Аутор Тема: Моја колекција  (Прочитано 229210 пута)

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2309
Одг: Моја колекција
« Одговор #100 послато: фебруар 18, 2015, 10:04:18 поподне »
Књига Пера Пећинара се може набавити у Београду, Илије Гарашанина 5, у копирници библиотеке "Милутин Бојић". Реч је о две књиге, од којих свака стаје 1.000 динара.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1620
  • Z3660>Y34637
Одг: Моја колекција
« Одговор #101 послато: фебруар 19, 2015, 01:33:58 поподне »
Hvala na brzom odgovoru admin.

Ван мреже Filip Padrinoo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Моја колекција
« Одговор #102 послато: март 10, 2015, 07:39:27 поподне »
Људи јел зна неко да је скине ову књигу у PDF формату да постоји неки програм ? Ја сам је скинуо на један моји начин преко овог линка http://pasty.link/ и конвертовао сам је у PDF формату, али није добра резолуција на сликама.

Ево линк од књизи: 
http://issuu.com/nenaddejkovic/docs/hadzi_vasiljevic_-_konacno_6f79fc772656e7

Молим за помош.
« Последња измена: март 10, 2015, 07:42:07 поподне Филип Падрино »

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Моја колекција
« Одговор #103 послато: март 13, 2015, 03:27:17 поподне »
Ubijaju me u pojam ti sajtovi koji ne omogućavaju download u PDFu...

Elem, evo spiska svih slika koji čine tu knjigu: http://pastebin.com/EACT7XKT

Dalje bi trebalo da bude jednostavno da ih skineš preko nekog download managera (ili prostom skriptom) i slepiš sve u PDF.

Ako nekoga zanima, bilo je dovoljno pogledati izvorni kod stranice i naći slike koje čine knjigu, u ovom slučaju je to sve bilo očigledno. I nakon toga samo izgenerisati spisak.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Моја колекција
« Одговор #104 послато: март 19, 2015, 10:14:04 пре подне »
Др Петар Голубовић: "Сврљиг, становништво и насеља - општи део"

http://www.paundurlic.com/pdf/Petar%20Golubovic-Stanovnistvo%20i%20naselja%20Srvljiga.pdf

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045

tgojko

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #106 послато: април 02, 2015, 11:52:25 поподне »
Da li imate ista za regiju Banja Luka


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #109 послато: април 06, 2015, 05:44:33 поподне »

Амикус, хвала на линковима. Посебно ми се свидио рад са горњег научног скупа  "Производња пекмеза у околини Тешња" од Менсуре Мујкановић ;)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Моја колекција
« Одговор #110 послато: април 06, 2015, 06:56:57 поподне »
Амикус, хвала на линковима. Посебно ми се свидио рад са горњег научног скупа  "Производња пекмеза у околини Тешња" од Менсуре Мујкановић ;)

Молим лепо Синиша. :)

Сви постављени материјали су корисна грађа за генеалошка истраживања. Има у њима доста имена, а понекад се могу наћи и цели пописи, па је штета не обратити пажњу на то. А неки од радова са поменутог научног скупа су се и мени више него свидели.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Моја колекција
« Одговор #111 послато: април 25, 2015, 08:11:38 поподне »
Lovorka Čoralić, Legati hrvatskih iseljenika u Veneciji vjerskim ustanovama u domovini, Zagreb, 1993

У овом раду обрађени су и многи српски исељеници из Босне, Црне Горе и Србије. Слична грађа може се наћи и у делу Момчила Спремића Србија и Венеција (VI-XVI век), коју је објавио Службени гласник прошле године.

Sirius

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #112 послато: мај 01, 2015, 02:15:15 поподне »
Florin Curta, The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500-700, Cambridge University Press, 2001.
http://www.limesromanus.org/sites/all/files/The%20Making%20of%20the%20Slavs.pdf

Veoma zanimljiva knjiga rumunsko-američkog istoričara i arheologa (Univerzitet Florida), koja nudi drugačiji pogled na raniju istoriju Slovena. Autoru, kako sam naglašava, nije cilj revizija dosadašnjih zaključaka, već preispitivanje originalnih izvora u kojima se prvi put pominju Sloveni. On pokazuje kako su Vizantinci prvi put upotrijebili taj naziv da bi opisali ''varvarske'' grupe s druge strane Dunava, tj. ti etniciteti nisu sami sebe zvali Slovenima, već su ih drugi tako nazivali. Do prvog svjedočanstva subjektivne identifikacije kod Slovena (''mi smo Sloveni''), dolazi u Rusiji, u 12. vijeku.

Prva dva uvodna poglavlja knjige su značajna zato što Kurta piše o motivima za bavljenje ovim problemom. On u njima razmatra genezu produkcije naučnih radova o ranoj istoriji Slovena. U početku (19.v) su se ovom temom bavili isključivo lingvisti (uglavnom češki), koji su jezičkim, a ne istoriografskim metodama željeli da istraže starost Slovena i pronađu njihovu prapostojbinu. Svi kasniji radovi, kako istoriografski, tako i arheološki bili su prikačeni za ovaj temelj, koji skoro niko nije preispitivao, zato što nije postojala želja za tim zbog različitih razloga (navedeni u knjizi).

U jednom dijelu studije Kurta razmatra i problem prekodunavskih migracija (Donji Dunav) i tvrdi da one nisu bile masovne kako se smatralo.

Jedan Kurtin rad je objavljen i u Hrvatskoj:
https://www.academia.edu/961504/Etnicitet_u_ranosrednjovjekovnoj_arheologiji_primjer_ranoslavenskih_nalaza_u_jadranskoj_regiji

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #113 послато: мај 04, 2015, 07:34:21 поподне »
Лепо написана књига у којој се на 113-115 стр. наводи, (од наших историчара) прећутани податак, да је главнокомандујући војвода неуспелог устанка Патријарха Јована Кантула из 1608 г. није био Грдан војвода никшићки, већ Иван Црнојевић ,син Виктора Црнојевића и Јелене Калбо, за кога пише да га је народ лепо примио. Он је уједно би и последњи венецијански Црнојевић. 

Francis Seymour Stevenson, A History of Montenegro, London 1914
https://archive.org/stream/historyofmontene00stevuoft/historyofmontene00stevuoft_djvu.txt

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Моја колекција
« Одговор #114 послато: мај 04, 2015, 09:05:05 поподне »
"енглески историчар", то би отприлике био најбољи пример за објашњење стилске фигуре оксиморон.  :P


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #115 послато: мај 05, 2015, 10:51:11 пре подне »
Лепо написана књига у којој се на 113-115 стр. наводи, (од наших историчара) прећутани податак, да је главнокомандујући војвода неуспелог устанка Патријарха Јована Кантула из 1608 г. није био Грдан војвода никшићки, већ Иван Црнојевић ,син Виктора Црнојевића и Јелене Калбо, за кога пише да га је народ лепо примио. Он је уједно би и последњи венецијански Црнојевић. 

Francis Seymour Stevenson, A History of Montenegro, London 1914
https://archive.org/stream/historyofmontene00stevuoft/historyofmontene00stevuoft_djvu.txt

Маргита, из неког разлога не могу да отворим тај сајт. Да ли би могла да скинеш и поставиш овде те стране где се спомиње Иван Викторов? Први пут чујем за ту конструкцију везану за њега, па ме живо занима да прочитам.

Ево једног пристојног текста о Црнојевићима, где се спомињу Иван-бегови потомци у Италији:

http://maticacrnogorska.me/files/44/17%20bozidar%20sekularac.pdf
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 85
Одг: Моја колекција
« Одговор #116 послато: мај 05, 2015, 12:00:37 поподне »
Маргита, из неког разлога не могу да отворим тај сајт. Да ли би могла да скинеш и поставиш овде те стране где се спомиње Иван Викторов? Први пут чујем за ту конструкцију везану за њега, па ме живо занима да прочитам.

Ево комплет књига у ПДФ-у: https://mega.co.nz/#!XNMiibza!7Pt9MB7p1w1OXRfOQgcod7XNabe76pzV2C3YGl9fnHE


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #117 послато: мај 05, 2015, 12:07:51 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #118 послато: мај 06, 2015, 12:52:49 пре подне »
Поздрав Nebo,

Хвала на Шекуларчевом линку! Познат ми је, посебно ми се свиђају последње реченице. Драго ми је да се неко интересује за Црнојевиће. Лично мислим да међу нама има потомака бочних Црнојевића.

Моје мишљење је да легендани родоначелник Црнојевића нико други него Maurus Scura (Scuri) Comes Albaniae (1282 г.) , господар приморског дела Албаније по милошћу Карла Анжујског, Краља Сицилије и титуларног Краља Албаније. После пораза од Топија и губитка власти следи повлачеље на север са именом Gurazi / Gurizi што ако се не варам на албанском значи црни камен. Касније следи Ђурашевић / Црнојевић као игра речи.

И данас се предео изнад Тиране зове Згуриа.

Велики поздрав!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #119 послато: мај 07, 2015, 02:22:39 поподне »
Лепо написана књига у којој се на 113-115 стр. наводи, (од наших историчара) прећутани податак, да је главнокомандујући војвода неуспелог устанка Патријарха Јована Кантула из 1608 г. није био Грдан војвода никшићки, већ Иван Црнојевић ,син Виктора Црнојевића и Јелене Калбо, за кога пише да га је народ лепо примио. Он је уједно би и последњи венецијански Црнојевић. 

Ако Црнојевић и јесте прећутан (не знам зашто би?), то не умањује значај војводе Грдана Никшића. Ако сам добро разумео талијански текст у фусноти, у њему се даје подршка Црнојевићу и нарочито војводи Грдану ("specialmente Gradan vaivode)". Питање је колико се Црнојевић уопште бавио по Црној Гори. Претпостављам да је послат да изазове емоције у народу и тиме подстакне устанак, aли да није имао неког важнијег учешћа у њему.
"Наша мука ваља за причешћа"