Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 101904 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6538
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #240 послато: Јул 02, 2025, 02:47:37 поподне »
Рекао бих да су додатну конфузију заиста направили влашки Цигани, јер су они у неким земљама почели да се и званично национално изјашњавају као Власи. Примјер је Украјине гдје су призната мањина. Ови влашки Цигани у Украјини уопште се не разликују од Каравлаха тј. Бањаша у нашим крајевима. Исто израђују дрвене кашике и остале предмете, али је проблем што су у потпуности преузели нарацију о томе да су они идентични са средњовјековним Власима на Карпатима, практично Румунима. Једним дијелом су и сами Румуни допринијели томе, јер су у неком периоду и сами промовисали тезу да су Цигани из Влашке заправо Румуни. Данас знамо, кроз већ неколико генетичких истраживања (а види се и антрополошки) да Каравласи нису ништа друго него Цигани који су живјели на простору покрајине Влашке, а који су престали да говоре цигански и почели да употребаљавају румунски.

Овдје има више о тој групи влашких Цигана који се у Украјини зову Власима:

https://www.ukrainer.net/en/vlachs-of-ukraine/
https://www.youtube.com/v/iYwUCn7S1eI&t=1s

Да ствар буде компликованија, изгледа да Украјини има и правих Влаха, који живе на планинама и баве се сточарством
https://www.youtube.com/v/fmgloG5HOlg

То нису двије идентичне популације,а обе се зову исто-Власи.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6538
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #241 послато: Јул 02, 2025, 03:12:11 поподне »
Видим да се једино на украјинској википедији јасно разликују ове двије групе: влашки Цигани и Власи (Румуни), мада и ту наводе да се те двије групе у медијима доста замјењују.

"В Україні часто плутають волохів (шатровиків) з волохами Закарпаття, хоча крім схожої самоназви та території походження їх нічого не поєднує."

https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8_(%D1%88%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8)

https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8_%D0%B2_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%97%D0%BD%D1%96
« Последња измена: Јул 02, 2025, 03:25:00 поподне drajver »

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #242 послато: Новембар 10, 2025, 12:02:18 пре подне »
121. Дурлић, Лесково/Мајданпек, I2-Y3120

Дурлићи су влашка фамилија чије је старо презиме на влашком гласило Дурља, у множини Дурлоњи. Према наводима тестираног изведено је од румунског durea=момчина. Према породичном предању предак Дурлоња је половином XVIII века пребегао из Решице (данас у Румунији, жупанија Караш-Северин) и скрио се у Бучју код Бора. Његов потомак Микола због свађе са неким Турчином пребегне у Лесково код Мајданпека, одакле су се његови потомци разгранали. Једна грана се преселила 1911. године у Рудну Главу, такође у општини Мајданпек.

Хаплотип тестираног карактерише већи број вредности: DYS390=25, DYS391=10, DYS385a=14-16, DYS576=19 и делимично DYS635=24. Овом резултату нема сличних ни у бази хаплотипова Српског ДНК пројекта, нити у пројектним групама FamilyTreeDNA којима имам приступ, укључујући ту и Румунски ДНК пројекат. Ако Дурлића занима даље истраживање његовог Y-ДНК наслеђа, преостаје му да покуша са WGS или BigY тестом.

Из фамилије Дурлић је Паун Ес Дурлић (Паун Дурлић Вујић), наш реномирани етнолог и истраживач влашког народа, некадашњи директор Музеја у Мајданпеку и аутор бројних научних радова о влашкој традицији и култури, који данас живи у Панчеву.

 До сада: 54.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #243 послато: Јануар 25, 2026, 04:03:12 поподне »
https://www.paundurlic.com/pdf/iredenta-reviva-akvizicija.pdf
Списак заробљених војника Краљевине Југославије у логорима на подручју Румуније у II светском рату.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #244 послато: Јануар 25, 2026, 04:44:01 поподне »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1672
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #245 послато: Јануар 25, 2026, 09:44:55 поподне »


Мој прадеда је био заробљен у априлском рату у Македонији. Пренео је приче мом деди, он мени а ја ћу вама. Одведени су у бугарске логоре, однос према заробљеницима је био катастрофалан. Мучења, изгладњивања, убијања умлаћивањем итд. Било је ситуације да су јели траву и корење да преживе. Онда је у тај логор дошао неки румунски генерал, видео да ту има и влаха и рекао је да ће их повести у логоре у Румунији. Тих пар дана су искоришћени да Власи што више Срба науче по неку влашку реч или реченицу како би пробали да се спасу из бугарског заробљеништва. У Румунији су услови били неколико пута бољи. Неко од тих спашених Срба (никада нисам сазнао ко) је ушао у Петровац приликом ослобођења и спасио мог деду, деда је пред крај рата био мобилисан у Недићеву државну стражу. Померили су га да чува неки рудник и на тај начин га је заобишао сремски и босански фронт где је погинуло око 80% оних су постројени на писти школе у Петровцу те године, укључујући и брата моје бабе (приликом операција око Власенице).
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1672
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #246 послато: Фебруар 26, 2026, 02:17:36 поподне »


Milutin Aleksandru – Logor Mošnica (84)


Mesto se zove Moșnița (čita se: Mošnica).
Sastoji se od dva naselja (Moșnița Nouă i Moșnița Veche) i nalazi se na samo nekoliko kilometara od Temišvara.

Logor u Mošnici (Temišvar):
Tokom Drugog svetskog rata, na poljima oko Temišvara, što je obuhvatalo i atar sela Mošnica (Moșnița Nouă), nalazio se veliki zarobljenički logor. Njegov zvanični naziv je bio Lagărul de Prizonieri Nr. 17 (Zarobljenički logor br. 17). U ovom logoru su od 1941. godine bili smešteni mahom jugoslovenski ratni zarobljenici, a kasnije i sovjetski. Krajem rata, kada je Rumunija prešla na stranu Saveznika, tu su zatvarani vojnici Sila Osovine pred deportaciju.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #247 послато: Фебруар 27, 2026, 10:24:31 поподне »
20. Трујкић, Мали Никољдан, Мали Кривељ/Бор, J2а-L70.

Породица Трујкић, Мали Никољдан, Мали Кривељ/Бор припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.

Тестирани не наводи породична предања о старијем поријеклу, а у доступној етнографској литератури нисам нашао информација. У погледу генетичке генеаологије тестирани нема нарочито блиских поклапања унутар Пројекта. На основу хаплотипа није могуће утврдити ближу грану без SNP или Y-NGS/WGS. Посједује неколико упечатљивих вриједности на маркерима, DYS458, DYS437, DYS448, YGATAH4, DYS456, DYS576, DYS570. Са једном породицом из Ваљева поклапање је на 13/17 маркера, а од Кушетића из Травника (племство Босне) на 18/23; иако удаљени дијеле карактеристичне вриједности на DYS458, DYS437, DYS448 маркерима, па је могућа древна конекција.

Прислужују Никољдан.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Укупно: 55
Кад стигнемо бар до 60, правим нови пресек :)
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1672
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #248 послато: Март 02, 2026, 10:51:46 пре подне »
Небојша је потпуно у праву, код Цинцара и нас вамо се примећује повећано присуство ове релативно ретке хаплогрупе. Верујем да је код потомака Каракачана слично. Како то објаснити, посебно чињеницу да су разлике у маркерима драстичне, немам појма. Оно мало југовића на фтДНА и Јфул су драстично удаљени, вероватно комбинације више различитих искључиво појединачних миграција на Балкан. Између њега, мене и Пантића су огромне разлике у маркерима а живимо у кругу од стотинак километара. При томе припадамо истој популацији.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14349
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #249 послато: Март 02, 2026, 04:35:02 поподне »
Небојша је потпуно у праву, код Цинцара и нас вамо се примећује повећано присуство ове релативно ретке хаплогрупе. Верујем да је код потомака Каракачана слично. Како то објаснити, посебно чињеницу да су разлике у маркерима драстичне, немам појма. Оно мало југовића на фтДНА и Јфул су драстично удаљени, вероватно комбинације више различитих искључиво појединачних миграција на Балкан. Између њега, мене и Пантића су огромне разлике у маркерима а живимо у кругу од стотинак километара. При томе припадамо истој популацији.

Можда делује тако, али нису толико драстичне разлике. Причали смо да и припадници исте, млађе подгране, знају измутирати на одређеним маркерима, а посебно овако нека удаљенија група. Мени се чини да ће многи наши J2a-L70 бити део једне исте, шире гране. Чак и они из Босне (средњовековна властела) не одударају маркерима пуно од ове источне групе.

Као да је ова J2a-L70, након миграција са простора источног медитерана, највећим делом ушла у влашки корпус, да ли директно, да ли делом преко Грка, а мањим делом у словенски. У словенски је могла ући касније посредством Влаха, али делује да је на самом тлу Босне било неке J2a-L70 још у средњем веку. Дијаметрално супротни процес се десио са J2b-M205, која је такође источномедитеранског порекла, али се (вероватно због иницијалног положаја) 95% утопила у Словене на Балкану, а мањим делом у остале.

Не знам јеси ли гледао једно старије истраживање о грчком утицају у Италији. J2a-L70 се тада бележила као DY445=6 , мада није свака J2a са овом вредношћу и J2a-L70, али главнина јесте. Највећа заступљеност је управо у областима са јачим грчким утицајем (Источна Сицилија, Јужна Италија, Јонска Италија, итд). Заступљеност опада како се иде ка северу Италије и Албанији. Мада ово и није нека новост када је J2a-L70 у питању.

The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4757772/




Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1672
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #250 послато: Март 03, 2026, 11:19:44 поподне »
Да ствар буде компликованија, изгледа да Украјини има и правих Влаха, који живе на планинама и баве се сточарством
https://www.youtube.com/v/fmgloG5HOlg

То нису двије идентичне популације,а обе се зову исто-Власи.


Na 0:36 kaze će(ovde se kaže šje) djiš. To znači: šta kažeš. Definitivno vlaški govore. Mada po meni nisu oni najzanimljiviji,
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #251 послато: Март 05, 2026, 01:19:32 поподне »
20. Трујкић, Мали Никољдан, Мали Кривељ/Бор, J2а-L70.

Породица Трујкић, Мали Никољдан, Мали Кривељ/Бор припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.

Тестирани не наводи породична предања о старијем поријеклу, а у доступној етнографској литератури нисам нашао информација. У погледу генетичке генеаологије тестирани нема нарочито блиских поклапања унутар Пројекта. На основу хаплотипа није могуће утврдити ближу грану без SNP или Y-NGS/WGS. Посједује неколико упечатљивих вриједности на маркерима, DYS458, DYS437, DYS448, YGATAH4, DYS456, DYS576, DYS570. Са једном породицом из Ваљева поклапање је на 13/17 маркера, а од Кушетића из Травника (племство Босне) на 18/23; иако удаљени дијеле карактеристичне вриједности на DYS458, DYS437, DYS448 маркерима, па је могућа древна конекција.

Прислужују Никољдан.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Порекло становништва села Кривељ, општина Бор – Борски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан:

Цитат
Број кућа по славама је следећи:
(...)
Никољдан:
-Шћопићи, Трујкићи, Суруловићи, Првуловићи и Германовићи – 108 кућа.
https://www.poreklo.rs/2016/01/10/poreklo-prezimena-selo-krivelj-bor/
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1672
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #252 послато: Март 05, 2026, 05:26:01 поподне »
Порекло становништва села Кривељ, општина Бор – Борски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан:
https://www.poreklo.rs/2016/01/10/poreklo-prezimena-selo-krivelj-bor/


Mićo, nije isto selo. To su dva sela. A ni slava nije ista, doduše slava se menja. Testirani je trebao da ostavi više podataka o poreklu, jer nije isključeno ni to da je iz Krivelja, a ne Malog Krivelja. Inače tamo su sada kinezi zadužen za depopulaciju  :) bageri su stili do kuća kao u Madanpeku onomad. Trebalo bi da se izmesti to selo, nije zdravo za život. Kako beše, čelično prijateljstvo. Lako je to reći sa Dedinja.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #253 послато: Март 12, 2026, 08:46:14 пре подне »
Голубовић, Аранђеловдан, Доња Рача/Рача, J2а-M92.

Породица Голубовић, припада хаплогрупи J2a-M92 > PF7412, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 >
PF7412.

По сачуваном предању, предак Голуб дошао из Срдоља Ердеља-Влашке у Суботицу код Свилајнца, одакле даље у Рачу. Старије презиме било је Курић. Кумрић Прислужују Гавриловдан. У погледу генетичке генеаологије немају блиских поклапања на 25 маркера, па се препоручује:

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Цитат
Порекло породица.
Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:
...
Досељени у периоду од 1816. до 1903. године:
...
-1432, Голубовићи, Ресава, Аранђеловдан
Извор: https://www.poreklo.rs/2015/05/11/poreklo-prezimena-selo-donja-raca-raca/
Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Поштовани

Ја сам послао резултат, а тестирани ми је кум, тако да је он попуњавао упитник па је можда мало нечитко написано. У праву сте у питању је Ердељ-Влашка и старије презиме је Кумрић.

Цитат
Овамо су потом дошли данашњи становници по пореклу Румуни, из места Буљана, које је и данас у атару овог села, где је до тада постојало њихово село са истим именом. У Буљане су се доселили из Ердеља. Буљане или Старо Село је на северној страни Суботице. И данас се тамо распознају трагови од старог насеља.
(...)
У Горњем Крају су:

–Тујкићи, славе Јовањдан. Дошли су из Буљана а тамо из Ердеља.
Кумрићи, славе Аранђеловдан. Дошли су међу првима из Ердеља, преко расељеног Буљана.

извор: https://www.poreklo.rs/2014/12/13/poreklo-prezimena-selo-subotica-svilajnac/
 Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“, издање 1930. године, становништво Ресаве испитивано 1907. и 1926. године.

Становништво села Суботица је влашког порекла: https://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-10resava.php

Укупно: 56 тестираних
« Последња измена: Март 12, 2026, 08:49:41 пре подне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #254 послато: Април 18, 2026, 10:13:36 поподне »
Својевремно направих поређење личних имена Влаха и Срба пописаних на попису 1866. године, у два суседна села, Крушар и Исаково, у општини Ћуприја. Исаково је влашко село а Крушар српско. У Исакову живе Власи Унгурјани, док у Крушару живе Срби староседеоци (упитно је колико далеко иде њихова старина), потом Срби досељени са простора Косова, Топлице и јужног Поморавља. Села су веома близу свега 3-4 километра једно од другог. У време овог пописа била су и слична по величини тј по броју становника. Данас ситуација није таква. Исаково има око 420 становника док Крушар има око 1000. Мени је било занимљиво да упоредим која имена су носили наши преци пре 150 година и која је била учесталост имена.
Дошао сам до закључка да је број имена који су Власи користили био далеко мањи него број имена која су Срби користили. У Исакову је у оптицају било 56 различитих мушких имена, док је у Крушару било 130. Женских имена у оптицају Исакову је било 37, док је у Крушару било 112. У Исакову је било 47 различитих презимена а у Крушару 59. Треба напоменути да је 1866. године, Исаково имало више становника, целих 729, док је у Крушару живело 650 људи.

Најчешћих пет мушких имена у Исакову су:
Паун, које носи 56 особа,
Јован, 52 особе,
Јанко, 43 особе,
Павле, 24 особе и
Никола, 13 особа.

Најчешћа женска имена у Искаову била су:
Стана, које носи 53 особе
Марија, 37 особа,
Марица, 26 особа,
Јана, 25 особа и
Калина, 24 особе.

Најчешћих пет мушких имена у Крушару су:
Милосав, 13 особа,
Милојко, 10 особа,
Мијаило, 9 особа
Четврто место деле: Милоје, Јован и Јефрем, свако по 7 особа
Пето место деле: Димитрије и Никола, по 6 особа.

Најчешћа женска имена у Крушару, била су:
Стана, 13 особа,
Друго место деле: Миленија и Милена, по 9 особа свако,
Треће место деле: Станија и Сибинка, по 8 особа,
Четврто место деле: Латинка, Томанија, Василија, Јана и Круна, по 7 особа свако име,
Пето место деле: Миља, Рада, Живана,Мара, Милица и Милунка, по 6 особа.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #255 послато: Април 18, 2026, 10:47:02 поподне »
Што се тиче презимена пописаних лица на попису 1866. године у ова два села, очигледно је да су готова сва презимена патронимична. Уписано је презиме само носиоца домаћинства, док презимена његових синова, оца или других мушких сродника нису уписана, тако да не можемо рећи колико је лица носило одређено презиме већ колико је глава куће имало презиме. Жене које су пописане као носиоци домаћинства немају презиме него рецимо стоји: Анђелија Николе Стојковића, где је име оца или мужа ближе одређује. Такође где је син носилац домаћинства, а у домаћинству живи и отац са њим ми не знамо презиме оца. Рецимо пример: Никола Стојковић, земљодел. стар, 35 година, отац Стојко, стар 70 година.
Закључио сам да су пописана презимена остала у Крушару до данашњег дана, евентуално су по носиоцу домаћинства који је пописан тада, потомци узели презиме. У Исакову то баш и није увек случај. Данашња презимена у Исакову су углавном изведена од имена родова, тј. онако како су се препознавали становници овог села много пре 1866. године. Стичем утисак да су патронимична презимена у овом случају Власима наметнута и да не одражавају право стање на терену од пре 150 година.

Најчешћа презимена у Исакову су била:
Јанковић, 18 домаћина,
Јовановић, 12 домаћина,
Илић, 9 домаћина,
Пауновић, 8 домаћина
Адамовић и Гмитровић, по 3 домаћина

У Крушару су најчешћа презимена била:
Стојановић и Миленковић, по 7 домаћина, (занимљиво да у селу има само два Стојана),
Јовановић и Петровић, по 6 домаћина,
Николић, 5 домаћина
Павловић, 4 домаћина, (у селу само један Павле, дечак)
Радисављевић, 3 домаћина.

Што се тиче не патронимичних презимена у Крушару постоји само Младен Ковач али је већ његов син пописан као Младеновић. У Исакову имамо презимена Цирић, Керић, Булутић и Одоногић, што су стара имена родова из овог села. Пописани су један Кумријан, (могуће да је и то родовско име јер постоји влашко презиме Кумрић) и један са презименом, које је заправо етничка одредница, Циганин.


Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #256 послато: Април 18, 2026, 11:07:58 поподне »
Занимљиво је поменути да је обичај давања имена код Срба и Влаха сасвим другачији и овај попис нам то баш сликовито показује. Код Срба из Крушара готово да нема понављања имена у оквиру једне породице. Имамо само један пример да један дечак носи име деде. Ретко се срећу два имена у истом домаћинству. Док је код Влаха из Исакова ситуација сасвим другачија. Врло је често да отац  и син, носе исто име, па чак и унук. Исто је често да мајка и ћерка имају исто име. Тако да у једној породици можемо имати три Пауна, деду, оца и сина, и рецимо, две Стане, мајку и ћерку.
Занимљиво је напоменути да су сви домаћини у Исакову, пописани као земљоделци, док у Крушару, имамо оне који су пописани као ковачи, слуге, колари, столари или опанчари. Такође у Исакову нема жена које су носиоци домаћинства, а у Крушару их има пар. Неке су младе, жене, девојке, очигледно неудате, има удовица али и удатих жена, које имају своју кућу и земљу. Вероватно се ради о женама које су биле јединице и имале наслеђено имање и као такве се пописивале одвојено од мужева. Ни у једном од ова два села нема пописаних зетова и тастова у истој кући. Такође влашка домаћинства су већа, тј са више чланова. Ожењена браћа живе са својим породицама заједно и са родитељима у истој кући. Тога у Крушару има само у пар домаћинстава, док је већина домаћинстава у Исакову таква. У Крушару су рецимо пописани стари отац и мајка на свом имању са својом кућом, а потом под следећим бројем иде син са својом породицом у својој кући и са својом земљом. У Исакову нема ниједног домаћинства без имања, док у Крушару има пар оних који имају само кућу и кућни плац. Такође у Крушару имамо једног досељеника из Турске, док у Исакову нема досељених лица. У Крушару такође постоји једно лице уз чије име стоји копилан, у Исакову нема таквих. У Исакову пар домаћина нема кућу него је написано да живе у колиби, али поседују земљу. Ту се вероватно ради о лицима која се баве сточарством и мигрирају у зависности од сезоне, на релацији Јужни Кучај- долина Велике Мораве.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1672
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #257 послато: Април 19, 2026, 09:09:18 поподне »
Што се тиче презимена пописаних лица на попису 1866. године у ова два села, очигледно је да су готова сва презимена патронимична. Уписано је презиме само носиоца домаћинства, док презимена његових синова, оца или других мушких сродника нису уписана, тако да не можемо рећи колико је лица носило одређено презиме већ колико је глава куће имало презиме. Жене које су пописане као носиоци домаћинства немају презиме него рецимо стоји: Анђелија Николе Стојковића, где је име оца или мужа ближе одређује. Такође где је син носилац домаћинства, а у домаћинству живи и отац са њим ми не знамо презиме оца. Рецимо пример: Никола Стојковић, земљодел. стар, 35 година, отац Стојко, стар 70 година.
Закључио сам да су пописана презимена остала у Крушару до данашњег дана, евентуално су по носиоцу домаћинства који је пописан тада, потомци узели презиме. У Исакову то баш и није увек случај. Данашња презимена у Исакову су углавном изведена од имена родова, тј. онако како су се препознавали становници овог села много пре 1866. године. Стичем утисак да су патронимична презимена у овом случају Власима наметнута и да не одражавају право стање на терену од пре 150 година.

Најчешћа презимена у Исакову су била:
Јанковић, 18 домаћина,
Јовановић, 12 домаћина,
Илић, 9 домаћина,
Пауновић, 8 домаћина
Адамовић и Гмитровић, по 3 домаћина

У Крушару су најчешћа презимена била:
Стојановић и Миленковић, по 7 домаћина, (занимљиво да у селу има само два Стојана),
Јовановић и Петровић, по 6 домаћина,
Николић, 5 домаћина
Павловић, 4 домаћина, (у селу само један Павле, дечак)
Радисављевић, 3 домаћина.

Што се тиче не патронимичних презимена у Крушару постоји само Младен Ковач али је већ његов син пописан као Младеновић. У Исакову имамо презимена Цирић, Керић, Булутић и Одоногић, што су стара имена родова из овог села. Пописани су један Кумријан, (могуће да је и то родовско име јер постоји влашко презиме Кумрић) и један са презименом, које је заправо етничка одредница, Циганин.

Кумријан јесте родовско, али по женском претку. Кумрија (гугутка на турском) - Кумријан.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #258 послато: Мај 27, 2026, 02:21:31 поподне »
20. Добромировић, Петковдан, Злот/Бор, I2-Y3120

Тестирани није навео евентуална сазнања о пореклу, али се о овој фамилији може понешто пронаћи у етнографској литератури:

"У Злоту живи и сада врло живахно предање како је овај крај, од прилике пре нешто више од два века, био потпуно запустео. Овде је, прича се, била права дивљина. А то би било време од прилике крај XVII или почетак XVIII века, време великих ратова између Турске и Аустрије. Због великога насиља које је било у Ердељу, добегну у овај тако запустели крај хајдуци из Алмаша (Almas), села на Дунаву (у коморанској жупанији), па су седам година овуда хајдуковали. Кад су добро упознали земљиште и прилике, враћали су се у Алмаш, те су доводили и своје породице. (...) Како је који долазио, он је бирао и захватао за себе крај и тамо образовао за себе caлаш. (...) Да поменем још и ове породице, опет из Алмаша: (...) Добромир, славе св. Ђорђа."

Наведено предање публиковао је Маринко Станојевић 1931. године. У њему је свашта измешано: Алмаш, Дунав, Ердељ, Коморанска жупанија. Мишљења сам да је предање изворно помињало Алмаш у Ердељу, а да су Дунав и Коморанска жупанија накнадна конструкција, јер је неко у поменутом Алмашу препознао Алмаш на Дунаву (Dunaalmás) који се налази на крајњем северу Мађарске, на самој граници са Словачком, у некадашњој Коморанској жупанији.
Много је ипак логичније да се ради о селу Алмаш у Ердељу, које данас припада округу Арад, или чак вероватније, о простору Алмашке долине у округу Караш-Северин, који припада јужном делу румунског Баната. Ако знамо да су простор Црне Реке, па и Злота населили Власи Мунћани, који су веома блиски Унгурјанима и често се описују као банатско-унгурјанска, прелазна група, ова претпоставка делује много реалније него досељавање из далеке Коморанске жупаније где аутохтоних Влаха чак није ни било.

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS449=34, DYS460=10, DYS643=11 и делимично DYS635=22. Маркери DYS449 и DYS460 нажалост нису део PowerPlex панела од 23 маркера каквих је још увек већина у бази СДНКП, тако да су ове вредности упоредиве са мањим бројем хаплотипова. Овом хаплотипу је блиска група резултата рода Крајишких Врачеваца I2-S17250, којима припадају Ерори, Тојагићи и други. Неки од хаплотипова из ове групе са хаплотипом Добромировића имају подударање 20/21, а доста њих 20/23. Иако не делује да овако географски удаљени родови имају међусобне везе (и вероватно ни немају), не треба потпуно искључити могућност да су неки од припадника поменутог крајишког рода као аустријски граничари могли стићи до Потиско-поморишке или Банатске крајине, а касније прећи у Црну Реку.
Много занимљиви је ипак један необјављени резултат Србина из Румуније, из места Саравола у Поморишју у румунском Банату. Ови хаплотипови подударају се на 21/23 маркера. Иако немају подударања на карактеристичним вредностима, у бази СДНКП хаплотип румунског Србина је најближи хаплотипу Добромировића.

Добромировићу препоручујем да размисли о геномском тесту.

+ 1 нејавни резултат

Укупно: 58 тестираних
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић