С обзиром на велики број тестираних J-Y22059, наметнула се природна потреба за груписањем појединих родова, односно формирањем одређених подродова у табели пројекта. Груписање сам вршио на основу више параметара, не само на основу генетичке блискости. Дакле потребно је да постоји исто предање о пореклу, веза у стручној литератури, иста крсна слава, и/или географска блискост.
За почетак, већина из рода А пребачена је у J-Y22063, док је већина тестираних из рода Б пребачена у разне J-Y155375 родове. Тестирани са мањим бројем маркера, или специфичним хаплотиповима, остали су у рубрици "Без припадности одређеном роду".
Потенцијални J-Y22059* остали су на нивоу J-Y22059, али издељени у родове. Тако један род (род А2) чине Старчевићи и Јајчани (слава Стевањдан), док се у роду А1 налазе се генетички блиске породице које славе Томиндан.
Лакићима J-Y22059* придодати су Станковићи из Мачве. Имају са Лакићима потпуно поклапање на 23 маркера и славе исту славу (Св. Тома). Иако су географски прилично удаљени, вероватно је реч о истом генетичком роду.
Карајовићи и Каралићи из Александровачке Жупе издвојени у посебан J-Y155375 род (род А). Код њих постоји предање о заједничком пореклу, а хаплотип, иако на 17 маркера, упућује на подграну J-Y155375. Близак им је иначе Кричак из истог краја, што само потврђује везу са J-Y155375.
Бошковићи и Стевановићи (Стевањдан) из околине Чачка, сврстани у посебан J-Y155375 род. Деле неке специфичне маркере и крсну славу.
Сурле, Радаковићи, Аларгићи и Обрадовићи (махом Крајина), сврстани у исти род (J-Y155375 род Б1). Сви славе Никољдан и блиски су Кричкама из Северне Далмације. Кричке, и њима блиски родови из Северне Далмације, су ипак одвојени у засебан род (Кричке род Б1).
Тестиранима из потврђеног генетичког рода J-BY173966, након резултата Чамџића, придодати и остали генетички блиски Аранђеловштаци из Затарја, као и Марковићи са славом Ђурђевдан, који пак имају поклапање са Перуничићима (BY173966+). Карактеристика углавном 481=22.
Крајишници, Гушевац, Стојичић и Петровић (сви славе Ђурђевдан), убачени у исти род у оквиру J-Y155375. Такође блиски крајишким Кричкама, али славе Ђурђевдан.
Велики број Крајишника J-Y22063 са славом Јовањдан сврстан у исти генетичи род (А1). Блиски су Усорцима по слави и хаплотипу, али ипак одвојени пошто не постоји веза према литератури/предању.
Вујадиновићи, Мићевићи и Хербези из Херцеговине (сви Аранђеловдан), који имају блиска до потпуна поклапања, сврстани у J-Y22063 род А2.
Мркобраде са Баније, из Лике и Баната сврстани у исти род у оквиру J-Y22063.
Тинтори и њима блиске крајишке породице са славом Св. Врачи, сврстани у посебан род J-Y22063 род Б.
Лазићи и Михајловићи (Семберија/Мајевица, слава Мратиндан), убачени у исти генетички род, J-Y22063 род Б1.
То би укратко било то. Навео сам све важније промене (није их било мало). Уколико неко има неке сугестије или предлоге поводом овог питања, било би добро да напише.