Аутор Тема: Потомство Симеона Синише Немањића  (Прочитано 11050 пута)

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #20 послато: мај 16, 2019, 05:37:38 поподне »
Na osnovu iznesenih činjenica da li je nešto zaključeno?

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #21 послато: мај 16, 2019, 06:58:42 поподне »
Na osnovu iznesenih činjenica da li je nešto zaključeno?
Aко страни извори недвосмислено показују да је Јован Дука имао наслијеђе, да је Стефан био ожењен и избјегао испред Бајазита, и да су имали и чврсте родбинске везе и ђедовину у Копелнику може се закључити да је његово потомство опстало. Питање је зашто таквих истраживања нема од стране србских историчара, него се то препушта енглезима (Брук, Милер), французима (Лоренц), италијанима(Видман који фантазира о Немањићима у Италији). Само пратити пут Ахмеда Дукађиновића од 1477 до краја његовог живота, а и послије смрти, указује на његову свјесност Немањичког порјекла, јер има мјесто субаше у Копелнику, индиректно приказан као вођа џемата у Бјелопавлићима, и вакуф који остави цркви Свет Богородице Љевишке. Погледати и елементе освете гдје је Душанов манастир уништен, су Дечани Стефанови и Љевишка Милутионова очувани. Или Дукађиновићи избјегли у Копар који мјесто које насељавају називају Дечани, или ситуација у који Бубић откупљује Дукађиновиће и Бубиће од турака. Које су фамилије правиле Љешку лигу? Па зар покојни Адриан Клоси недвосмислено не каже да су Кастриотићи Срби. Које фамилије потписују мир са Млечанима 1406 године? Што Ђурађ Бранковић даје племство 1412 Бубићима? Ко је Јерина Ђурађева жена и од кога потиче? Одговори су јасно дати. А ћутање србске историјске школе је још један јасан одговор. Зар Ердељановић поред свих историја племена није могао да напише књигу о Бјелопавлићима? Или је било боље и то оћутати, па правити касније некакве катунске теорије, које дефтери из 1477 и 1485 ладно обарају. Тешка је то материја, која да је искрено проучена и приказана могла да зближи а не завађа наш словенски свијет разбијен по религиозним линијама. Овако највећи добитници у свему за сада јесу управо Албанци који за те линије не маре, него гледају да сачувају и прошире оно што су нам отели.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #22 послато: мај 16, 2019, 08:15:21 поподне »
Da ne zvučim poput nekih ukoliko bude potrebno navešću Nikšići  po ženskoj liniji liniji zatim Balšiči kako preko knjeginje Milice i ćerke Jelene Balšić pod dva da li se titula mogla kupiti i izmisliti priča postoji rod koji tvrdi da su njihovi direktni potomci medjutim bez ikakvih dokaza o halpogrupi naime ne verujem da je reč o genetičarima i demografima i etnolozima već da metod koji je moguć a to je uzimanje delova moštiju i brisa živih potomaka .Dali je moguće da u 21 veku postoji zloupotreba od nekih krugova da to poprimi političku konotaciju i da šira javnost nema dostupne podatke.....Plašim se da jeste .Dakle metod postoji pisani materijal takodje ali od kvantiteta do kvaliteta tačnije rezultata dugačak je put.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #23 послато: мај 16, 2019, 08:36:54 поподне »
Све и да постоји сагласност о анализи моштију светаца, овај пројекат је ризичан.
Одговор је дао доц.др. Оливер Стојковић https://www.poreklo.rs/2012/11/27/dana%C5%A1njom-geneti%C4%8Dkom-tehnologijom-nije-mogu%C4%87e-utvrditi-y-dnk-haplotip-iz-mo%C5%A1tiju-srpskih-vladara/

За сада постоје ДНК тестови који указују на вријеме формирања Бјелопавлића, који се поклапају прије 22 генерације, а очекујемо новије прецизније тестове са ФТДНА. Има јасних тестова из бошњачког корпуса, човјек који је рођен у Косовској Митровици и чији су преци живјели на подручију Космета, и имам трагове живих потомака у Словенији, и Турској на ФТДНА. Ријеч је о миграцијама које су историјски потврђене.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #24 послато: мај 26, 2019, 10:44:38 поподне »
Још једна карика у ланцу су браћа Анђеловић.
Јован Дука је по Орбинију био ожењен ћерком Радослава Хлапена. Хлапен је на превару ухватио Јована, ослијепи га и протјера код брата у Фарсалос. Његов насљедник у Тесалије је био Алексије Анђел Филантропен. Алексијева жена је била ћерка Радослава Хлапена. Радослав Хлапен је имао ћерку Јелену која је била удата за Краљевића Марка, и још једну непознатог имена удату за Николу Багаша. Врло је могуће да се Јованова жена преудала за Алексија Анђела и задржала дјецу из тог брака, и да су дјеца примила очухово презиме Анђел. Масарели са друге стране пише да се Јован Дука жени два пута, и да му је друга жена ћерка деспота Шатија, тако да је ова претпоставка врло могућа. Након турских освајања Тесалије, фамилија се разишла на више страна. Моја претпоставка је да се Константин(Будимир Буба) населио у Копелник, Михајло у Ново Брдо и Димитрије у Зету. Једна ћерка, Дон Анђелина,  је била код Бајазита, а касни се удала у Шпанију. Друга ћерка Јелена  је  била удата за Теодора Кантакузена, из овог брака су рођени Теодора (царица Требизона), Димитрије(умро млад), Мануел, Андроник, Ђорђе, Јерина (жена Ђурђа Бранковића проклета Јерина), и Тома. Михајло (отац) је погинуо 1427 године, и његов млађи син Махмуд Михаилоглу је био одведен у Цариград. Старији син Михајло Анђеловић је био један од посњедњих савладара Србије са Јеленом Бранковић, удовицом деспота Стефана (Ђурђа) Бранковића, и њеним дјевером Лазаром(Ђурђа) Бранковићем.  Михајло ја сарађивао са братом Махмуд пашом Анђелићем који је постао велики везир и увелико допринјео ширењу Османског царста у нашим крајевима.  Учествовао је у османском освајњу Скадра, Србије, Влашке, Босне... Из ових похода је узимао дјецу из свога и виђенијих родова,  и водио их је у јаничаре. Двојица су доспјели до мјеста великог везира Ахмед паша Херцеговић (Стефан Херцеговић Косача), Ахмед Паша Дукађиновић (Прогон Николе Павловог). Махмуда паша Анђелић и његове родбинске везе које је користио у крајвима које је покоравао важни су за разумјевање нашег коначног пада под османску власт. Потомство Немањића се прославило у османској историји, и тако ушло у наш заборав.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #25 послато: јул 25, 2019, 03:13:04 пре подне »
Нешта није у реду са биографијом Константина Балшића. Ако је био син Ђурђа I и Теодоре Дејановић, како му је био дозвољен брак са врло блиском рођаком Јеленом Топијом, која је била ћерка Ђурђеве сестре Војиславe.
Теодра Дејановић је била ћерка деспота Дејана и Симеонове сестре Теодоре.
Прије Ђурђа, била је супруга властелина Жарка. Са Жарком је имала сима Мркшу.
Мркша се оженио са Руђином, која је била ћерка Балше II. Овај брак је критикован јер су у блиском сродству, мада се то блиско крвно сродство не види. Види се само да је Мркшина мајка удата за Балшиће, и да јој син жени дјевојку из Балшића. А ако би Константин био син Ђурђа и Теодоре, онда би женио сестру од тетке, што би био скандал. Стога Константинове природне родитеље треба тражити на другој страни.

Постојала је у Италији мушка лоза која се ослањала Немањиће и Балшиће.  Задњи мушки потомак те лозе је умро средином прошлог вијека. Тврде да потичу од Константина Балшића и Јелене Топије, и да су од њиховог сина познатог као Стефан Мрамонте.

Константинови потомци из италијанске лозе би били добри кандидати за ДНК анализу. Тако би се Масарелијев документ о Константину, Михајлу и Димитрију могао и практично потврдити или оборити.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #26 послато: јул 28, 2019, 12:57:42 пре подне »
Šta se to dešava sa ćerkom Carice Milice ili knjeginjom dakle sa ženske strane.....

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #27 послато: јул 28, 2019, 01:37:13 поподне »
Јелена, ћерка царице Милице (од оца Вратка Немаљића) и кнеза Лазара је била удата за Ђурђа II Балшића. Ђурађ II је син Страцимира Балшића и Милице, ћерке краља Вукашина Мрњавчевића. Јелена и Ђурађ су имали једног сина  Балшу III.
Након смрти Ђурађ II, након повреда које је добио у битци са Ђурађом Бранковићем, Јелена влада Зетом у име сина Балше III. Преудаје се 1411 године за Сандаља Хранића.
Ако је питање у контексту крвних веза, онда одговор је да Немањићи , Балшићи и Мрљ(њ)авчевићи у корјенима немају блиских родбинских веза. Балшићи су утврђивали своју власт прво женидбом са ћеркама Вукашиновим (Ђурађ I са Оливером Вукашиновом), а онда након 1371, са дјевојкама које су потицале од лозе Немањића - Ђурађ I са Теодором Дејановић унуком Синишином, Ђурађ II са Јеленом.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #28 послато: август 03, 2019, 08:59:12 поподне »
Још један могућ траг из дефтера 1454 и 1467 године из Тесалије, у којем се помињу хришћанске спахије у Румелији. Дио који цитирам доле односи се на Трикалу.  Међу хришћанским пахијама је и Димитрије син Михајлов, који је син спахије од старине. Познато је да је Михајлу Анђеловићу додјељен тимар у оквиру османског царства, и не би било необично да је тимар додјељен у Трикали одакле вуку корјене до Симеона.
Симеон-Јован Дука-Михајло Анђел-нн-Михајло Анђеловић-Димитрије

HALIL INALDZIK
OD STEFANA DUŠANA DO OSMANSKOG CARSTVA
Hrišćanske spahije u Rumeliji· u XV vijeku i njihovo porijeklo


U Arhivu se nalaze defteri XV vijeka koji se odnose gotovo na sve krajeve
koji su nekad bili unišli u granice srpskog Dušanova carstva.
Sa svojim ispitivanjima počećemo od Tesalije. Imamo u ruci dva deftera
koji se odnose na livu Tirhalu. Prvi je napisan 859 po Hidžri (1454-5
n. e.),30 a drugi 871 po Hidžri (1466-7 n. eV0 Na. taj način najstariji ·defter. koji
pripada ovom kraju pokazuje vrij.eme samo oko 60 godina poslije osvojenja .. Ovaj
defter je napisan u vrijeme sandžak-begovanja Omer-bega sina Turhan~begova i
zauzima zajedno sa Tirhalom »vilajete« Fener (Phenarion) i Agrafu. Ovdje su
timari ovako raspodjeljeni: l has mirlive, u vilajetu (nahiji) TirP,ali 79 eškindži-
timara, 24 timara čuvara tvrđava, u vilajetu Feneru l has subaše, 60 eškindžitimara,
9 timara tvrđavskih posada, u vilajetu Agrafi l has subaše, 7 eškindžitimara.
Od ukupno 182 timara 36 ih pripada hrišćanskim spahijama. Daćemo neke
tipične primjere: »Timar Dimitrija sina Mihaljeva, sin spahije od starine«.<' Opet
u Tirhali •Timar Mustafe i Petrosa, njegova brata, sinovi Mikre •.>':- jašu zajednički
po redu«.'2 U Tirhali »Timar !glave ._,:n-1 i Dominika i Muzeraka.!lv_;.sinova
Mikre«. »Timar Pavla, sin je Mikre, njegov brat Paša-jigit iskopao mu je oko,
bez oka je, godišnje daje jednog konjanika«.'3 U tri posljednja primjera vidimo
timare sinova Mikre. Kraj koji se imenuje u defteru iz 871 po Hidžri kao zemlja
Mikre treba da je pripisivana ovom Mikri. Pretpostavljamo da će Mikra biti stari
gospodar kraja koji je pripao Osmanima kada su oni osvojili zemlju.<• Ostali timari
osim ovih 36 koje smo vidjeli u ovom sandžaku 859 po Hidžri dati su licima koja su
došla zajedno sa Evrenuz-begom ili Turahan-begom45 ili gulamima zapovjednika
(robovi begova) i kapu-kulovima),46


Objašnjenja koja se čine izrazima »spahiski sin«, »spahiskog roda«, ili »sin
staroga spahije kad se hrišćanske timarske spahije bilježe u defter, proizlaze iz
detaljiziranja koje se zasniva na ovom principu.120 Naišli smo i na bilješku o tom
da se iz ruke posjednika timara, za koga se pokaže da nije spahiskog roda, uzima
nazad njegov timar.121 Privlači pažnju činjenica da se hrišćanski spahiski sinovi
pišu u defterima rastavljeno od raje. Naročito s posebnom bilješkom objašnjava da
su oni spahiski sinovi. 122 Da bi se unišlo u jednu vojnu grupu, pa bio to timarnik, bio
vojnuk, potrebno je da se potiče iz vojne klase, 123 potrebno je biti u srodstvu s
nekom spahiskom porod~com. 124 Izraz »stari spahija« koji se upotrebljava za
hrišćane treba da ponajviše ukazuje na njihovo stanje prije osvojenja. U najmanju
ruku, prema defteri.! Arvanid-ili iz 835 po H., možemo biti sigurni o ispravnosti ovog
suda u pogledu »Starih spahija«, čiji sinovi 20-25 godina poslije osvojenja uživaju
timar.

»Timar-i Dimitri veled-i Mihal, kadimi sipah! ogluymu~< (defter pod brojem 167,
pogl. gore bilješku 40). Gore smo pokazali da je više timara ovako naznačeno.
« Последња измена: август 03, 2019, 09:00:53 поподне ZoranV »

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #29 послато: август 05, 2019, 07:45:46 поподне »
Назад на Константина Балшића...

Константин се женио два пута. Име његове прве супруге није сачувано, а други пут се оженио Јеленом (ћерком Карла Топије) која је претходно била удата за господара Кроје, Марка Барбарига[2][3]. Подаци о његовим потомцима нису познати, али се сматра да би Стефан Балшић (Стефан де Марамонте) могао да буде његов син[1].

Дакле, жени се два пута.
Знамо да су Балшићи били католици, према томе и Константин је био католик.
Његова прва жена је сигурно из неке моћније фамилије тог доба. Ако се претпостави да је из фамилије Дукађин, онда се добија једна могућа слика.
Имао двоје дјеце, која су подигнута од стране фамилије Леке Дукађина. Имена дјеце су били Тануш и Боса. Од Тануша су Павле и Лека. Већ смо нашли материјалне доказе да је Павле био католик.

Доказ ове теорије се може тражити у потомцима Констатниновим који су у Италији (фамилија која држи традицију о порјеклу од Стефана Балшића), и Истанбулу (фамилија Диремтекин https://islamansiklopedisi.org.tr/dirimtekin-feridun која држи традицију о порјеклу од Ахмеда Дукађина).

Овом теоријом се објашњава ко је био Лека Дукађин, албански племић који се или оженио првом Константиновом женом, или је био брат Константинове прве жене и преузео старатељску улогу над малољетном дјецом. Лека који је уклопљен у Бјелопавлићко стабло је највјероватније овај Лека.


Ако пратимо женску линију, Боса се удала за Коју Закарију, са којом је имала кћи Боју и сина Леку. Боја је била удата за Балшу III Балшића, и са њим ћерку Теодору. Теодора је била удата за босанског војводу Петра. И име овог војводе се може наћи у венецијанским старинама.
IM. 1452. 4. kolovoza, u Mletcih.
Odgovara se na molbe, poslanika vojvode Petra bosanskoga

MccccLii. die quarto augusti. Inter sapientes orđinum ex auctoritate
eis attributa a eollegio, ex auctoritate consilii rogatorum. Quod ad capitula
porrecta per oratores magnifici domini Petri vaivode in partibus
inferrioribus regni Bossine pro parte đomine Boglie Zacharie socius sue,
respondeatur, et primo:...

За војводу Петра има двије теорије. Једна да је од фамилије Павловић, а друга да је од фамилије Хрватинић.


Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #30 послато: август 23, 2019, 12:11:58 пре подне »
Један интересантан проналазак из скоријег преписа путописа Евлије Челебије са оригинала на модерни турски језик. Препис је направио Seyit Ali Kahraman
Књига се зове
Günümüz Türkçesiyle Evliya Çelebi Seyahatnamesi: Giinıülcinc, Kavala, Selanik, Tırhala, Atina,
Mora, Nrımrin, Girit Adası, Hanya, Kandiye, Elhasan, Olıri, Tekirdağı (8. Kitap: 2 Cilt)
haz.: Seyit Ali Kahraman (2011)

На 208 страници описује посјету манастиру Метеори. Оригинани запис
Kalabak Manastırı
Leka oğlu Kalabak Kral'ın yapısıdır. Gayet eski manastırdır.


Превод
Калабак Манастир (Манастир Метеори)

Изгадио краљ Калабак, Лекин син. Врло стар манастир.

У поглављу описује љепоте манастира, гостопримство које му је указано, број свештеника, храну, топониме који се виде са видиковца Бакацак.

Иначе се у путопису краљ Лека, помиње на више мјеста.

Историјски је познато да су манастир градили Симеон Немањић и његов син Јован Дука, који се замонашио и умро тамо 1422.

За Тврђаву Димоко, каже да је саградио Лекин син Домоко.
страна 215
Dimoko Kalesi'nin özellikleri
Leka oğlu Dimoko yaptığından Dimoko'dan bozma Domoko
derler.


Знамо да је Симеонов син Стефан, био господар Фарсале и Домокоса.

По овим описима Евлије Челебије из 1660их, Лека се односи на Симеона Немањића, краљ Калабак је Јован Урош Дука, а Домоко је Стефан Урош.


Ван мреже Скардус

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #31 послато: август 23, 2019, 08:41:33 пре подне »
Све и да постоји сагласност о анализи моштију светаца, овај пројекат је ризичан.
Одговор је дао доц.др. Оливер Стојковић https://www.poreklo.rs/2012/11/27/dana%C5%A1njom-geneti%C4%8Dkom-tehnologijom-nije-mogu%C4%87e-utvrditi-y-dnk-haplotip-iz-mo%C5%A1tiju-srpskih-vladara/

???????????????????????????????????????
Не могу да верујем. Доц.др. Оливер Стојковић рекао....
Па имамо ДНК праисторијских људи, неандерталаца,  денисована... кромањонаца...
Ово наравно не пије воду. Више пута сам писао да је потребно укључити Цркву и Владу Србије и да се одраде ДНК  анализе посмртних остатака свих средњевековних владара и властеле за које знамо. То ће нам помоћи да комплетирамо слику из историје средњевековне Србије и разрешимо многе митове. Држава мора да се укључи не само због трошкова већ и због ауторитета који поседује.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #32 послато: август 24, 2019, 04:25:45 поподне »
Посљедњи Немањићи су највјероватније оставили потомство, под различитим презименима, што за то доба није необично. Постоје случајеви да рођена браћа имају различита презимена. Краљевска лоза је изумрла у метафизичком смислу, али њени биолошки насљедници су преживјели. Трагедија је кренула након смрти краља Милутина, када је кренуо рат и борба за престо гдје је пала прва крв Константин. Убиство светог краља Стефана Дечанског је тачка која је увод у распад, и стварање више струја и фракција које се боре за трон. Нова властела Мрње, Дејан, Прељуб, Хлапен, Оливер су жедни власти. Ово је једна фракција која је учествовала у деоби цараства. Друга фракција су Војновићи, Хребељановићи. Симеон не успијева да ступи на престо, и ограничава се на своје простор, и то је трећа фракција која је на крају уз помоћ Турака превладала. Балшићи ступају на сцену, и важу на коју ће страну, период прије 1371 са Мрљама, послије покушавају да се вежу за женску линију Немањића, и усвајањем Константина који је вјероватно требао да поново успостави династију.

1371 година је година у којој поред Маричке трагедије, многе главе падају и на другим странама. Урошева који је вјероватно умро од посљедица, Урошева мајка, Симеон, Дејан... Константин је први који је ступио у службу Турака, и добио Кроју.  По поразу Мрња, Дејановићи су главна опозиција Симеоновој грани. Познато је да је су Константин, Костантин Дејановић и Краљевић Марко ишали на Ровине гдје су задња двојица погинула. Лазареви потомци, са Бранковићима, су централна фракција, која прилази више Симеоновој грани. Михајло Анђеловић(вјероватно унук Михајлов) је заузимао високе позиције у деспотовини  на основу свог порјекла. Сукоби Дејановића и Симеонових потомака се могу пратити до пада Константинопоља, изао којег је стајао Махмуд паша Анћеловић, који је након освајања унапрјеђен на мјесто великог везира. Турске легенде из тог доба приказују надметање султана Мехмеда и Махмуда у деоби Цариграда. Махмуд са братом организује предај у Србије Турској, Босне која шапатом паде, Требизона... И венецијански документи биљеже кореспонденцију са Махмудом.

Касније слиејде Ахмед паша Дукађин, који је већ албанизован, по биолошком порјеклу је од Константина (Константин Тануш Павле Никола Ахмед(Прогон)). Ова струја може бити извор мита о Леки, који допире до Евлије Челебије, па Евлија пише да је Метеоре подигао Лекин син. У исто вријеме извор страдања нашег народа на Космету, присилном албанизацијом коју историја такође документује. (Мушкарци жене албанке, и ове подижу дјецу. Зато је толико велики проценат гена Е на Космету, а не зато што је тај ген албански како га овижеле приказати. ) Постоје биљешке у турски архивима о малтретирању локалног становништва у Призрену од Дукађинаца. Мислим да биолошких насљедника има доста, и могу се наћи трагови  ДНК на различитим мјестима.  У Турској, Италији задњи мушки потомак уро 1944), Словенији, Босни (од Јахје Дукаћина). Све у свему још плаћамо и испаштамо због размирица из старих дана. Ово је неко моје виђење извора народне трагедије. Језгро наше државности је помјерено од линије Скопље, Призрен, Пећ, Скадар, Дукља, Дубровник сјеверније. Кољевку и центар духовности само са тугом можемо гледати.
« Последња измена: август 24, 2019, 05:16:19 поподне Amicus »

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #33 послато: септембар 05, 2019, 09:58:40 поподне »
Преносим карту Албаније овде, и поново цитирам Масарелија...



L’Imperator Giovanni Catacusino hebbe tre figlioli, due femine et un maschio: la prima fu maritata in Cesare Urione de Phersali hebbe dui figlioli, Demetrio et Giovani, il quale prese per moglia da figlia del S'or Drimi, hebbe cinque figlioli, cioe Helena, Constantino, Michel, Asanina, Demetrio. Helena fu maritata in Theodoro Catacusino.

На Дриму се налазe Дукађини, Балшићи  су близу. Од којих је млада???
« Последња измена: септембар 05, 2019, 10:01:58 поподне ZoranV »

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #34 послато: септембар 07, 2019, 01:38:27 пре подне »
Масарели каже нит Блашићи нити Дукађини,
Већ одива del S'or Drimi

Гдје је S'or вјероватно Севастоктратор од Дрима, а тамо има само један - Блаж Матаранго. Вјероватно је Блажо имао неко упориште тамо, могуће око Бубе, јер се помиње извјесни Никола од Бубе. Значи Орбинијева тврдња да је Јован ожени Хлапенову кћерку вјероватно није тачна. Други Јованов брак Масарли лоцира са деспотском фамилијом Токо, но извори који постоје тај брак не бељеже.



Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #35 послато: октобар 11, 2019, 11:29:16 поподне »
У раду Марка Шуице НЕМИРНО ДОБА СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА ВЛАСТЕЛА СРПСКИХ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА, спомиње се Михаило Војвода у даровници царице Милице (монахиње Евгеније) и синова манастиру Св. Птоломеја.
Хлапова пољана може бити изведена и од имена Радослава Хлапена. По неким документима Јован се ожени Хлапеновом ћерком. Хлапенови посједи јесу били доста јужније, али у том немирном времену иза 1371 миграције властеле према сјеверу нису необични.

Дејан Јечменица датира да је даровница писана 1395.
(188стр. Власт и моћ Властела Моравске Србије од 1365 до 1402 године-Крушевац-2014)
Наследници кнеза Лазара – монахиња Евгенија са синовима кнезом
Стефаном и Вуком 1395. године основали су нових 6 или 7 међусобно
одвојених метоха Манастира Светог Пантелејмона.




МИХАИЛО Војвода Михаило први пут се спомиње у даровници монахиње Евге-није и њених синова манастиру Св. Пантелејмона из 1400. године.69 У ис-ториографији се већ расправљало о личности војводе Михаила и његовој идентификацији у историјским изворима.70 Из наведене повеље сазнајемо да је војвода Михаило руском манастиру приложио Хлапову пољану71 са свим засеоцима, метохом и међама, и на Морави половину брода.72 О личности војводе Михаила не зна се много. Изузев убикације његових поседа не може се утврдити када је постао војвода у служби Лазаревића. Проблем идентификације ове личности настаје укључивањем у круг извора дела Константина Филозофа. Биограф деспота Стефана Лазаревића у житију посвећеном деспоту спомиње Михаила на два места. Први помен везан је за побуну и заверу Николе Зојића и Новака Белоцрквића против кнеза Стефана Лазаревића из 1398. године, а други, доцнији, за ратовање деспота Стефана против Турака 1413. године. Хронолошки, помен у повељи манастиру Св. Пантелејмону 1400. године, био би дакле између ова два догађаја о којима говори Константин Филозоф. Поистовећивање Михаила из 1398. године са војводом Михаилом из 1413. године је до данас било оспоравано.73
Улога Михаила у побуни властеле 1398. године веома је занимљива. У заметку завере против тек стасалог кнеза Стефана, Михаило се нашао у кругу људи који су ковали заверу. Као један од поверљивих људи главних конспиратора, Михаило је вршио улогу гласника који је султану Бајазиту требало да пренесе поруку о „издајству" кнеза Стефана и о његовим везама са Угрима. У одсудном тренутку, Михаило се окреће против завереника и Стефану саопштава вест о завери. Говорећи о овом Михаилу, Константин Филозоф напомиње да је он био „увек благородан и веран Стефану", али не наводи да је имао било какву титулу, нити га повезује са војводом Михаилом који је касније ратовао са деспотом Стефаном про-тив султана Мусе. Мишљење да је реч о два Михаила, једном, Стефановом доушнику и другом војводи, заступали су М. Пурковић и Г. Бабић.74 Уколико је реч о два Михаила, остаје и даље отворено питање њиховог положаја за време кнеза Лазара и израњања на политичку сцену у догађајима који су уследили по Лазаревој погибији.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #36 послато: октобар 17, 2019, 02:43:19 пре подне »
Постоји теза да иза лика познатог јунака Страхињић Бана стоји Ђурађ Балшић, син Страцимира Балшића и Милице Вукашинове. Владао је Зетом од 1385 па све до смрти 1403 године. Жена му је била Јелена ћерка Лазара и Милице Хребељановић.

 Нашао сам интересантну анализу од Љубомира Ковачевића из 1889 године. који је поставио горе наведену тезу.
http://media.bsmmc.rs/2016/05/Strahinjic-Ban.pdf

Ако се претпостви да су народни пјевачи тог доба, говорили о стварним људима, онда се поставља питање ко је Немањић, представљен као пашени Страхињићев, који гледа у земљицу.
https://play.google.com/books/reader?id=x4A6AQAAIAAJ&hl=en&pg=GBS.PA268


Моја теза је да се ради о Константину Немањићу (познатог у историји ако Константин Балшић). Сада да ли је био пашеног то је већ нека друга прича, али да је био присутан, и већ тада на лошем гласу видљиво је из пјесме. Константин је био вазал Бајазитов већ 1385 године, када је могао да има око 18 година. Датовање је базирано на основу Масарелијевих списа, гдје се Константин јасно именује, затим тврдњи Масарелија да се Јован Дука оженио са ћерко "S-or Drimi", и године када је Блаж Матаранго, отац његове мајке, уписан као себастократор "S-or Drimi" у дубровачке књиге (1367). Константин вјероватно има везе са догађајима те године, и засједи у коју је улетио Ђурађев стриц Балша II на Саурском пољу код Берата. Евидентно је исто да је син Блажа Матаранге ослобођен 1386, и да је примљен од стране Дубровника, наводно због кишних дана у Склавонији.
Након ових догађаја па све до своје смрти 1402, Константин једини преузима титулу краља, а "краљевство" му се простире од Улциња па до Солуна. Ово је документовано и у венецијанским списима. Ковао је свој новац у Скадру. Константин се два пута женио. У другом браку је био пашеног Прогону Дукађинцу. Обојица су били ожењени за ћерке Карла Топије. Константин за Јелену Топију а Прогон за Војсаву. Прогон је недуго након Константина погубљен. Константинова дјеца из првог брака Атанасије (Тануш), Боша и НН су подигнути од стране фамилије Дукађини. Из ове гране је војвода Павле Дукаћинац. О том придружењу говори и Музаки у својим списима, као другој грани Дукаћинаца.
Од Константина потомци су у Цариграду, Риму, Сарајеву а могуће и у самим Бјелопавлићима. Теза је оборива или доказива помоћу савремених метода.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #37 послато: октобар 27, 2019, 04:43:58 поподне »
Ево поглед Милоша Миојевића на србски сабор који су организовали Балшићи и Лазар на којем је Лазар изабран за цара србског.

A 65. владаоц српски. Те године духовни сабор под председништвом срп. патриарха, Јефрема, који је био врло глуп а побожан избере за цара српског, код живог Синише брата Душанова са синовима, Лазара, који и ступи на срп. престо


Уочавају се лако неке грешке Милојевића. Симеон Урош Немањић је убијен од  стране Марка Мрњавчевића у децембру 1371 године. Ово се уклапа са чињеницом да је 1372 Јован Дука ступио на прјесто у Трикали. Званична наша историја тврди да је тада убијен Урош Нејаки, но њега је Вукашин убио још 1367. Урош Нејаки се не помиње послије ни у једном званичном документу.
Симеон је вјероватно био заробљен од стране Вукашина код Скадра, прије његовог поласка на Марицу. 
Оно што стоји тачно јесте да поред живих потомака Немањића, глупи а побожни Јефрем изабере Лазара. О погубности те одлуке, историја је нијема. Сам Милојевић због оваквог писања се сигурно замјерио и самој цркви.
Изгледа и мошти које цркава данас чува нису Урошеве, него Симеонове односно Синишине.

Масарели... Његово писаније иако упућује да се Јован Дука жени два пута, биће прије да се Симеон оженио два пута...


На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5141
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #38 послато: октобар 28, 2019, 12:25:19 пре подне »
Ево поглед Милоша Миојевића на србски сабор који су организовали Балшићи и Лазар на којем је Лазар изабран за цара србског.

A 65. владаоц српски. Те године духовни сабор под председништвом срп. патриарха, Јефрема, који је био врло глуп а побожан избере за цара српског, код живог Синише брата Душанова са синовима, Лазара, који и ступи на срп. престо


Уочавају се лако неке грешке Милојевића. Симеон Урош Немањић је убијен од  стране Марка Мрњавчевића у децембру 1371 године. Ово се уклапа са чињеницом да је 1372 Јован Дука ступио на прјесто у Трикали. Званична наша историја тврди да је тада убијен Урош Нејаки, но њега је Вукашин убио још 1367. Урош Нејаки се не помиње послије ни у једном званичном документу.
Симеон је вјероватно био заробљен од стране Вукашина код Скадра, прије његовог поласка на Марицу. 
Оно што стоји тачно јесте да поред живих потомака Немањића, глупи а побожни Јефрем изабере Лазара. О погубности те одлуке, историја је нијема. Сам Милојевић због оваквог писања се сигурно замјерио и самој цркви.
Изгледа и мошти које цркава данас чува нису Урошеве, него Симеонове односно Синишине.

Масарели... Његово писаније иако упућује да се Јован Дука жени два пута, биће прије да се Симеон оженио два пута...

У ком извору се помиње да је краљ Вукашин убио цара Уроша 1367. године, као и да је Марко Мрњавчевић убио Симеона Уроша? Молим вас за мало више озбиљности око елементарних историјских чињеница.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #39 послато: октобар 28, 2019, 03:03:16 пре подне »
У ком извору се помиње да је краљ Вукашин убио цара Уроша 1367. године, као и да је Марко Мрњавчевић убио Симеона Уроша? Молим вас за мало више озбиљности око елементарних историјских чињеница.

Изволи доле наведени тврдњу Милојевићеву да је Вукашин убио Уроша. За годину претпостављам  да је 1367, јер се послије те године у документима не помиње више Урошево име него Вукашиново и Марково. Дакле чињенице коју заступаш нису елементарне него врло упитне. Рецимо да би и Вукашину сметало да потпише мртвог човјека(било би морбидно), а нашим историчарима је то нормално.
И врло је лако замјенити нанкон стотињак година Уроша или Симеон Уроша. Документација о смрти Уроша Нејакога у децембру 1371 нема баш неки поуздан траг. Ако већ има изнеси га, јер кажеш да је елементарна чињница. Ја такав чврст и аргументован извор нигдје не нађох.

Oдломци ИСТОРИЈЕ СРБА и СРПСКИХ - ЈУГОСЛАВЕНСКИХ - ЗЕМАЉА У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ
од М. С. МИЛОЈЕВИЋА.
I. СВЕСКА.
ЦЕЛО ЈЕ ДЕЛО ПОМОГЛО СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО СА 70 ДУКАТА ЦЕС.

МИЛОЈЕВИЋ, Милош С.
Одломци историје Срба и српских - југославенских –земаља у
Турској и Аустрији. Св. 1 / од М. [Милоша С. Милојевића. –
Београд : "Никола Пашић", 1996
(Панчево : Графос). - VII, 248, 166 стр. ; 21 цм
Насл. стр. приштампаног текста: Одломци историје Срба и
српских – југославенских -земаља у Турској и Аустрији.
Св. 2 / од М. [Милоша] С. Милојевића. Фототипско изд.:
Београд, 1872. –
Тираж 500. –
Стр. [1-2]: Предговор / П. [Предраг] Милошевић. – Милош С.
Милојевић : Сажети животопис према Јов. Хаџи Васиљевићу
из 1931. : стр. [167-170].
323.1(=861)(091)
а) Срби - Историја б) Србија - Историја
ИД=46841868
ISBN 86-7987-005-6



52. Урош II. Душанов Неманић IX. (од 1356-1367 год.)

А 63. цар српски. Владао је од 1356—1367 год. дакле свега 11 год. и сам је се звао Император, а не краљ, или цар. Он је столовао у Скопљу и последње године убије га Вукашин краљ. Још за живота његовог, мати царица Јелена, столовала је независно од сина Императора у Серезу, стриц Урошев Синиша, био је такође независан у свима сада тако званим грчким земљама , као у Архананији, Тесалији, правој Грчкој, Епиру и т.д. а мало азијске српске земље заузму нешто Грци, и већ скоро све Турци и т.д. Пошто краљ Вукашин мучки и крвнички убије сопственом руком последњи огранак у правој линији свете лозе Свевладовића и Неманића, који су се звали сви Стефанима у част Немање првог оснивача, или продужиоца I. лозе Свевладовића и Урошима у част првог великог Уроша, — светога Уроша, он сам седне на оскврњени и окрвављени дотле императорски српски престо. Но неје дуго седио, јер буде убијен, а Бог наскоро казни сав род српски и сву земљу српску за овако грозно и нечовечно убиство, свога правог Императора, Стефана Уроша, за овај највећи и вечно вапијући грех пред престолом вишњега. Тако дакле ступи на престо тако звани:

52. Урош II. Душанов Неманић IX. (од 1356-1367 год.)

А 63. цар српски. Владао је од 1356—1367 год. дакле свега 11 год. и сам је се звао Император, а не краљ, или цар. Он је столовао у Скопљу и последње године убије га Вукашин краљ. Још за живота његовог, мати царица Јелена, столовала је независно од сина Императора у Серезу, стриц Урошев Синиша, био је такође независан у свима сада тако званим грчким земљама , као у Архананији, Тесалији, правој Грчкој, Епиру и т.д. а мало азијске српске земље заузму нешто Грци, и већ скоро све Турци и т.д. Пошто краљ Вукашин мучки и крвнички убије сопственом руком последњи огранак у правој линији свете лозе Свевладовића и Неманића, који су се звали сви Стефанима у част Немање првог оснивача, или продужиоца I. лозе Свевладовића и Урошима у част првог великог Уроша, — светога Уроша, он сам седне на оскврњени и окрвављени дотле императорски српски престо. Но неје дуго седио, јер буде убијен, а Бог наскоро казни сав род српски и сву земљу српску за овако грозно и нечовечно убиство, свога правог Императора, Стефана Уроша, за овај највећи и вечно вапијући грех пред престолом вишњега. Тако дакле ступи на престо тако звани: