Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Срби у Босни и Херцеговини

(1/3) > >>

Тимар:
Препоручио бих нашим посјетиоцима, ако су у могућности,  да прочитају књигу Радослава М. Грујића Антологија Српског народа у Хрватској и Славонији, Нови Сад, 1909.г., гдје је описана и постојбина Срба у Босни. Овај изводак је преписан у Шематизму другом, Епархије бањалучке за 2005 годину, на страни 299 до 314

Између осталог освдје пише:
Од најстаријих времена, па све до почетка 14. века, називали су босански народни владаоци свој народ свагда српским именом, баш исто онако као и владаоци Рашке свој народ. .. да је језик народа у Босни увек, називан само српским именом...

Најстарији сачувани историјски податак, да је народ у Босни називан Србима, потиче још из 822  год.
-У једном акту, у Рачковим "Documenta" (из белешке франачког љетописца Ајнхарда 822. год) тврди се како је посавски владалац Људевит, чувши да против љега иде франачка војска из Италије, побегао из града Сиска "к Србима за који народ кажу, да живи у великом делу Далмације"... Сам Фрањо Рачки вели (Rad.LVI. 109), да је "Људевит побегао Србима у Босну"
Византијски цар историчар Константин Порфирогенит око 950 године каже, да су се у Србији, која је у његово доба граничила с Хрватском код Цетине и код Хлијевна, населили Срби, дакле и на териториј, који је доцније назван Босном (Fr. Rački, Rad LVI, p. 71).
... римски папа 1188 године послао дубровачком надбискупу плашт и потврдио стара права дубровачке цркве, у тој потврдној дипломи индентификује Босну, која је у то доба сасвим самостална држава била, са државом српском- У писми се изричито вели: "regnum Servilie quod est Bosna" (Iv. Kukuljević-Codex diplomaticus regni Croatiae, Slavoniae et Dalmatiae, Zagreb 1876, II, p. 148)...
И у повељи од 22.марта 1240 год., као и у оној од марта 1249 год., исти бан Матија Нинослав, назива своје Бошњаке више пута само Србљима и никако друкчије (T. Smičiklas, - Codex Diplomaticus. Vol.IV., p. 107, 108 i 386-387.)... И у самом индексу (Index Alfabeticus) у Смичикласову Академском Кодексу (vol. V., p. 752) изричито се наводи, да је Србин национално име за Бошњака (Serbin idem quod Bosnensis, natio)...
Кад је цар Душан укидао царину у Требињу, коју је узимао Дабижев од Дубровчана, рече између осталог и ово: "нека Дабижев не узима од Дубровчана нити царине, нити којег другог доходка, ни од трговца дубровачког Влаха, а ни од Србљина..." (Fr.Miklosich, - Monumenta Serbica, spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Regusii, Beč 1858., p.117)...
Као што су босански владаоци и херцеговачки кнезови, те дубровчани и најстарији грчки и франачки писци називали народ босанско-херцеговачки српским именом, у доба самосталности тих земаља, тако и касније за турског госпоства страни путници, књжевници, аустриски владаоци, па и сами Турци називаху народ тај - НАРОДОМ СРПСКИМ ...

vojislav.ananic:
http://srbski.weebly.com/srbi-svi-i-svuda/34

Радојевићи-Мирковићи властеоска средњовековна босанска породица

Тимар:
Слава Глигорије Богослов је слава владалачке куће Котроманића
-Развитак бр. 9, 1.септембар 1940, Петар Н. Гаковић

Милош:

--- Цитат: Тимар  октобар 07, 2016, 09:24:31 пре подне ---Слава Глигорије Богослов је слава владалачке куће Котроманића
-Развитак бр. 9, 1.септембар 1940, Петар Н. Гаковић

--- Крај цитата ---

Дa ли ce знa кoja je cлaвa Влaдиcлaвићa из Xepцeгoвинe?

Wolf Sagash:

--- Цитат: Милош  октобар 07, 2016, 09:30:29 пре подне ---Дa ли ce знa кoja je cлaвa Влaдиcлaвићa из Xepцeгoвинe?

--- Крај цитата ---
Њихови наводни потомци Поповићи у Бјелошевом Долу код Љубиња славе Ђурђевдан

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију