Аутор Тема: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија  (Прочитано 23697 пута)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« послато: фебруар 05, 2017, 09:26:23 поподне »
Ову тему започињем у  спомен на неке старе српске  породице са ових простора Белини, Грујини, Сувајџићи, Бузајџини и др., и у знак захвалности пок. Иванки Митровић, рођеној Белин, у Белом Манастиру 07.07.1933.године, која ми је о њима причала, и њеног оца Душана Белина (од оца Николе, порекло - место Корита или Корите, Далмација), из Старог Сивца, слава Свети Тома, и свим Србима или онима којима се  тако осећају са простора Бачке и Барање, или су имали бар неког од српског рода међу својим прецима, како год да се данас осећају или изјашњавају.

Очекујем помоћ много већих зналаца но што сам ја. Нема пуно породица на српском ДНК пројекту са ових простора, али их ипак има.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #1 послато: фебруар 05, 2017, 09:27:00 поподне »
Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.
На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.Бачка је добила име по граду Бачу. Ово је типична словенска именска форма са суфиксом „ка“, коју су касније усвојили и Немци и Мађари.
Називи Бачке на другим језицима - мађарски: Bácska, буњевачки: Bačka, хрватски: Bačka, словачки: Báčka, русински: Бачка, немачки: Batschka.

Барања је географски регион, подељен између Хрватске и Мађарске. У Мађарској је овај регион административно организован као Барањска жупанија (главни град: Печуј), док је у Хрватској укључен у Осјечко-барањску жупанију (главни град: Осијек). На истоку јој је граница Дунав, а на југозападу Драва. Северна и западна граница Барање одређена је административном границом Барањске жупаније у Мађарској. Историјски центар Барање је град Печуј, који је сада у Мађарској.
Највеће насеље и центар дела Барање у Хрватској је градић Бели Манастир.






Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #2 послато: фебруар 05, 2017, 09:33:36 поподне »
http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm
Из текста Протонамесника Ђорђа В. Дејановића - прив. Пароха од 4. новембра 1982.године:

"Православни храм у Сивцу, посвећен је Преносу целебних моштију Светог Оца Николаја. Народно предање каже, да је ово, кроз минула столећа, пета српска Православна Црква у Сивцу.

Сивац, као село насељено Србима, говори нам хроника, помиње се, да је постојало још пре "сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем"... Први писани докуменат нађен је на прагу старе (четврте) Цркве сивачке, која је порушена 1874. год. Када је ова нова освећена.. То је један надгробни споменик, на коме је било уклесано о покојнику :"Здје престависја раб Божији Павао Јелчић у Сивцу на Бачки 1681.октобра 28. Да ли је исти покојник био житељ сивачки не може се знати. Јелчића у Сивцу нема, а и касније се ово презиме не појављује.

И још један надгробни споменик са натписом: "И С -ХС -Престависја тј. 1719.г. раб Божиј Живко (презиме нечитко), нађен је на углу код 1. парохијског дома.

Тада су се вршиле масовне миграције - пресељења српскога народа, па се износи следеће, по народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било. Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин, Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић).

Староседеоци са новонасељеним видимо да 1781.год.приступају, како рекоше у хроници: "Приступисмо обнављати Церков" претпоставља се, да је то градња (четврте) Цркве по реду, од цигле са шиндром покривене. Саграђена је на месту садашњег 1. парохијског дома. У истој св.Цркви се служи Богу и роду српском до 1874.год. када ју је заменила ова у којој сада стојимо ".

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #3 послато: фебруар 05, 2017, 09:45:47 поподне »
Мене интересује порекло Пујића из Сивца.Крсна слава им је Аранђеловдан,а сматрају се "староседеоцима".Унапред захвалан.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #4 послато: фебруар 05, 2017, 10:09:04 поподне »
Колико знам Бузајџини, Грујини и Сувајџићи су били родбински повезани, а Никола Белин је узео за жену Јулку Грујин (али се помиње и као Бузајџин), родом из Стапара.  О вези породице Белин са породицама Грујин и Сувајџић - то је село Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) говори управо текст Протонамесника Ђорђа В. Дејановића - прив. Пароха од 4. новембра 1982.године.

http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm
По народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било.

Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин, Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић).

Колико знам,Бeлина има и сад у Сивцу и у Старом Сивцу, односно у бар јeдном од та два мeста. Мислим да су трeбали бити обухваћeни у књизи Срби у Далмацији од Алeксандра Бачка. Али нису. Зашто их повeзујeм са Даламацијом? Па стога што ми јe познато да јe за Бадњe вeчe Душан Бeлин својим кћeркама спрeмао управо рибу бакалар. Што иначe чинe многи Срби из Далмацијe.
Bakalar — Vikipedija, slobodna enciklopedija
sr.wikipedia.org

Од Грујина (Рајко Грујин, официр прeдратнe Југославијe,са службом у Шапцу) ако нису изумрли, трeбало би бити потомака у Шапцу и у Бeограду.

Тако да када сe укрсти народно прeдањe и живи свeдоци, потомци тих породица, свe добијe други пeчат.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #5 послато: фебруар 05, 2017, 10:10:28 поподне »
Ову тему започињем у  спомен на неке старе српске  породице са ових простора Белини, Грујини, Сувајџићи, Бузајџини и др., и у знак захвалности пок. Иванки Митровић, рођеној Белин, у Белом Манастиру 07.07.1933.године, која ми је о њима причала, и њеног оца Душана Белина (од оца Николе, порекло - место Корита или Корите, Далмација), из Старог Сивца, слава Свети Тома, и свим Србима или онима којима се  тако осећају са простора Бачке и Барање, или су имали бар неког од српског рода међу својим прецима, како год да се данас осећају или изјашњавају.

Очекујем помоћ много већих зналаца но што сам ја. Нема пуно породица на српском ДНК пројекту са ових простора, али их ипак има.

Браво за идеју P56, ту су две области које су по много чему повезане, и сасвим си у праву што си их спојио у једну тему. ;)

Неке од српских породица у Барањи из предчарнојевићевског времена су рецимо Балатинац, Озорлић, Доброкес, Капошварац, махом спуштене из севернијих жупанија Толне и Шомођа, у време протеривања Тураках из Угарске.

Ја сам до сада тестирао две породице из Барање, једна је дошла непосредно пре Сеобе под Чарнојевићем, а друга највероватније у њено време негде са простора Босне.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #6 послато: фебруар 05, 2017, 10:10:44 поподне »
Мене интересује порекло Пујића из Сивца.Крсна слава им је Аранђеловдан,а сматрају се "староседеоцима".Унапред захвалан.

Шта год будeм сазнао, обавeстићу вас. Али питајтe за почeтак проту.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #7 послато: фебруар 05, 2017, 10:14:55 поподне »
Браво за идеју P56, ту су две области које су по много чему повезане, и сасвим си у праву што си их спојио у једну тему. ;)

Неке од српских породица у Барањи из предчарнојевићевског времена су рецимо Балатинац, Озорлић, Доброкес, Капошварац, махом спуштене из севернијих жупанија Толне и Шомођа, у време протеривања Тураках из Угарске.

Ја сам до сада тестирао две породице из Барање, једна је дошла непосредно пре Сеобе под Чарнојевићем, а друга највероватније у њено време негде са простора Босне.

Па требало би сад груписати тестиране са ових простора, ма колико да их је мало. Вреди труда и да се сачува од заборава.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #8 послато: фебруар 05, 2017, 10:29:03 поподне »
Па требало би сад груписати тестиране са ових простора, ма колико да их је мало. Вреди труда и да се сачува од заборава.

До сада, према ономе што је јавно доступно на Табели Српског ДНК Пројекта, то би били:

1. Товјанин (Марковдан), Шумберак, Барања, I2-CTS10228
2. Шашлић (Никољдан), Шумберак, Барања, I2-PH908
3. Вуковић (Мратиндан), Бели Манастир, Барања, I2-PH908

Познато ми је да су тестирани још неки чије резултате чекамо да стигну или буду објављени.

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #9 послато: фебруар 06, 2017, 12:09:08 пре подне »
Мислим да је ова тема ("Срби у Бачкој и Барањи") веома блиска тек покренутој теми "Војвођански ДНК подухват", па је штета да се раздвајају јер су веома сродне и међусобно се преклапају.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1734
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #10 послато: фебруар 06, 2017, 12:56:34 пре подне »
... Вуковић (Мратиндан), Бели Манастир, Барања, I2-PH908

У Сомбору има доста Вуковића, али су махом у питању људи буњевачке националности.

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #11 послато: фебруар 06, 2017, 07:18:22 пре подне »
У Сомбору има доста Вуковића, али су махом у питању људи буњевачке националности.

Када је о сомборским староседеоцима реч, Вуковићи су Буњевци, нема их међу старим српским породицама. 
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #12 послато: фебруар 06, 2017, 07:34:43 пре подне »
Мислим да је ова тема ("Срби у Бачкој и Барањи") веома блиска тек покренутој теми "Војвођански ДНК подухват", па је штета да се раздвајају јер су веома сродне и међусобно се преклапају.

Ово су мање целине, лакше је људима да за сада себе ту нађу."Војвођански ДНК подухват" би био грандиозан подухват. Можда се и начекамо. Ја га подржавам. Са ове теме се  може све користити за потребе "Војвођанског ДНК подухвата". Сваки текст и коментар.  Ја и онај врло помно пратим. Било ми је и жао и криво у ком правцу је кренуо. Сад видим да су се страсти стишале.Немојмо одгуривати ни једног човека од српског националног корпуса.   
 

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #13 послато: фебруар 06, 2017, 08:41:56 пре подне »
Ово су мање целине, лакше је људима да за сада себе ту нађу."Војвођански ДНК подухват" би био грандиозан подухват. Можда се и начекамо. Ја га подржавам. Са ове теме се  може све користити за потребе "Војвођанског ДНК подухвата". Сваки текст и коментар.  Ја и онај врло помно пратим. Било ми је и жао и криво у ком правцу је кренуо. Сад видим да су се страсти стишале.Немојмо одгуривати ни једног човека од српског националног корпуса.   

Наравно, али је из практичних разлога лакше да се о истим темама не чита на два места, односно један део објављених порука на оној теми потпуно је примењив и припада и овој теми, па или треба паралелно пратити обе теме, или људи остају ускраћени за неке добре коментаре и предлоге на једној од две теме уколико не прате и другу. Просто се преплићу.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #14 послато: фебруар 06, 2017, 02:05:35 поподне »
Подржавам опцију да остану раздвојене теме, овако како их је P56 и поставио.

Што се тиче Барање, увек корисна књига је Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, од Ханса Гатермана.

Гатерман доноси и обрађује пописе из 16, 17. и 18. века.

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #15 послато: фебруар 06, 2017, 09:17:16 поподне »
Подржавам опцију да остану раздвојене теме, овако како их је P56 и поставио.

Што се тиче Барање, увек корисна књига је Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, од Ханса Гатермана.

Гатерман доноси и обрађује пописе из 16, 17. и 18. века.

Да, књига сабира драгоцене податке за најранији део прошлости барањских Срба, али не треба заборавити и на важну књигу Ивана Јакшића "Из пописа становника Угарске почетком XVIII века", трећи том (Војвођански музеј, Нови Сад, 1974), која доноси поименичне пописе свих становника насеља у Барањи за 1715. и 1720. годину, са означеним величинама поседа (оранице, ливаде, виногради). 
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Rigel

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #16 послато: фебруар 07, 2017, 02:09:07 пре подне »
Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Породица моје мајке, Видићи који славе Светог Стевана, потичу из Парабућа код Оџака. Парабућ (мађ. Parabuty или Paripás, нем. Parabutsch) се данас зове Ратково. Насеље се први пут помиње 1543. У мађарским online базама архивске грађе сам нашао два списка породица које су ту живеле, из 1715. и 1720. године. Набројано је свега неколико породица, српских презимена, али међу њима није било Видића. Убрзо након тога број становника у селу нагло расте, тако да 1748. ту већ живи 113 српских породица. Након тога следе три таласа насељавања немачког становништва: прво долазе породице из околних, већ пребукираних немачких села, и они су углавном били пореклом из Лорене (Лотарингије) и са Шварцвалда; затим у другом таласу долазе породице из Пруске и из Швабије; трећи талас укључује немачке породице које су првобитно биле насељене на имању грофа Пејачевића у Руми, али су били незадовољни тамошњим условима и прешли су у Бачку. Сва три таласа насељавања Подунавских Шваба су се одиграла у другој половини XVIII в. и све до 1945. насеље је доминантно немачко.

Списак становника из друге половине XVIII в. нисам нажалост нигде могао пронаћи, па не знам да ли су се моји Видићи ту доселили у првој половини XVIII в. или касније. Немам информације ни о пореклу досељених Срба. Попис из 1828. помиње једну кућу Видића (Stephanus Vidity). Крајем XIX в. неколико мојих предака са породицом прелази у Срем, док неки Видићи остају у Парабућу. Нисам сазнао тачан разлог за пресељење, али сам открио да је 1873. у Парабућу избила велика епидемија колере од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места. То ми се чини као добар разлог.

Ако неко има информације о насељавању Срба у Парабућ или резултате пописа између 1720. и 1828., био бих вам захвалан. Своје рођаке Видиће још нисам тестирао, тако да за сада само истражујем доступну документацију.


Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #17 послато: фебруар 07, 2017, 07:55:16 пре подне »
Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Породица моје мајке, Видићи који славе Светог Стевана, потичу из Парабућа код Оџака. Парабућ (мађ. Parabuty или Paripás, нем. Parabutsch) се данас зове Ратково. Насеље се први пут помиње 1543. У мађарским online базама архивске грађе сам нашао два списка породица које су ту живеле, из 1715. и 1720. године. Набројано је свега неколико породица, српских презимена, али међу њима није било Видића. Убрзо након тога број становника у селу нагло расте, тако да 1748. ту већ живи 113 српских породица. Након тога следе три таласа насељавања немачког становништва: прво долазе породице из околних, већ пребукираних немачких села, и они су углавном били пореклом из Лорене (Лотарингије) и са Шварцвалда; затим у другом таласу долазе породице из Пруске и из Швабије; трећи талас укључује немачке породице које су првобитно биле насељене на имању грофа Пејачевића у Руми, али су били незадовољни тамошњим условима и прешли су у Бачку. Сва три таласа насељавања Подунавских Шваба су се одиграла у другој половини XVIII в. и све до 1945. насеље је доминантно немачко.

Списак становника из друге половине XVIII в. нисам нажалост нигде могао пронаћи, па не знам да ли су се моји Видићи ту доселили у првој половини XVIII в. или касније. Немам информације ни о пореклу досељених Срба. Попис из 1828. помиње једну кућу Видића (Stephanus Vidity). Крајем XIX в. неколико мојих предака са породицом прелази у Срем, док неки Видићи остају у Парабућу. Нисам сазнао тачан разлог за пресељење, али сам открио да је 1873. у Парабућу избила велика епидемија колере од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места. То ми се чини као добар разлог.

Ако неко има информације о насељавању Срба у Парабућ или резултате пописа између 1720. и 1828., био бих вам захвалан. Своје рођаке Видиће још нисам тестирао, тако да за сада само истражујем доступну документацију.

Popis iz

Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Породица моје мајке, Видићи који славе Светог Стевана, потичу из Парабућа код Оџака. Парабућ (мађ. Parabuty или Paripás, нем. Parabutsch) се данас зове Ратково. Насеље се први пут помиње 1543. У мађарским online базама архивске грађе сам нашао два списка породица које су ту живеле, из 1715. и 1720. године. Набројано је свега неколико породица, српских презимена, али међу њима није било Видића. Убрзо након тога број становника у селу нагло расте, тако да 1748. ту већ живи 113 српских породица. Након тога следе три таласа насељавања немачког становништва: прво долазе породице из околних, већ пребукираних немачких села, и они су углавном били пореклом из Лорене (Лотарингије) и са Шварцвалда; затим у другом таласу долазе породице из Пруске и из Швабије; трећи талас укључује немачке породице које су првобитно биле насељене на имању грофа Пејачевића у Руми, али су били незадовољни тамошњим условима и прешли су у Бачку. Сва три таласа насељавања Подунавских Шваба су се одиграла у другој половини XVIII в. и све до 1945. насеље је доминантно немачко.

Списак становника из друге половине XVIII в. нисам нажалост нигде могао пронаћи, па не знам да ли су се моји Видићи ту доселили у првој половини XVIII в. или касније. Немам информације ни о пореклу досељених Срба. Попис из 1828. помиње једну кућу Видића (Stephanus Vidity). Крајем XIX в. неколико мојих предака са породицом прелази у Срем, док неки Видићи остају у Парабућу. Нисам сазнао тачан разлог за пресељење, али сам открио да је 1873. у Парабућу избила велика епидемија колере од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места. То ми се чини као добар разлог.

Ако неко има информације о насељавању Срба у Парабућ или резултате пописа између 1720. и 1828., био бих вам захвалан. Своје рођаке Видиће још нисам тестирао, тако да за сада само истражујем доступну документацију.

На попису из 1728. г. у Парабућу су 23 домаћинства, Видића нема, а 1743. г. овде је записано 26 домаћинстава, Видића, такође, нема (Сечански, Живан: Пописи становника Бачке током осамнаестог века, Београд, 1952, стр. 98). Године 1752. у Парабућу су записана 32 домаћинства, али Видића, нема (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc243_no002/?document=1&pg=53&bbox=-2492%2C-4260%2C5252%2C124), а ни урбаријални попис из 1772. г. у Парабућу не бележи Видиће (Сечански, наведено дело, стр. 99). 


Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #18 послато: фебруар 07, 2017, 07:57:28 пре подне »
Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Породица моје мајке, Видићи који славе Светог Стевана, потичу из Парабућа код Оџака. Парабућ (мађ. Parabuty или Paripás, нем. Parabutsch) се данас зове Ратково. Насеље се први пут помиње 1543. У мађарским online базама архивске грађе сам нашао два списка породица које су ту живеле, из 1715. и 1720. године. Набројано је свега неколико породица, српских презимена, али међу њима није било Видића. Убрзо након тога број становника у селу нагло расте, тако да 1748. ту већ живи 113 српских породица. Након тога следе три таласа насељавања немачког становништва: прво долазе породице из околних, већ пребукираних немачких села, и они су углавном били пореклом из Лорене (Лотарингије) и са Шварцвалда; затим у другом таласу долазе породице из Пруске и из Швабије; трећи талас укључује немачке породице које су првобитно биле насељене на имању грофа Пејачевића у Руми, али су били незадовољни тамошњим условима и прешли су у Бачку. Сва три таласа насељавања Подунавских Шваба су се одиграла у другој половини XVIII в. и све до 1945. насеље је доминантно немачко.

Списак становника из друге половине XVIII в. нисам нажалост нигде могао пронаћи, па не знам да ли су се моји Видићи ту доселили у првој половини XVIII в. или касније. Немам информације ни о пореклу досељених Срба. Попис из 1828. помиње једну кућу Видића (Stephanus Vidity). Крајем XIX в. неколико мојих предака са породицом прелази у Срем, док неки Видићи остају у Парабућу. Нисам сазнао тачан разлог за пресељење, али сам открио да је 1873. у Парабућу избила велика епидемија колере од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места. То ми се чини као добар разлог.

Ако неко има информације о насељавању Срба у Парабућ или резултате пописа између 1720. и 1828., био бих вам захвалан. Своје рођаке Видиће још нисам тестирао, тако да за сада само истражујем доступну документацију.

На попису из 1728. г. у Парабућу су 23 домаћинства, Видића нема, а 1743. г. овде је записано 26 домаћинстава, Видића, такође, нема (Сечански, Живан: Пописи становника Бачке током осамнаестог века, Београд, 1952, стр. 98). Године 1752. у Парабућу су записана 32 домаћинства, али Видића, нема (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc243_no002/?document=1&pg=53&bbox=-2492%2C-4260%2C5252%2C124), а ни урбаријални попис из 1772. г. у Парабућу не бележи Видиће (Сечански, наведено дело, стр. 99). 
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #19 послато: фебруар 07, 2017, 10:18:32 пре подне »
Пре неког времена сам на форуму видео линк на једној теми за попис Новог Сада, у питању је такође неки мађарски сајт. Јел неко зна о којем се раду? Можда је и hungaricana

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #20 послато: фебруар 07, 2017, 01:17:40 поподне »
Пре неког времена сам на форуму видео линк на једној теми за попис Новог Сада, у питању је такође неки мађарски сајт. Јел неко зна о којем се раду? Можда је и hungaricana

Не знам који би то сајт могао бити, али погледај има ли шта у књизи Трива Милитара, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века / по изворима, забелешкама и сећању Трива Милитара ; приредио Живко Марковић. - Нови Сад, 2000, тамо има неких пописа градског становништва.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #21 послато: фебруар 07, 2017, 02:06:14 поподне »
Хвала на књизи. Мислим да је баш хунгаљрикана била, пошто се сећам да је била компликована опција за претрагу. Претпостављам да се Нови сад налази у секцији са осталим слободним краљевским градовима.

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #22 послато: фебруар 07, 2017, 02:43:22 поподне »
Пре неког времена сам на форуму видео линк на једној теми за попис Новог Сада, у питању је такође неки мађарски сајт. Јел неко зна о којем се раду? Можда је и hungaricana

Највероватније, иначе изузетно драгоцен сајт за истраживање прошлости Срба у Бачкој и Барањи, од средњег века до савременог доба. 
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Rigel

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #23 послато: фебруар 07, 2017, 04:50:55 поподне »
На попису из 1728. г. у Парабућу су 23 домаћинства, Видића нема, а 1743. г. овде је записано 26 домаћинстава, Видића, такође, нема (Сечански, Живан: Пописи становника Бачке током осамнаестог века, Београд, 1952, стр. 98). Године 1752. у Парабућу су записана 32 домаћинства, али Видића, нема (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc243_no002/?document=1&pg=53&bbox=-2492%2C-4260%2C5252%2C124), а ни урбаријални попис из 1772. г. у Парабућу не бележи Видиће (Сечански, наведено дело, стр. 99).

Хвала вам на овим подацима. Значи да су се доселили у Парабућ између 1772. и 1828.

Књига Живана Сечанског коју сте поменули је наведена у дигиталној библиотеци портала, али линк не ради и нисам могао нигде да је нађем у дигиталном формату. Било би лепо ако би неко могао да освежи тај линк.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #24 послато: фебруар 07, 2017, 05:07:51 поподне »
У време Југославије у Печују је излазило пар зборника на тему етнологије и етнорафија Јужних Словена у Мађарској. После су већину тог посла преузели Хрвати, мада нешто мало тискају и ови наши... углавном, такође књижица вредна за људе окупљене око ове теме је и дело Ивана Антуновића Разправа о подунавских и потисанских Буњевцих и Шокцих, у овом зборнику има и неколико пописа граничара.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #25 послато: фебруар 07, 2017, 09:37:53 поподне »
Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Нисам ништа планирао. Све је слободно и на вољу. Жеља ми је да се и Срби из Војводине активније укључе у овај пројекат. Мало их је тестираних. Мада, морам да додам...кад сам отворио тему Срби у Банату, наста у кући лом. А шта је са Србима у Бачкој и Барањи, па тако ја кренух. Оно што сам знао. То сам и написао.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1734
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #26 послато: фебруар 08, 2017, 05:03:32 поподне »
Нисам ништа планирао. Све је слободно и на вољу. Жеља ми је да се и Срби из Војводине активније укључе у овај пројекат. Мало их је тестираних.

Мислим да је доста Срба из Војводине тестирано. Проблем може бити то што је тестирано мало староседелачких фамилија. Углавном су у питању потомци "дођоша" (укључујући и мене  ;D).

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #27 послато: фебруар 08, 2017, 05:54:31 поподне »
Мислим да је доста Срба из Војводине тестирано. Проблем може бити то што је тестирано мало староседелачких фамилија. Углавном су у питању потомци "дођоша" (укључујући и мене  ;D).

Има нас...  ;D
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1043
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #28 послато: фебруар 08, 2017, 08:06:51 поподне »
 На тестирању у организацији САНУ и Порекла 2015.г. има неколицина Банаћана, о том потом, кад  Ивица Тодоровић, објави дуго очекивану студију. Било је кратко вријеме за организацију, почетак јула, па Лале натенане ( не пристигоше сви) а дођоши ка дођоши бијаху бржи. Биће занимљиво.

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #29 послато: фебруар 08, 2017, 08:40:00 поподне »
Мислим да је доста Срба из Војводине тестирано. Проблем може бити то што је тестирано мало староседелачких фамилија. Углавном су у питању потомци "дођоша" (укључујући и мене  ;D).

Мислим да би добро било за критеријум узети породице које су живеле на овим просторима пре Првог светског рата. Колико ја знам у већини тих породица нема неког одређениг предања (исправите ме ако грешим) па би било веома интересанто сазнати резултате тестирања. Наравно било би интересантно и потврдити предања породица која их имају ( на пример херцеговачко предање Дунђерских).
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #30 послато: фебруар 08, 2017, 09:07:19 поподне »
Мислим да би добро било за критеријум узети породице које су живеле на овим просторима пре Првог светског рата. Колико ја знам у већини тих породица нема неког одређениг предања (исправите ме ако грешим) па би било веома интересанто сазнати резултате тестирања. Наравно било би интересантно и потврдити предања породица која их имају (на пример херцеговачко предање Дунђерских).

Занимљиво, иако сам и ја веровао да мало ко од Северњака има сачувана предања о пореклу, неки их ипак чувају до данас... а сеобе се односе на време Чарнојевића. Па тако рецимо барањски Аћимовићи имају предање да су пореклом од Куманова, а Дворнићи негде од Македоније. Таквих примера сигурно има још, али нисам се тиме до сада детаљније бавио, мада имам тако нешто у плану.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #31 послато: фебруар 08, 2017, 09:10:35 поподне »
Занимљиво, иако сам и ја веровао да мало ко од Северњака има сачувана предања о пореклу, неки их ипак чувају до данас... а сеобе се односе на време Чарнојевића. Па тако рецимо барањски Аћимовићи имају предање да су пореклом од Куманова, а Дворнићи негде од Македоније. Таквих примера сигурно има још, али нисам се тиме до сада детаљније бавио, мада имам тако нешто у плану.

Има лалинских породица у селу поред мог које тачно знају од ког црногорског братства и племена воде порекло, а дошли су за време Сеобе с Чарнојевићем.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #32 послато: фебруар 08, 2017, 09:25:29 поподне »
Такође, многе лалинске породице мисле да су дошле под Чарнојевићем, а уствари су дошли или пре или после. Многи уопште немају знање о томе.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #33 послато: фебруар 08, 2017, 09:41:28 поподне »
Има лалинских породица у селу поред мог које тачно знају од ког црногорског братства и племена воде порекло, а дошли су за време Сеобе с Чарнојевићем.

Ето. Мени је у почетку деловало да тамо нико не зна више одакле је дошао. Али очигледно примери то демантују.

Јуче се подсетих да међу предчарнојевићевска презимена у Барањи спадају и Апарац, и Перкатлија, пореклом из Апара и Перката, два села близу Балатона, где је некад била турска војна граница.

Такође, многе лалинске породице мисле да су дошле под Чарнојевићем, а уствари су дошли или пре или после. Многи уопште немају знање о томе.

Има сигурно и тога, али кад се помену неке конкретне земље, крајеви, племена, ту већ неког дима има, а где има дима, има и ватре. ;)

Узгред, постављасмо ово на сеобама, а тиче се и ове теме. Две карте из књиге Историја Мађарске (1526-1711) од Гезе Палфија.



Прва карта је етничка слика прилика на простору Угарске током 16. и 17. века, а друга верска и културна слика Угарске током 16. века. - Ово је заправо време Османлија, с тим да прва карта подразумева и сеобе под Чарнојевићем, док је друга пусто турско време.

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #34 послато: фебруар 08, 2017, 10:10:32 поподне »
Занимљиво, иако сам и ја веровао да мало ко од Северњака има сачувана предања о пореклу, неки их ипак чувају до данас... а сеобе се односе на време Чарнојевића. Па тако рецимо барањски Аћимовићи имају предање да су пореклом од Куманова, а Дворнићи негде од Македоније. Таквих примера сигурно има још, али нисам се тиме до сада детаљније бавио, мада имам тако нешто у плану.

Врло могуће. Ја сам ово написао на основу људи које знам и мог личног примера пошто ми је бака са мајчине стране из мештанске породице. И док људи знају јако добро своје породично стабло, са друге стране или не знају породично предање или спомињу Чарнојевића. Такође доста је мање миграција на тим просторима (ако се не рачунају "авантуристичка" путовања у Америку са почетка 20 века, чије примере такође имам у породици  :) )
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #35 послато: фебруар 09, 2017, 01:07:50 поподне »
Врло могуће. Ја сам ово написао на основу људи које знам и мог личног примера пошто ми је бака са мајчине стране из мештанске породице. И док људи знају јако добро своје породично стабло, са друге стране или не знају породично предање или спомињу Чарнојевића. Такође доста је мање миграција на тим просторима (ако се не рачунају "авантуристичка" путовања у Америку са почетка 20 века, чије примере такође имам у породици  :) )

И то си у праву, јер тамошње становништво је углавном ратарско, и самим тим везано за земљу, за разлику од становништва из планина, које је претежно сточарског типа, и које се лакше померало, у потрази за пашњацима или једноставно, бољим местима за живот.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #36 послато: фебруар 09, 2017, 01:47:41 поподне »
Знам за случај породице Бугарски из Товаришева, која има израђено породично стабло више од 200 година уназад, као и предање да су дошли из источне Србије, те су добили то презиме зато што су били близу Бугара или сл.

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #37 послато: фебруар 09, 2017, 04:29:01 поподне »
Знам за случај породице Бугарски из Товаришева, која има израђено породично стабло више од 200 година уназад, као и предање да су дошли из источне Србије, те су добили то презиме зато што су били близу Бугара или сл.

По мом мишљењу у Товаришеву има нешто више мештанских породица него у  од осталим селима у бачкопаланачкој општини, јер Товаришево није било толико захваћено колонизацијом. Товаришево су већином колонизовале породице из околине Ливна. Иначе пре неки дан је била сеоска слава у Товаришеву - Свети Григорије Богослов.  :)
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1734
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #38 послато: фебруар 10, 2017, 12:13:38 пре подне »
У суштини у Војводини се углавном зна која су села већински: српска староседелачка, буњевачка, колонистичка, мађарска, шокачка, словачка, русинска, ромска, итд. Наравно, људи су се мешали у задњих седамдесет година али су те руралне поделе генерално и даље актуелне. Када би се вршило генетско истраживање, већ би се отприлике знало каква је структура локалаца и где би се какви узорци могли тражити.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #39 послато: фебруар 10, 2017, 02:31:52 пре подне »
У суштини у Војводини се углавном зна која су села већински: српска староседелачка, буњевачка, колонистичка, мађарска, шокачка, словачка, русинска, ромска, итд. Наравно, људи су се мешали у задњих седамдесет година али су те руралне поделе генерално и даље актуелне. Када би се вршило генетско истраживање, већ би се отприлике знало каква је структура локалаца и где би се какви узорци могли тражити.

У мојој општини имаш све. :)

Досељеничка села, лалинска села насељена током Чарнојевићеве сеобе, староседелачка српска села насељена и пре Чарнојевићеве сеобе, мађарска села, итд.

У склопу досељеничких села могу се извршити тестирања Црногораца, Бокеља, Босанаца, Херцеговаца, Личана, итд.

Општина душу дала за генетичка истраживања.  8)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #41 послато: фебруар 13, 2017, 08:29:03 поподне »
Нашао сам онај попис Новог Сада који сам овде помињао: http://kep.adatbazisokonline.hu/apex/f?p=100%3A17%3A0%3A%3A%3A17%3AP17_IMGP_FILE_NAME%2CP17_FILE_NAMES%3AN79_14_0063.JPG%2CN79_14_0063.JPG%3BN79_14_0064.JPG%3BN79_14_0065.JPG%3BN79_14_0066.JPG%3BN79_14_0067.JPG%3BN79_14_0068.JPG%3BN79_14_0069.JPG%3BN79_14_0070.JPG%3BN79_14_0071.JPG#

Добро је Римидалв да си то нашао поново. Не сећам се да сам видео тај попис раније. У сваком случају, прва ствар, на правом месту.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #42 послато: фебруар 13, 2017, 08:42:17 поподне »
Сад је проблем тај што ја не знам да дођем неке друге странице ту да видим пописе других места.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #43 послато: фебруар 13, 2017, 09:05:03 поподне »
Сад је проблем тај што ја не знам да дођем неке друге странице ту да видим пописе других места.

То би требало бити овде: http://adatbazisokonline.hu/kategoria/torteneti-korszakok/1711-1867


Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #44 послато: фебруар 13, 2017, 09:16:42 поподне »

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #45 послато: фебруар 14, 2017, 09:16:42 поподне »
Нашао сам онај попис Новог Сада који сам овде помињао: http://kep.adatbazisokonline.hu/apex/f?p=100%3A17%3A0%3A%3A%3A17%3AP17_IMGP_FILE_NAME%2CP17_FILE_NAMES%3AN79_14_0063.JPG%2CN79_14_0063.JPG%3BN79_14_0064.JPG%3BN79_14_0065.JPG%3BN79_14_0066.JPG%3BN79_14_0067.JPG%3BN79_14_0068.JPG%3BN79_14_0069.JPG%3BN79_14_0070.JPG%3BN79_14_0071.JPG#

Овде је реч о попису војника петроварадинске тврђаве из 1720. године. Управо овај део је обајвљен у књизи Ивана Јакшића "Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века" (Нови Сад, 1966, стр. 295-300). Ни ја не могу да видим даље пописе, не знам како да их пронађем, а постоје из те године још за Сомбор, Суботицу, Ковиљ, Тител, Чуруг, Бечеј итд...
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #46 послато: фебруар 14, 2017, 09:31:45 поподне »
Нашао сам онај попис Новог Сада који сам овде помињао: http://kep.adatbazisokonline.hu/apex/f?p=100%3A17%3A0%3A%3A%3A17%3AP17_IMGP_FILE_NAME%2CP17_FILE_NAMES%3AN79_14_0063.JPG%2CN79_14_0063.JPG%3BN79_14_0064.JPG%3BN79_14_0065.JPG%3BN79_14_0066.JPG%3BN79_14_0067.JPG%3BN79_14_0068.JPG%3BN79_14_0069.JPG%3BN79_14_0070.JPG%3BN79_14_0071.JPG#

Ипак сам нашао основни линк. http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras Треба само одабрати жупанију (нпр. Бач-бодоршка), кликнути на име места, а када се појаве подаци о попису треба кликнути на подвучени назив места (бордо) да би се добила и слика пописа. Ту су пописи коморских насеља и Подунавске граница, али не и Потиске, што је штета... Сомбор је заступљен само у коморском делу града, али попис граничара (који постоји и зна му се садржај) није овде објављен јер је Сомбор припадао Потиској граници...
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #47 послато: фебруар 16, 2017, 05:16:19 поподне »
Ипак сам нашао основни линк. http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras Треба само одабрати жупанију (нпр. Бач-бодоршка), кликнути на име места, а када се појаве подаци о попису треба кликнути на подвучени назив места (бордо) да би се добила и слика пописа. Ту су пописи коморских насеља и Подунавске граница, али не и Потиске, што је штета... Сомбор је заступљен само у коморском делу града, али попис граничара (који постоји и зна му се садржај) није овде објављен јер је Сомбор припадао Потиској граници...
Поздрав  свима на  форуму!
Ако се не варам, тражите овај попис  граничара у Сомбору  из 1720.год.
 http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8928
Треба уствари уместо Бачко-бодрошке жупаније, изабрати Csongrád megye, па затим határőrvidék : sajkás kerület , па Zombor....цака је у Csongrád megye:)

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #48 послато: фебруар 16, 2017, 11:34:54 поподне »
Поздрав  свима на  форуму!
Ако се не варам, тражите овај попис  граничара у Сомбору  из 1720.год.
 http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8928
Треба уствари уместо Бачко-бодрошке жупаније, изабрати Csongrád megye, па затим határőrvidék : sajkás kerület , па Zombor....цака је у Csongrád megye:)
Сјајно! Тачно тако, јер се команда Потиске војне границе налазила у Сегедину, у Чонградској жупанији, мада је највећи део територије Потиске границе био на поодручју Бачко-бодрошке жупаније. Хвала много!!!
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #49 послато: фебруар 18, 2017, 10:55:50 поподне »
Сјајно! Тачно тако, јер се команда Потиске војне границе налазила у Сегедину, у Чонградској жупанији, мада је највећи део територије Потиске границе био на поодручју Бачко-бодрошке жупаније. Хвала много!!!
Нема на чему!И мени значи много овај попис.
Да ли су можда негде објављени пописи  сомборских милитара из 1745. и 47. и списак  приложника за откуп елибертационог статуса  Сомбора?

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #50 послато: фебруар 18, 2017, 11:41:42 поподне »
Нема на чему!И мени значи много овај попис.
Да ли су можда негде објављени пописи  сомборских милитара из 1745. и 47. и списак  приложника за откуп елибертационог статуса  Сомбора?
да, у књизи чији сам приређивача објављен је попис граничара-потписника записника са Протестног збора 1745, као и попис свих уплатника елибертације ("Слободан и краљевски град Сомбор - зборник историјских докумената", Сомбор, 2001 - то су баш поглавља која сам ја обрађивао). Иначе, имам све пописе које помињете у свом компјутеру... То је попис граничара из 1745 и 1746, као и попис пореских обвезника из 1747 (нису публиковани), и још барем десетак других пописа из тог раздобља.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #51 послато: фебруар 19, 2017, 01:44:26 поподне »
А када можемо очекивати публикацију, Милане? :)

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #52 послато: фебруар 20, 2017, 03:48:17 пре подне »
да, у књизи чији сам приређивача објављен је попис граничара-потписника записника са Протестног збора 1745, као и попис свих уплатника елибертације ("Слободан и краљевски град Сомбор - зборник историјских докумената", Сомбор, 2001 - то су баш поглавља која сам ја обрађивао). Иначе, имам све пописе које помињете у свом компјутеру... То је попис граничара из 1745 и 1746, као и попис пореских обвезника из 1747 (нису публиковани), и још барем десетак других пописа из тог раздобља.
Е па то је сјајно!Хвала и свака част!Нисам знао за ово!А и сам назив „Слободан и краљевски град Сомбор“  звучи одлично:)!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1233
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #53 послато: фебруар 20, 2017, 06:01:20 пре подне »
Милоше, да ли се у тим вашим пописима граничара негде помињу презимена МАРКОВ, БАДИН, СУБАТА (Стапар код Сомбора, данашња Пригревица, Апатин)? Врло ми је важно.
И, хвала Вам унапред на евентуалном одговору.
С поштовањем,
Војислав Ананић

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #54 послато: фебруар 20, 2017, 11:49:07 пре подне »
Милоше, да ли се у тим вашим пописима граничара негде помињу презимена МАРКОВ, БАДИН, СУБАТА (Стапар код Сомбора, данашња Пригревица, Апатин)? Врло ми је важно.
И, хвала Вам унапред на евентуалном одговору.
С поштовањем,
Војислав Ананић

Бадин сигурно не, Марков неко кратко време у матицама СПЦ у Сомбору (1755-1764, могуће као женици са стране). Презиме Субата нема, али има Суботин/Суботић од 1720. па до данашњих дана (мада је то врло често презиме у Бачкој и јавља се у знатном броју српских насеља). 
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1233
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #55 послато: фебруар 20, 2017, 11:57:29 пре подне »
Захваљујем се Милоше, још једном.
Срдачно,
Војислав

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #56 послато: фебруар 20, 2017, 02:56:40 поподне »
Милане,
да ли се у поменутој књизи помоњу Радовићи?

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1233
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #57 послато: фебруар 20, 2017, 04:10:45 поподне »
Милане,
управо гледам на ТВ "Прва" Тању Војтеховски и емисију "Живот прича", са Лазом као главним јунаком, где се помињете и Ви.
Свака част и поштовање на човечости коју поседујете!
Препоручујем свима ако могу да пронађу емисију на ЈУ ТУБЕ-у.
Свако добро,
Војислав

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #58 послато: фебруар 20, 2017, 04:34:38 поподне »
да, у књизи чији сам приређивача објављен је попис граничара-потписника записника са Протестног збора 1745, као и попис свих уплатника елибертације ("Слободан и краљевски град Сомбор - зборник историјских докумената", Сомбор, 2001 - то су баш поглавља која сам ја обрађивао). Иначе, имам све пописе које помињете у свом компјутеру... То је попис граничара из 1745 и 1746, као и попис пореских обвезника из 1747 (нису публиковани), и још барем десетак других пописа из тог раздобља.

Милане,,хвала вам на драгоценим информацијама. Чекамо књигу.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #59 послато: фебруар 20, 2017, 04:35:20 поподне »
То би требало бити овде: http://adatbazisokonline.hu/kategoria/torteneti-korszakok/1711-1867

Хвала на овом линку и другим информацијама.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #60 послато: фебруар 20, 2017, 04:38:07 поподне »
Поздрав  свима на  форуму!
Ако се не варам, тражите овај попис  граничара у Сомбору  из 1720.год.
 http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8928
Треба уствари уместо Бачко-бодрошке жупаније, изабрати Csongrád megye, па затим határőrvidék : sajkás kerület , па Zombor....цака је у Csongrád megye:)

Хвала на сјајном савету. Како доћи до податак о Ади, Суботици, Бечеју, Кикинди, Сенти? Занимаju ме и Вуковар и Бели Манастир.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1233
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #61 послато: фебруар 20, 2017, 04:58:04 поподне »
Из ТВ емисије "ЖИВОТ ПРИЧА" Тање Војтеховски

https://www.youtube.com/v/p_Mz2pH3KdY


Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #62 послато: фебруар 20, 2017, 05:25:40 поподне »
На тај начин такође.

Ево линка за Аду, водим се под старим именом Острово: http://kep.adatbazisokonline.hu/apex/f?p=100:17:0:::17:P17_IMGP_FILE_NAME,P17_FILE_NAMES:N79_26_0252.JPG,N79_26_0252.JPG;N79_26_0253.JPG;N79_26_0254.JPG;N79_26_0185.JPG

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #63 послато: фебруар 20, 2017, 05:34:31 поподне »
Хвала на сјајном савету. Како доћи до податак о Ади, Суботици, Бечеју, Кикинди, Сенти? Занимаju ме и Вуковар и Бели Манастир.

Нема на чему!
Сента http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8937
Мол  http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8935
Суботица http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8901
Остало ћу касније...

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #64 послато: фебруар 20, 2017, 05:39:44 поподне »
Милане,
да ли се у поменутој књизи помоњу Радовићи?
Не, у Сомбору током 18. и 19. века није било породице овог презимена, осим у спорадичним јављањима.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #65 послато: фебруар 20, 2017, 05:42:34 поподне »
Ево још и Бечеј, па остало касније... http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8933

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #66 послато: фебруар 20, 2017, 05:45:36 поподне »
Милане,
да ли се у поменутој књизи помоњу Радовићи?
 

Поштовани господине Радовићу,погледао сам књигу "Сомборске породице" Миленка Бељанског.

Презиме Радовић се спомиње у:
књизи крштених СПЦ у Сомбору од 1933. до 1940.године.
и Католичке цркве од 1750. до 1819.године.

И 1968.године из гласачких листова забележено је место рођења Радовића (било их је петнаест старијих од осамнаест година), а то су:Крушевац,Трнов Лаз,Барице,Ораховица,Трнови и Сомбор.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #67 послато: фебруар 20, 2017, 07:37:54 поподне »
Црни,
да ли би хтели да проследите податке о Радовићима, на мој мејл:
vilaradovic@ptt.rs

Пишем књигу о Радовићима, па ми је сваки податак драгоцјен.

Велики поздрав

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #68 послато: фебруар 20, 2017, 07:39:24 поподне »
Гдје може да се погледа књига од Бељанског?

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #69 послато: фебруар 20, 2017, 07:59:23 поподне »
На тај начин такође.

Ево линка за Аду, водим се под старим именом Острово: http://kep.adatbazisokonline.hu/apex/f?p=100:17:0:::17:P17_IMGP_FILE_NAME,P17_FILE_NAMES:N79_26_0252.JPG,N79_26_0252.JPG;N79_26_0253.JPG;N79_26_0254.JPG;N79_26_0185.JPG

Хвала ти велико...ја пропадаох  јутрос тражећи....

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #70 послато: фебруар 21, 2017, 12:14:04 поподне »
P56 , jеси ли се снашао?
Бели Манастир је овде http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/7653
А Кикиндa је пуста у то време.Тако бар кажу књиге староставне.Даље кажу да је данашња Кикинда насељена углавном након 1752. год. граничарима из Поморишја. То би значило да за 1720.год. треба да погледаш нека села у Поморишју, па можда међу тамошњим граничарима нађеш нешто. Идеш на Csanad megye и Arad megye, па пречешљаш околину...Чанад, Печка, Надлак, Глоговац, Арад и друга места....
Чанад http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8714
Печка  http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8718
Надлак  http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8715
Глоговац   http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8870
Арад  http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/5316

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #71 послато: фебруар 21, 2017, 05:01:12 поподне »
P56 , jеси ли се снашао?


Јeсам. Мада нe нађох мојe ипак потврдила сe тачност записа Ј. Ердeљановића из књигe Срби у Банату барeм за прeдањe о првим досeљeним родовима у Драгутиново (Ново Милошeво) из Адe. Нађох јeдног по прeзимeну Бeшлијин. У суботу ћу пажљивијe поглeдати.
Хвала ти, свима си нам пуно помогао. Баш ми јe криво за Кикинду.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #72 послато: фебруар 26, 2017, 02:48:49 поподне »
http://www.poreklo.rs/2015/10/03/krsne-slave-baranjskih-srba/

Крсне славе барањских Срба

Аутор: Defendor Објављено: октобар 03, 2015


КРСНЕ СЛАВЕ СРБА У БАРАЊИ ПРЕМА СТАЊУ ИЗ 2015. ГОДИНЕ
Св. Игњатије Богоносац: Берић, Вакањац, Веселиновић, Дабић, Јанковић, Маријановић, Миличевић, Митровић, Јанковић, Ћудић, Убавић, Чакаревић, Шашо.

Св. Архиђакон Стефан: Бачванин, Бекић, Бертић, Божић, Бојанин, Бојанић, Бошњак, Брадашевић, Верица, Вукосављевић, Гашперт, Глувак, Дадић, Дмитрић, Ђекић, Ђујић, Ђукић, Ђурђевић, Ђурић, Живковић, Зец, Зјалић, Зубић, Иванчевић, Јазавац, Јекић, Јефтимир, Јовановић, Кашанин, Керић, Кнежевић, Ковач, Кукољ, Кулојевић, Курлагић, Лукановић, Мађаревић, Малиновић, Марић, Михајловић, Мишљеновић, Надовеза, Недић, Николић, Обрадовић, Папрић, Парабак, Пашић, Петров, Петровић, Поповић, Прекодравац, Прокић, Радовановић, Ристић, Ристовски, Сенић, Семберовић, Стјепановић, Суботић, Сутарић, Танасијевић, Тешановић, Трбић, Ћирић, Увалић, Цуњак, Чакардић, Ченгија, Шикања, Шћекић.

Св. Василије Велики: Вучић, Лазентић, Керовац, Тадић, Хајџановић, Цицак.

Свети Јован Крститељ: Аћимов, Бабић, Багић, Балатинац, Бероња, Бећановић, Бобера, Бојановић, Бошњак, Благојевић, Бркић, Брњеварац, Богуновић, Божић, Вакањац, Вилић, Вицковић, Вишекрунић, Вукадиновић, Вуковић, Гаврић, Гвозденовић, Грбић, Дашић, Денчић, Докић, Дорић, Драгаш, Драгосављевић, Жарковић, Живковић, Зеленовић, Зечевић, Јанковић, Јањић, Јеличић, Јовановић, Кљајић, Ковачевић, Којић, Коцкар, Крњаић, Крњајић, Крчмар, Кузмановић, Лакета, Лалић, Ленгајић, Лешић, Ливазовић, Лујић, Луковић, Маливук, Маљковић, Мамула, Маријанац, Марјановић, Марчета, Меуљић, Микеревић, Миловановић, Миљановић, Митровић, Мишковић, Млинаревић, Мокрицки, Мрђеновић, Нинковић, Његомир, Озорлић, Окановић, Огњеновић, Перкатлић, Петковић, Петровић, Поповић, Радић, Радојчић, Радуловић, Савић, Саркањац, Секанић, Сердар, Симић, Сирета, Суботић, Сузић, Станић, Стојаковић, Стојановић, Татић, Тешановић, Тишма, Тодоровић, Томашевић, Тривановић, Ћулибрк, Унчанин, Умичевић, Фујс, Хаџић, Хорват, Цвијић, Циковац, Чеврљаковић, Шиљић, Шимуновић.

Часне Вериге: Ђукарић, Кршић, Ливазовић, Миловановић, Митровић.

Свети Атанасије: Стајевић.

Свети Трифун: Адамовић, Боројевић, Илишковић, Ковачевић, Лозанов, Максимовић, Миловановић, Околић, Опанчар, Станимир, Станојлов, Топрек,Чавић, Шапић.

Свети Симеон Богопримац: Адамовић, Антић, Бељић, Билић, Борјанић, Броћило, Веселиновић, Вуковић, Гелић, Гуњевић, Дворнић, Јаковљевић, Калаковић, Каменар, Крстиновић, Наранџић, Малинић, Малиновић, Марковић, Митрић, Павловић, Плавшић, Ракић, Сеферовић, Симић, Смиљанић, Старчевић, Татић, Ћајић.

Лазарева субота: Аћимовић, Бунчић, Врачарић, Зукић, Зундановић, Јанић, Кузмановић, Манојловић, Милановић, Милошевић, Младен, Нада, Радановић, Стојан, Шеста.

Св. Вел. Муч. Георгије: Алаповић, Банац, Барбировић, Бачванин, Белић, Бијелић, Бјеливук, Бодловић, Бошњак, Брженац, Бркић, Будимировић, Велимировић, Видаковић, Видовић, Вујинић, Вуковић, Вученовић, Вучићевић, Гаврић, Газдић, Гајић, Гердешић, Глумац, Гојкић, Голубовић, Готовац, Грубић, Грубор, Грујић, Дабић, Давидовић, Дамјановић, Десанчић, Деспинић, Докић, Драгојлов, Драгољевић, Драгомировић, Дражић, Дрбац, Дујановић, Ђаковић, Ђекић, Ђермановић, Ђорђевић, Ђорђевић, Ђурђевић, Ђурђић, Ђурић, Елаковић, Зорић, Зубер, Игњић, Илибашић, Јакић, Јанковић, Јаснић, Јукић, Јурковић, Калакови, Карагаћа, Керкез, Ковач, Ковачевић, Ковачевић, Ковачевић, Ковјанић, Колар, Коларевић, Кочић, Кресић, Кресић, Крупинић, Кузмановић, Кукић, Кусић, Кучанчанин, Лазић, Лазић, Лачанин, Лончар, Лукић, Малетић, Манојловић, Маријановић, Марковић, Матијевић, Мијатовић, Мијић, Миљић, Милошевић Миодраговић, Михајловић, Мишановић, Мишљеновић, Недић, Николић, Новаковић, Обрадовић, Огњеновић, Остојић, Пајић, Пантић, Перић, Перишић, Петровић, Пешић, Побулић, Подрумац, Подунавац, Познановић, Поповић, Поповић, Пријић, Прокић, Прусац, Радић, Радосављевић, Радошевић, Ракић, Ратковић, Релић, Рибић, Ристић, Секулић, Сендић, Сладаковић, Средић, Станојев, Стјепановић, Стојановић, Стојковић, Сујић, Терзић, Тешић, Тодоровић, Тривуновић, Трифуновић, Тркуља, Угљешић, Хорват, Цевек, Цурић, Чубрило, Чучковић, Шакић, Шакић, Шкунда, Шмрковић, Штрбац.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #73 послато: фебруар 26, 2017, 02:49:53 поподне »
http://www.poreklo.rs/2015/10/03/krsne-slave-baranjskih-srba/

Крсне славе барањских Срба

Аутор: Defendor Објављено: октобар 03, 2015


КРСНЕ СЛАВЕ СРБА У БАРАЊИ ПРЕМА СТАЊУ ИЗ 2015. ГОДИНЕ

Св. Ап. и Ев. Марко: Андрејевић, Ђукић, Жигић, Макивић, Маргил, Мецанов, Мартић, Стокозић, Товјанин, Херцеговац.

Рођење св. Јована Крститеља: Мишчевић.

Св. Апостол Петар и Павле: Грковић, Чизмић.

Св. Апостоли Вартоломеј и Варнава: Кецман.

Видовдан: Вујаклија, Радојчин, Штула.

Покров пресвете Богородице: Јеремић.

Свети пророк Илија: Дамјанић, Кукић, Марковић, Петарац, Радић.

Св. Вел. Муч. Пантелејмон: Ашађанин, Дворнић, Јоргић, Кнежевић, Лозанов, Марјановић, Матић, Прерадовић, Радановић, Станковић, Татарин.

Свети Симеон столпник: Кованушић.

Мала Госпојина: Моћић.

Свети Јоаким и Ана: Чампара.

Крстовдан: Илић, Радовановић, Стојаковић.

Михољдан: Бошњак, Виљанац, Костадиновић, Манојловић, Поповић, Радојчић.

Свети Томо: Маливук, Мартиновић, Милешевић Вујасиновић, Станковић, Штучић.

Успеније Пресвете Богородице: Недић.

Св. Муч. Сергије и Вакхо: Вујчић, Вукман, Ковачевић.

Воздвижење Часнога Крста: Грчић.

Преподобна мати Параскева: Брновић, Јанковић, Миленковић, Саболчић, Станковић, Станојевић, Томашевић.

Св. Апостол и ев. Лука: Бајић, Видовић, Вилић, Дворнић, Дероњић, Ђукић, Јеремић, Кувежданин, Матић, Милиновић, Рајшић, Џамбас, Шујдовић.

Св. Вел. Муч. Димитрије: Буха, Крстић, Лазаревић, Пераковић, Познановић, Поповић, Шпановић.

Свети Аврамије: Клобучар, Кнежевић.

Св. Козма и Дамјан: Атанацковић, Илић, Клобучар, Радишић, Тепшић, Томић, Царић.

Ђурђиц: Јовановић, Ковачевић, Крстић, Марковић.

Св. Архангел Михаило: Бадовинац, Беквалац, Беук, Бранковић, Будимир, Буквић, Бућан, Величковић, Веселиновић, Вилић, Вудраг, Даниловић, Домби, Драгомировић, Дреновац, Дулић, Ђаковић, Јаковљевић, Јовић, Ковач, Костић, Крстић, Куруц, Лечић, Макивић, Милановић, Милосавић, Михајловић, Освалд, Павичић, Пендић, Познановић, Поповић, Радић, Радишић, Рекић, Сердановић, Стојисављевић, Страхињић, Тривановић, Тривуновић, Ћирић, Ћук, Халас, Хорват, Чалић, Чварковић, Чизмић, Чулић, Шалајић.

Св. свештеномученик Климент: Мајсторовић.

Св. Краљ Стефан дечански: Вељковић, Дракулић, Ивковић, Мирковић, Николиш, Пандур, Пантелић, Поповић, Радивојевић, Самарџија, Срдић.

Св. Алимпије Столпник: Даниловић, Вукојчић, Ђокић, Ђорђевић, Живковић, Јеренић, Мијатовић, Митровић, Михајловић, Николић, Радивојевић.

Св. Отац Николај: Андрић, Анђелић, Аћимовић, Бајић, Батровић, Берберовић, Богдан, Божић, Болманац, Болмановић, Васиљевић, Видић, Вранеш, Вујатовић, Вуковић, Вучић, Вучковић, Габошац, Гњатовић, Голубовић, Грујић, Дамјанић, Девић, Дероњић, Димитријевић, Добрић, Доброкес, Драгојловић, Ђермановић, Ђорђић, Ђукић, Ђурковић, Звонарић, Зец, Ивичић, Игњатић, Јабука, Јанузовић, Јанус, Јеличић, Јовандић, Јовичић, Јовичић, Јокић, Келебуда, Кецман, Кнежевић, Ковач, Ковачевић, Кокић, Коларић, Косић, Крезић, Кричка, Кузмановић, Лазаревић, Лакичевић, Лисенко, Литра, Љепојевић, Љубовић, Љубојевић, Малбаша, Мандић, Манић, Марјановић, Мијановић, Мијатовић, Милеуснић, Милић, Милићевић, Миличевић, Миловац, Милошевић, Миљешић, Миоковић, Мишковић, Момчиловић, Моравац, Мрђа, Наумовски, Недић, Ненадић, Николић, Нинковић, Новаковић, Остојић, Павловић, Пајић, Пауновић, Перишић, Петловац, Петровић, Печујлија, Поповић, Продановић, Радановић, Радојчић, Радомировић, Ракас, Рожа, Савановић, Савић, Сечујац, Сиришки, Стојчевић, Страјнић, Страхињић, Татарин, Теофиловић, Тешић, Тодоровић, Томић, Тривунчић, Трнинић, Хорват, Цвијановић, Цвитан, Чавић, Чубра, Чугаљ, Шарић, Шарошковић, Шашлић, Шимић.




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #74 послато: фебруар 26, 2017, 04:02:06 поподне »
Св. Игњатије Богоносац: Ћудић

Игром случаја познајем ове људе, они су сад трећа генерација у Барањи, а пореклом су из Северне Босне.

Како су у том смислу неки већ рођени Барањци, да кажемо још и да тих Ћудића у Босни има православних, у околини Дервенте, и муслимана, у околини Сребреника, отприлике у истом броју.1

О даљем пореклу немају сазнања, и вероватно су на те просторе дошли најкасније средином 18. века, када је тај крај масовније насељаван.

Покушавајући да одгонетнем неки податак више о њиховом пореклу, јуче нађем помен уговора из марта 1423. године, у коме се међу четрнаесторо паштровићких племића, помиње и Јован Ћудић.2

Занимљиво, у Паштровићима налазимо род Срзентића, за које се каже „СРЗЕНТИћ раније ЋУДЕ (Ћудић), у Паштровиће доселили се из „Старе Србије“, од њих су...”.3


1 Ваља споменути и слично презиме Чудић, које се такође јавља на простору Босне, али више гравитира њеном северо-западу (у питању су православни и муслимани), те уопште Крајини (у Хрватској их има и католика).
2 Јован Вукомановић, Паштровићи, 1960, Цетиње, стр. 29
3 Вукота и Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд, 2007, стр. 146

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #75 послато: фебруар 26, 2017, 04:05:42 поподне »
КРСНЕ СЛАВЕ СРБА У БАРАЊИ ПРЕМА СТАЊУ ИЗ 2015. ГОДИНЕ

Иначе, врло је важно додати и крај овог чланка:

Цитат
Овоме треба још додати и чињеницу да немали број Срба из мешовитих бракова не прима свештеника, што даље значи да тих породица или презимена бар једним делом нема, а према Првом шематизму Епархије осечкопољске и барањске из 2009. године број таквих домаћинстава износио је око 432 (четиристо тридесет два).

8)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #76 послато: фебруар 26, 2017, 04:45:43 поподне »
Иначе, врло је важно додати и крај овог чланка:

8)

Избацих увод и крај. Био ми прeдугачак тeкст. А увод јe сјајан. Сажeт.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #77 послато: фебруар 26, 2017, 05:15:41 поподне »
Избацих увод и крај. Био ми прeдугачак тeкст. А увод јe сјајан. Сажeт.

Знам, али овај податак с краја важан је како би се имала представа и о тих више од 400 домаћинстава, која више не примају свештеника... што значи да је ту сигурно још презимена, тј. родова, која су некада славила славу, а сада више из неког разлога не славе. ;)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #78 послато: фебруар 26, 2017, 06:12:56 поподне »
Знам, али овај податак с краја важан је како би се имала представа и о тих више од 400 домаћинстава, која више не примају свештеника... што значи да је ту сигурно још презимена, тј. родова, која су некада славила славу, а сада више из неког разлога не славе. ;)
У праву си. :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #79 послато: фебруар 26, 2017, 07:21:35 поподне »
Занимљиво, у Паштровићима налазимо род Срзентића, за које се каже „СРЗЕНТИћ раније ЋУДЕ (Ћудић), у Паштровиће доселили се из „Старе Србије“, од њих су...”.3

Овоме у прилог могло би се додати и следеће:

У старије доба ово племе се звало Ћуда. По предању то је био надимак, који је оно добило још 1381, приликом убиства Паштровића за Голим Врхом од стране угарског краља Људевита. Jедан од чланова овога братства, које се по В. Врчевићу звало Булгаровић, причају да је „наћудио“ (наслутио) шта се дешава са онима Паштровићима који су пошли на састанак с краљем и није отишао за Голи Врх. Отада се ово братство, касније племе, зове Ћуда.

О старини Ћуда подвојена су мишљења. С. Накићевиновић каже да су преци овог племена дошли из Старе Србије y VII вијеку у Паштровиће) — Ово мишљење нема потврде и сасвим је без вриједности. — Вук Врчевић саопштава да Ћуде и Зановићи воде поријекло од Богдана Булгаровића.) - Ћуда се помиње 1423. као потписник Паштровско—Млетачког уговора (Juhamis Chiudis) Из архивских података се не види да су Ћуде од Булгаровића, а о томе не говори данас ни народно предање. Напротив, према једном казивању Ћуде су старином од братства Никшић, чији су братственици као сточари становали на Брдима.

(Јован Вукомановић, Паштровићи, 1960, Цетиње, стр. 109)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #80 послато: март 04, 2017, 12:51:44 поподне »
У Бечу се чува занимљив попис Барање из 1628. године, у ком је пописана и Јужна Барања, тј. нахија Брањин Врх, где се помиње 80-ак влашких или рацких кућица, и код којих су уписани њихови власници.

Нажалост, тај попис још увек није у целости преведен, тако да у Бечу стоји и даље непреведен турски попис са именима пописаних (Finanz u. Hofkommerachiv, Wien, Handschriften Nr. 688, Fol. 150 a, 150 b и 151.)

Иначе, од места у којима се помињу влашке или рацке куће су следећа: Липова (24 рацке и 24 мађарске), Лаб (15 рацких и 7 мађарских), Иваниб (20 рацких и 24 мађарске), Енек код Дража (7 рацких), Чеминац (13 мађарских и 13 рацких).

Извор: Daniela Taslidžić Herman, Baranja za osmanske vladavine, Beli Manastir-Majš, 2016, str. 81-83
« Последња измена: март 04, 2017, 01:27:22 поподне Број 1 »

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #81 послато: март 04, 2017, 02:24:03 поподне »
У Бечу се чува занимљив попис Барање из 1628. године, у ком је пописана и Јужна Барања, тј. нахија Брањин Врх, где се помиње 80-ак влашких или рацких кућица, и код којих су уписани њихови власници.

Нажалост, тај попис још увек није у целости преведен, тако да у Бечу стоји и даље непреведен турски попис са именима пописаних (Finanz u. Hofkommerachiv, Wien, Handschriften Nr. 688, Fol. 150 a, 150 b и 151.)

Иначе, од места у којима се помињу влашке или рацке куће су следећа: Липова (24 рацке и 24 мађарске), Лаб (15 рацких и 7 мађарских), Иваниб (20 рацких и 24 мађарске), Енек код Дража (7 рацких), Чеминац (13 мађарских и 13 рацких).

Извор: Daniela Taslidžić Herman, Baranja za osmanske vladavine, Beli Manastir-Majš, 2016, str. 81-83


Мене би интересовао попис сека Липова,јер ми се једна од директних преткиња презивала Липовац,па се касније претворило у Липовић. :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #82 послато: март 04, 2017, 02:32:50 поподне »
Мене би интересовао попис сека Липова,јер ми се једна од директних преткиња презивала Липовац,па се касније претворило у Липовић. :)

А јесу ли Липовци Барањци? :) Пошто има села Липова и по другим крајевима негдашњег Војводине Српске. Ако су Барањци, пар липовских пописа објавио је Александар Маринковић на порталу, на чланку о Србима у Липови.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #83 послато: март 04, 2017, 02:40:22 поподне »
Мене би интересовао попис сека Липова,јер ми се једна од директних преткиња презивала Липовац,па се касније претворило у Липовић. :)

У попису из 1767. године Липоваца је било по једно домаћинство у Кнежевим Виноградима (Jovicza Lipevacz), Белом Манастиру (Todor Liptovácz) и Шумберку (David Liptovácz). Тридесетак година раније, 1736. године, две куће Липоваца/Ликоваца пописано је у Качволи (Likovacz, Lipovácz), односно данашњем Јагодњаку, мада то није целовит попис Барање, као овај из 1767. године.

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #84 послато: март 04, 2017, 02:40:52 поподне »
А јесу ли Липовци Барањци? :) Пошто има села Липова и по другим крајевима негдашњег Војводине Српске. Ако су Барањци, пар липовских пописа објавио је Александар Маринковић на порталу, на чланку о Србима у Липови.

Јесу,тамо су били до 1740.их,па су прешли у село Колут у Бачку. :D

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #85 послато: март 04, 2017, 02:42:49 поподне »
Јесу,тамо су били до 1740.их,па су прешли у село Колут у Бачку. :D

Ето, у овом чланку се помиње у Gabriel Lipovacs у Липови 1715. године. :)

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #86 послато: март 04, 2017, 02:46:56 поподне »
Ето, у овом чланку се помиње у Gabriel Lipovacs у Липови 1715. године. :)

Јесте,он је мој предак.У Колуту су били до 1768.године,када су их новодосељени Немци протерали из села (петицијом код надбискупа града Калоче).Илија Липовић тада долази у Чонопљу,а његова ћерка Ева Липовић је моја 8.преткиња,тј.курајберка. :D

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #87 послато: март 04, 2017, 02:48:58 поподне »
Јесте,он је мој предак.У Колуту су били до 1768.године,када су их новодосељени Немци протерали из села (петицијом код надбискупа града Калоче).Илија Липовић тада долази у Чонопљу,а његова ћерка Ева Липовић је моја 8.преткиња,тј.курајберка. :D

Одличне информације имаш, Црни! ;)

Даље од њега не знаш?

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #88 послато: март 04, 2017, 02:52:44 поподне »
Одличне информације имаш, Црни! ;)

Даље од њега не знаш?

Имам податке из књиге крштених села Колута,па касније и Чонопље.Презиме се писало на латинском као:Lippovacs i Lippovics.Да ли су они били из Босне,досељени око Мохача 1685.године,дискутабилно је питање. ;)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #89 послато: март 04, 2017, 03:00:09 поподне »
Иначе, вероватно 1712. године у Липови је пописано три куће Липоваца (Sava, Gabriel и Riso Lipovacz). (в. Gatermann, односно Szita László)

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #90 послато: март 04, 2017, 03:06:55 поподне »
Иначе, вероватно 1712. године у Липови је пописано три куће Липоваца (Sava, Gabriel и Riso Lipovacz). (в. Gatermann, односно Szita László)

Као што се види,презиме је настало по месту становања.Како су се они презивали раније,то се не зна.У Липови је било Срба и Шокаца Липоваца.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #91 послато: март 04, 2017, 03:12:28 поподне »
Имам податке из књиге крштених села Колута,па касније и Чонопље.Презиме се писало на латинском као:Lippovacs i Lippovics.Да ли су они били из Босне,досељени око Мохача 1685.године,дискутабилно је питање. ;)

Динко Давидов бележи да су печујски каноници током визитације 1721. године констатовали да је у Липови "шизматичка црква од векова", што би могло значити да је и тадашње српско становништво тамо било вероватно старије од сеобе из 1690. године, можда и исто то које се помиње 1628. године. :)

Прочитах да је тај попис из 1628. године ипак транскрибован на немачки, те да се чува у Бечу, можда би чак постојала могућност да се до тога пописа и дође. ;)

Само је питање да ли бисмо тамо нашли типично турски само имена, или би можда залутало и неко презиме, али то не знамо док не бисмо видели препис пописа. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8974
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #92 послато: март 04, 2017, 03:13:54 поподне »
Имам податке из књиге крштених села Колута,па касније и Чонопље.Презиме се писало на латинском као:Lippovacs i Lippovics.Да ли су они били из Босне,досељени око Мохача 1685.године,дискутабилно је питање. ;)

На 23andMe постоји презиме Липовац, хаплогрупа J2. Мислим да је негде из Босне, морам да проверим. У сваком случају постоји међу БиХ Србима, али је због саме природе презимена упитно да ли су повезани.

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #93 послато: март 04, 2017, 04:33:07 поподне »
Динко Давидов бележи да су печујски каноници током визитације 1721. године констатовали да је у Липови "шизматичка црква од векова", што би могло значити да је и тадашње српско становништво тамо било вероватно старије од сеобе из 1690. године, можда и исто то које се помиње 1628. године. :)

Прочитах да је тај попис из 1628. године ипак транскрибован на немачки, те да се чува у Бечу, можда би чак постојала могућност да се до тога пописа и дође. ;)

Само је питање да ли бисмо тамо нашли типично турски само имена, или би можда залутало и неко презиме, али то не знамо док не бисмо видели препис пописа. :)

Амикусе,да ли постоји презиме  Csernics у тим пописима Барање?

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #94 послато: март 04, 2017, 07:09:27 поподне »
Имам податке из књиге крштених села Колута,па касније и Чонопље.Презиме се писало на латинском као:Lippovacs i Lippovics.Да ли су они били из Босне,досељени око Мохача 1685.године,дискутабилно је питање. ;)

Где су доступне књиге крштених?

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #95 послато: март 04, 2017, 08:28:53 поподне »
Где су доступне књиге крштених?

У историјском архиву у Сомбору.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #96 послато: март 04, 2017, 10:03:17 поподне »
Амикусе,да ли постоји презиме  Csernics у тим пописима Барање?

Постоје нека слична презимена, процени сам колико је вероватно да иза њих стоје Црни-ћи.

Наиме, 1767. године пописано је домаћинство Петра Церенића (Petar Czerenits) у Мађар-Боји, те домаћинство Јовице Црног (Jovicza Czerni) у Дуна-Сечују; пописани су у осталим местима још и Андраш Црни (András Czerni), те Мато Цернковић (Mato Czernkovics), први Мађар, други Шокац.

Такође Црниће можеш наћи на хунгарицана.ху, као Czernicz или Csernics, те Czerni код Gatermanna (чини ми се ). ;)

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #97 послато: март 04, 2017, 11:01:44 поподне »
У историјском архиву у Сомбору.

Гледам сајт, видим да постоји само регистар фондова.
Претпостављам да детаљнији опис фонда где су црквене матичне књиге не постоји у дигиталном облику?

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #98 послато: март 04, 2017, 11:11:54 поподне »
Гледам сајт, видим да постоји само регистар фондова.
Претпостављам да детаљнији опис фонда где су црквене матичне књиге не постоји у дигиталном облику?

Нажалост,није дигитализовано.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #99 послато: март 04, 2017, 11:41:47 поподне »
Претпостављам да књиге нису, као и у већини архива.
Мислио сам на опис фонда, тј. за која насеља, период и вероисповести су књиге доступне.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #100 послато: март 20, 2017, 10:20:40 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/564Qrf-YVpo" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/564Qrf-YVpo</a>

У првом прилогу је прича о Пејићима, са чувених Пејићевих салаша које је прославио Ђорђе Чварков.
Један од њих наводи да су 1690. године дошли, и да су пореклом са Метохије. Слава се не наводи.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #101 послато: март 31, 2017, 05:16:52 поподне »
http://www.vesti-online.com/Riznica/Vesti/427757/Pametna-kobila-osnovala-selo
Pametna kobila osnovala selo

Srpsko selo u srcu Bačke prvi put se pominje u Kruševskom pomeniku sa početka 17. veka, u zapisima monaha koji su putovali i sakupljali priloge za manastir u Kruševu. Nastanak Sivca se vezuje za mesto Telek.   
Sivac - srpsko selo u srcu Bačke. Njegov nastanak se vezuje za mesto Telek...
 
Posle Mohačke bitke 1526. i najezde Turaka veći deo srpskih Telečana preselio se na pogodnije mesto i tu su osnovali današnji stariji deo Sivca. Legenda o imenu sela kaže da su prvi stanovnici Teleka, a mnogi su tvrdili da se Sivac nazivao Telekhaz, bili stočari koji su svu raznovrsnu stoku čuvali u istom čoporu.

Iz jednog se izdvajala kobila sive dlake i vodila ostale uvek u pravcu današnjeg sela. Tu je kopitama kopala rupu iz koje su se čopori napajali vodom. Tada su stočari rešili da se i oni spuste sa celom imovinom na padine Telečke i tu podignu selo, kome su u čast pametne kobile dali ime Sivac.


Prvi noviji zapisi o stanovnicima ovog mesta nastali su posle Bečkog rata i Velike seobe Srba na kraju 17. veka. U to doba su popisane 132 kuće. Kada su potom ustanovljene vojne krajine, Sivac je postao selo Dvorske bečke komore, privlačeći nove stanovnike. Tako je od polovine 18. veka izrastao u jedno od najvećih sela u Bodroškoj županiji, a u međuvremenu se naselilo i dosta Mađara.

Žitelji Sivca su dugo na prostranim pustarama gajili velika stada stoke, a na plodnim njivama uzgajali pšenicu, ječam i jari ovas. Od porodičnih zadruga nastale su zanatske radionice, a u popisu stanovnika Sivca zabeleženo je ime prvog došljaka iz Beograda, jevrejskog bakalina Samuela Nisima.

Kada je bečki dvor ovde naselio i 135 nemačkih porodica, oni su ustanovili Novi Sivac. Nemci su počeli da uzgajaju nove ratarske kulture koje su donosile više prihoda nego stočarstvo, pa su i starosedeoci morali da se okrenu drugim kulturama, ali i zanatima i trgovačkim poslovima.
Ujedinjenje posle rata

Posle Drugog svetskog rata i kolonizacije Vojvodine doseljeno dosta stanovnika iz Crne Gore. Tada je 1946. godine održan zbor na kome je doneta odluka da se Stari i Novi Sivac spoje u jednu opštinu pod današnjim imenom.




Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #102 послато: март 31, 2017, 05:24:01 поподне »
Породицe Вeрац, Плавшић и Павков у Сивцу и коњички спорт.

Opis
Sivac je naselje u opštini Kula u Zapadnobačkom okrugu. Položaj Sivca u odnosu na konfiguraciju zemljišta na kojem se nalazi, veoma je karakteristican za bačke prilike. Istočni deo sela prostire se na blagim padinama lesne zaravni Telečke, zapadni njegov deo na ravnom prostoru lesne terase. Ili, izraženo u koordinatama, selo se prostire između 45. i 46. stepena severne geografske širine i 19. i 20. stepena istočne geografske dužine.
Istorijat

Staro srpsko selo Sivac prvi put se pominje u Kruševskom pomeniku, na početku 17. stoljeća, među zapisima pravoslavnih monaha koji su putujući sakupljali darove i priloge za Blagoveštenski manastir u Kruševu. Selo je svakako nastalo mnogo ranije. Istraživači prošlosti Bačke u 16. stoleću vezuju njegov nastanak za mesto Telek u Bačkoj županiji. Pre Mohačke bitke, 1526. godine, oni ga ubrajaju u među varoši. Na rekonstruisanoj mapi Bodroške i Bačke županije Telek se nalazi južno od Tavankuta. Pokraj tog stoleća, u turskim poreskim knjigama iz 1590. godine naselje Telek sa trideset jednom kućom svrstano je među sela Somborske nahije. U istom popisu nalazi se selo Telekhaza (Telekház falu) sa dvadeset devet kuća. U ranijim defterima, 1554. i 1570. godine, nijedno od njih nije zabeleženo, ali se u defteru iz 1579. javlja se selo Telekhaza sa dvadeset osam kuća. Telek je do Mohačke bitke bio jedno od vlastelinskih dobara.

 Posle najezde Turaka on je izgubio raniji značaj, pa se veći deo stanovništva Srba preselio na jugozapadni deo Telečke, nekoliko kilometara istočno od današnjeg Sivca. Otuda se u defterima pominje naselje Telek i selo Telekhaza, nekadašnja varoš koja je kasnije sasvim zapustela. Po broju kuća nova naseobina Telek bila je jedna od većih u Somborskoj nahiji. Prema sačuvanom predanju to stanište bilo je oskudno vodom pa su se naseljenici preselili na pogodnije mesto i zasnovali današnji stariji deo Sivca. Naziv Stari Sivac, koji nosi potes gde se ranije poznavaloselišteTeleka, nagoveštava da su žitelji već svojoj prvoj naseobini dali današnje ime.


Nastanak i formiranje FK «Polet» proisteklo je na inicijativu meštana Sivca 1928. godine osnivanjem Sivačkog sport kluba «Sokol», sekcija fudbal. Počela je dosta skromno bez dovoljno opreme i finansijskih sredstava. No međutim to nije bila prepreka za napredovanje. Drugarstvom i poverenjem savlađivane su nedaće i napredak je iz godine u godinu bio očigledan. Klub okuplja radnike, seljake, sivačku inteligenciju kao i napredne omladince koji svojom mladošću daju pun doprinos i elan napretku kluba. U razdoblju od 1928. god. do 1969.god. Sivački sport klub «Sokol» prerasta u sportsko društvo po imenima SD «Sloboda», SD «Napredak», SD «Zvezda» do konačnog formiranja u FK «Polet». Pažljivijim pregledom postojeće arhive, dokumenata i fotografija stiče se daleko potpunija slika o delovanju fudbalske igre u naseljenom mestu Sivac. Dokumenata o najranijoj istoriji fudbalskog kluba «Polet» nažalost ima jako malo, ali pretenzije nam i nisu da uđemo u trag svim nego samo onim najvažnijim za život i rad u 75 godina postojanja.

1933. godine u Sivcu je održana Osnivačka Skupština konjičkog kluba. Tradicionalno su ga predvodile porodice Verac, Plavšić i Pavkov. U jeku pune aktivnosti klub je imao 150 članova, a njih sedamdesetak su bili vlasnici makar jednog konja. Ravnica je bila zdrava i bogata. Familija Verac posle pedesetih u svojoj štali je imala klasne galopere i kasače. U familiji Pavkov posedovali su niz dobrih kasača, a grlo Milovan je u godini Derbija sva tri puta bio u plasmanu. Iste godine grlo Milovan je dobilo trku sVojvodjanski maraton. Plavšić Toša je sa svojim grlom Nikser u Subotici dobio veliku trku »Dužjanca«. Grlo Aprikot je učesnik poslednjeg Derbija SFRJ 1989, u Ljubljani.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #103 послато: март 31, 2017, 05:27:55 поподне »
SIVAC - Prilog TV "Bačka" o sivačkom pravoslavnom hramu
Vladan Mijatovic

https://youtu.be/XMi_ASxAPdM

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #104 послато: март 31, 2017, 05:29:09 поподне »
<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/XMi_ASxAPdM" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #105 послато: април 01, 2017, 03:41:02 поподне »
http://www.poreklo.rs/2015/01/04/sivac-popis-stanovnika-1715-1720-godine/

СИВАЦ
(SZLIVACZ)

POSSESIO SZLIVACZ – 1715.

1. Abraham Keracz – judex
2. Szivocsan Palko
3. Radoszav Szrimacz
4. Gruicza Teleszacz
5. Lazo Pacsanyin
6. Maksin Katyanin
7. Szava Verusicsanyin
8. Sztanimer Kalencsics
9. Jovan Szivcsanin
10. Zivko Tyurity
11. Damjan Kalaba
12. Raca Filipovics
13. Pavel Verusicsanyin
14. Szubuta Kuczuracz
15. Radonya Bajacz
16. Vukoman Omorovcsanyin
17. Szivko Bikityanin
18. Vuja Szivcsanyin
19. Jovan Tapavicsanyin
20. Illia Szivcsanyin
21. Illia Preradov
22. (Nyesko ???) Szentyanin
23. Radivoj Billyanin
24. Milanko Szivcsanin
25. Sztojan Szivcsanin
26. Szojsza Penicsanin
27. Osztoja Nagyvincsanin
28. Teso Csonoplyanin
29. Jovan Topal – pellio inquil.
30. Mihajlo Birov – triturator
31. Szubuta Kunbajacz

POSSESIO SZIVACZ – 1720.

1. Pavko Szivcsanin – judex
2. Plasa Szivtsanin
3. Alan Szirisanin
4. Marko Szubbics
5. Szavo Verusitsanin
6. Pavo Majna
7. Veszelin Szebentsianin
8. Sztanimir Kallentits
9. Radoszav Topolacz
10. Mira Szirisanin
11. Szivko Csurics
12. Szobbotha Bikicsanin
13. Osztoja Nagyvinacz
14. Sztoja. Pregrevicza
15. Jova. Panics
16. Ivko Predovtsanin
17. Czveja Jankovits
18. Radosza Szremacz
19. Saka Iszpatki
20. Messo Pivnicsanin
21. Radova. Dusinacz
22. Tucza Szekula
23. Siva Preadovcsanin
24. Raka Palantsonin
25. Kuczura Szubba

ИЗВОР: Иван Јакшић, “Из пописа становништва Угарске почетком 18. века“, књ. 3, 1966.
Прилог припремио сарадник портала “ПОРЕКЛО“ Александар Маринковић

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #106 послато: април 01, 2017, 03:49:17 поподне »


NEDAVNO PREMINULA NAJSTARIJA SIVČANKA

 22. oktobar '08

Nedavno, na sivačkom groblju sahranjena je najstarija meštanka, a verovatno i najstarija stanovnica Srbije, Ružica Zeković, koja je preminula u 111. godini.

Živela je tri veka, a sahranjena je u subotu, 04. oktobra u prisustvu rodbine i mnogobrojnih Sivčana.

Rođena je 1897. godine u Tepcima pod Durmitorom.

Potiče iz porodice Obradović, a udajom za Miletu - Mika Zekovića, životni put je odvodi u Varine kod Pljevalja. Posle drugog svetskog rata, u kolonizaciji, sa porodicom se doselila u Sivac, gde je poživela 63 godine.

Priredio Radoje Cvijović.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1099
  • I1 P109
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #107 послато: април 01, 2017, 04:03:21 поподне »


NEDAVNO PREMINULA NAJSTARIJA SIVČANKA

 22. oktobar '08

Nedavno, na sivačkom groblju sahranjena je najstarija meštanka, a verovatno i najstarija stanovnica Srbije, Ružica Zeković, koja je preminula u 111. godini.

Živela je tri veka, a sahranjena je u subotu, 04. oktobra u prisustvu rodbine i mnogobrojnih Sivčana.

Rođena je 1897. godine u Tepcima pod Durmitorom.

Potiče iz porodice Obradović, a udajom za Miletu - Mika Zekovića, životni put je odvodi u Varine kod Pljevalja. Posle drugog svetskog rata, u kolonizaciji, sa porodicom se doselila u Sivac, gde je poživela 63 godine.

Priredio Radoje Cvijović.
С обзирим на то одакле је, није ни чудно да је толико дуго живела. И сам сам знао неколико дурмиторских стогодишњака. Пре неку годину је умрла Марица Грдинић из Сировца у Ускоцима. Имала је, мислим 110 година. А најпознатија је ваљда била баба Обренија Баранин, која је исто доживела 110 година. Својеверемено је у СФРЈ била једина жива особа која је памтила догађаје око смрти књаза Данила.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #108 послато: април 01, 2017, 04:07:14 поподне »
Ове пописе П59 би ваљало преводити на српски... тако би постајали претраживима.

Нпр. тај пописи из 1720. године:

1. Павко Сивчанин - судија
2.Плавша Сивчанин
3. Алан Сивчанин
4. Марко Субић/Зубић?
5. Саво Верушичанин
6. Паво Мајна
7. Веселин Себенчанин
8. Станимир Каленић
9. Радосав Тополац
10. Мира Сиришанин
11. Живко Ћурић
12. Субота Бикићанин
13. Остоја Нађвинац
14. Стоја. Прегревица
15. Јова. Панић
16. Ивко Предовчанин
17. Цвеја Јанковић
18. Радоша Сремац
19. Сака Ишпатки
20. Месо Пивничанин
21. Радова. Душинац
22. Туца Секула
23. Сива Предовчанин
24. Рака Паланчанин
25. Куцура Суба

Тако у претраживању, људи ће лакше долазити до својих предака... Наравно, и то је посао, али за овакве неке краће спискове, то је 5 минута транскрипције. ;)

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #109 послато: април 01, 2017, 05:36:16 поподне »
http://www.poreklo.rs/2015/01/04/sivac-popis-stanovnika-1715-1720-godine/

СИВАЦ
(SZLIVACZ)
POSSESIO SZLIVACZ – 1715.
22. (Nyesko ???) Szentyanin
ИЗВОР: Иван Јакшић, “Из пописа становништва Угарске почетком 18. века“, књ. 3, 1966.
Прилог припремио сарадник портала “ПОРЕКЛО“ Александар Маринковић
Вероватно Нићко (Nycsko Szentyanin)...канда предак сивачких Нићетина 8)
http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1715_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/2355

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #110 послато: април 01, 2017, 05:44:46 поподне »
Вероватно Нићко (Nycsko Szentyanin)...канда предак сивачких Нићетина 8)
http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1715_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/2355

Да, постоји име Нићко.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #111 послато: април 02, 2017, 03:58:35 поподне »
Ове пописе П59 би ваљало преводити на српски... тако би постајали претраживима.

Нпр. тај пописи из 1720. године:

1. Павко Сивчанин - судија
2.Плавша Сивчанин
3. Алан Сивчанин
4. Марко Субић/Зубић?
5. Саво Верушичанин
6. Паво Мајна
7. Веселин Себенчанин
8. Станимир Каленић
9. Радосав Тополац
10. Мира Сиришанин
11. Живко Ћурић
12. Субота Бикићанин
13. Остоја Нађвинац
14. Стоја. Прегревица
15. Јова. Панић
16. Ивко Предовчанин
17. Цвеја Јанковић
18. Радоша Сремац
19. Сака Ишпатки
20. Месо Пивничанин
21. Радова. Душинац
22. Туца Секула
23. Сива Предовчанин
24. Рака Паланчанин
25. Куцура Суба

Тако у претраживању, људи ће лакше долазити до својих предака... Наравно, и то је посао, али за овакве неке краће спискове, то је 5 минута транскрипције. ;)

Хвала  за  труд, у праву си. Али јуче сам се сломио са нечим другим, па не стигох.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #112 послато: април 02, 2017, 04:26:49 поподне »
Да, постоји име Нићко.

http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1715_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/2355

Szilvás , Szilbás , Szilbác, Bács-Bodrog   , Silbaš, SCG

Abraham Kéracz;
Szivcsán Palkó;
Radoszán Szrimácz;
Gruicza Teleazácz;
Lázó Pácsányin;
Mákszin Karyanin;
Száva Veruhcsanyin;
Sztanimér Kalencsics;
Jován Szivcsanin;
Zvirkó Tyúrity;
Demján Kalaba;
Ráza Filipovics;
Pavel Verusicsanyin;
Szubúta Kuczurácz;
Rátonya Bajác;
Vukomán Omgrovcsányin;
Sivkó Bikityanita;
Vúja Szivcsanyin;
Јován Tapavicsanyin;
Ilia Preradov;
Nycsko Szentyanin;
Rádivoj Billyanin;
Milánkó Szivcsanin;
Sztoján Szivcsanin;
Sztojka Pimicsenin;
Osztoja Nagyvincsánin;
Tesó Csonoplanin;
Јován Topál;
Mihajló Biróv;
Szubuta Kumbajácz;

Ко умe са сигурношћу да прeвeдe на српски било би одлично.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #113 послато: април 02, 2017, 04:33:45 поподне »
<a href="https://youtu.be/XMi_ASxAPdM" target="_blank" class="new_win">https://youtu.be/XMi_ASxAPdM</a>

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #114 послато: април 02, 2017, 04:35:22 поподне »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #115 послато: април 02, 2017, 04:59:01 поподне »
Па не би требало бити тешко. :)

Силбаш

1. Абрахам Керац
2. Живан(?) Пакло
3. Радошан Сримац
4. Грујица Телечац
5. Лазо Пачањин
6. Максин Карјанин
7. Сава Верушичанин
8. Станимир Каленчић
9. Јован Сивчанин
10. Живко Ћурић
11. Дамјан Калаба
12. Раша Филиповић
13. Равле Верушичанин
14. Субота Кучурац
15. Радоња Бајац
16. Вукоман Обровчанин(?)
17. Живко Бикићанић
18. Вуја Сивчанин
19. Јован Тапавичанин
20. Илија Прерадов
21. Нићко Сенчанин
22. Радивој Биљанин
23. Миланко Сивчанин
24. Стојан Сивчанин
25. Стојка Пимичанин
26. Остоја Нађвинчанин
27. Тешо Чонопљанин
28. Јован Топал
29. Михајло Биров
30. Субота Кумбајац

Доминанта већина презимена је настала према месту порекла њихових носилаца.

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #116 послато: април 02, 2017, 05:09:58 поподне »

27. Тешо Чонопљанин



Иначе,за поменутог Тешу Чонопљанина пише да је 1715.године има 50 година,и да је 1685.године бежао са осталим становништвом Чонопље од Турака.То је исказ самог Теше.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #117 послато: април 02, 2017, 06:37:40 поподне »
Па не би требало бити тешко. :)

Силбаш

1. Абрахам Керац
2. Живан(?) Пакло
3. Радошан Сримац
4. Грујица Телечац
5. Лазо Пачањин
6. Максин Карјанин
7. Сава Верушичанин
8. Станимир Каленчић
9. Јован Сивчанин
10. Живко Ћурић
11. Дамјан Калаба
12. Раша Филиповић
13. Равле Верушичанин
14. Субота Кучурац
15. Радоња Бајац
16. Вукоман Обровчанин(?)
17. Живко Бикићанић
18. Вуја Сивчанин
19. Јован Тапавичанин
20. Илија Прерадов
21. Нићко Сенчанин
22. Радивој Биљанин
23. Миланко Сивчанин
24. Стојан Сивчанин
25. Стојка Пимичанин
26. Остоја Нађвинчанин
27. Тешо Чонопљанин
28. Јован Топал
29. Михајло Биров
30. Субота Кумбајац

Доминанта већина презимена је настала према месту порекла њихових носилаца.

Свака част

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #118 послато: април 02, 2017, 06:54:02 поподне »
27. Тешо Чонопљанин

Иначе,за поменутог Тешу Чонопљанина пише да је 1715.године има 50 година,и да је 1685.године бежао са осталим становништвом Чонопље од Турака.То је исказ самог Теше.

Није било давно, а бежало се још и по Бачкој од Турака.

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #119 послато: април 02, 2017, 09:46:38 поподне »
Па не би требало бити тешко. :)

Силбаш

2. Живан(?) Пакло
3. Радошан Сримац
8. Станимир Каленчић
10. Живко Ћурић
14. Субота Кучурац
16. Вукоман Обровчанин(?)
17. Живко Бикићанић

Ово је иначе попис из 1715. исто за Сивац, а не за Силбаш..код њих на сајту је грешка :)
Појављују се наравно у оба пописа исти људи:
2. Живан(?) Пакло....ово је Сивчан Павко (1715. уписан као Szivcsán Palkó, а 1720. Pávko Szivtsánin)
3. Радошан Сримац (1715.Radoszán Szrimácz, а 1720. Radosza Sztrémácz)
8. Станимир Каленчић (1715.Sztanimér Kalencsics, 1720.Sztánimir Kallentits, сивачки Калентићи)
10. Живко Ћурић (1715.Zvirkó Tyúrity, 1720.Sivko Csurics.... сивачки Ћурићи)
14. Субота Кучурац (1715. Szubúta Kuczurácz, 1720. Kuczura Szubba; сивачки Куцурски)
16. Вукоман Обровчанин(?)...ово је ОК, нек те ништа не буни, пошто је  у питању Обровац код нас у Бачкој
17. Живко Бикићанић (1715.Sivkó Bikityanita, а 1720. уместо Живка имамо Szobbotha Bikicsánin...то су сивачки Бикицки)
Овај Живко Бикицки би чак могао бити и онај  Живко записан на надгробном натпису из 1719.год "И С -ХС -Престависја 1719.г. раб  Божиј Живко .....“,...кад га већ нема међу живима 1720.

Попис за прави Силбаш је ово http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1715_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/2374

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #120 послато: април 02, 2017, 09:52:53 поподне »
Да се подсетимо

П Р И Г Р Е В И Ц А (први дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад

Становници села Приревица

У Пригревицу је 1945-47. године колонизовано 880 породица из Лике и Баније, као и мањи број из других крајева тадашње Југославије, са 4.752 члана, од тога је 54% женског пола. У 30% (255) породица носиоци колонизације су жене, а 4% породица су биле женске породице. Колонизовано је око 400 удовица палих бораца.

Пригревица припада апатинској општини, која је у саставу Западно-бачког округа са седиштем у Сомбору. Са Апатином, од кога је удаљена 10 км, повезана је асфалтним путем. Од Сомбора је удаљена 20 километара, са њим је повезана железничком пругом, која је међу најстаријим у Војводини, и аутобуском линијом. Налази се на прузи Суботица-Винковци. Кроз село пролази асфалтни пут који везује Апатин и Нови Сад. Село се налази на лесној тераси а места око ње на алувијалној равни Дунава. Надморска висина је 89 метара.

Садашњи назив село је добило 1947. године, а до тада је много пута мењано име, јер су се на овим просторима смењивале власти држава и народа.

Село се спомиње први пут 1318. године као Scentyvάn и 1361., као Zenthyvan, по племићкој породици Szentivάny. Вероватно је у XVI веку простор данашње Пригревице припадао породици Combor, која је у тадашњој жупанији имала преко 80 поседа (на основу тога је добио име град Сомбор).

 У 17. веку село се звало Prigrevica Senthyvan, 1772. године Sentivanprigrevica, почетком 19. века Prigleviza Szent Iwan, крајем века (1893.) Пригревица, у 20. веку Bacssenthivan; Prigleviczaszentivan; Bacsszent Ivan; Prigrebica, Prigrevica Sveti Ivan и Пригревица.

Масовније насељавање Срба у Војводину почело је у 15. веку, у време када је то подручје било веома мочварно, влажно, са пуно комараца.

Међутим, 1542. овај део је пао под турску власт (Сегедински санџак у Будимском пашалуку), тако да се у изворима може наћи да су 1554. године у Пригревици била само 2 домаћинства која су плаћала порез, и 6 домаћинстава која порез нису плаћала.

Крајем 16. века (1590.г.) у селу је било 17 домаћинстава. Не зна се тачно када је у Пригревицу масовније насељено српско становништво. Могуће је крајем 17. века, у време познате Велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690.).

Када су Турци победили аустријску војску код Качаника 1690. године, повлачила се аустријска војска али и Срби са Косова и Метохије. Срби су бежали према Београду, Сави, у Угарску.

Један крак је ишао преко Дунава код Петроварадина и пењао се према северу- према Суботици, а други према Драви код Осијека.Тако су колоне ишле према Баји, Сегедину, Сент Андреји. Тада су се неке српске породице задржале код Апатина (Вранешево, Букченовић, где је касније настала Пригревица).

Насељавање Угарске Србима је подржавао Леополд И, тако да је по попису Хабзбуршке монархије 1715. године у Бачкој било 97,6% Срба, Буњеваца и Шокаца, а 1720. године било 104.569 становника, од тога 76.000 Срба, 22 000 Буњеваца и Шокаца, 5. 000 Мађара и 750 Немаца.
По списку презимена породица, по пописима 1715, 1720 и 1725. године, може се видети да је у Пригревици Св. Иван било већинско српско становништво.

Презимена породица у Пригревици 1715.,1720., и 1725. године:

1715. године: Бачванин (11 пор.), Бачман (2), Виданац, Влашкалија, Вучетић, Гојкић, Карабуковац, Којкић, Колар, Куљанин, Лазић, Лежемирац, Ненадић, Роглотачин, Сомборац, Сентиванец, Старомиров, Топиљанин, Шољанин (30 породица).

1720. године: Ачанин (2), Боснај, Бандобранин, Будимац,Велички, Влашковић, Влашкалија, Вујезатин, Вујин, Доловац, Живковић Крицковац, Куљанин, Мађар, Ненадинац, Ошојбрат, Парчетић, Свирац (2), Старикнез, Стари, Стојановац, Старац, Сремац, Чупави, Швенобрат, Шовљанин. (24 породице).

1725. године: Беланин (2), Боловац, Вукоман, Вулетин, Вучетин, Доловац, Јанков, Јептим (2), Шовљанин, Марзончанин, Мађар, Крнајац, Сентиванец, Утомиров (3), Куљанин (3), Куцурац, Латинкин, Мали, Моја, Ненадић, Первачанин (2), Пећовић Пешовић, Попесетић, Рашковић, Савић, Савицин, Станимировић (2), Тадић (2), Цвејановић, Црни. Укупно 38 породица. У сва три пописа била су само домаћинства Куљанин и Шовљанин.


Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #121 послато: април 02, 2017, 09:57:11 поподне »

11. Дамјан Калаба


Веома чудно презиме  за тај период у Војводини. Калаба је презиме које се појављује у Гламочу. Чисто сумњам да постоји веза између тих породица. Али ако и постоји, мада сам уверен да не постоји, Силбашани Калабе нису могли тада ни предпоставити да ће им рођаци колонизовати околно село, после 200 година.  ;D ;D ;D
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #122 послато: април 02, 2017, 10:04:41 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (други  дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад

КОЛОНИЗАЦИЈА У ВОЈВОДИНУ У XVIII ВЕКУ

После Карловачког (1699.) и Пожаревачког мира (1718.) територија данашње Војводине је дошла под аустријску (хабсбуршку) власт. Већи део Срема и делови Бачке укључени су у војну границу. Тада су организоване велике сеобе народа: Велике сеобе Срба 1690. и 1739. године.

У XVIII веку, Карло VI, Марија Терезија и Јосип II су насељавали Војводину немачким, мађарским, словачким, русинским, румунским, српским, француским, италијанским итд. становништвом. Колонизације су назване Великим колонизацијама у Европи. Трајале су од 1722. до 1790. године.

У овом периоду колонизовано је у 46 села баната око 150.000 Немаца.

У Бачкој су колонизована насеља: Апатин (1749.), Букин (1750.), Колут (1753.), Hodschag (1756.). Терезијанска колонизација (по Марији Терезији) трајала је у периоду 1763. до 1773. године.

Постављен од царице, гроф Антон фон Котман је у року 5 година, населио Немцима 13 новооснованих села: Filipowa (1763.), Priglevica St. Ivan  1763, Gakowa, Neu Palank и Гајдобра (1964.), Kernei (1765.), Karawukowa (1766.), и Kruschiwl (1767.). Највише је досељено Румуна, Срба, Немаца (укупно 310.000 становника).

Јозефинска колонизација (по Јозефу II) је била у периоду између 1765. и 1790. године. Јозеф II је спровео реформе, 1785. године, којима је објединио Банат и Бачку у тзв. Темишварски дистрихт. Насеља Торжа и Савино село је населио 1784. , а 1786. године је населио 8 села са 2000 кућа: Бачку Паланку, Брестовац, Чонопља, Кљајићево, Кула, Парабућ, Милетић и Станишић. (Срем је дуже времена био покривен густим шумама, пун вукова и бара. Прва немачка општина у Срему била је 1791. године, Нова Пазова, а Инђија и Рума насељене су 1820-1840. године).

image uploader

КОЛОНИЗАЦИЈА НЕМАЦА У ПРИГРЕВИЦУ 1763. -1767. ГОДИНЕ

Од 1763. До 1767. године, у Пригревицу је плански колонизовано становништво са подручја територија Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке итд.

Сабирни центар из кога колонисти пошли био је Улм. Ишло се од Нинберга, до Улма, затим Гунцбурга, Регенсбурга, Беча до Апатина, а одатле у Пригревицу. Из различитих подручја “des Altes Reich” је 101 породица, затим Lotharingen 63, Bӧhmen 19, Schlesien 7, Ӧsterreich 3, Bayern 3, Sachsen 2, Mӓhren 2, Tirol и Ungaria 9. Укупно 230 породица.

Уз то, колонистима је изграђена католичка црква (1764.г.). Средином 19. века изграђена је синагога, јер је, изгеда, међу досељеницима било и Јевреја. Село се брзо развијало.

Презимена породица у Пригревици у периоду од 1900. до 1945. године

На основу података из више извора, наводе се презимена породица које су живеле у Пригревици у периоду од 1900. до 1945. године: Amman, Azinger, Augustin; Basler, Bazarin, Beni, Berg, Berti, Beritsch, Bernhardt, Bischat, Bischof, Blechl, Blecht, Bluscht, Brand, Braun, Brauns, Bolinowisch, Bosch, Borkovic, Brettrager, Buschdruker, Buher, Burghardt, Buroherd; Cigar, Cothman; Dani, Dasvac, Dombeck, Drexsler, Drescher; Ebli, Ehefrau, Edl, Egert, Egertz, Egner, Ešli, Ergh; Fabach, Fabrach, Feger, Filipp, Fink, Finka, Fischer, Fradl, Frandl, Frank, Frick, Fuderer, Fuska, Fuzik; Gams, Gans, Ganto, Gasser, Gassmann, Gazer, Geiser, Gepart, Gerber, Gernei, Geppert, Gloksner, Grac, Grӓάtz, Gašpar, Gergen, Grassalkovish, Goschir, Gressel, Gumringer, Gurka, Guring, Gunisch; Hack, Heizer, Halija, Han, Hanc, Havc, Hadimar, Harjung, Harting, Haubert, Haus, Hausperger, Hausberger, Heiser, Heschler, Hemm, Hembeck, Hermann, Hiel, Himelbah, Himelsbuh, Hippich, Hok, Horvat, Horn, Hoffmann; Humilitas; Isinger, Illish; Jӓger, Juras, Juranowisch, Jurischish, Jungert; Kӓmmerer, Karl, Kasper, Katli, Kerscher, Kersner, Kernschner, Kesler, Kilian, Kirsch, Klett, Kleiner, Knӧbl, Kowasch, Korsch, Kopp, Kramml, Krammel, Krassler, Kravath, Kübler, Kirhenmajer, Klajsner, Knecht, Knebl, Kohl, Konrad, Krӓmer, Krampl, Kühn, Kuniš, Kleiner; Laser, Lehrmann, Lekc, Lendel, Lenz, Licmeger, Lindner, Lindmer, Litringen, Lnebl, Lorenc, Lowatsch, Lotz, Ludwig; Ludgardis; Mack, Mang, Mand, Manhardt, Mӓhr, Mahr, Mӓrz, Majer, Müarz, Martin, Menninger, Meinhohofer, Meszara, Michels, Misherls, Mischkowisch, Mihola, Mirić, Müller; Nagy, Neff, Nebl, Nobl, Noll, Njari, Nubert; Ott, Ofler, Ostiadal; Pahl, Pajs, Paitsch, Paitz, Panto, Petri, Pfajfer, Pferrer, Pest, Petschner, Philipp, Pingert, Pinkert, Pleli, Pintz, Princ, Posch, Pollmann, Prokopp, Pump, Pumer, Pundio; Raab, Reitenbach, Rackita, Remlinger, Renblinger, Reinhardt, Reitmayer, Rock Rottinger, Ronto, Ruzicka; Sabo, Santer, Sauber, Seidl, Seiring, Seter, Sihn, Spigl, Stainbuch, Stark, Straush, Stegmajer, Stefan, Sokola, Stӧckl, Surkob, Sunaritsch; Tabijas, Takasch, Tasman, Tafferner, Taufer, Tatman, Traub, Traul, Treer, Tettmann, Til, Tiesler, Tordi, Traub, Trauk, Tho, Theis, Tschumarditsch, Tschepella; Schӓfer, Schwager, Schering, Scheich, Schleich, Schesovic, Schmidt, Schneider, Schenberger, Schnept, Schrodi, Schrӧder, Schtadtlhater, Stadlhofer, Schrodi, Schtark, Schӧnbeger, Schwalm, Schwend, Schwager, Schpicer, Schpeizer, Schtefan, Schtegemayer, Schtudlhofer; Veigberger, Vasek, Verschner, Vis, Vinkov, Wagner, Wahl, Wall, Wasek, Wanscher, Weissberger, Weisenburger, Weiskopf, Walter, Weissgerber, Wiegerth, Wohl, Würtz; Udvory, Ungar, Utmaleki; Zelenka, Zieger, Ziegler, Zirbs (око 310 презимена).



Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #123 послато: април 02, 2017, 10:15:22 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (трeћи  дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад

КОЛОНИЗАЦИЈА У ВОЈВОДИНУ У XVIII ВЕКУ

Али, да би се населило немачко становништво, из неких насеља потиснути су Срби који су ту живели. Пригревчки Срби су се морали преселити у Стапар, у коме су живели Срби.

Пре него што су насељени колонисти Немци, из Пригревице Св. Иван у Стапар је потиснуто преко 70, углавном, српских породица, које су пореклом са Косова. Отишла су и два православна свештеника, премештена је школа, општинска служба итд.

Презимена породица у Пригревици које су прешле у Стапар:

Ascanin,
Acsanszky,
Bellin,
Belin,
Bugarin,
Vakity,
Veszin,
Vlaskalin (2),
Gavrilovity,
Gyalacs,
Gyalacz (2),
Gruin (2),
Danilov,
Istakov,
Jerkovity,
Klaja,
Kleni,
Krajnik,
Krszovizy,
Kupuszinac,
Lazin,
Lascin,
Lagyenko,
Mandavac,
Masic,
Mitovan,
Milutinov,
Miloszev,
Mrkity,
Momirov,
Csupity, 
Macsarevity (2),
Matyarevity,
Martenonsky,
Marcikity,
Masity,
Maximov (2),
Ninko,
Ninkov,
Pantely,
Papulity,
Perisin,
Popov,
Puszovity,
Puskarevity,
Percsetity (2),
Radisev,
Raiti,
Raity,
Raletity,
Rastovity,
Raskovics,
Radivoj,
Radivojevity,
Szekulin,
Sztojancsev,
Sztojakov,
Stojsin,
Fasin, 
Tomics,
Tomin,
Turcsija,
Csupity (2),
Hangelin;
popa senior,
popa junior (старији и млађи поп),
Eccla Graeci Ritus (православна црква),
Communitas (опшинска кућа),
Educillarus Domus (школска кућа) – 73 породице, са 66 презимена.

Када је завршен Други светски и када је побеђен фашизам, Пригревица је опет променила становништво. До 1763. године у њој је живело српско становништво, вероватно највећим делом настањено после Велике сеобе 1690. године.

Терезијанском колонизацијом, 1763. године, добила је немачко, а од 1945.године, колонизацијом ФНР Југославије, добила је српско становништво.




Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #124 послато: април 02, 2017, 10:22:15 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (чeтврти дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ВОЈВОДИНУ 1945.-1948. ГОДИНЕ

За колонизацију у Војводину првобитно је планирано 39.000 породица, од тога 37.616 спојних колониста. Међутим, током колонизације мењале су се предвиђене квоте досељеника, те се у литератури наилази на различите податке о планираним и колонизованим породицама. Колонизацијом 1945-1948. године, у Војводину доселило се око 250.000 лица, у око 41.500 породица. Од тога 73% ( 162.447) Срба.

За Бачку је планирано 20.000 породица: из Хрватске 7.500, из Црне Горе 7.000, из БиХ 3.000 и из Србије 2.500 колониста. За Банат је планирано 16.500 породица: из Словеније 3.000, из Македоније 2.000, из Србије 3.000, из БиХ 8.500.
За Срем су планиране борачке породице из Срема, у западни Срем 500 породица из других делова Хрватске, али и из БиХ 500, из Србије 500 породица.

Колонисти из БиХ досељавали су се у Банат (8.500), Бачку (3000) и Срем (500). Предвиђено је насељавање око 12.000 породица са 76 000 људи у 38 насеља. Касније се број повећао на 14.500 породица.

Досељавали су се у места: Банатски Деспотовац, Катарина (Б. Тополовац), Лазарево, Наково, Мартиници (Лукићево), Шупљаја (Крајишник), Честерег, Сечањ, Клека, Сарча (Сутјеска), Свети Хуберт-Солтур- Шарлевир (Банатско Велико Село), Хајфелд (Нови Козарци), Мокрин, Перлез, Бочар, Остојићево, Бачка Паланка, Букин (Младеново), Тител, Обровац, Бачки Јарак, Каћ Будисава. Из Црне Горе досељавали су се у места: Бачко Добро Поље, Вепровац (Крушчић), Кула, Врбас, Сивац (стари и нови), Торж (Савино Село), Куцура, Црвенка, Секић (Ловћенац), Фекетић, Змајево (срезови: Кула, Бачка Топола и Нови Сад). Укупно је планирано 7.000 (или 7.200) породица за Бачку. Из Македоније су се колонисти досељавали у места: Глогоња, Јабука, Краљевичево (Качарево), Књићанин, Гудурица, Велико Селиште, Хајдучица, Стари Лец. Планирано је за Банат 2.000 породица, касније 2.400 породица. Из јужног дела Србије, досељавали су се у места у Бачкој и Банату: Каравуково, Парабућ (Ратково), Оџаци, Дероње, Српски Милетић, Банатски Карловац, Омољица, Банатски Брестовац, Мраморак, Ковин, Плоча, Бела Црква, Старчево, Баваниште, Пландиште. Колонисти из Словеније планирани су за Банат.Међутим, за колонизацију се определило 460, што је било мање за 2.540 породица, и та места су подељена другима.

За колонизацију из Хрватске планирано је 9.000 породица у Војводину и 1.000 у Барању.

Из Лике су становници колонизовани у места: Бачки Брестовац (400), Филипово- Бачки Грачац (250), Апатин (600), Стапар (350), Свилојево (50), Сонта (600), Дорослово (150), Пригревица (462),

Из Баније: Пригревица 377.

Из Кордуна насељавали су места: Чонопља (600), Крњаја-Кљајићево (700), Бездан (300);

Из Далмације су насељавали места: Станишић (1.200), Риђица (650).

Из Горског котара насељавали су: Бајмок (350), Бачки Брег (200).

Из округа Хрватско Приморје, Хрватско Загорје, планирана је колонизација за Срем и Барању ( 1000 пор.).

За Срем су предвиђене и борачке породице из Срема, а у западни Срем насељаване су породице из других делова Хрватске (500пор.).

Око 40 000 колониста из Хрватске колонизовано је у 14 насеља сомборског, апатинског и оџачког среза. По неким подацима из Хрватске је колонизовано 7.000. породица.

По националном саставу, у Војводину је колонизовано: 26.963 (71, 97%) Срба са 164.447 чланова, 6. 696 (17, 8 %), црногорских породица са 40.176 чланова, око 2.000 пододица Македонаца са 12.000 чланова, хрватских породица 1.189 са 7. 134 чланова, и око 460 словеначких породица.

О томе како су путовали колонисти до новог завичаја, како су распоређивани по насељима, формирајући босанска, србијанска, личка, херцеговачка итд. насеља, на какве проблем су наилазили, како је текла адаптација у нову еколошко-економско-социјално-културну средину, дају своје мишљење историчари.

 До сукоба је долазило при насељавање по рејонима (лички, банијски, далматински итд. део села), и оптуживање да ли су други појагмили боље куће, реоне.

Међутим, дуже могу трајати неспоразумевајући односи између староседелаца (нађоша) и колониста (дођоша) исте или различите националне припадности. Све је то могло утицати на инверзију (повратку у завичај), која је била највећа првих година после колонизације.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #125 послато: април 02, 2017, 10:31:50 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (чeтврти дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ВОЈВОДИНУ 1945.-1948. ГОДИНЕ

За колонизацију у Војводину првобитно је планирано 39.000 породица, од тога 37.616 спојних колониста. Међутим, током колонизације мењале су се предвиђене квоте досељеника, те се у литератури наилази на различите податке о планираним и колонизованим породицама. Колонизацијом 1945-1948. године, у Војводину доселило се око 250.000 лица, у око 41.500 породица. Од тога 73% ( 162.447) Срба.

За Бачку је планирано 20.000 породица: из Хрватске 7.500, из Црне Горе 7.000, из БиХ 3.000 и из Србије 2.500 колониста. За Банат је планирано 16.500 породица: из Словеније 3.000, из Македоније 2.000, из Србије 3.000, из БиХ 8.500.
За Срем су планиране борачке породице из Срема, у западни Срем 500 породица из других делова Хрватске, али и из БиХ 500, из Србије 500 породица.

Колонисти из БиХ досељавали су се у Банат (8.500), Бачку (3000) и Срем (500). Предвиђено је насељавање око 12.000 породица са 76 000 људи у 38 насеља. Касније се број повећао на 14.500 породица.

Досељавали су се у места: Банатски Деспотовац, Катарина (Б. Тополовац), Лазарево, Наково, Мартиници (Лукићево), Шупљаја (Крајишник), Честерег, Сечањ, Клека, Сарча (Сутјеска), Свети Хуберт-Солтур- Шарлевир (Банатско Велико Село), Хајфелд (Нови Козарци), Мокрин, Перлез, Бочар, Остојићево, Бачка Паланка, Букин (Младеново), Тител, Обровац, Бачки Јарак, Каћ Будисава. Из Црне Горе досељавали су се у места: Бачко Добро Поље, Вепровац (Крушчић), Кула, Врбас, Сивац (стари и нови), Торж (Савино Село), Куцура, Црвенка, Секић (Ловћенац), Фекетић, Змајево (срезови: Кула, Бачка Топола и Нови Сад). Укупно је планирано 7.000 (или 7.200) породица за Бачку. Из Македоније су се колонисти досељавали у места: Глогоња, Јабука, Краљевичево (Качарево), Књићанин, Гудурица, Велико Селиште, Хајдучица, Стари Лец. Планирано је за Банат 2.000 породица, касније 2.400 породица. Из јужног дела Србије, досељавали су се у места у Бачкој и Банату: Каравуково, Парабућ (Ратково), Оџаци, Дероње, Српски Милетић, Банатски Карловац, Омољица, Банатски Брестовац, Мраморак, Ковин, Плоча, Бела Црква, Старчево, Баваниште, Пландиште. Колонисти из Словеније планирани су за Банат.Међутим, за колонизацију се определило 460, што је било мање за 2.540 породица, и та места су подељена другима.

За колонизацију из Хрватске планирано је 9.000 породица у Војводину и 1.000 у Барању.

Из Лике су становници колонизовани у места: Бачки Брестовац (400), Филипово- Бачки Грачац (250), Апатин (600), Стапар (350), Свилојево (50), Сонта (600), Дорослово (150), Пригревица (462),

Из Баније: Пригревица 377.

Из Кордуна насељавали су места: Чонопља (600), Крњаја-Кљајићево (700), Бездан (300);

Из Далмације су насељавали места: Станишић (1.200), Риђица (650).

Из Горског котара насељавали су: Бајмок (350), Бачки Брег (200).

Из округа Хрватско Приморје, Хрватско Загорје, планирана је колонизација за Срем и Барању ( 1000 пор.).

За Срем су предвиђене и борачке породице из Срема, а у западни Срем насељаване су породице из других делова Хрватске (500пор.).

Око 40 000 колониста из Хрватске колонизовано је у 14 насеља сомборског, апатинског и оџачког среза. По неким подацима из Хрватске је колонизовано 7.000. породица.

По националном саставу, у Војводину је колонизовано: 26.963 (71, 97%) Срба са 164.447 чланова, 6. 696 (17, 8 %), црногорских породица са 40.176 чланова, око 2.000 пододица Македонаца са 12.000 чланова, хрватских породица 1.189 са 7. 134 чланова, и око 460 словеначких породица.

О томе како су путовали колонисти до новог завичаја, како су распоређивани по насељима, формирајући босанска, србијанска, личка, херцеговачка итд. насеља, на какве проблем су наилазили, како је текла адаптација у нову еколошко-економско-социјално-културну средину, дају своје мишљење историчари.

 До сукоба је долазило при насељавање по рејонима (лички, банијски, далматински итд. део села), и оптуживање да ли су други појагмили боље куће, реоне.

Међутим, дуже могу трајати неспоразумевајући односи између староседелаца (нађоша) и колониста (дођоша) исте или различите националне припадности. Све је то могло утицати на инверзију (повратку у завичај), која је била највећа првих година после колонизације.

P56,

можете ли ми објаснити која је сврха копирања текстова који су већ објављени на Пореклу и овдје на форуму?

Ко год имало прати форум зна да сам досад бар једно двадесет пута везано и за друге чланове писао да се исто не ради. Ово је форум, или како Невски каже разговаралиште, а не блог. Људи овдје треба да комуницирају, а не да читају километарске copy paste текстове, а поготово не текстове који су већ објављени на сајту порекло. Једино да отворимо посебан форум за љубитеље copy-paste опције па да се иживе до краја...

Будите сигурни, а то се односи и на остале чланове који слично раде, да ћу убудуће брисати такве постове...

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1734
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #126 послато: април 02, 2017, 10:33:49 поподне »
Из Лике су становници колонизовани у места: Бачки Брестовац (400), Филипово- Бачки Грачац (250), Апатин (600), Стапар (350), Свилојево (50), Сонта (600), Дорослово (150), Пригревица (462).

Не знам због чега је изоставњен Колут.  ???

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #127 послато: април 02, 2017, 10:35:28 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (пeти дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ПРИГРЕВИЦУ 1945-48. ГОДИНЕ

Почетком октобра 1945. године образована је комисија за колонизацију у Пригревици. Прва породица је стигла 10 октобра 1946. а остале су дошле 29 октобра и неке у фебруару 1946. године.

 У јануару 1946.године, дошли су Банијци. Последњи транспорт из Лике је био 21 маја 1947.године са 122 људи. Појединачно, око 40 породица је долазило до 1949. године.

У Пригревицу је од 1945. до 1947.године колонизовано око 880 породица са 4.752 чланова ( даљем тексту се наводе породице а не домаћинства). Просечан број чланова породице је 6,2. Било је око 46% (2.181) мушког и 54, 4% (2.571) женског становништва, што је и разумљиво с обзиром да је много мушког становништва страдало у Другом светском рату. Страдали су у партизанским јединицама или у НДХ као жртве фашизма.

Носиоци колонизације су били борци, родитељи и удовице палих бораца. У 255 (30%) случајева носиоци колонизације биле су жене, а око 4% су биле чисто женске породице. Колонизовано је преко 400 удовица палих бораца. У завичај се вратило око 100 породица са 470 чланова (11,6%).

Из Лике су колонизоване 468 (52%) породице са 2.535 чланова.
Највише је колонизованих породица из бившег среза (котара) Госпић, затим следе Доњи Лапац, Удбина, Срб, коренички. У породицама је било просечно 7,1 чланова.

Из Баније је колонизована су 377 породица, са 2.027 чланова, од тога 923 мушког и 1.104 (54,4%) женског пола. Просечно је у домаћинству било 5,4 чланова.

Највише колонизованих Лика, Петриња, Костајница. Из осталих крајева колонизовано је 35 породица, са 190 чланова.

По попису становништва 1948. године, у Пригревици је било 5.129 становника, што значи да се становништво још досељавало. Од тога су 92% били колонисти из Лике и Баније. Остали су били колонисти из других крајева. Али, треба нагласити да је село насељено колонистима, што је било ретко у време колонизације.

Колонисти по презименима из Лике и Баније у Пригревици 1945-47. године

Анализирајући, углавном, српска презимена у Пригревици у XVIII веку, види се да је занемарљив број породица са истим презименом.

Презимена личких и банијских породица се разликују, односно веома је мали број презимена која постоје у обе групе, иако је становништво, углавном, српске националности.

Доселило се више личког становишта, али имају знатно више породица истог презимена (колонисти Личани имају око 115, Банијаци око 300 презимена).
Вероватно је то и због тога што се за колонизацију на Банији, из више села опредељивао мањи број породица.
Зна се да је код Банијаца дужи период било знатног опирања колонизацији, јер у време агитације за колинизацију нису пруихватали образложење тадашњих власти да је колонизација потребна из економских разлога.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #128 послато: април 02, 2017, 10:36:26 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (шeсти дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ПРИГРЕВИЦУ 1945-48. ГОДИНЕ


Презимена колониста из Лике 1945-1947. године (број у загради је број породица истог презимена)

ГОСПИЋ (392 породице):

Град: Чанак.

Широка Кула:
Ракић (20),
Сердар (14),
Кнежевић (12),
Чанак (12),
по 10 породица Дмитровић, Милеуснић и Човић,
Вујновић (8)
Паскаш (8),
Ловрић (7),
Ковач (6),
Милисављевић (5),
Узелац (5),
Марић (4),
Чубрић (4),
 по 3 породице Жужић, Рапајић, Класнић, Умиљендић, Штрбац,
по 2 Јелић, Миљановић, Новковић, Суџуковић,
 по 1 породица Кораћ, Косановић, Одановић, Радмановић, Репац, Чубрило (укупно 167);

Острвица:
Радмановић (12),
Димић (9),
по 3 породице Панџић и Половина,
по 2 породице Бакић, Богдан, Кранчевић, Теслић, и
по 1 породица Басарић, Галовић, Зобеница, Ковач, Наранџић и Цигановић;

Вребац:
по 5 породица Драгосавац, Узелац и Мандарић,
Наранџић (4),
Крајновић (3),
по 2 породице Новковић, Поповић, Угарак, и
по 1 породица Балаћ, Павичић, Рајшић, Сунајко, Тодорић, Цетина, Црнокрак, Шакић, Шуша;

Могорић: Радаковић (9), Корица (7), Ђаковић (5), по 4 породице Илић и Маљковић, Чанковић (3), по 1 породица Басарић, Заклан, Кравић, Лазић, Милојевић;

Радуч:
Калинић (6),
Ћелић (5),
по 3 породице Покрајац и Дејановић,
Мркајло (2) и
по 1 породица Врачар, Гајић, Гњатовић, Јелача, Дошен, Купрешанин;

Павловац: Новковић (8), по 2 породице Граовац, Доброта, Његомир, Томаш и Ћурчић, по 1 породица Бурсаћ, Драгосавац, Кораћ, Павковић и Теслић;

Почитељ:
по 3 породице Витас и Узелац,
по 2 породице Вуксан и Љубојевић,
по 1 породица Маодуш, Мишчевић, Павлица и Поткоњак (ук.14);

Барлете:
Басарић (6),
Судар (4),
Рајшић (3) и
Рашета;

Дивосело:
Почуча (4),
по 2 породице Обрадовић и Поткоњак,
по 1 породица Бјеговић, Вујновић, Драгаш, Плећаш, Рајчевић;

Медак:
по 2 породице Загорац и Петровић,
по 1 породица Љесковац, Маодуш, Марић, Михић, Узелац;

Орнице:
Пјевач,
Поткоњак;

Смиљан:
Пејновић (3),
2 Вранеш,
по 1 Богић и Лемнајић;

Мушалук:
Бешић;

Завође:
Ћурчић.

ДОЊИ ЛАПАЦ:

Град:
Влатковић;

Дољани:
 Медић (4),
 Мајсторовић (3),
по 2 породице Дошен, Радаковић и Филиповић,
по 1 Дотлић, Дукић, Крнета, Обрадовић и Тепавац;

Добросело:
Мандић (2),
по 1 породица Војновић, Медић, Опачић, Половина;

Осредци:
по 2 породице Зорић и Павковић, Бокан и Новковић;

Небљуси:
Кењало (2),
Чучак;

Суваја:
Пуача,
Рашета;

Брђани:
Пувача;

Круге:
Бешир,
Влатковић;

Бротња:
Вукас,
Рађеновић.

УДБИНА:

Јошан:
Мандић (4),
по 3 Бањанин (3),
по 1 породица Вранић, Диклић, Машић, Радаковић и Узелац;

Средња Гора:
Баста,
Дивјак;

Курјак:
Матић,
Шарац;

Мутилић: Поповић, Вулетић, Ђукић;

СРБ:

Град:
Десница;

Натека:
Дамјановић;

Купирово:
Шијан (2),
Калинић,
Рашета;

КОРЕНИЦА:

Љубово:
Ракић (2),
Кнежевић;

Пећани:
Свилар;

БРИЊЕ:

Град: Стокућа.

ЛИКА,

непознато место:

Станисављевић (3),
Иванишевић,
Шкундрић,
Марчетић,
Обрадовић,
Ђокић,
Кнежевић,
Лукић,
Грковић.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #129 послато: април 02, 2017, 10:42:42 поподне »
P56

Прва опомена пред искључење.

Разлог: необазирање на упозорење администратора.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #130 послато: април 02, 2017, 10:42:57 поподне »
П Р И Г Р Е В И Ц А (сeдми дeо)

http://www.poreklo.rs/2015/04/28/prigrevica-stanovnistvo-po-prezimenima-od-1715-do-1947-godine/

Пригревица – становништво по презименима од 1715. до 1947. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Зорка Корица-Аћимовић, Нови Сад


КОЛОНИЗАЦИЈА У ПРИГРЕВИЦУ 1945-48. ГОДИНЕ

Презимена колониста из Баније 1946-1947. године

ДВОР НА УНИ ( 185 породица):

Двор на Уни:
Ћалић (2),
по 1 породица Бегић, Ванић, Винчић, Вранеш, Вукшић, Дурман, Илибашић, Касап, Шеста, Ковачевић, Маљковић, Рајшић и Ресановић:

Зут:
Мрђеновић (10),
Ракас (9),
Подунавац,
Тривуновић;

Доњи Жировац:
по 3 породице Остојић и Сузић,
по 2 Дрљача, Царић, Тинтор,
по 1 породица Владушић, Зорић, Јарић и Чугаљ;

Љубина:
Тадић (6),
Радојчић (4),
Стојаковић (3),
Милаковић,
Рудић;

Јавница:
Несванулица (4),
Живковић (3),
Цветојевић (2),
по 1 породица Драгољевић,
Видовић,
Боројевић и
Милић;

Врпоље:
Крбавац;

Сочаница:
Стамболија (5),
Тадић (3),
Рудић (2),
Драгосављевић):

Комора:
Бодловић (3),
по 2 породице Арбутина, Мећава, Савић, Зорић, Царић;

Љесковац:
Зубер (6),
по 1 породица Бањанац, Вечерко, Товарлозе и Шушњар;

Јаворањ:
по 3 породице Јарић и Крњајић,
Лотина (2),
по 1 породица Опачић и Џаја, Пањковић;

Станић-Поље:
по 3 породица Рајшић и Штрбац,
Видовић (2),
Здјелар;

Мајдан:
Касап (3),
Добрић (2),
по 1 Остојић, Ресановић и Сузић;

Добретин:
Подунавац (2),
по 1 породица Дробњак, Грубор, Маливук, Сирота и Царић;

Ораховица:
Вранешевић (2),
по 1 породица Добрић, Јаковљевић и Цвркљај;

Гаге:
Миличевић (2),
по 1 породица Бодловић, Гагић и Ковачевић;

Брђани:
Роксандић (2),
Ивковић;

Рујевац:
Топо (2),
Меничанић;

Чавловица:
по 1 породица Ђурашиновић, Ковачевић и Стевчић;

Косна:
Боројевић;

Матијевићи:
Боројевић;

Врпоље:
Ђурић,
Арбутина,
Тривановић;

Закопа:
Вучетић,
Ресановић;

Педаљ:
Вујичић,
Грчић.


Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #131 послато: април 04, 2017, 10:18:01 пре подне »
Не знам да ли сте већ поставили негде ово, али ево кога интересује нек отвори мапу (није важно да ли је баш све добро уцртано), потражите своје место, видите како се пише на мађарском, укуцате тако у претрагу и видите ко је у њему живео 1570.године.
Што рече Р56 (а велики поздрав за њега и апелујем да се врати на форум), није ни чудо што нико не мари превише за порекло кад смо укорењени и срасли с овим тлом још од пре цара фараона :)
мапа  https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=190&layout=s
Пример:
Сивац(Szivac) https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=200&layout=s
Куцура https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=326&layout=s&query=kucura
Турија https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=320&layout=s&query=turija
Сента(Szenta) https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=40&layout=s&query=szenta
Тител https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=335&layout=s&query=%20TITEL%20v%C3%A1ros

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1092
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #132 послато: април 04, 2017, 11:18:20 пре подне »
Хвала Vojbin-e на приложеним смерницама!

Да ли приказана Kanizsa одговара данашњем Новом Кнежевцу тi. Новоi Кањижи тi. Törökkanizsa?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #133 послато: април 04, 2017, 05:07:29 поподне »
Не знам да ли сте већ поставили негде ово, али ево кога интересује нек отвори мапу (није важно да ли је баш све добро уцртано), потражите своје место, видите како се пише на мађарском, укуцате тако у претрагу и видите ко је у њему живео 1570.године.
Што рече Р56 (а велики поздрав за њега и апелујем да се врати на форум), није ни чудо што нико не мари превише за порекло кад смо укорењени и срасли с овим тлом још од пре цара фараона :)
мапа  https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=190&layout=s
Пример:
Сивац(Szivac) https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=200&layout=s
Куцура https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=326&layout=s&query=kucura
Турија https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=320&layout=s&query=turija
Сента(Szenta) https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=40&layout=s&query=szenta
Тител https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_24/?pg=335&layout=s&query=%20TITEL%20v%C3%A1ros

Хвала. Ово су драгоцени подаци.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #134 послато: април 04, 2017, 05:31:43 поподне »
Само да изразим подршку и Синиши у завођењу реда и P56 у останку на форуму. :)

Поента форума је дисксуија, а не копирање текстова, за то су довољни линкови... евенутално овде можемо постављати своје преводе неких пописа... јер тога онда нема даље, и ствар је наша и оригинална. ;)

Мени је драго што постоје ова тема и она о Србима о Банату, јер су биле потребне, убудуће се само треба прилагодити форумском типу дискусије! 8)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #135 послато: април 05, 2017, 08:51:57 пре подне »
Само да изразим подршку и Синиши у завођењу реда и P56 у останку на форуму. :)

Поента форума је дисксуија, а не копирање текстова, за то су довољни линкови... евенутално овде можемо постављати своје преводе неких пописа... јер тога онда нема даље, и ствар је наша и оригинална. ;)

Мени је драго што постоје ова тема и она о Србима о Банату, јер су биле потребне, убудуће се само треба прилагодити форумском типу дискусије! 8)

Амикусе, све је у реду, схватио сам Синишу, нисам приметио одмах шта ми је написао, а кад сам прочитао могуће  је  да сам погрешно разумео, дакле моја је грешка била, мислим да смо то превазишли. Идемо даље.

Мада, већ сам негде или некоме написао да дати линкови после пар година често не могу да се отворе, а оно што ми пренесемо са линка у краћим цртама (наравно) остане.   

Ти си у сваком слуачју увек доприносио на корист и  добронамерно.
Свако добро.

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #136 послато: април 05, 2017, 10:55:00 пре подне »
Хвала Vojbin-e на приложеним смерницама!

Да ли приказана Kanizsa одговара данашњем Новом Кнежевцу тi. Новоi Кањижи тi. Törökkanizsa?
Нема на чему Сол!
А за Кањижу.... па не знам колико је све добро реконструисано на мапи, али овако како је смештена, требало би да одговара данашњем Новом Кнежевцу(Törökkanizsa)

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1734
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #137 послато: април 07, 2017, 10:20:43 пре подне »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #138 послато: април 11, 2017, 02:58:48 поподне »
943-1660-1-SM.pdf 8 (Кога више занима може о овом раду прочитати на овом линку)

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XXXIX-1 (2014)
Snežana Božanić UDK 271.22(497.11)“1954/1965“:
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

PROŠLOST BAČKOG BRESTOVCA U DISKURSU CRKVENE DELATNOSTI BORIVOJA Č. ĐORĐEVIĆA (1954-1965)


Bački Brestovac se prvi put dokumentovano pominje u prvoj polovini XVI veka, u urbarijalnom popisu iz 1543. godine, pod nazivom „Nagy-Bresztovácz (major)“.
Davao je godišnji harač u iznosu od 16 novčića (Borovszky, 1909, 154). Bio je to period kada je Bačka, odnosno ovaj deo tadašnje južne Ugarske dopseo pod vlast Osmanskog carstva.

Prema Defteru Segedinskog sandžaka (1553. dec.6. – 1554. nov. 24) „Beresztács“ je imao ukupno 10 kuća, od kojih su tri plaćale ha rač, a sedam nije (Popović, 1925, 120-125). „Bresztovo“ je oko 1570. imalo 5 kuća
koje su plaćale harač, a 1590. godine osam.

Tokom Velikog Bečkog rata Turci su bili proterani iz Bačke, a ovaj deo Podunavlja je u sklopu Habsburške monarhije imao važnu militarnu ulogu.

Naime, Sombor je 1702. dobio status vojnog šanca (Fossatum Militare), na novostvorenoj Potiskoj vojnoj granici.

Brestovac „selo išanac“ se našao pod Segedinskom vojnom komandom, i pripadao je Somborkoj
miliciji.

U drugoj polovini 1745.godine, rasformirani su granični šančevi Subotica, Sombor, Brestovac i Palanka.

Početkom XVIII veka Brestovac je bio isključivo naseljen stanovništvom pravoslavne veroispovesti.

Hram posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu podignut je 1743. a osvećen 6. avgusta 1744 godine  Crkva je više puta u svojoj istoriji dograđivana i zidana, da bi današnji izgled poprimila u XIX veku.

U doba vladavine carice Marije Terezije (1740-1780) dolazi do naseljavanja Nemaca, i u daleko manjem broju Francuza, u Brestovac.

Tokom XX veka, u granicama Kraljevine SHS/Jugolsavije, i zatim socijalističke Jugolsavije, srpsko stanovništvo u dve značajne migracije naseljava ovo mesto.

U aprilu 1924 godine,naseljene su 44 srpske porodice iz okoline Budimpešte (Pomaz, Čib, Čobanac), u
selo. Bili su to tzv. „Srbi Optanti“, po kojima se jedan kraj sela i danas tako zove (Gaćeša, 1968, 195).

Nakon završetka Drugog svetskog rata, Nemci napuštaju mesto, da bi tokom jeseni 1945. godine u Bački Brestovac bilo doseljeno 950 srpskih porodica sa 5.270 članova. Kolonisti su bili iz Brinja, Korenice, Otočca,
Gospića, Bihaća i drugih krajeva.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #139 послато: април 11, 2017, 03:21:19 поподне »
О послeдњим "лалама" из Сeнт Андрeјe У Бачком Брeстовцу говори чланак из Блица од 11. 01. 2011.годинe, аутора Слободана Мирића (кога занима вишe о овомe можe на овом линку прочитати цeо чланак).

http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/iz-sent-andreje-u-backu-pa-u-london-i-njujork/byrx45s


Iz Sent Andreje u Bačku, pa u London i Njujork

Od 168 potomaka Srba koji su 1924.godine iz Sent Andreje došli u Bački Brestovac ostalo je još devet osoba, a ostali su se razišli po svetu. Poslednji doseljenik, koji je posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na osnovu Trijanonskog ugovora, iskoristio pravo da iz Mađarske pređe u Bačku umro je pre pet godina.

Preostale potomke «optantskog sporazuma» o seobi stanovništva danas nazivaju poslednje Lale iz Sent Andreje.

Mirko Ostojić kaže da u Dositejevoj ulici, koju su formirali doseljenici iz Sent Andreje, danas živi još jedan Berić, četiri Đukića, tri Tomaševića i jedan Petrović. Naši stari su sa Arsenijem Čarnojevićem bežali od Turaka i došli do Sent Andreje. Posle smo putovali na jug, ali je seoba nastavljena i iz Bačkog Brestovca.

- Sećam se dedine priče o dolasku Srba iz Mađarske u Kraljevinu SHS. Prilikom ukrcavanja na šlep ispratila ih je brojna rodbina i komšije. Bilo je mnogo suza. Šlep je pristajao u Šolti, Kaloču, Srpskom Kovinu i Herceg Santu, a poslednje odredište bilo je pristanište u Novom Sadu. Odatle su vozom stigli u Brestovac - kaže Siniša Ajdžanović.

- Kao većina doseljenika iz Sent Andreje govorio je srpski, mađarski, nemački i pomalo slovački. Ispostavilo se da je to veoma važno, jer zahvaljujući poznavanju jezika, srpska zajednica je u Brestovcu očuvana za vreme Drugog svetskog rata - priča Mirko Ostojić.

Srbi u Mađarskoj i Mađari u novostvorenoj Kraljevini SHS mogli su da ostanu u mestima boravka ili da se presele u državu u kojoj živi većina njihovih sunarodnika.

Do 50.000 Srba iz Mađarske odlučilo je da se doselili u Bački Brestovac, Borču, Sentu, Adu i Mol.
« Последња измена: април 11, 2017, 03:23:23 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #141 послато: април 11, 2017, 03:41:23 поподне »
Знам да је Гојко Маловић писао о оптантима. Нажалост, још нисам стигао да прочитам његову двотомну књигу.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #142 послато: април 11, 2017, 05:24:25 поподне »
Знам да је Гојко Маловић писао о оптантима. Нажалост, још нисам стигао да прочитам његову двотомну књигу.

Дао је Бог да сам живео неких 2-3 године у Сент Андреји, у једном делу крај потока Букош са прастарим дрвећем-тај део градића туристи и не  познају. Упознао тамо пуно наших људи (то треба схватити условно јер их је тада било већ јако мало). Остала су нека сећања, понека фотографија. Најупечатљивија су ми сећања на њихову оданост својој вери и цркви.Па потражићу фотографије и можда и записати та сећања.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #143 послато: април 11, 2017, 07:24:08 поподне »
Са  теме Пописи Срема и малог сремског села Сурдука, покренуо Делија.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1993.0;topicseen

Мислим да и на овој теми ови линкови могу бити корисни.

1. http://adatbazisokonline.hu (1715, 1720)
2. https://hungaricana.hu (1767)
3.. https://familysearch.org/search/catalog/450353?availability=Family%20History%20Library (1828)

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #144 послато: април 11, 2017, 08:57:27 поподне »
Мислим да немамо никог од оптаната да се тестирао?

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #145 послато: април 11, 2017, 09:08:25 поподне »
Мислим да немамо никог од оптаната да се тестирао?

Па то једино да питам преко  другарице једне рођаке у Бачком Брестовцу! Мада ако су  остала 6 човека, мрка капа!!!!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1233
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #146 послато: април 12, 2017, 10:26:38 пре подне »
Писао сам 14. априла 2014. и 5. октобра 2016. године и о оптирању и исељавању Срба у Мађарској 1920 - 1931. године. Ово је за оне форумаше који како видим, нису запазили те прилоге.

http://www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931/


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #147 послато: април 12, 2017, 11:09:40 пре подне »
Писао сам 14. априла 2014. и 5. октобра 2016. године и о оптирању и исељавању Срба у Мађарској 1920 - 1931. године. Ово је за оне форумаше који како видим, нису запазили те прилоге.

http://www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931/

То јe тачно.
Ја сам ставио твој линк.
http://www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931

Извини Војиславe, пропустио сам да тe  навeдeм као аутора само због журбe, што ја иначe увeк чиним. Јeр то јe твој труд и рад.

Да јe до мeнe, ја бих најзанимљивијe дeловe твог тeскта прeнeо овдe (посeбно прeзимeна), да народ чита и да сe подсeти, нађe нeког свога,  па и да продискутујe али јe форум другачијe конципиран.


Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1734
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #148 послато: април 19, 2017, 08:09:27 поподне »
Кратак видео о граду Сомбору (историја, култура, демографија, итд.).

Линк:


<a href="https://www.youtube.com/v/qoFdp3h_vFM" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/qoFdp3h_vFM</a>

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #149 послато: април 24, 2017, 11:15:46 поподне »
Мало вечерас коментарисасмо војвођанско-барањско презиме Татарин, да ли је настало по етнику или по занимању (писмоноша, курир), па бацих поглед у Вуков Ријечник, и тамо исто то пише за татарина: tabellarius, eques tatarus.

Елем, нешто друго ми на тој страници западе за око, а исто се тиче једног барањског презимена. У питању је презиме Таслиџић. Нисам знао да су Таслиџа заправо Пљевља на турском? Недавно баш читах неки чланак једне Таслиџићке о османској прошлости Барање. То су дакле неки Пљевљаци. :)

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #150 послато: април 24, 2017, 11:35:00 поподне »
Елем, нешто друго ми на тој страници западе за око, а исто се тиче једног барањског презимена. У питању је презиме Таслиџић. Нисам знао да су Таслиџа заправо Пљевља на турском? Недавно баш читах неки чланак једне Таслиџићке о османској прошлости Барање. То су дакле неки Пљевљаци. :)

Занимљиво...
Google Translate каже да Taşlıca значи "камен" или "стена".

Откуд им идеја да место у Црној Гори тако назову?  ;D
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #151 послато: април 24, 2017, 11:42:24 поподне »
Занимљиво...
Google Translate каже да Taşlıca значи "камен" или "стена".

Откуд им идеја да место у Црној Гори тако назову?  ;D

Учинило им се да им вишка камена. ;D
« Последња измена: април 24, 2017, 11:46:01 поподне Amicus »

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #152 послато: април 24, 2017, 11:53:46 поподне »
Хм, значи од те речи је настао један народни израз.  ;D
Занимљиво је то да још један наш израз за исту ствар има везе с каменом - јер ситњење камена се каже "туцање камена", зар не?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #153 послато: април 25, 2017, 12:10:46 пре подне »
Хм, значи од те речи је настао један народни израз.  ;D
Занимљиво је то да још један наш израз за исту ствар има везе с каменом - јер ситњење камена се каже "туцање камена", зар не?

Мислиш - таслиџити?

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #154 послато: април 25, 2017, 11:52:47 пре подне »
Мислиш - таслиџити?

Таслачити.
Пошто је народни израз, не верујем да се превише бринуло о изговору сваке фонеме.   :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2346
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #155 послато: април 30, 2017, 02:22:29 поподне »
Отворих блог само да бих овде поделио сећање једног херцеговачког колонисте о насељавању у Гајдобру у Бачкој:

Шесет година да смо ође дошли
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #156 послато: април 30, 2017, 04:24:41 поподне »
Отворих блог само да бих овде поделио сећање једног херцеговачког колонисте о насељавању у Гајдобру у Бачкој:

Шесет година да смо ође дошли

Обожавам причe ових старина. Често пустим сличне клипове на Jутјубу па гледам и слушам.  :)

Само ми није јасно зашто су молили Бога да не оду у Банат.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2346
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #157 послато: април 30, 2017, 04:34:25 поподне »
Обожавам причe ових старина. Често пустим сличне клипове на Jутјубу па гледам и слушам.  :)

Само ми није јасно зашто су молили Бога да не оду у Банат.


То за Банат је и мени било смешно  ;D. Изгледа да је из неког разлога био на лошем гласу.
Истини за вољу, обрадива земља у Бачкој је заиста квалитетнија од банатске. Само, питање је да ли су они то уопште могли знати. Рачунам, у односу на невесињски камен, у Војводини је све чист хумус.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #158 послато: мај 07, 2017, 11:01:40 пре подне »

Само ми није јасно зашто су молили Бога да не оду у Банат.

Ми у породици мислимо да је то због банатских ветрова, мочварног земљишта и пустара (мада је још Марија Терезија предузимала мере за њихово исушивање).

А да не говоримо о разлици у води у Херцеговини (крашки извори) и Војводини.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #159 послато: мај 12, 2017, 06:02:54 поподне »
Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931.
Гојко Маловић

https://www.google.rs/?gws_rd=cr&ei=i9PsWPHfHMP-6ATpxInAAQ#q=srbi+optanti

http://www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931/

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:330849-Podsecaju-jos-samo-ikone

   Ранђел-Раша Анђелковић: 80 година од исељавања српских породица из Мађарске у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца : Бата - Путниково : 1924-2004, 2004, Београд : Културно-просветна заједница Србије ; Путниково : Културно-просветно друштво "Бранислав Нушић", 2004 (Лазаревац : "Јанко Стајчић")
 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6972
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #160 послато: фебруар 18, 2018, 09:17:44 поподне »
Скрећем пажњу учесницима да је ово ипак тема предвиђена за дискусију о генетичким резултатима са тематског простора, па да се тога убудуће придржавамо, а друго везано за ово подручје постављаћемо на издвојеној теми у Архивској грађи.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 536
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #161 послато: фебруар 28, 2018, 09:00:46 поподне »
http://www.sivackidrum.net/spicnamena-nadimci-sivackih-starosedelackih-familija/

Било би, канда, јако интeрeсантно када би сe тeстирали појeдинци из нeких од ових старосeдeлачких породица из Старог Сивца и Сивца!

Надимци су им интeрeсантни!

За Бeлинe- Торлакови.

За Павковe -  Матаругe (ови Павкови су имали вишe надимака).

Иначe избројах чак 12 прeзимeна на -ин!


Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 536
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #162 послато: март 02, 2018, 07:08:49 поподне »
http://www.sivackidrum.net/spicnamena-nadimci-sivackih-starosedelackih-familija/

Било би, канда, јако интeрeсантно када би сe тeстирали појeдинци из нeких од ових старосeдeлачких породица из Старог Сивца и Сивца!

Надимци су им интeрeсантни!

За Павковe -  Матаругe (ови Павкови су имали вишe надимака).



 https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2bM205
 
Павков тeстиран као J2bM205 (рeд. бр. 89), али нијe оставио ближe податкe.

 https://www.poreklo.rs/2012/03/04/poreklo-prezimena-pavkov/

Помињe сe, у комeнтарима,  Павко Сивчанин на попису становника Сивца из 1720.годинe  као могући прeдак Павкових из Сивца (сада их има и у Стапару, Сомбору, Инђији, Чортановцима), са славом Свeти Никола!

Помињу сe и Павкови од 1848.годинe тј. мађарскe рeволуцијe.

Нeко од њих помeну и Павковe из Гаја у Банату, са славом Свeти Мрата, која можда нeмају никаквe вeзe са Павковима из Сивца.


Ван мреже Челић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #163 послато: март 03, 2018, 10:51:07 поподне »
Дао је Бог да сам живео неких 2-3 године у Сент Андреји, у једном делу крај потока Букош са прастарим дрвећем-тај део градића туристи и не  познају. Упознао тамо пуно наших људи (то треба схватити условно јер их је тада било већ јако мало). Остала су нека сећања, понека фотографија. Најупечатљивија су ми сећања на њихову оданост својој вери и цркви.Па потражићу фотографије и можда и записати та сећања.
Занимљив је назив потока. На Косову и Метохији,постоје два села са називом Букош. Једно село Букош се налази код Вучитрна, а друго недалеко од Суве Реке. Могуће је да су назив потоку дали наши преци, који су у сеобама насељавали Угарску.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 536
Одг: Срби у Бачкој и Барањи - генетичка генеалогија
« Одговор #164 послато: април 24, 2018, 01:53:20 поподне »
Тeма Срби у Бачкој и Барањи јe  "нeспрeтно" покрeнута на страници форума која сe бави гeнeтичком гeнeологијом.

Пошто сe налази на првој страници форума многи сe залeтe и пишу уопштeно или оно што им јe интeрeсантно.

Прeдлог:

1. да сe наслов тeмe допуни Срби у Бачкој и Барањи - гeнeтичка гeнeологија и прeдања о порeклу (или само гeнeтичка гeнeологија)

2. да сe у оквиру Србија - Војводина отвори посeбна тeма Срби у Бачкој и Барањи - историја, прeдања о порeклу, култура - ту мислим и на обичајe  (слично јe урађeно за тeму Срби у Банату)

3. да сe на ту нову тeму Срби у Бачкој и Барањи - историја, прeдања, култура  (Србија) прeбаци доста тога са до сада постојeћe тeмe Срби у Бачкој и Барањи што сe нe уклапа у гeнeтичку гeнeологију.