2 разлике (19, 439) на 18 упоредивих маркера.

Милошевићи у Дубу су из засеока Петронијевићи, а по предању тестираног су од 3 брата у селу настала 3 засеока, Петронијевићи, Бурмази и Матићи. Такође, по предању раније презиме Милошевића гласило је Глигоријевић.
Ови Алимпијевштаци су се некада делили на Бурмазе, Бражђане-Дубљане и Јојиће. Најстарија матична места у којим су се размножавали и исељавали су: Дуб и Пилица код Бајине Баште и можемо да додамо и Оглађеновац код Ваљева. 

БУРМАЗИ:
Дуб, Бајина Башта; Бурмази (52 к.; Св. Алимпије), досељени су с горњег Лима однекуда од Плава. (тестиран Милошевић)
Црвица, Бајина Башта; Тадићи-Бурмази (22 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Црвица, Бајина Башта; Петронијевићи-Бурмази (3 к.; Св. Алимпије), из Дуба
Стрмово, Бајина Башта; Спасојевићи-Бурмази (5 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Станина Река, Ваљево; Бурмази (2 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Гласинца.
Суводање, Ваљево; Бурмази (број кућа ? Св. Алимпије), из Дуба.
Рибашевина, Ужице; Дубњани-Бурмази (11 к.; Св Алимпије), из Дуба
Докмир, УБ; Милинковићи-Бурмази (5 к.; Св. Алимпије), из Дуба. (тестиран Милинковић)
Дворска, Крупањ; Бурмазовићи/Бурмази (10 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Велико Село, Лозница; Бурмазовићи (4 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.
Руњани, Лозница; Бурмазовићи (број кућа ? Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске. (тестиран Бурмазовић)
Доња Ораховица, Љубовија; Илићи-Бурмази (4 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Радобић, Мионица; Бурмаз (1 к.; Св. Алимпије), из Станине Реке.

БРАЖЂАНИ-ДУБЉАНИ:
Оглађеновац, Ваљево; Бражђани-Дубљани (65 к.; Св. Алимпије), из Мораче, баш управо од манастира Мораче преко Дуба. (тестиран Петровић)
Миличиница, Ваљево; Добријевићи,- Бражђани-Дубљани (4 k.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Попучке, Ваљево; Милановић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Лопатањ, Осечина; Тадићи,- Бражђани-Дубљани (13 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Осата.
Градојевић, Коцељева; Бранковићи,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Лопатња.
Варош Коцељева; Тимотић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Стубленица, УБ; Благојевићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Новаци, УБ; Бојанићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Новаци, УБ; Мићић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Таково, УБ; Јовановић,- Бражђани-Дубљани (1 к.;Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Слатина, УБ; Радосављевићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.

ЈОЈИЋИ:
Пилица, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (20 к.; Св. Алимпије), досељени из Мораче. (тестиран Јојић)
Злодол, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (18 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Варош Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (2 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Солотуша, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (7 к.; Св. Алимпије), из Пилице, прримили презиме од Доганџија Гвозденовића.
Биоска, Ужице; Јојићи-Гагићи (2 к.; једна к. Петровдан и д. Јовањдан), из Пилице, примили славе на туђим имањима.
Гуњаци, Осечина; Симићи и Трифуновићи,- Јојићи-Гагићи (38 к.; Св. Алимпије), из Пилице.

укупно: (299 кућа)

извор:
Соколска Нахија, Љуба Павловић, (1908-1913).
Колубара и Подгорина, Љуба Павловић, (1900-1907)
Рађевина и Јадар, Видосав Николић-Стојанчевић, (1900-1908).
Рађевина и Јадар, Боривоје Милојевић, (1906-1912).
Ужичка Црна Гора, Љуба Павловић, (1910-1920).
Ваљевска Тамнава, Љуба Павловић, (1906-1912).


Дреновац, Шабац; Бурмазовићи (10-2 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.
Брдарица, Коцељева; Тадић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Алимпије), из Лопатња.

извор:
Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића, (1947-1949)
« Последња измена: октобар 14, 2020, 10:39:19 поподне Акса »

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 618
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #496 послато: новембар 01, 2020, 09:48:50 поподне »
Овај род Удовичића из Брежђа код Мионице има исто порекла са Бражђанима-Дубљанима из Оглађеновца. За Бражђане се наводи да су живели у Брежђе и по том селу и добијају родовски надимак, a уз Бражђане звали су их и Дубљанима по Дубу из којег су дошли у Брежђе. Бражђани су потомци те удовице и потичу од та четири сина које наводе Удовичићи и Бражђани у Оглађеновцу. Једина новост је што Удовичићи наводе да су се доселили из Брекова. Бреково је смештено југоисточно од Дуба у данашњој општини Ариља. Село Бреково је вероватно било етапна станица и указује којим правцем су се кретали из Мораче преко Брекова у Дуб код Б. Баште и из Дуба у разна друга места. 
Цитат
Бражђани и Дубљани: Прво су се доселили у село Бражђани и Дубљани, који су сви од 4 брата, досељени из морачке нахије у Црној Гори, управо управо од манастира Мораче, у другој половини 17. века. Кад су се ове 4 породице доселиле, оне су под одобрњу сеоског спахија заузела места ранијих породица, које су се пре тог времена спустиле негде у шабачку нахију. Бражђана и Дубљана има 65 кућа и славе Алимпијевдан.

Удовичићи:
Брежђе, Мионица; УДОВИЧИЋИ (МИЛОШЕВИЋИ, САВИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ЂОРЂЕВИЋИ, МИЛАДИНОВИЋИ, ЈОЦОВИЋИ, ЖИВАНОВИЋИ и МИЛИНКОВИЋИ) - пред крај 17. века доселила се у ово село из села Брекова у Старом Влаху, преко границе, некаква удовица са своја 4 сина и засновала данашње село. Удовица је избегла крвнику и ”да јој се синови не би истријебили” јер јој је муж погинуо у освети брата. За удовицу се прича да је била пример чедности, вредноће и карактера и да се прво населила у опустошеном Домазету, на месту где је стара попова кућа била. Најстаријег сина, удовица и суседни сељаци звали су Ћолом те је по њему и назват крај овог села - Ћоловац. Горе набројане породице су поглавито у Ћоловцу и око Реке, на обема обалама, где су сви у селу познати под општим именом - Удовичићи. Удовичића има растурених по овој области и даље; овде их је 22 куће и славе Св. Алимпија.
Мионица (село); Петровић и Миловановић (2 к.) су из суседног Бријежђа, сишли после деобе у селу на своја ранија имања, славе Алимпијевдан.
Варошица Мионица; Драгићевић, (1 к.) Досељен из Бријежђа као ковач, слави Алимпијевдан.
Паштрић, Мионица; Рудић (1 к.) из Бријежђа из породице Удовичића, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан.
Попадић, Мионица; Арсенијевић (1 к.) је од Удовичића из Бријежђа, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан.
Ракари, Мионица; Николић (1 к.) је из Бријежђа и дошао жени на имање, слави Алимпијевдан.
Варошица Лајковац; Хаџић, (1 к.) је од Филиповића из Бријежђа, слави Алимпијевдан и Никољдан.
Лајковац (село), Лајковац: Митровићи ( к. ?) потичу из Брежђа. Славе Алимпијевдан.
Стублине, Обреновац; Радивојевић (1 к.) После 1827. године, Бријежђе у Колубари, Алимпијевдан

укупно: 30 кућа

Има још један род који може бити истог порекла са Бурмазима, Бражђанима и другима. Род је познат као Мајиновићи-Мајић по селу у којем живе или Лазаревићи или као Врлобашани. Шта има заједничко овај род и шта се подудара са Бурмазима и др.?

Старије порекло: Морача, места у којем су се населили или у којем су бројни то су Мајиновићи и Миличиница, у околним селима живе Бражђани и Удовичићи, дакле живе у истој области. И једни и други славе Св. Алимпија . Време досељавања се поклапа друга половина 17. в. или крајем 17. века. Једино што изостаје, а то је неки запис о заједничком сродству или етапна станица преко којег су места доселили у Мајиновиће.

Мајиновић, Ваљево; Мићићи, Милутиновићи, Павловићи, Вујићи, Митровићи и Лазаревићи: Пред први аустријски рат доселили су се из Роваца у Морачи три породице данашњих Врлобашана а од њих су поменуте породице. Прво се се населили у Мајиновићи а у Врлобаш су, осим Лазаревића, прешли пред Кочину Крајину, њих 31 кућа и славе Алимпијевдан.
Мајиновић, Ваљево; Радивојевићи (2 k.), предак се призетио у Ћириће од породице Лазаревића, славе Алимпијевдан.
Балиновић, Ваљево; Митровић (1 к.), из Мајиновића, па је примио презиме Ђурђевића, а слави Св. Алимпија и Св. Јована.
Дивци, Ваљево; Стојковићи (4 к.) предак се призетио у овом селу после 1820. године. Доселио се из Мајиновића, од породице Лазаревића, славе Св. Алимпија.
Дивци, Ваљево; Ђокић (1 к.), призетио се и доселио из Мајиновића и слави Св. Алимпија.
Лукавац, Ваљево; Леонтијевићи (2 к.) су сишли из Мајиновића из ове области, славе Алимпијевдан. У једну од три постојеће куће призетио се Леонтијевић (1 к.) из Сандаља и он слави Никољдан и Алимпијевдан.
Бровић, Обреновац; Ковачевићи (4 к.) Друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Врело, Уб; Станчић (1 к.) Друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Руклада, УБ; Стакић, (1 к.) После 1827. године, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Миличиница, Ваљево; Перићи, Јевремовићи, Миловановићи (Лазаревићи и Максимовићи), Кејићи и Алексићи: На имање Црнчевића врло рано су прешли данашњи Перићи из Мајиновића, села ове области, од тамошњих Лазаревића. На почетку 18. века дошла су два брата Лазаревића, један се призетио у Црнчевиће и други се поред њега населио. Од првога су Перићи *, који су примили славу Црнчевића (Ђурђевдан) а од другог све остале побројане фамилије, укупно их је 22 куће, остали славе Алимпијевдан.
* Из Перића је породица Митар (Мајић) Миличинац. И данас на северној страни села је његов гроб, који се доста добро очувао, што је велика реткост код наших сељака у чувању старине.
Трстеница, Обреновац; Живановићи (4 к.) Прва половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Алимпијевдан.
Стубленица, УБ; Глишић (1 к.) После 1827. године, Миличиница-Подгорина, Алимпијевдан.

укупно: 74 кућа