J2b-M205>A11525>Y22059

[Синиша Јерковић]

Као што је већ поменуто, у попису Клишког санџака из 1550. године на подручју нахија Попина и Зрмања, помиње се примићур Вукосав, син Радка Тинтора са џематом који је обухваћао села Радин Дол и Добриње (у којем је и сам становао), и пуста села Прибудић, Прљево и Рад.

Сва ова села и данас постоје једно до другог на потезу између Плавна и Зрмање. И бар до посљедњег рата Тинтори су живјели у Радљевцу. Ово је једна од не тако честих ситуација, да се континуитет једне породице у документованим историјским изворима може испратити од 1550. године до данас. Саво Накићеновић који је обрађивао то подручје, за неке од породица у книнској околини је навео да су ту досељени још у 16. вијеку. У том смислу је поменуо и Тинторе. Неки потоњи истраживачи (Бачко нпр.) били су скептични према овим Накићеновићевим тврдњама и тврдили су да се сво становништво книнске околине досељавалао тек након сеобе 1692. године из Босне. међутим, примјер Тинтора нам показује да је Накићеновић, бар у том случају, био у праву. У ратовима с краја 17. вијека книнско подручје није сасвим опустило. Неке старије  породице су остале на својим огњиштима. Тинтори су једна од таквих породица.

Сасвим је извјесно да село Радин Дол из пописа 1550. можемо идентификовати са данашњим Радљевцем. У попису се помиње и мезра Рад, такође у посједу Вукосава Тинтора. У непосредној близини данашњег Радљевца, али на већој надморској висини налази се село Радијевац. Очигледно се ради о истом селу које је било подијељено на виши и нижи дио (Рад и Радин дол). Занимљиво је да се село Радин Дол спомиње и као Добриње, и да је раније било у посједу Первана (муслиман?). Такође ово село није забиљежено у ранијем турском попису из 1530. године.

Моја претпоставка је да је и село Радин дол добило назив по Радку Тинтору, оцу Вукосавовом који се на то подручје морао доселити у периоду 1530-1550. године.

Иначе, џемат Вукосава Радковог Тинтора се налазио у оквиру џемата кнеза Вукосава Вукмановог Угарка, па је интересантан и тај однос са Угарцима, тј. да ли су Тинтори само придружени Угарцима или су њихов  дио. Иначе су Тинтори једини јасно издвојен џемат унутар џемата Вукосава Угарка.

За Угарке смо раније претпостављали везу са Синобадима, тј. J1 хаплогрупу. Радон је добро примјетио примјер Јањатовића у Лици који су мјешавина J2b M205 и Ј1. Да ли је могуће да су се негдје на подручје сјверне Далмације ова два рода помијешала?

[Небојша]

За Угарке смо раније претпостављали везу са Синобадима, тј. J1 хаплогрупу. Радон је добро примјетио примјер Јањатовића у Лици који су мјешавина J2b M205 и Ј1. Да ли је могуће да су се негдје на подручје сјверне Далмације ова два рода помијешала?

Можда су се већ на простору Старе Херцеговине измешали. Распоред им се, бар у Крајини, поклапа.

Помињао је Радон да код Гордане Томовић постоји податак о селу Угарче, које се налази на кричкој територији (ту је и планина "Угарча").

[argo]

Сасвим је извјесно да село Радин Дол из пописа 1550. можемо идентификовати са данашњим Радљевцем. У попису се помиње и мезра Рад, такође у посједу Вукосава Тинтора. У непосредној близини данашњег Радљевца, али на већој надморској висини налази се село Радијевац. Очигледно се ради о истом селу које је било подијељено на виши и нижи дио (Рад и Радин дол). Занимљиво је да се село Радин Дол спомиње и као Добриње, и да је раније било у посједу Первана (муслиман?). Такође ово село није забиљежено у ранијем турском попису из 1530. године.

Моја претпоставка је да је и село Радин дол добило назив по Радку Тинтору, оцу Вукосавовом који се на то подручје морао доселити у периоду 1530-1550. године.

Jedna mala ispravka: Radin Dol pod tim imenom se javlja i na popisu 1530., ali je evidentirano kao mezra, a ne selo i to u nahiji Ostrovica (str. 371). Da se radi o istom selu dokazuje i to da je popisano zajedno sa Dobrovine kako su turski prevodioci  pročitali toponim Dobrinje iz 1550. Mezra Radin Dol sa Dobrovine imala je 1530. 8 kuća što je gotovo jednako kao i u novijem popisu.
Ova pretpostavka o porijeklu naziva sela sasvim je moguća jer je bilo dosta sličnih primjera u to vrijeme u široj okolini, samo bih rekao da je Radko stigao prije 1530. godine.

[Синиша Јерковић]

Jedna mala ispravka: Radin Dol pod tim imenom se javlja i na popisu 1530., ali je evidentirano kao mezra, a ne selo i to u nahiji Ostrovica (str. 371). Da se radi o istom selu dokazuje i to da je popisano zajedno sa Dobrovine kako su turski prevodioci  pročitali toponim Dobrinje iz 1550. Mezra Radin Dol sa Dobrovine imala je 1530. 8 kuća što je gotovo jednako kao i u novijem popisu.
Ova pretpostavka o porijeklu naziva sela sasvim je moguća jer je bilo dosta sličnih primjera u to vrijeme u široj okolini, samo bih rekao da je Radko stigao prije 1530. godine.

У праву си, Арго. Нисам провјерио нахију Островицу, па ми је промакло. Како год, насељавање је било у том периоду око 1530. године, можда мало раније, јер су села и пописана као мезре.

Занимљив је и овај назив Добровине, поготово ако се има у виду присуство у Радљевцу такође старе породице Добријевића, са славом св.Стефан и њима сродних Миљевића. И за ове породице Накићеновић каже да су доселили у 16. вијеку. И Добријевићи и Миљевићи су прилично раширени по свој Далмацији и Крајини, што иде у прилог њиховој већој старости.

Миљевићи Стевањштаци су већ тестирани као R1b западна.

[Dalmati]

Da li neko ima podatak , koliko je otprilike bilo familija koje se vezuju za J M205 HG u prvom Krajiškom popisu pa i ranije? Reko , možda je neko već gledao...

[Dalmati]

Da li su mahom već sva prezimena bila prisutna ili ih je bilo dosta manje?

[Предраг56]

Можда је ове податке већ неко објавио, мени је "комбинација" слава привукла пажњу.

ЖУЊЕ (Копаоник – Р. Љ. Павловић)
Крајем 17. века или најдаље средином 18. настанили су се КРИЧАЦИ – Лекићи и друга презимена, 33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан, од Богићевића из Грчака, а старином су из племена Дробњака. У Грчаку су славили Св. Ђурђа у априлу а преслављали Ђурђиц. На Павлов дан секли су колач али госте нису примали. Сродници наших Кричака су Кричаци у Кашевару, Сибници и Чучалу у Топлици. Прешли су тамо после рата 1877/78.

Село ГРЧАК (Копаоник – Р. Љ. Павловић)
БОГИЋЕВИЋИ 4 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан, дошли из Боћа под Жељином.

БАТОТЕ (Копаоник – Р. Љ. П)
КРИЧАК, Симић 1 кућа, Ђурђиц, од Кричака из Жуња, ушао у кућу Николића.

Из Батота је породица Батоћанин. Која на свом сајту за својe прeзимe
кажe слeдeћe:
Prezime Batocanin,  smo dobili po mestu odakle smo dosli, po selu Batote koje se nalazi na obroncima Kopaonika u sumama Pozar planine, nedaleko od Manastira Strmac.

http://www.batocanin.com/index.php

http://stockhom.stad.com/index.php?city_id=792828

[Предраг56]

Зна ли нeко колико су ови јeрмeнски хаплотипови J2b1 M205 удаљeни од Крича? Или Кричи од њихових? Ово су подаци са Јeрмeнског ДНК пројeкта.

https://www.familytreedna.com/public/ArmeniaDNAProject?iframe=ycolorized

J2b1* M102+ M205+ (15.800 years before present)

   
Melik-Vrtanesyan from Igdir, Turkey   Turkey   J-M205   12   23   15   11   15-18   11   15   13   12   11   30   17   8-9   11   12   24   14   19   31   14-15-16-17   11   10   19-20   14   14   19   19   34-37   11   9   11   8   15-16   8   11   10   8   11   9   12   24-24   15   11   12   12   15   8   14   22   20   13   12   10   14   10   12   12   11                                                                                                                                                                               

Habib Manuelian (Manouchar) 1880-1952, Urfa Turkey   Turkey   J-M205   12   23   15   11   16-18   11   15   11   12   11   29   17   8-9   11   12   25   14   19   31   14-15-16-17   11   10   19-20   14   15   18   19   33-36   11   9   11   8   15-16   8   11   10   8   11   9   12   24-24   15   10   12   12   15   8   14   22   20   14   12   10   14   10   12   12   11                                                                                                                                                                               

Garabet Toruslu, Sinop, Turkey   Turkey   J-M172   12   24   15   10   16-18   11   16   12   12   11   28   15   8-9   11   12   24   14   19   30   14-15-15-17   11   10   19-20   14   14   18   19   33-35   11   9                                                                                                                                                                                                                                                                                               

Zakar Tadevosyan, 1800's, Badamli, Nakhichevan   Armenia   J-M205   12   24   15   10   16-19   11   15   12   12   11   28   17   8-9   11   12   26   14   19   30   14-15-15-18   10   10   19-19   15   14   17   17   35-35   11   9   11   8   15-16   8   11   10   8   10   9   12   23-24   15   11   12   12   16   8   14   22   20   12   12   11   14   10   12   12   11                                                                                                                                                                               

Abrahamian (Melik-Stepanian), Jugha, Nakhichevan   Armenia   J-M205   13   24   15   11   16-17   11   15   12   12   11   27   16   8-9   11   12   24   14   19   31   14-14-14-18   10   10   19-20   15   15   18   18   35-36   11   9   11   8   15-15   8   11   10   8   12   9   12   20-24   15   10   12   12   18   8   12   22   21   14   12   11   14   10   12   12   11                                                                                                                                                                               

                                                                                                                                                                            

                                                                                                                                                                                                                                                                                        

[Небојша]

Према днк резултатима из Црне Горе, хаплогрупа J2b-M205 јавља се искључиво на северу земље. Иако је узорак још увек мали, то би изгледало овако

- Жабљак/Шавник (13)
- Пљевља (6)
- Бијело Поље (11)
- Мојковац (4)

Узорак укупно 34, број J2b-M205 - 7, 20.6%.

Ако би Годијеље (Пејановиће и Мијовиће) гледали као један род, онда је то 6 од 33, односно 17.6%.

С обзиром да је узорак мали, добије се веома висок проценат M205. Међутим, поставља се питање да ли би на већем узорку проценат ове хаплогрупе у појединим областима на северу Црне Горе могао ићи +10%?

Можда ћемо након неких 50-100 тестираних из тих крајева сазнати одговор на то питање.

[Dalmati]

Према днк резултатима из Црне Горе, хаплогрупа J2b-M205 јавља се искључиво на северу земље. Иако је узорак још увек мали, то би изгледало овако

- Жабљак/Шавник (13)
- Пљевља (6)
- Бијело Поље (11)
- Мојковац (4)

Узорак укупно 34, број J2b-M205 - 7, 20.6%.

Ако би Годијеље (Пејановиће и Мијовиће) гледали као један род, онда је то 6 од 33, односно 17.6%.

С обзиром да је узорак мали, добије се веома висок проценат M205. Међутим, поставља се питање да ли би на већем узорку проценат ове хаплогрупе у појединим областима на северу Црне Горе могао ићи +10%?

Можда ћемо након неких 50-100 тестираних из тих крајева сазнати одговор на то питање.

Bez obzira, bitnije je da je uzorak bio nasumičan, tako može prikazati vjerodostojnije rezultate. 

[Небојша]

Bez obzira, bitnije je da je uzorak bio nasumičan, tako može prikazati vjerodostojnije rezultate. 

Наравно, то би било најбоље. Мада, међу овима што су тестирани на северу ЦГ нема "плански" тестираних родова, већ су сви "насумични". Прооблем је што узорак није велики.

[П]

Захваљујући Николи Јанковићу, добили смо вјероватно још једног Крича (потврђено је да је J2b-M205, али не знамо 100% да ли је наш род пошто је резултат са 23andMe).
Ријеч је о Стојаковићу, који је поријеклом из Љубине код Двора (Банија).

Како смо дошли до њега?
Никола Јанковић је навео да међу његовим генетским преклапањима на 23andMe постоји и Едвард Стојаковић (J2-M205).
Пошто се не ради о тако честом имену, брзо сам утврдио да се ради о Едварду Стојаковићу из државе Њу Џерзи (САД).
Бацио сам се на FamilySearch, како бих видио да ли се појављују неки Стојаковићи у поменутој држави. Имали смо среће да их је свега неколико, од којих је најстарији Бранко Стојаковић (рођен 1933. године).
Након тога сам успио пронаћи Бранкову умрлицу у којој су наведени сви подаци који су нам потребни у овом случају (мјесто поријекла, имена родитеља, чланови породице): http://lozitofuneralhome.com/tribute/details/457/Branko-Stojakovic/obituary.html

Што се тиче Стојаковића из Љубине, према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 16 кућа.
Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Стојаковићи су славили шест крсних слава (покушаћу сазнати коју славу наши славе).
Нисам успио наћи писану потврду да их је било на Банији током XVIII вијека, па је могуће да су досељени у трећем великом таласу насељавања Баније (1788-1791).
Анте Милиновић Стојаковиће смјешта међу родове који су на Банију дошли из Поткозарја.

[Бакс]

Захваљујући Николи Јанковићу, добили смо вјероватно још једног Крича (потврђено је да је J2b-M205, али не знамо 100% да ли је наш род пошто је резултат са 23andMe).
Ријеч је о Стојаковићу, који је поријеклом из Љубине код Двора (Банија).

Како смо дошли до њега?
Никола Јанковић је навео да међу његовим генетским преклапањима на 23andMe постоји и Едвард Стојаковић (J2-M205).
Пошто се не ради о тако честом имену, брзо сам утврдио да се ради о Едварду Стојаковићу из државе Њу Џерзи (САД).
Бацио сам се на FamilySearch, како бих видио да ли се појављују неки Стојаковићи у поменутој држави. Имали смо среће да их је свега неколико, од којих је најстарији Бранко Стојаковић (рођен 1933. године).
Након тога сам успио пронаћи Бранкову умрлицу у којој су наведени сви подаци који су нам потребни у овом случају (мјесто поријекла, имена родитеља, чланови породице): http://lozitofuneralhome.com/tribute/details/457/Branko-Stojakovic/obituary.html

Што се тиче Стојаковића из Љубине, према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 16 кућа.
Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Стојаковићи су славили шест крсних слава (покушаћу сазнати коју славу наши славе).
Нисам успио наћи писану потврду да их је било на Банији током XVIII вијека, па је могуће да су досељени у трећем великом таласу насељавања Баније (1788-1791).
Анте Милиновић Стојаковиће смјешта међу родове који су на Банију дошли из Поткозарја.

Богами, Перо, свака част.
Ти би могао слободно да отвориш приватну детективску агенцију.

[Небојша]

Захваљујући Николи Јанковићу, добили смо вјероватно још једног Крича (потврђено је да је J2b-M205, али не знамо 100% да ли је наш род пошто је резултат са 23andMe).
Ријеч је о Стојаковићу, који је поријеклом из Љубине код Двора (Банија).

Како смо дошли до њега?
Никола Јанковић је навео да међу његовим генетским преклапањима на 23andMe постоји и Едвард Стојаковић (J2-M205).
Пошто се не ради о тако честом имену, брзо сам утврдио да се ради о Едварду Стојаковићу из државе Њу Џерзи (САД).
Бацио сам се на FamilySearch, како бих видио да ли се појављују неки Стојаковићи у поменутој држави. Имали смо среће да их је свега неколико, од којих је најстарији Бранко Стојаковић (рођен 1933. године).
Након тога сам успио пронаћи Бранкову умрлицу у којој су наведени сви подаци који су нам потребни у овом случају (мјесто поријекла, имена родитеља, чланови породице): http://lozitofuneralhome.com/tribute/details/457/Branko-Stojakovic/obituary.html

Што се тиче Стојаковића из Љубине, према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 16 кућа.
Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Стојаковићи су славили шест крсних слава (покушаћу сазнати коју славу наши славе).
Нисам успио наћи писану потврду да их је било на Банији током XVIII вијека, па је могуће да су досељени у трећем великом таласу насељавања Баније (1788-1791).
Анте Милиновић Стојаковиће смјешта међу родове који су на Банију дошли из Поткозарја.

Алал вера, Петре! Укњижили смо још једног Банијца M205. Рано је говорити о заступљности ове хаплогрупе на Банији (с обзиром да је узорак мали), али већ тројица од неких 20-ак тестираних, није мало.

Свака част још једном и хвала Николи Јанковићу који је поставио информацију.

[Dalmati]

Svaka čast Pero!

Čestitke i za testirane!

[Небојша]

Што се тиче Стојаковића из Љубине, према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 16 кућа.
Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Стојаковићи су славили шест крсних слава (покушаћу сазнати коју славу наши славе).
Нисам успио наћи писану потврду да их је било на Банији током XVIII вијека, па је могуће да су досељени у трећем великом таласу насељавања Баније (1788-1791).
Анте Милиновић Стојаковиће смјешта међу родове који су на Банију дошли из Поткозарја.

(Карановић)

Стојаковића је било у Матавазима (Св. Никола)
https://www.google.rs/maps/place/Matavazi,+Bosnia+and+Herzegovina/@44.9119057,16.2809286,10.75z/data=!4m5!3m4!1s0x47612c1d3bb631b1:0xc6fc31d04d82c9b0!8m2!3d44.9664997!4d16.27247

У Босанској Крајини су највише славили Никољдан и Ђуђревдан.

[Небојша]

Видимо да су крјаишки Стојаковићи део оне групе која се селила и ка Србији. Било их је и у познатом крајишком селу, Крајишници крај Лознице

http://www.poreklo.rs/2014/04/23/poreklo-prezimena-selo-krajisnici-loznica/

"Стојаковићи су досељени из Крајине, славе Никољдан."

С обзиром да је тестирани Јанковић R1a пореклом из западне Србије (околина Бајине Баште) и да у аутосомалним поклапањима има Стојаковиће, можда ту постоји нека веза?

Логичније је да има ближа поклапања са људима из тих крајева, мада на овој листи има још оних који су географски прилично удаљени.

[П]

Захваљујући Николи Јанковићу, добили смо вјероватно још једног Крича (потврђено је да је J2b-M205, али не знамо 100% да ли је наш род пошто је резултат са 23andMe).
Ријеч је о Стојаковићу, који је поријеклом из Љубине код Двора (Банија).

Како смо дошли до њега?
Никола Јанковић је навео да међу његовим генетским преклапањима на 23andMe постоји и Едвард Стојаковић (J2-M205).
Пошто се не ради о тако честом имену, брзо сам утврдио да се ради о Едварду Стојаковићу из државе Њу Џерзи (САД).
Бацио сам се на FamilySearch, како бих видио да ли се појављују неки Стојаковићи у поменутој држави. Имали смо среће да их је свега неколико, од којих је најстарији Бранко Стојаковић (рођен 1933. године).
Након тога сам успио пронаћи Бранкову умрлицу у којој су наведени сви подаци који су нам потребни у овом случају (мјесто поријекла, имена родитеља, чланови породице): http://lozitofuneralhome.com/tribute/details/457/Branko-Stojakovic/obituary.html

Што се тиче Стојаковића из Љубине, према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 16 кућа.
Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Стојаковићи су славили шест крсних слава (покушаћу сазнати коју славу наши славе).
Нисам успио наћи писану потврду да их је било на Банији током XVIII вијека, па је могуће да су досељени у трећем великом таласу насељавања Баније (1788-1791).
Анте Милиновић Стојаковиће смјешта међу родове који су на Банију дошли из Поткозарја.

Према ријечима самих Стојаковића из Љубине, њихова крсна слава је Ђурђевдан.

[Тимар]

Према ријечима самих Стојаковића из Љубине, њихова крсна слава је Ђурђевдан.

Стојаковићи су учестало презиме на простору данашње Бањалучке Крајине, чије презиме је настало од имена Стојак. Да их већина није у ниукаквом сродству, показује и различитост слава које славе, чак у истим мјестима гдје су настањени.
На самом простору Козаре, Поткозарја и Лијевче поља, 1882. године, Стојаковићи славе: Стевањдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Лучиндан, Марковдан и Никољдан.
Ово презиме спомиње се тада и на простору Вођенице код Петровца гдје славе Аранђеловдан као и Плавном код Книна, Ђурђевдан код Дервенте и Прњавора, Јовањдан код Бихаћа и Кључа, Никољдан код Дервенте, Петровца, Кључа, Санског Моста и Крупе, Петровдан код Дервенте, Томиндан у парохији Пеуље код Ливна и Часне Вериге махом код Прњавора и Кључа.
Значи, ови Стојаковићи у Банији, могли су дођи из Божића или Ламовите, или још ближе, из парохије Добрљин, Костајница или Читлук, као слављеници Ђурђевдана.

[Небојша]

Распоред хаплогрупе J2b-M205 на Балкану (анонимна истраживања). У подручјима која нису означена (бела боја), M205 не прелази 0.5%.



На основу тренутног распореда, јасно је да се хаплогрупа J-M205 код нас највише шири ка северу. За даље порекло можда могу бити значајни хаплотипови са југа Балкана, иако (осим једног Грка из западне Анадолије) не постоји јасна веза "северне" и "јужне" M205.

Извор:

- High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize Serbia
- Y chromosome STR polymorphisms in a Serbian population sample
- Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina province
- Human Y-chromosome short tandem repeats: a tale of acculturation and migrations as mechanisms for the diffusion of agriculture in the Balkan Peninsula
- Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in southeast Europe
- Croatian national reference Y-STR haplotype database
- Y-Chromosome Diversity in Modern Bulgarians: New Clues about Their Ancestry
- Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani
- Y Chromosome Single Nucleotide Polymorphisms Typing by SNaPshot MINISEQUENCING
- Population genetics of Y-chromosome STRs in a population of Northern Greeks
- The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean
- The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily
- Y-STR variation in Albanian populations: implications on the match probabilities and the genetic legacy of the minority claiming an Egyptian descent
- Y-chromosomal haplogroup distribution in the Tuzla Canton of Bosnia and Herzegovina: A concordance study using four different in silico assignment algorithms based on Y-STR data
- Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns