Команска култура (или Комани-Кроја) је једна веома занимљива појава, као што сте написали датује се од 7. до почетка 9. века, када прилично брзо нестаје. О њој сам својевремено док сам био студент писао и семинарски рад, те ћу овде изнети неко моје мишљење о њој.
Ова култура почиње да се развија у време када је ромејски Балкан (или боље речено Илирик) био "у расулу", тј. под константним нападима Аварског каганата и словенских племена (и независних и оних потчињених Аварима). Њен почетак се најраније може датовати на сам крај VI века, мада је ипак прецизније датовати њен почетак у прве деценије VII века. Насеља ове културе су врло слабо истражена (колико се ја сећам, није систематски истражено ниједно насеље ове културе), тако да податке о њој добијамо само са истражених некропола. Оно што је уочено је следеће - некрополе су увек груписане око цркава које потичу из ранијег периода (IV-VI век), а покојници су укопавани у правоугаоне раке које су обично уклесане у камено тло. На основу овога би се могло закључити да се ради о староседелачкој ромејској популацији која је наставила да се сахрањује око својих верских објеката, да није неких других чинилаца који ствари не чине тако једноставним. Наиме, поред накита који се може везати за медитеранске, византијске (ромејске) центре производње и који обично има хришћанску симболику и касноантичке реминисценције (нпр. крст или паун, који симболизује рајски врт), пронађен је и накит који се заиста може довести у везу само са северноцрноморским културним кругом (тј. грчким радионицама на Криму, чији су наручиоци била степска племена црноморских степа; тај накит је одражавао иконографију и веровања тих популација), највероватније управо са културом Салтово-Мајаки (која се везује за Велику Бугарску кана Кубрата и касније, за хазарску државу). Поред ових елемената, присутне су у малом броју и прстасте фибуле карактеристичне за Словене. Осим тога, покојници су сахрањивани са оружјем и мноштвом накита, што није био хришћански, већ пагански обичај (већ у то време су хришћанске сахране скромне што се тиче гробних прилога, што одражава учење о смерности са којом треба да одете на онај свет). Такође, покојници су сахрањивани са разним оријентацијама (север-југ, југ-север, запад-исток, исток-запад), а не по хришћанском обичају (са лицем које "гледа" ка истоку), међутим ово се може објаснити тиме да су и друге популације у Византији тог времена често кршиле то правило (због недовољног простора за сахрањивање у скученим рановизантијским градовима-утврђењима као и због престижа сахрањивања што ближе црквеном објекту, када се није толико поштовала оријентација покојника).
Треба нагласити да накит који се у команској култури везује за ромејски културни круг није присутан само у тој култури, већ широм Источног Медитерана (нпр. локалитет Афион на Крфу, налази из бродске олупине из 7. века код Јаси Аде близу Бодрума у Турској, итд.), па и у Драчу који је током раног средњег века остао византијски, тако да је тај град највероватније био дистрибутивни центар тог накита за потребе носилаца Комани-Кроја културе. С друге стране, накит са салтовско-мајацким утицајем и прстасте фибуле говоре о томе да се не може пренебрегнути да је стварно нека популација, пореклом или директно из црноморске степе или са територије Аварског каганата, учествовала у креирању ове културе. Да ли су то Црвени Хрвати, Сермезијанци које је довео Кувер (ја сам лично наклоњенији овој верзији) или неко трећи, врло је тешко рећи, а нема ни довољно чврстих доказа за дефинитивну потврду. Напоменућу још да је у месту Врап јужно од Тиране (изван простора где се развијала команска култура) пронађена остава са луксузним златним и сребрним предметима из времена Другог аварског каганата (период од половине/краја VII века до краја VIII/почетка IX века), за коју се претпостављало да би могла да представља Куверово благо (предмете које је он украо од аварског кагана и понео са собом када је кренуо у сеобу са својим Протобугарима и Сермезијанима у Керамесијско поље). Раније је та остава датована у крај VII века, што би се слагало са временом Куверове сеобе, међутим у скорије време више археолога је изразило сумњу у то датовање (због стилско-типолошких карактеристика налаза) и чини ми се да је датују раније. Ипак, иако се и мени чини да се степски чинилац у формирању команске културе може најпре везати за Кувера, то је на стакленим ногама јер команска култура по свим показатељима почиње да се развија од почетка 7. века, а не у његовој другој половини, а с друге стране Сермезијанци су се спустили у Керамесијско поље (данашња Пелагонија), а не у планинске врлети северне Албаније где је центар и извориште команске културе. Свакако је потребно њено подробније испитивање и ископавање већег броја локалитета са савременом методологијом на ширем простору да би се ствари мало разјасниле.
Команска култура нестаје прилично брзо почетком 9. века, а то се подудара са оснивањем Драчке теме и доласком Беса/Арбанаса (ако је Шрамова теорија тачна). Барем овај историјски потврђен догађај (оснивање теме) је сигурно имао пресудног утицаја на њено гашење. Ко су били носиоци те културе, да ли су они били Ромеји, неки степски народ или словенско племе, или нека мешавина ова три елемента, остаје отворено питање. Укратко се може рећи да је то била једна хришћанска ратничка популација под јаким утицајем Варварикума, чија је улога била првенствено заштита Драча и путева који воде до њега, главне луке Византије тог времена према западу, улогу коју би, ако је Шрамова теорија тачна, преузели Беси/Арбанаси од почетка 9. века.