Синиша, Буровићево излагање је врло занимљиво, али нажалост мислим да није на најбољи начин поткрепљено чињеницама (тј. чињенице су изврнуте, о чему ћу говорити ниже). Његова теорија можда има већу тежину од потпуно непоткрепљене кавкаске теорије, али је неупоредиво слабија чак и од илирских теорија за које се залажу албански историчари и лингивсти, а да не говорим о дако-трачким теоријама које по мишљењу плејаде признатих научника више "пију воду". Сада ћу образложити ове своје тврдње.
1.Протоалбанци, као уосталом и средњовековни Албанци, су били полуномадска планинско-сточарска (трансхумантна) популација а не номадска степска. Постоје велике разлике између ова два начина привређивања. Планински сточари током лета бораве на висинама од преко 1500, понекад и преко 2000 метара напасајући своја стада и боравећи у катунима (летњим пастирским насељима), а када наступе кише и снегови повлаче се у своја стална, зимска насеља која се налазе у подножјима планина (обично до 700 метара надморске висине). С друге стране, степски номади бораве у потпуно другом крајолику, равној и пространој степи и они углавном немају никаквих сталних станишта, већ су у сталном покрету и потрази за новим пашњацима и/или новим изворима пљачке. Прелазак са једног начина живота (степско-номадског) на други (планинско-полуномадски) не би уопште био ни лак ни гладак. Тврдити да су Протоалбанци били степско-номадски народ је исто као и тврдња да су они били поморски народ вичан морепловству и рибарењу. На крају крајева, и њихов сачувани лексикон потврђује да они нису имали своје домаће речи за било шта што је повезано са степско-номадским начином живота, као што таквих речи нису имали ни за поморску терминологију.
2. Протоалбанци и Проторумуни деле много дубљу везу него што сте ви овде сугерисали. Природа њихових заједничких речи је таква да се ту не може говорити само о простим позајмљеницама, већ о томе да је предачки језик Проторумуна, пре њихове романизације, био неки дијалекат врло сродан или готово исти као и протоалбански језик. Ту не може постојати сумња, и још једном ћу поновити, речи које румунски и албански деле се налазе само у та два језика и ни у једном више. Осим саме лексике, подударности се настављају и са фонологијом (одређени гласови), синтаксом, акцентом, итд. што све говори да није у питању само површно позајмљивање између две несродне популације. Осим тих старобалканских речи које постоје у оба језика, и сами латинизми и у албанском и у румунском говоре о једном периоду када су ове две популације живеле врло близу једна друге, или можда чак и измешане. Наиме, у албанском постоје два слоја латинизама, један може да се веже за период ране антике, тј. I-III век (тај слој нема толико сличности са румунским, што је и логично јер је настао позајмљивањем из латинског пре него што је почео да се "вулгаризује" у провинцијалне идиоме), док је други слој из касне антике, крај III-крај VI/почетак VII века (можда се овај слој провлачи и кроз прве векове словенског присуства на Балкану, VII-IX век; овај слој има много више паралела са проторумунским језиком). Карактеристично је да је први слој позајмљеница доста сиромашнији од овог каснијег, што потврђује теорију да су Протоалбанци и Проторумуни дошли у ближи додир и почели да се прожимају током периода Сеобе народа, када је романизовано становништво нижих предела, котлина и долина (будући Проторумуни), почело да се вертикално помера (из нижих у више пределе) усред сталне опасности и генералне несигурности која је провејавала кроз то доба услед честих упада варвара преко Дунава (они нису одједном "побегли" приликом доласка Словена крајем VI и почетком VII века, већ је то било постепено мењање начина живота од краја IV до почетка VII века, када Проторумуни постају потпуно трансхумантни), а у тим вишим пределима су већ били присутни Протоалбанци. Све ове чињенице врло јасно говоре да Протоалбанци нису могли доћи на Балканско полуострво у средњем веку, нити чак у доба антике, већ да су они старобалканско, предримско становиштво које је једино успело да од свих племена (илирских, дакомизијских и трачких) која су живела на Балкану пре доласка Рима сачува свој језик (наравно, под огромним утицајем латинског језика, који може чак да се упореди са утицајем који је накнадно старословенски извршио на румунски језик). Ја сам мишљења да су Протоалбанци уствари трачко племе Беса, што је хипотеза коју је изнео Готфрид Шрам, али о томе неком другом приликом, да не бих даље дужио.