Ратници и страдалници > Жртве рата

Заборављени хероји одбрамбено-отаџбинског рата

(1/11) > >>

Тимар:
Пошто је већ доста времена прошло од последњег одбрамбено-отаџбинског рата, дужни смо да на овоме мјесту оставимо записана нека од већ заборављених имена наших јунака који су своје животе уложили у одбрану свога народа, као и оних који су међу живима, али мало ко данас спомиње такве јунаке. И ми смо овдје дужни, јер многи су иза себе оставили своје потомке, који су губитком најближег, остали ускраћени за сазнања о претцима својим.

Тимар:
Сестра Вида, кршна Херцеговка

Медицинска сестра Видосава Вида Љољић сигурно је једна од најхрабријих жена-ратника. Рођена је у Житомислићу, а скоро читав рат је провела у Петој козарској бригади,  дана запослена у Болници у Требињу.
Рат је задесио у Војној болници у Загребу гдје је била запослена. Овдје је први пут видјела измасакриране цивиле. Били су то Срби са Коранског моста у Карловцима. Војна болница је 18.12.1991. године предата Зенгама. Вида је напустила Загреб и преко Коранског моста, Делница, Пага, Задра, Сплита, Макарске, Метковића и Чапљине, враћа се кући за Божић, код своје мајке, у Житомислићу.
Војска јој је нудила Мостар или Сарајево, али послије одласка у Сјеверни логор у Мостару, одлучила је да оде што даље. Почетком фебруара 1992. године долази у Пету козарски бригаду, у Рогоље код Пакраца у Западној Славонији. У првом дану имала је први ратни сусрет са рањеником. Задобио је страше повреде главе на Шуметлици. Превијеног официра одвезли су санитетом у Бенковац, па касније за Бањалуку, Београд. Како ће касније чути, звао се Ацо, преживео је, али је остао трајни ратни војни инвалид.
Послије два мјесеца напустила је Западну Славонију, и послата на испомоћ у Купрес, гдје су хрватке оружане снаге извршиле масакр над Србима. У Стројнице долази 9. априла, гдје их затиче јако невријеме. киша, снијег, јаки вјетрови. Смјестила се у кући поподије која јој поклања вунене чарапе и џенпер. Ујутро настављеју ка Купресу. На уласку у Злосело, лешеви поред пута, с обе стране. Санитетско возило стаје на улазу у Купрес. С десне стране обијена продавница, разбацане стрвари. На једној гајби сједи крвав човјек, а на другој његова глава. На другој страни улице војник са пушком о рамену држи пиво у руци, и не гледа на возило и санитетско особље. Када га је доктор љутито упитао, - ко ово зло учини, од га само погледа и рече, - одлуд ја знам, само сам пиво узео из габе.  Изашла сам иза возила и видјела да иде човјек према нама. Препознала сам га, био је то мој познаник из Војне болнице у Загребу. Исплакала сам се као никада, и као да су све будуће страхоте заједно отишле  с тим сузама. Тај стравичан призор прекинуо је доктор Керкез, који је с радошћу дочекао нас, рекла је сестра Вида. Подер неколико сестара доктор Керкез је био сам, и радио све операције. Родом је од Петровца. Сада се сестра Вида већ стекла искуство на фронту и са рањеницима и остала у Купресу до 10. маја 1992. године када се поново враћа у своју Пету козарску бригаду, која је дошла из Западне Славоније да брани своје Поткозарје од најближи комшија, исти оних који су у свом ратовима до тада били на супротној страни. 

Тимар:
Сестра Вида, кршна Херцеговка

Све до краја рата сестра Вида остала је у Петој козарској. И нема борца ове бригаде који Виду не познаје, а посебно они што су рањавани и које је сестра Вида спашавала и у завојима извлачила. Какву храброст је имала, најбоље говори једна ратна узречица "кад ни кум није смио, Вида је смјела".
И тако, кад је рат стао, храбри људи су као потрошна роба заборављени. Они шуте јер такви се не хвале, а кукавице постадоше јуначине.
 

Amicus:
Да буде заборављено, многи су се трудили свим силама, али после више од две деценије, и наши су приљежније одлучили стати томе у крај, па данас по први пут у животу, да видим на једном месту море фотографија јуначке Војске Републике Српске.

Реч је о Вконтакте страници Војска Републике Српске, на којој је постављено више од хиљаду фортографија из јуначких времена, које су живи сведог времена поноса и славе кад је цео народ био као један.



Колико је ово вредно, говори да поред сваке фотографије стоји по неки податак, па тако и поред ове да је снимљена у Бијељини 1992. године. ;)

aleksandar I:

--- Цитат: Amicus  фебруар 11, 2017, 12:06:49 пре подне ---Реч је о Вконтакте страници Војска Републике Српске, на којој је постављено више од хиљаду фортографија из јуначких времена, које су живи сведог времена поноса и славе кад је цео народ био као један.



Колико је ово вредно, говори да поред сваке фотографије стоји по неки податак, па тако и поред ове да је снимљена у Бијељини 1992. године. ;)

--- Крај цитата ---

Фотографија и догађај су ми 100% познати. Ријеч је о полагању заклетве за СЈ Гарда "Пантери". Први од свештеника је Недељко Пајић. Мало даље; други сто гдје се потписује, војник у маскирној униформи са кабаницом који показује гдје да се потпише је Љубиша Савић-ратно име Маузер.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију