Груде
Јовићевић наводи три верзије порекла већине у племену. У све три верзије, та већина су родови братства „Вуксагељића“ који потичу од претка Вуксана Геље.
Према првој верзији, Вуксан је дошао у Груде из Суме код Скадра. Од његове тројице синова су Вуксагељићи: од Ника Никовићи, од Ивезе Ивезићи, од Вуца Вуцоки.
Према другој верзији у Груде се доселио Груд Сума, од племена Пуљта. Имао је синове Ђона, Бана и Вула. Ђон је имао сина Гељу, а овај Вуксана и Вучину. Од Вуксана су иста три братства Вуксагељића, као и Сиништовићи од четвртог сина Ногзе. Од другог Гељиног сина Вучине су Вучине. Од Бана су Љуљђуровићи, а од Вула Вуловићи.
Према трећој верзији, у Груде се доселио Ђон Сума, који је имао три сина: Гељу, Пала и Сокола. Геља је имао Вуксана и Вучину, и даљи распоред Вуксагељића је мање-више исти, с тим што су овде Ивезићи, Сиништовићи, Никовићи и од четвртог Вуксановог сина Доке - Ђолевићи. Од Сокола Ђоновог су исламизиранин Соколовићи у Скадру.
Дакле, можемо сабрати из ових предања братства која припадају једном кругу племеника, оних из Суме:
- Никовићи (Nikaj) и њихов огранак Лекићи (Lekaj)
- Ивезићи (Ivezaj) и њихови огранци Гримовићи (Grimaj), Пепићи (Pepaj) и Акшабановићи (Hakshabanaj, ранија презимена Ликовићи, Лекићи)
- Сиништовићи (Sinshtaj)
- Вучине / Вучинићи (Vucinaj)
- Љуљђуровићи (Lulgjuraj) и њихови огранци Фрључкићи (Ferluckaj), Кркановићи (Krkanај) и Пецевићи (Pecај)
- Вуловићи (Vulaј) и њихов огранак Становићи (Stanај)
- Ђолевићи / Ђољевићи (Gjolај)
Према родословима, може се закључити да је Ђон Сума живео у 16. веку, па се према овом податку може рачунати и време досељења.
Другу групу у Грудама чине Берише (Berisha), који су потомци Прифтаја из Шаље који се доселио пре досељеника из Суме (крај 15. / почетак 16. века).
У Тузима су од Груда Гиљићи (Gilaj), Крнићи (Krnaj), Љуљановићи (Lulanaj), Каљевићи (Kalaj), a у Диноши Кајошевићи (Kajoshaj) и њихов огранак Суковићи (Sukaj) у Тузима.
Ивезића има у Зети (Дајбабе и др), где су примили православну веру и славу Ђурђиц.
Ламбуљићи / Ламбулићи, раније Ламбуље (Никољдан) су у Вуковце у Зети дошли из Груда, с тим што имају предање да им је даља старина са Косова.
Стариначки род су Бојини / Бојовићи (Bojај).
У области Груда, према предању досељеничких родова, живела су словенска (или словенизирана староседелачка) племена Тихомири, Божњаци и Матагужи.
За Тихомире се зна да су се одселили у област Куча и да им је слава била Митровдан. С обзиром да је то слава и кучких „Мрњавчића“, можда би се могао извући неки закључак... Нпр. да је део раније досељених Куча („Мрњавчићи“) католика покрштен и узео славу затечених староседелаца Тихомира, док је други касније досељени део Куча (Дрекаловићи) задржао старог свеца-заштитника Светог Николу.
Матагужи су се померили на север у Горњу Зету, где и данас има родова који потичу од њих:
Мојановићи у Зети и Подгорици (Дракићи, Кнежевићи, Ајковићи, Лукачевићи, Пејановићи, слава Свети Алимпије Столпник , и њихови исламизирани огранци Лукачевићи, Секнићи и Дервановићи) су према једној верзији потомци Матагужа.
Радичевићи у Горичанима у Зети су су из Груда, досељени почетком 18. века. Судећи према презимену, могли би бити од старијег становништва. Славе Никољдан. Према једној верзији, песник Бранко Радичевић потиче од ових Радичевића.
Дошљачки род у Тузима су Палевићи, који потичу од љуботињских Сарапа (вероватно Карадаглића). За Сарапе знамо да су R1b.