Мислим да је та старост Y22059 на YFull стаблу нереална. Много ми се чини ближом реалности старост на FTDNA стаблу, око 1150 година. Претпостављам да сва Y22059 потиче од човјека који је живио у раном средњем вијеку негдје на подручју Србије Властимировића и да су се његови потомци даље ширили углавном са српским миграцијама у средњем и новом вијеку.
Тај је предак морао доћи однекуд на простор западног Балкана. Можда је један од реалних сценарија сеоба из југоисточних области Балкана, где и данас имамо трагове те “сеобе” у виду солидног броја припадника, претежно старије J-Y22063, међу Бугарима и Грцима. То би могао бити и неки природни пут и прелазна зона подгране J-Y22059 од Источног Медитедитерана.
Ово се не коси са чињеницом да се оснивачки ефекат гране десио касније, тек са Србима. Занимљиво да и старост најтипичније кричке J-Y155375 пада отприлике у 1200. годину, управо се негде средином 13. века и Кричан први пут спомиње у изворима.
Разлози за такву сеобу са југоистока у западне области могу бити различити. Од византијско-бугарских ратова који су чести у том периоду, до неких практичних разлога. Главнина припадника J-Y22059 на простору Западног Балкана се, по свему судећи, развија са ширењем немањићке државе и касније посредством влашких сеоба. Што се југа тиче, сама грана више
гравитира Егеју, ширем простору Македоније и Тесалије, него Епиру и Албанији, па би од значаја било испитивање групација са тог подручја.
Опција 1: иницијално ширење са простора Западног Балкана (Старе Херцеговине), лево и десно, почев од средњег века и ширења немањићке Србије, касније и кроз влашке сеобе.
Опција 2: долазак са простора југоисточног Балкана, свакако пре 12-13. века и накнадни оснивачки ефекат на простору Западног Балкана.
Даћу неки преглед тестираних Бугара (и Грка) и више о њиховом пореклу и подгранама (тамо где је познато).
Димов, Кулевча, Одеска област, пореклом
из околине Граматикова у југоисточној Бугарској.
Атанасов (раније Харизанов), Дичин, Велико Трново. Према традицији, Дичин су основали
исељеници из Тесалије у 18. веку. Тестирани је такође навео ту причу о свом пореклу.
Петков, Граничар, Добричка област. Нема података.
Генчев, Азманите, Трјавна, Габровска област (
J-Y22063>Y22076+). Према породичној традицји, директна мушка линија
пореклом је из Тракије, тачније из околине Александропулиса. Због притиска Турака исељавају се на простор централне Бугарске у 18. веку.
Стајков, Граматиково, мало Трново, Бургас.
Пореклом из Шоплука, последица притиска Турака.
Тодоров, Софија, Софијска област. Нема података о пореклу.
Цветанов, Софија, Софијска област. Нема података о пореклу.
Велков, Софија, Софијска област (
J-Y22063+). Све линије пореклом из околине Софије.
Ангелов, Белица, Благоевградска област (
J-Y22063+). Досељени крајем 18. века
из суседног Богданова.
Тодоровски, Ботевград, Софијска област. Пореклом
из Македоније.
Биљански, Смољан, Смољанска област. Према породичном предању, преко 200 година у околини Смољана.
Ловеч, Ловечка обаст (S. Karachanak, 2013)
Монтана, Монтанска област (S. Karachanak, 2013)
Миткос, двојезични Грк из села Крива, Кукуш, у средишњој Македонији.
Континентална Грчка (A. Finocchio, 2018),
J-Y22063+. Област се односи по свему судећи на централну Грчку, Атику, Тесалију, у супротности на Крит који је такође обрађен у раду.
Грк из Фокеје, Измир, Западна Анадолија (R. J. King, 2011). Грци на овом подручју имају богату историју, а према традицији град су основали Јонци. Данашња генетичка слика тамошњих Грка указује на анадолско-старобалканску мешавину (преко 80% Y-ДНК).
Сви остали хаплотипови, који нису дубински тестирани, такође указују на подграну J-Y22063.
