Изетбеговићи
Изетбеговићи су у Бос. Шамац доселили из Београда у доба када се насељавају Муслимани из Србије. У периоду између 1863. до 1867. године. Они су прва муслиманска кућа, најбогатија и најугледнија. Били су трговци, земљопосједници и припадници турске аристократије.
У Београду су се презивали Јахићи (Јакићи) или Јахје.
„Преци Изетбеговића (Јакића) били су из Београда и прича се да су имали тапију на Аду Циганлију.”
Извјесни Хасан Јахић са братом Алиагом долази у Шамац и ту узимају презиме Изетбеговић по неком Изет-бегу. Хасан умире, а Алиага жени његову жену Садику (рођена 1867. у Београду, наводно праунука дахије Аганлије. Њена мајка долази са њима у Шамац, она је унука поменутог дахије). У Бос. Шамцу нико није знао турски осим Петра Димитријевића и Косте Максимовића са којима су оне говориле само турски.
Јахићи тј. Изетбеговићи су били високи турски војни официри у Београду и савјетници у пашалуку. Алиага је рођен у Београду у данашњој Француској улици, у кући која је постојала до иза рата. Алиага је обављао високу функцију у Београду, те је по причи пребачен у Истанбул. Тамо је упознао турску дјевојку именом Садика (Седика) која је живјела у Исјудару (Скутари-предграђе Истанбула) на азијској страни Босфора.
У Шамцу се Алиага почиње бавити трговином, креће у заједнички посао са Димитријевићем, ХаџиХасанагом Алибеговићем и Чизмићима.
„Само једна породица трговца Али-аге Изетбеговића који је из Београда. Алиага узима надимак „Биоградлија“ и то ставља испод фирме. Тако је то стајало све до јула 1914. године када је због насталог рата између Србије и Аустро-Угарске Изетбеговић избрисао надимак фирме.”
У Алманаху Боснисцхе Боте за 1916. годину у попису судски протоколисаних фирми помиње се трговачка радња: Изетбеговић Алије први пут регистрована 1890. године као трговина мјешовитом робом. Док се 1912. године се спомиње иста трговина као истакнута фирма за земаљске производе.
Ова фамилија је била толико богата да је прије више од стотину година када је градоначелник Бос. Шамца био Алија Изетбеговић посједовала око 100 кућа. Као врло моћан и угледан човјек Алиага је пуних 28 година био градоначелник, а када је 1918. године демонтиран мост на Сави и пренесен у Митровицу према тврдњама појединаца мјештана мост се могао купити за милион круна, а могао га је платити сам тадашњи начелник Алија Изетбеговић.
Од имања ове фамилије у Шамцу данас није остало готово ништа, сем пар старих масивних кућа и родна кућа Алије Изетбеговића (бившег предсједника БиХ) у главној улици. У списку акционара Српске банке у Загребу спомиње се име Алије Изетбеговића и његовог сина Мустафе.
Стари Изетбеговић је био велики пријатељ цјелокупног српског народа у Посавини. О томе свједочи и један случај пред сам почетак рата, а послије атентата на Фердинада 1914. године када је почео прогон Срба.
Наиме дошла је аустроугарска војска на пијацу (гдје је сада парк). Аустрија није имала милион генерала. Тај генерал- командант оде код начелника Алиаге и каже да хоће да ухапси око 100 Срба као таоце. На питање: Шта ће Вам то? он је одговорио: Ради сигурности војске. Алиага му је покушао пружити друге гаранције Ја Вам гарантујем за сигурност. Командант није у то вјеровао и крену да хапси. Алиага му је оштро одбрусио Ја не дам. Те људе нећете водити ако треба за цара Фрању, водите мене. Генерал више није хтио ни да разговара. Алиага сједе у фијакер па у Тузлу. Тамо је била главна командантура. Испричао је све тамо и поновио да он гарантује да се војсци неће ништа десити. И док је дошао из Тузле у Шамац генерала су депешом смијенили. Одмах је курир дошао и смијенио га. Постављен је други командант. Нису похапсили оне људе. По томе је Алиага познат.
Извор: НИКША НЕЗИРОВИЋ, МОНОГРАФИЈА БОСАНСКОГ ШАМЦА (од најранијих времена до 1945. године), ШАМАЦ, 2011.
Одговори