Аутор Тема: J2b-M205>A11525>Y22059  (Прочитано 1544500 пута)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2600 послато: Април 05, 2026, 12:39:34 поподне »
Колико ми је познато, нико од њих није дубински теститран. Ови из племена Лохја (Скадар) су негативни на Y22063, па можда Хербез и екипа да анимирају њиховог админа да ради тест на J-Y146264 (узорак је у YSEQ). По маркерима није ни J-Y155375, значи остаје трећа позната грана.

 :)
"Хербез и екипа" звучи врло моћно и вишеструко употребљиво.

"Хербез и екипа" немају своју тему (можда због малобројности - 3 тестирана позитивна човека на  њихову грану J2b-M205>Y22059>Y146264>Y523332). Плус - грана испала врло млада.

Михаљ их је ставио на "игнор". Екипа се држи, за сада на 2 човека и "једног помоћника" у мојој маленкости.

Све као чекамо неког "капиталца" да отворимо своју тему. Ваља се нешто иза брда.

Све.у свему ови Скадрани и Лохјани ће можда и сами ићи на продубљивање своје гране.

Но, "Хербез и екипа" су ту - ако нешто затреба.


Шалу  на страну - можда се открију и нове гране.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2601 послато: Април 05, 2026, 12:49:38 поподне »

Све.у свему ови Скадрани и Лохјани ће можда и сами ићи на продубљивање своје гране.

Но, "Хербез и екипа" су ту - ако нешто затреба.

Ако добро памтим, њихов админ ми је тада рекао да је узорак у YSEQ и да ће они пробати Y22063. За све друге тестове су отворени, ако неко жели да организује то. Зато и кажем да се увек може проверити на J-Y146264, пошто су 90% та грана.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2602 послато: Април 05, 2026, 01:51:26 поподне »
Ако добро памтим, њихов админ ми је тада рекао да је узорак у YSEQ и да ће они пробати Y22063. За све друге тестове су отворени, ако неко жели да организује то. Зато и кажем да се увек може проверити на J-Y146264, пошто су 90% та грана.

Аха. Значи ипак "Лакић и екипа". У сваком случају смо ту. :D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2603 послато: Април 05, 2026, 01:57:13 поподне »
Аха. Значи ипак "Лакић и екипа". У сваком случају смо ту. :D

J-Y146264 је узводно и од Томинштака и од Хербеза. У сваком случају, биће добро да се генетички профилишу ови из Лохје.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2604 послато: Април 06, 2026, 08:19:54 пре подне »
Мислим да је та старост Y22059 на YFull стаблу нереална. Много ми се чини ближом реалности старост на FTDNA стаблу, око 1150 година. Претпостављам да сва Y22059 потиче од човјека који је живио у раном средњем вијеку негдје на подручју Србије Властимировића и да су се његови потомци даље ширили углавном са српским миграцијама у средњем и новом вијеку.

Тај је предак морао доћи однекуд на простор западног Балкана. Можда је један од реалних сценарија сеоба из југоисточних области Балкана, где и данас имамо трагове те “сеобе” у виду солидног броја припадника, претежно старије J-Y22063, међу Бугарима и Грцима. То би могао бити и неки природни пут и прелазна зона подгране J-Y22059 од Источног Медитедитерана.

Ово се не коси са чињеницом да се оснивачки ефекат гране десио касније, тек са Србима. Занимљиво да и старост најтипичније кричке J-Y155375 пада отприлике у 1200. годину, управо се негде средином 13. века и Кричан први пут спомиње у изворима.
 
Разлози за такву сеобу са југоистока у западне области могу бити различити. Од византијско-бугарских ратова који су чести у том периоду, до неких практичних разлога. Главнина припадника J-Y22059 на простору Западног Балкана се, по свему судећи, развија са ширењем немањићке државе и касније посредством влашких сеоба. Што се југа тиче, сама грана више гравитира Егеју, ширем простору Македоније и Тесалије, него Епиру и Албанији, па би од значаја било испитивање групација са тог подручја.

Опција 1: иницијално ширење са простора Западног Балкана (Старе Херцеговине), лево и десно, почев од средњег века и ширења немањићке Србије, касније и кроз влашке сеобе.
Опција 2: долазак са простора југоисточног Балкана, свакако пре 12-13. века и накнадни оснивачки ефекат на простору Западног Балкана.


Даћу неки преглед тестираних Бугара (и Грка) и више о њиховом пореклу и подгранама (тамо где је познато).

Димов, Кулевча, Одеска област, пореклом из околине Граматикова у југоисточној Бугарској.
Атанасов (раније Харизанов), Дичин, Велико Трново. Према традицији, Дичин су основали исељеници из Тесалије у 18. веку. Тестирани је такође навео ту причу о свом пореклу.
Петков, Граничар, Добричка област. Нема података.
Генчев, Азманите, Трјавна, Габровска област (J-Y22063>Y22076+). Према породичној традицји, директна мушка линија пореклом је из Тракије, тачније из околине Александропулиса. Због притиска Турака исељавају се на простор централне Бугарске у 18. веку.
Стајков, Граматиково, мало Трново, Бургас. Пореклом из Шоплука, последица притиска Турака.
Тодоров, Софија, Софијска област. Нема података о пореклу.
Цветанов, Софија, Софијска област. Нема података о пореклу.
Велков, Софија, Софијска област (J-Y22063+). Све линије пореклом из околине Софије.
Ангелов, Белица, Благоевградска област (J-Y22063+). Досељени крајем 18. века из суседног Богданова.
Тодоровски, Ботевград, Софијска област. Пореклом из Македоније.
Биљански, Смољан, Смољанска област. Према породичном предању, преко 200 година у околини Смољана.
Ловеч, Ловечка обаст (S. Karachanak, 2013)
Монтана, Монтанска област (S. Karachanak, 2013)

Миткос, двојезични Грк из села Крива, Кукуш, у средишњој Македонији.
Континентална Грчка (A. Finocchio, 2018), J-Y22063+. Област се односи по свему судећи на централну Грчку, Атику, Тесалију, у супротности на Крит који је такође обрађен у раду.
Грк из Фокеје, Измир, Западна Анадолија (R. J. King, 2011). Грци на овом подручју имају богату историју, а према традицији град су основали Јонци. Данашња генетичка слика тамошњих Грка указује на анадолско-старобалканску мешавину (преко 80% Y-ДНК).

Сви остали хаплотипови, који нису дубински тестирани, такође указују на подграну J-Y22063.








« Последња измена: Април 06, 2026, 09:11:56 пре подне Небојша »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2605 послато: Април 06, 2026, 08:22:47 поподне »
Тај је предак морао доћи однекуд на простор западног Балкана. Можда је један од реалних сценарија сеоба из југоисточних области Балкана, где и данас имамо трагове те “сеобе” у виду солидног броја припадника, претежно старије J-Y22063, међу Бугарима и Грцима. То би могао бити и неки природни пут и прелазна зона подгране J-Y22059 од Источног Медитедитерана.

Ово се не коси са чињеницом да се оснивачки ефекат гране десио касније, тек са Србима. Занимљиво да и старост најтипичније кричке J-Y155375 пада отприлике у 1200. годину, управо се негде средином 13. века и Кричан први пут спомиње у изворима.
 
Разлози за такву сеобу са југоистока у западне области могу бити различити. Од византијско-бугарских ратова који су чести у том периоду, до неких практичних разлога. Главнина припадника J-Y22059 на простору Западног Балкана се, по свему судећи, развија са ширењем немањићке државе и касније посредством влашких сеоба. Што се југа тиче, сама грана више гравитира Егеју, ширем простору Македоније и Тесалије, него Епиру и Албанији, па би од значаја било испитивање групација са тог подручја.

Опција 1: иницијално ширење са простора Западног Балкана (Старе Херцеговине), лево и десно, почев од средњег века и ширења немањићке Србије, касније и кроз влашке сеобе.
Опција 2: долазак са простора југоисточног Балкана, свакако пре 12-13. века и накнадни оснивачки ефекат на простору Западног Балкана.


Даћу неки преглед тестираних Бугара (и Грка) и више о њиховом пореклу и подгранама (тамо где је познато).

Димов, Кулевча, Одеска област, пореклом из околине Граматикова у југоисточној Бугарској.
Атанасов (раније Харизанов), Дичин, Велико Трново. Према традицији, Дичин су основали исељеници из Тесалије у 18. веку. Тестирани је такође навео ту причу о свом пореклу.
Петков, Граничар, Добричка област. Нема података.
Генчев, Азманите, Трјавна, Габровска област (J-Y22063>Y22076+). Према породичној традицји, директна мушка линија пореклом је из Тракије, тачније из околине Александропулиса. Због притиска Турака исељавају се на простор централне Бугарске у 18. веку.
Стајков, Граматиково, мало Трново, Бургас. Пореклом из Шоплука, последица притиска Турака.
Тодоров, Софија, Софијска област. Нема података о пореклу.
Цветанов, Софија, Софијска област. Нема података о пореклу.
Велков, Софија, Софијска област (J-Y22063+). Све линије пореклом из околине Софије.
Ангелов, Белица, Благоевградска област (J-Y22063+). Досељени крајем 18. века из суседног Богданова.
Тодоровски, Ботевград, Софијска област. Пореклом из Македоније.
Биљански, Смољан, Смољанска област. Према породичном предању, преко 200 година у околини Смољана.
Ловеч, Ловечка обаст (S. Karachanak, 2013)
Монтана, Монтанска област (S. Karachanak, 2013)

Миткос, двојезични Грк из села Крива, Кукуш, у средишњој Македонији.
Континентална Грчка (A. Finocchio, 2018), J-Y22063+. Област се односи по свему судећи на централну Грчку, Атику, Тесалију, у супротности на Крит који је такође обрађен у раду.
Грк из Фокеје, Измир, Западна Анадолија (R. J. King, 2011). Грци на овом подручју имају богату историју, а према традицији град су основали Јонци. Данашња генетичка слика тамошњих Грка указује на анадолско-старобалканску мешавину (преко 80% Y-ДНК).

Сви остали хаплотипови, који нису дубински тестирани, такође указују на подграну J-Y22063.





Давно си Небојша помињао село Кричановска Козица.

Помиње се и у повељи Цара Душана

https://www.researchgate.net/publication/357539290_Nebojsa_Dokic_Branko_Nadoveza_Metodije_Markovic_Presevo_i_okolina_u_duhovnoj_istoriji_srpskog_naroda_Krusevac_2021_Nebojsa_Djokic_Branko_Nadoveza_Metodije_Markovic_Presevo_and_its_surroundings_in_the_

Прешево и околина у духовној историји српског народа, Крушевац 2021;

Рад је јако занимљив.


"И  још  приложи  царство  ми  цркви Матере  Божије  Архиљевске  село  Колицко са  међама  и  отесима  и  са  засеоцима  и  са свим  правинама  тога  села.  А  ово  су  међе села Колицко: од  гумништа Чајкова преко, по  средини  прокопанога  пута,  те  посред Скачкова  селишта  на  насуту  могилу,  на друм Дробних Крстаца, те ниже Бежана где се камен налази на камену, те  уз Попов дол на Малу Острвицу, те  на Велику Острвицу, те  низ  брдо  на  Бранкове  белеге  па  низ дол  до  белега,  те  низ  поток  у  Пчињски синор, те уз пут горе на Плеш на одмориште, а  затим  поново  на  Чајкова  гумништа.  И још  приложи  царство  ми  матери  Божијој Архиљевској  у  Велбужду  цркву Госпођино поље  (са)  селом,  са  реком,  са  међама  и отесима и са свим правинама што их има та црква од века.  Село  Козница  Кричановска са  међама и  отесима и  са свим  правинама тога села, како је од раније. Село Стројково са свим правинама. "


Сстр 57 и 57

фуснота

Жарко.Вујошевић, Архиљевачка повеља цара Душана ,Иницијал 1 (2013), Београд 2013, 243.
« Последња измена: Април 06, 2026, 08:29:20 поподне нцп »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2606 послато: Април 07, 2026, 10:41:57 пре подне »

Давно си Небојша помињао село Кричановска Козица.

Помиње се и у повељи Цара Душана

https://www.researchgate.net/publication/357539290_Nebojsa_Dokic_Branko_Nadoveza_Metodije_Markovic_Presevo_i_okolina_u_duhovnoj_istoriji_srpskog_naroda_Krusevac_2021_Nebojsa_Djokic_Branko_Nadoveza_Metodije_Markovic_Presevo_and_its_surroundings_in_the_

Прешево и околина у духовној историји српског народа, Крушевац 2021;

Рад је јако занимљив.


"И  још  приложи  царство  ми  цркви Матере  Божије  Архиљевске  село  Колицко са  међама  и  отесима  и  са  засеоцима  и  са свим  правинама  тога  села.  А  ово  су  међе села Колицко: од  гумништа Чајкова преко, по  средини  прокопанога  пута,  те  посред Скачкова  селишта  на  насуту  могилу,  на друм Дробних Крстаца, те ниже Бежана где се камен налази на камену, те  уз Попов дол на Малу Острвицу, те  на Велику Острвицу, те  низ  брдо  на  Бранкове  белеге  па  низ дол  до  белега,  те  низ  поток  у  Пчињски синор, те уз пут горе на Плеш на одмориште, а  затим  поново  на  Чајкова  гумништа.  И још  приложи  царство  ми  матери  Божијој Архиљевској  у  Велбужду  цркву Госпођино поље  (са)  селом,  са  реком,  са  међама  и отесима и са свим правинама што их има та црква од века.  Село  Козница  Кричановска са  међама и  отесима и  са свим  правинама тога села, како је од раније. Село Стројково са свим правинама. "


Сстр 57 и 57

фуснота

Жарко.Вујошевић, Архиљевачка повеља цара Душана ,Иницијал 1 (2013), Београд 2013, 243.

Име Кричан изгледа и није било толико непознато у тим крајевима. У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов. (Лома, Кричани)

Што се тиче Кричановске Кознице, наши аутори су је изгледа погрешно убицирали код Владичиног Хана (Доња и Горња Козница). Сва је прилика да се она налазила негде у околини Ћустендила (Велбужда) и да је заједно са још неким селима и црквама припадала Дејановићима.

"Локализација Кознице Кричановске и њене идентификација са Козницом код Владичиног Хана је погрешна. Узимајући у обзир то што је она у повељи издвојена у засебну групу са црквом Госпођино Поље у Велбужду и са селом Строиковом, Стојан Новаковић је предлагао да се она потражи у пределу Крџево из ћустдендилског краја. Њу је тамо, на левој обали Струме, и нашао Јордан Иванов, који се није потрудио да утврди да ли је у питању била Горња или Доња, јер данас и њих има две." (Миодраг Рајачић, Основно језгро државе Дејановића)

Упитно је да ли све то има било какве везе са Кричима из Затарја, али евидентно је да и данас на простору бугарског, али и македонског Шоплука, постоји појачана концентрација J-Y22059. Баш ту близу Велбужда, у селима Луке (Крива Паланка) и Габар (Крива Паланка), али и у околини Кратова, постоји неколико M205. Милковски, Цветановски и Станоевски. Станоевески је по маркерима нпр. типичан припадник кричке J-Y155375.

И даље је својеврсна мистерија како су гране J-Y155375 и J-Y146264 доживеле такво уско грло, неважно да ли је старост Y22059 1200, или 1700 година, као ни да ли је потенцијална матица источно или у Затарју, док се J-Y22063 континуирано развијала и данас је присутна практично у свим областима.


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2607 послато: Април 07, 2026, 11:21:02 пре подне »
Име Кричан изгледа и није било толико непознато у тим крајевима. У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов. (Лома, Кричани)

Што се тиче Кричановске Кознице, наши аутори су је изгледа погрешно убицирали код Владичиног Хана (Доња и Горња Козница). Сва је прилика да се она налазила негде у околини Ћустендила (Велбужда) и да је заједно са још неким селима и црквама припадала Дејановићима.

"Локализација Кознице Кричановске и њене идентификација са Козницом код Владичиног Хана је погрешна. Узимајући у обзир то што је она у повељи издвојена у засебну групу са црквом Госпођино Поље у Велбужду и са селом Строиковом, Стојан Новаковић је предлагао да се она потражи у пределу Крџево из ћустдендилског краја. Њу је тамо, на левој обали Струме, и нашао Јордан Иванов, који се није потрудио да утврди да ли је у питању била Горња или Доња, јер данас и њих има две." (Миодраг Рајачић, Основно језгро државе Дејановића)

Упитно је да ли све то има било какве везе са Кричима из Затарја, али евидентно је да и данас на простору бугарског, али и македонског Шоплука, постоји појачана концентрација J-Y22059. Баш ту близу Велбужда, у селима Луке (Крива Паланка) и Габар (Крива Паланка), али и у околини Кратова, постоји неколико M205. Милковски, Цветановски и Станоевски. Станоевески је по маркерима нпр. типичан припадник кричке J-Y155375.

И даље је својеврсна мистерија како су гране J-Y155375 и J-Y146264 доживеле такво уско грло, неважно да ли је старост Y22059 1200, или 1700 година, као ни да ли је потенцијална матица источно или у Затарју, док се J-Y22063 континуирано развијала и данас је присутна практично у свим областима.



Одлично Небојша. Синоћ баш читах још о том месту. О тој Козници. Сад си баш помогао.

Кричан је могао бити и некакав локални кнез. Свакако битан лик. Чим је место названо по њему

Писао си и раније о некаквом приложнику тог имена

Овај рад о Прешеву даје , на самом крају, податке о парохијама и итд, итд.

Било би јако добро да неко од Бугара уради Big,Y, Македонац, можда и неки Румун. Хрвати свакако. Део су слагалице.

Уско грло може имати више узрока: страдање у биткама  окршаји међу племенима, припадност богумилима,....и итд.


Тесалија, Македонија, Бугарска, Шоплук  су и те како значајни.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2608 послато: Април 07, 2026, 01:28:19 поподне »
Било би јако добро да неко од Бугара уради Big,Y, Македонац, можда и неки Румун. Хрвати свакако. Део су слагалице.

Уско грло може имати више узрока: страдање у биткама  окршаји међу племенима, припадност богумилима,....и итд.


Тесалија, Македонија, Бугарска, Шоплук  су и те како значајни.

Зато и потенцирам на J-Y22063, њена је старост ближа старости читаве J-Y22059, па самим тим може више да указује на потенцијално порекло и правац миграција. Друге две гране су ипак знатно млађе и уже локализоване. Дефинитивно би било добро да се дубински више тестирају Бугари, Македонци, Срби из Шоплука, Јабланице, итд.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2609 послато: Април 07, 2026, 07:28:09 поподне »
Одлично Небојша. Синоћ баш читах још о том месту. О тој Козници. Сад си баш помогао.

Кричан је могао бити и некакав локални кнез. Свакако битан лик. Чим је место названо по њему

Писао си и раније о некаквом приложнику тог имена

Овај рад о Прешеву даје , на самом крају, податке о парохијама и итд, итд.

Било би јако добро да неко од Бугара уради Big,Y, Македонац, можда и неки Румун. Хрвати свакако. Део су слагалице.

Уско грло може имати више узрока: страдање у биткама  окршаји међу племенима, припадност богумилима,....и итд.


Тесалија, Македонија, Бугарска, Шоплук  су и те како значајни.


Изгледа да си у праву да се "Козница Кричијановска" налазила код Велбужда (данашњег Ћустендила) према овој карти и баш тако се назива а не као "Кричановска Козница"..

"Свој данашњи назив град носи у спомен на српског великаша Константина Драгаша. Османлије су град по њему називали Константинова бања односно Köstendil, а тај назив се одржао до данас, као Ћустендил. Стари, средњовековни назив града био је Велбужд."
Дакле у данашњој Западној Бугарској.




Карта је преузета из овог текста, односно сајта

Метоси у Јужној Србији, Вардарској Македонији.
 
https://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=243

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2610 послато: Април 07, 2026, 07:45:32 поподне »

Изгледа да си у праву да се "Козница Кричијановска" налазила код Велбужда (данашњег Ћустендила) према овој карти и баш тако се назива а не као "Кричановска Козница"..

"Свој данашњи назив град носи у спомен на српског великаша Константина Драгаша. Османлије су град по њему називали Константинова бања односно Köstendil, а тај назив се одржао до данас, као Ћустендил. Стари, средњовековни назив града био је Велбужд."
Дакле у данашњој Западној Бугарској.




Карта је преузета из овог текста, односно сајта

Метоси у Јужној Србији, Вардарској Македонији.
 
https://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=243

Не може се више од овога пронаћи за сада.

Велбужд, I, 52–53. Данас град Ћустендил у Бугарској.
Литература: П. Драгичевић, Повеља, 99.

Госпођино поље, I, 53 – назив за неубицирану цркву у Велбужду
са пратећим селом.
Литература: П. Драгичевић, Повеља, 99.

Козница Кричановска, I, 54 – село. Вероватно данашња села Горња
 и Доња Козница на обали Струме, југоисточно од Ћустендила.
Литература: П. Драгичевић, Повеља, 99.

Стројково, I, 55 – неубицирано село. Можда поред два села из
претходне белешке, а помишљало се и на село Стројковце код Вла-
дичиног Хана.
Литература: П. Драгичевић

Извор: Стари српски архив 2013

Владимир Алексић
*
Универзитет у Нишу
Филозофски факултет
Департман за историју

"ДВА ПРЕПИСА ПОТВРДНЕ ХРИСОВУЉЕ СТЕФАНА ДУШАНА
ПОВОДОМ ОСНИВАЊА МАНАСТИРА ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ
БОГОРОДИЦЕ, ЗАДУЖБИНЕ СЕВАСТОКРАТОРА ДЕЈАНА,
У СЕЛУ АРХИЉЕВИЦА КОД ПРЕШЕВА"

https://www.academia.edu/23961834/Two_Transcripts_of_Confirmatory_Chrysobull_of_Stefan_Du%C5%A1an_regarding_the_Foundation_of_Monastery_Presentation_of_the_Blessed_Virgin_Mary_of_Sebastokrator_Dejan_in_theVillage_of_Archiljevica_near_Pre%C5%A1evo_Ancient_Serbian_archive_12_2013_pp_31_65

« Последња измена: Април 07, 2026, 07:47:18 поподне нцп »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2611 послато: Април 08, 2026, 02:59:54 поподне »
Тај је предак морао доћи однекуд на простор западног Балкана. Можда је један од реалних сценарија сеоба из југоисточних области Балкана, где и данас имамо трагове те “сеобе” у виду солидног броја припадника, претежно старије J-Y22063, међу Бугарима и Грцима. То би могао бити и неки природни пут и прелазна зона подгране J-Y22059 од Источног Медитедитерана.

Ово се не коси са чињеницом да се оснивачки ефекат гране десио касније, тек са Србима. Занимљиво да и старост најтипичније кричке J-Y155375 пада отприлике у 1200. годину, управо се негде средином 13. века и Кричан први пут спомиње у изворима.
 
Разлози за такву сеобу са југоистока у западне области могу бити различити. Од византијско-бугарских ратова који су чести у том периоду, до неких практичних разлога. Главнина припадника J-Y22059 на простору Западног Балкана се, по свему судећи, развија са ширењем немањићке државе и касније посредством влашких сеоба. Што се југа тиче, сама грана више гравитира Егеју, ширем простору Македоније и Тесалије, него Епиру и Албанији, па би од значаја било испитивање групација са тог подручја.

Опција 1: иницијално ширење са простора Западног Балкана (Старе Херцеговине), лево и десно, почев од средњег века и ширења немањићке Србије, касније и кроз влашке сеобе.
Опција 2: долазак са простора југоисточног Балкана, свакако пре 12-13. века и накнадни оснивачки ефекат на простору Западног Балкана.


Даћу неки преглед тестираних Бугара (и Грка) и више о њиховом пореклу и подгранама (тамо где је познато).

Димов, Кулевча, Одеска област, пореклом из околине Граматикова у југоисточној Бугарској.
Атанасов (раније Харизанов), Дичин, Велико Трново. Према традицији, Дичин су основали исељеници из Тесалије у 18. веку. Тестирани је такође навео ту причу о свом пореклу.
Петков, Граничар, Добричка област. Нема података.
Генчев, Азманите, Трјавна, Габровска област (J-Y22063>Y22076+). Према породичној традицји, директна мушка линија пореклом је из Тракије, тачније из околине Александропулиса. Због притиска Турака исељавају се на простор централне Бугарске у 18. веку.
Стајков, Граматиково, мало Трново, Бургас. Пореклом из Шоплука, последица притиска Турака.
Тодоров, Софија, Софијска област. Нема података о пореклу.
Цветанов, Софија, Софијска област. Нема података о пореклу.
Велков, Софија, Софијска област (J-Y22063+). Све линије пореклом из околине Софије.
Ангелов, Белица, Благоевградска област (J-Y22063+). Досељени крајем 18. века из суседног Богданова.
Тодоровски, Ботевград, Софијска област. Пореклом из Македоније.
Биљански, Смољан, Смољанска област. Према породичном предању, преко 200 година у околини Смољана.
Ловеч, Ловечка обаст (S. Karachanak, 2013)
Монтана, Монтанска област (S. Karachanak, 2013)

Миткос, двојезични Грк из села Крива, Кукуш, у средишњој Македонији.
Континентална Грчка (A. Finocchio, 2018), J-Y22063+. Област се односи по свему судећи на централну Грчку, Атику, Тесалију, у супротности на Крит који је такође обрађен у раду.
Грк из Фокеје, Измир, Западна Анадолија (R. J. King, 2011). Грци на овом подручју имају богату историју, а према традицији град су основали Јонци. Данашња генетичка слика тамошњих Грка указује на анадолско-старобалканску мешавину (преко 80% Y-ДНК).

Сви остали хаплотипови, који нису дубински тестирани, такође указују на подграну J-Y22063.




Стајков, Граматиково, мало Трново, Бургас. Пореклом из Шоплука, последица притиска Турака.

Једна исправка - допуна. Прадеда Стајкова, Стајко Диков Којунџијев, досељен је 1890. године из Беломорске (Западне) Тракије. Био је златар и ковач новца (Кујунџија?). Радио је у Цариграду, или у Једрену. Као даље порекло помињу Македонију, Арнаутлук, или Јужно Поморавље, али ово је само претпоставка млађих генерација.

Дакле, двојица Бугара J-Y22059 као порекло спомињу Тракију, један Тесалију, један Граматиково (Димов из Украјине), један Македонију, док су остали из Шоплука. Порекло већине тестираних Бугара J-Y22059 упућује на јужније области (Тракију), или Шоплук.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2612 послато: Април 08, 2026, 04:39:25 поподне »
Најновије вести: Бугарин Велков из Софије и Јелача из Варивода (Кистање) формирали су нову грану испод J-Y22063: J2b-M205>Y22059>Y22063>FTE99567. Чекамо процену старости.

« Последња измена: Април 08, 2026, 04:41:53 поподне Небојша »

Ван мреже Лука Деспотовић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 23
  • J2b-M205>Y22059>Y22063*
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2613 послато: Април 08, 2026, 06:35:02 поподне »
Одлична ствар такође је што је Бугарин Велков купио BAM фајл и што ће свој резултат пребацити на YFull.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2614 послато: Април 09, 2026, 08:43:36 пре подне »

Једна исправка - допуна. Прадеда Стајкова, Стајко Диков Којунџијев, досељен је 1890. године из Беломорске (Западне) Тракије. Био је златар и ковач новца (Кујунџија?). Радио је у Цариграду, или у Једрену. Као даље порекло помињу Македонију, Арнаутлук, или Јужно Поморавље, али ово је само претпоставка млађих генерација.

Дакле, двојица Бугара J-Y22059 као порекло спомињу Тракију, један Тесалију, један Граматиково (Димов из Украјине), један Македонију, док су остали из Шоплука. Порекло већине тестираних Бугара J-Y22059 упућује на јужније области (Тракију), или Шоплук.

Постоје и писани подаци о његовом рођењу, али су на турском, па нису сасвим разумљиви. У питању је или подручје Лозенграда (Kırklareli) или Доган Хисара. У сваком случају, када би додали места порекла ових Бугара на ону мапу, могуће да је негде на овом подручју кренуло ширење J-Y22059 ка остатку Балкана. У овим крајевима би требало да је било интензивније досељавање са простора Анадолије и Блиског истока за време Рима и Византије, у односу на Епир, Западну Грчку и Албанију.




Локације се прилично поклапају са налазима J-M205 / A11525 / Y22063 из рада: A finely resolved phylogeny of Y chromosome Hg J illuminates the processes of Phoenician and Greek colonizations in the Mediterranean. Континентална Грчка, западне у јужне обале Црног Мора (бели троуглови на доле).




Да су нам бар преци оставили неку дедовину на Скијатосу, а не на Сињајевини.





Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2615 послато: Април 09, 2026, 09:01:17 пре подне »

Да су нам бар преци оставили неку дедовину на Скијатосу, а не на Сињајевини.





Што сам старији све ми више прија летовање на планини од летовања на мору.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2616 послато: Април 09, 2026, 09:07:39 пре подне »
Што сам старији све ми више прија летовање на планини од летовања на мору.

Вероватно су том логиком ишли и преци.  8)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2617 послато: Април 09, 2026, 09:20:39 пре подне »
Постоје и писани подаци о његовом рођењу, али су на турском, па нису сасвим разумљиви. У питању је или подручје Лозенграда (Kırklareli) или Доган Хисара. У сваком случају, када би додали места порекла ових Бугара на ону мапу, могуће да је негде на овом подручју кренуло ширење J-Y22059 ка остатку Балкана. У овим крајевима би требало да је било интензивније досељавање са простора Анадолије и Блиског истока за време Рима и Византије, у односу на Епир, Западну Грчку и Албанију.




Локације се прилично поклапају са налазима J-M205 / A11525 / Y22063 из рада: A finely resolved phylogeny of Y chromosome Hg J illuminates the processes of Phoenician and Greek colonizations in the Mediterranean. Континентална Грчка, западне у јужне обале Црног Мора (бели троуглови на доле).




Да су нам бар преци оставили неку дедовину на Скијатосу, а не на Сињајевини.






Не виде се мапе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2618 послато: Април 09, 2026, 09:43:20 пре подне »
Не виде се мапе.

Виде се. До вашег претраживача је.

Да ли се још некоме приказује без мапа?

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #2619 послато: Април 09, 2026, 11:43:40 пре подне »
Вероватно су том логиком ишли и преци.  8)

У истом сам проблему око имања, ништа ми нису оставили око Анталије и Белека. Што се тиче да ли више прија планина или море слажем се са Кековцем, али не морам ја да идем, довољно је да издајем. Ако ти икада врате имање на Скиатосу сети се брата, ипак смо имали заједничког деду пре 30 хиљада година. Крв није вода.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM