Никад нисам желео да се повинујем традицији из ината. Требало је да се сва змијска традиција преточи у овај пост, али није, тако да не могу да даље објасним сва змијска веровања којима су ме учили.
Марко коси траву детелину је једна од најзначајних песама у српском опусу са истока. Наша источна граница је тако лењо постављена на Тимоку и држава је апсолутно зажмурила на сва писма из Видина, Берковице итд... Али ћу се увек сећати нашег дијалекта, то ми нико никад неће одузети.