ДобровојевићиПоред Добрашиновића из Коњског, друга значајна породица средњовјековних Зубаца су
Добровојевићи из Врсиња. Да је постојало конкретно мјесто Врсиње, показује и турски попис 1477. у којем је Врчине (Аличић није препознао да се у овом називу крије Врсиње) наведено као зимовалиште Зубаца. Мјесто Врсиње је могло бити на подручју старог
манастира св.Ђорђа, то је уједно и географски центар зубачке територије. Садашња локација носи назив Бравеник,а налази се у атару села Граба. Козић пише о грчком гробљу око манастира, што би могло да буде и породично гробље Добровојевића, слично оном у Коњском за Добрашиновиће. О историји манастира остало је предање да су манастир разорили Турци и побили монахе, да је поврх манастира у стијенама било испосница, и да је сам манастир вјероватно био од дрвета.
Добровојевиће наводи Динић у свом раду о хумској властели, крајње сведено, на основу података из дубровачких извора. Нема сумње да их сматра за ситну властелу,
властеличиће о чијем сам социјалном положају писао у претходним постовима.
Куртовић употпуњује ове Динићеве наводе и на основу извора профилише браћу Добровојевиће: Радича, Дабижива и Бранка, који су дјеловали од 20-тих до 50-тих 15. вијека, као људи Косача.
Као и за Добрашиновиће, већина навода о браћи Добровојевића односе се на насиље и пљачке, тужбе Дубровчана али и политичке игре Косача и Павловића у дубровачком залеђу.
Нејасни су подаци о родоначелнику Добровојевића. Куртовић претпоставља да је родоначелник Добровојевића,
Добровој Бранојевић из Врсиња који се појављује у једном документу из 1411. године.
Најпознатији и најактивнији од браће, могуће и најстарији, је
Радич Добровојевић којег су Дубровчани почастили надимком
Враг. Да је надимак добрим дијелом и заслужио говоре подаци из дубровачких архива, као и страст са којом су га Дубровчани покушали уклонити.
20-тих година Радич је оперисао у Конавлима, дубровачкој територији. 1425. године се први пут појављује записан заједно са
браћом Дабиживом и Бранком.
Конавле , управо у том периоду је предмет трговине између Сандаља, Павловића и Дубровчана. Дубровчани су купили Сандаљев дио, али не и Павловићев. Све је то учинило поменуто подручје погодним за међусобне пљачке и склањање под заштиту својих сениора.
1427. су Добровојевићи у изворима наведени као
Сандаљеви људи, који опет имају своја села и људе. Сандаљ је прилично снажно стајао уз Радича Врага, иако су се Дубровчани непрестано жалили. 1427. године Враг је добио "вјеру" од Дубровчана да на 8 дана може доћи у Дубровник ( била је сезона: купање,дубровачке љетне игре, журке
).
Радич Враг није мировао ни за вријеме
Конавоског рата 1430-1433. између Дубровчана и Павловића, у којем су Косаче (Сандаљ) номинално били неутрални.
Из извора сазнајемо да су 1432. године Дубровчани ипак доакали Врагу. Један од дубровачких посланика је имао задатак да напомене Сандаљу да се више не труди око свог штићеника јер му је судбина запечаћена. Можемо само претпоставити како је завршио Радич, надам се не онако сурово како су Дубровчани умијели. Познато је да је Брајко Бранивојевић умро у металном кавезу изложен на градском тргу док није умро од глади.
Међутим, млађи брат Радичев, Бранко, наставио је да малтретира Дубровчане још читаве двије деценије. Помиње су у тужбама за пљачку 1439, 1442, 1443, 1454. године.