Како год окренемо, чини ми се да нека веза између Саса, рударства и родова који припадају Р1а Л1280 постоји.
Љуба Павловић такву везу и сам спомиње за Аврамијештаке у Подрињу.
Бјелић није далеко од великог рударског средишта у Црној Гори Брскова, гдје је саска колонија била посебно бројна.
Палангетићи у Олову, великом рударском средњевјековном центру.
Келемен у Трансилванији, одакле су и дошли Саси на наше просторе и која је сама по себи велика рударска област још од средњег вијека.
И Граховци у Лици који такође показују једну могућу рударску везу. Већ сам рекао да су они досељени у Лику 1690. са подручја сењског приморја. Међутим само њихово име говори о њиховом поријеклу са подручја данашњег босанског Грахова на којем се налазило утврђење Граховац (ово нема везе са црногорским Граховом) још у пред турско вријеме. Господари Граховца у то вријеме су били кнезови Курјаковићи који су тада господарили добрим дијелом Крбаве и граничног појаса Лике према Босни и Далмацији. Курјаковићи су имали рудник жељезне руде у Рудопољу Брувањском у данашњој општини Грачац. И управо су ту радили Саси рудари.
Тако се каже:
"Rudopolje Bruvanjsko naselje je u općini Gračac s oko 35 stanovnika. Ima samostalnu rimokatoličku župu Svetog Petra i Pavla. Ime je dobilo po rudniku željezne rude iz srednjeg vijeka, kad su za hrvatske velikaše Kurjakoviće još vadili rudu stari Saski rudari."
Дакле, могуће је да су ови Граховци заиста потомци саских рудара из области Курјаковића који су се пред Турцима повукли према Приморју, а затим опет вратили У лику након одласка Турака.
Да, можда веза и постоји, макар по занимању...за сада породице које су тестиране у Азбуковици припадају хаплогрупама I2a1 и G2a које се могу везати за западне области. Мало ми је климава веза рудара Саса и хаплогруе ”R1a Z280 L1280”, за Сасе прије бих очекивао да су R1b, I1, I2а или G2a, него R1a.
Ако су Саси стварно толико били присутни на овим нашим просторима, зар није логично да су морали оставити барем неки упечатљивији генетски траг?
Ослањати се само на хаплогрупу R1a Z280 L1280 као могућу везу са њима, не дјелује ми логично...макар када је у питању бројчаност.
Љуба Павловић говори конкретно о родовима који се баве рударством, занимање што није специфицкум само ”Аврамијевштака” у Азбуковици, него и осталих пристиглих родова из западних области.
Ево конретног примјера:
Гачићи и Чобићи. Ово је стари западнобосански рударски род, дошао пре 180 година у Сребреницу да копа руде. Дошла су три брата Чобића, од којих се најстарији звао Гача. Уместо да се у Сребрници населе да копају руде, неки од богатих бегова, чији су чифлуци били у овом селу, посаветују Гачу да дође у ово село и да се насели. Бег је имао према данашњем Братунцу своју скелу и он је и то Гачи предочио, да ће га узети за свога скелеџију. Гача је на све то пристао, дошао у село и први се населио уз данашњу цркву. Примио се да буде скелеџија и то звање је прешло на све његове потомке до ослобођења. Гачу су оба брата напустила и отишли од њега, али је Гача, како је имао више синова, два запопио, једног послао у Босну да попује, другом обновио цркву у селу и ту га оставио, а друге упутио да о земљи раде. Сви се његови потомци земљорадници зову Гачићи и Чобићи, а попови се наследници зову Глиго- рићи и Мићановићи и чине на Локви три велике махале (28 к.;
Св. Игњатије).
Извор:
Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 472Данашњи су стари рударски родови
Ристићи и Ћеловци. Ристићи су од пре 200 година у селу и предиспонирани рудари. Овде су доведени из Олова у Босни да ваде олово, а у Олово су дошли однекуда од запада. И данас у Олову имају сродника и знају се, јер су се у турско доба мешали. Они су око Вуковог Врела, много су се селили, растурали и као рудари и као земљорадници (38 к.;
Св. Јован).
Ћеловци, растурени испод Ћувера и по преседли, под разним прези- менима су увек предиспонирани рудари, којима је рударство увек било прво занимање па и данас. Они су сиромашан и стари род однекуда са запада. Стално се губе по рударским крајевима, а данас их има у селу и по ваљевским селима (12 к.;
Св. Лазар)*.
*
Оба ова рода говоре западним дијалектом. И Ћеловци само зато што говоре овим дијалектом, на питање зашто говоре тако веле: "Ми смо из далека отуда'', пружајући руку западу.
Извор:
Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 479Рударство у овим крајевима било је врло активно и рентабилно, докле су крупањски рудници били у државним рукама. Чим су рудници прешли у приватне руке, неки се рудници затворише, други се не отворише, тражња рудара преста и они се првих година растурише no Србији и почеше тамо тражити посла. Ни тамо се ннје нашло оно што је било у Крупњу, те се рудари нагло почеше враћати, чекић остављати и прихватати се земљорадње. Вредни и на овом другом послу, као и на првом, постигли су добре резул- тате и данас по Селанцу, Рујевцу и Постењу имамо најимућније домове у овим рударским породицама.
Извор:
Љубомир Љуба Павловић, ”Соколска Нахија”, стр. 349Са Граховцем као и Мијатовићем, треба још утврдити колико су сродни тестирани из хаплогрупе R1a Z280 L1280...јер на 12 маркера није могуће урадити добру процијену.
Са Бјелићем на 12 маркера појединци имају 12 истих, мада да смо закључили да са њим неке од породица имају заједничког предака који је живјео прије 1100 година, Бјелићи су ”дошљаци” у Васојевиће, није нам познато коју славу славе и није нам познато одакле су старином.