Da je Krajina opstala u okviru Hrvatske sa nekim vidom autonomije gotovo sam siguran da bi danas 30-ak godina nakon integracije Krajine u HR u njoj ostalo svega oko pola Srba od broja koji je u istoj živeo kad je integrisana. Kao prvo jedan deo Srba ne bi prihvatio da živi u Hrvatskoj koliku god autonomiju bi Krajina dobila. Oni bi se odmah iselili u Srbiju. Bar bi otišli na pristojan način i mogli bi eventualno prethodno prodati imovinu, a ne onako kako su morali otići u avgustu 1995. Kao drugo, Srbi koji bi ostali u da kažem autonomnoj Krajini bi se pomalo iseljavali u Srbiju i na zapad (na zapad pogotovo nakon ulasku Hrvatske u EU).
Danas imamo fenomen masovnog odlaska Srba u hrvatske primorske turističke centre da rade sezonski. Međutim tu se radi uglavnom o Srbima iz Srbije i Republike Srpske, dok je Krajišnika malo. Razlog je jednostavan, Krajišnici su vlasnici hrvatskih pasoša sa kojima mogu lakše nego drugi Srbi otići u bogatije zemlje EU, što je svakako privlačnije od sezonskih poslova u hrvatskim primorskim turističkim centrima. U Hrvatskoj su radna snaga Nepalci i Srbi zadnjih godina. Današnju Hrvatsku bih uporedio sa Grčkom 1990-ih i prvih godina ovog veka. Turizam cveta, stižu doznake od brojne dijaspore (i Grci i Hrvati imaju jaku dijasporu), radna snaga stigla sa strane (Hrvatskoj Srbi i Nepalci, a Grčkoj Albanci), rešili su skoro sva nacionalna pitanja (Hrvati jedino nisu u BiH a Grci donekle na Kipru, ali to je marginalno za njih), integrisani se u EU itd. Taj raj u Grčkoj je kasnije narušen ekonomskom krizom i masovnim prilivom afro-azijjkih neproduktivnih migranata, dok Hrvatska još uvek živi san mediteranskog raja ušuškanog u zapadne geopolitičke strukture od kojih za sad dobija samo milijarde iz EU fondova (još uvek ne poplavu afro-azijjkim migrantima i druge negativnosti). Ovo zadnje pomenuto je san jednog dela Crnogoraca, to su oni kojima je Hrvatska uzor u svemu i koji su slavili nedavno 20 godina nezavisnosti CG. 
Представио си их као да им је због туризма рај на земљи, а чињеница је да их је пола милиона мање за 20 година.
2001. 3,977,171
2021. 3,547,614
Сад у 2026. их има испод 3,5 милиона у Хрватској.
Да не говоримо о БиХ, где су са 760,000 пре рата пали на око 300,000 данас.
