Науке и научне дисциплине > Историја

Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.

(1/13) > >>

Rugovac:
Ibarski Kolašin je mali region koji se nalazi na samoj granici srpsko-albanskih etničkih dodira. Iako danas je deo Kosova istoriski nikada nije bio njen deo. Stanovništvo su isključivo Srbi kako se za njih kaže Kolašinci.

Sa juga se graniči sa Podgorom, Drenicom i Kosovskom Kotlinom gde je mešano stanovništvo,

Kroz Kolašin se propliću svi struje srpskih seoba a sa druge strane iz Kolašina su takodje isto tekle i brojne seobe ka Kosovu, Toplici, Šumadiji.

I na kraju da nije bilo Kolašina do Raške bi sve bili Albanci. Kolašin je prekinuo kontakt izmedju Albanaca i Albanaca na Pešteri i Pazaru (koji su usled toga asimilovani u Bošnjake).


Znači ukratko Ibarski Kolašin je za vas isto što i Rugovo za Albance. Mi smo čuvali granicu Kosova ka Cg i nismo dozvolili direktan kontakt sa Srbima u Metohiji a Kolašinci isto to u odnosu nas sa danas Bošnjacima u Sandžaku (Raškoj oblasti).

НиколаВук:
Прелиставао сам "Ибарски Колашин" од Лутовца и пронашао занимљиве податке о великом колашинском братству Лопаћана. Они су ми занимљиви с једне стране зато што се мој пријатељ и колега са факултета, који је Лопаћанин, тестирао у оквиру ДНК акције јужна Србија-КиМ, а с друге стране зато што имају занимљиву славу (Јовањдан, 20.01.) и предање. Наиме, Лутовац је прибележио да сви родови овог братства имају предање да потичу из села Лопате близу Лијеве Ријеке у Црној Гори (тестирани пријатељ ми је такође потврдио да и у његовој породици постоји ово предање). Лопате се налазе у епицентру васојевићке територије, па и тај мој пријатељ за своје претке каже да су дошли "из Васојевића". Међутим, нешто ту "не штима", јер нисам чуо за случај да неки васојевићки род слави св. Јована Крститеља, а опет не верујем да је тако дубоко уврежено предање код свих Лопаћана о пореклу из Лопата погрешно. Има ли икаквих назнака да су на васојевићкој територији у неком историјском периоду постојали родови који су славили Јовањдан и који су се потом иселили махом у Ибарски Колашин, али и у неке друге делове Србије? Поставићу неколико цитата из Лутовчевог рада који се тичу Лопаћана, али и других колашинских братстава:

"Најстарији колашински исељеници, из доба XVIII века, јављају се y Лепеници, Гружи и Косову. Али у двема првим областима они се увек не могу са сигурношћу разликовати од досељеника из Црногорског Колашина. То долази отуда што испитивачи не кажу одређено из којег су Колашина досељени; сем тога, досељеници се не могу лако разликовати ни због исте славе и презимена. Например, Кошани, којих је y Гружи било пре 1915 године 147 кућа, могли су доћи у ову област не само из Ибарског Колашина него и из Моравичког Старог Влаха или још даље из Мораче, заједничке матице. Тијанића којих је доскоро било у Загуљу (Ибарски Колашин), има у Гружи, Црногорском Колашину, Дробњацима, Пиви и Метохиском Подгору. Лопаћани – Катанчевићи y Белошевцу (Лепеница), досељени тамо из Лопата у Црној Гори, без сваке сумње род су са Лопаћанима y Ибарском Колашину, који воде порекло из истих Лопата."

"3. Сродство и етничке одлике. Већ по томе што су Колашинци, људи из ове области се сматрају да су једно, као какво племе; тако на њих гледају и околни крајеви. Иначе се они унутра деле на братства и родове. Има братстава врло великих која никада нису мењала своје презиме. То се особито запажа код родова који су најраније насељени из Брда: Јакшићи, Божовићи, Орловићи, Томовићи, Влашковићи, Ђурићи. Друга такође угледна братства распала су се у много родова. Али она имају и заједничко свеобухватно презиме, као Коматовићи, Кошани, Дробњаци, Лопаћани, које се помиње само када хоће да се обележи шире сродство. То су велике скупине родова од 50 до 150 кућа. Распадање неких братстава ишло је дотле да се поједини родови презивају по деду."

gillle:


Да је истраживање ове области одрађено "за време прве Србије", како су то наглашавали стари Колашинци, више би се данас знало о пореклу родова и лакше би се пратило њихово кретање. А Лутовац? :) Лутовац је свој рад привео крају тек 1954. године, дакле, скоро две деценије од првог теренског рада у области Старог (Ибарског) Колашина. Као разлог наводи Други светски рат, а пет година пре рата обуставио испитивања која је наставио исто толико година након рата (?)

Моје село, као и  сва села где козе пасу под ручном, није ни обишао. Један једини топоним није навео, али је зато изоставио да спомене неке породице :)




Милош:

--- Цитат: НиколаВук  април 12, 2017, 12:27:05 пре подне ---Прелиставао сам "Ибарски Колашин" од Лутовца и пронашао занимљиве податке о великом колашинском братству Лопаћана. Они су ми занимљиви с једне стране зато што се мој пријатељ и колега са факултета, који је Лопаћанин, тестирао у оквиру ДНК акције јужна Србија-КиМ, а с друге стране зато што имају занимљиву славу (Јовањдан, 20.01.) и предање. Наиме, Лутовац је прибележио да сви родови овог братства имају предање да потичу из села Лопате близу Лијеве Ријеке у Црној Гори (тестирани пријатељ ми је такође потврдио да и у његовој породици постоји ово предање). Лопате се налазе у епицентру васојевићке територије, па и тај мој пријатељ за своје претке каже да су дошли "из Васојевића". Међутим, нешто ту "не штима", јер нисам чуо за случај да неки васојевићки род слави св. Јована Крститеља, а опет не верујем да је тако дубоко уврежено предање код свих Лопаћана о пореклу из Лопата погрешно. Има ли икаквих назнака да су на васојевићкој територији у неком историјском периоду постојали родови који су славили Јовањдан и који су се потом иселили махом у Ибарски Колашин, али и у неке друге делове Србије? Поставићу неколико цитата из Лутовчевог рада који се тичу Лопаћана, али и других колашинских братстава:

"Најстарији колашински исељеници, из доба XVIII века, јављају се y Лепеници, Гружи и Косову. Али у двема првим областима они се увек не могу са сигурношћу разликовати од досељеника из Црногорског Колашина. То долази отуда што испитивачи не кажу одређено из којег су Колашина досељени; сем тога, досељеници се не могу лако разликовати ни због исте славе и презимена. Например, Кошани, којих је y Гружи било пре 1915 године 147 кућа, могли су доћи у ову област не само из Ибарског Колашина него и из Моравичког Старог Влаха или још даље из Мораче, заједничке матице. Тијанића којих је доскоро било у Загуљу (Ибарски Колашин), има у Гружи, Црногорском Колашину, Дробњацима, Пиви и Метохиском Подгору. Лопаћани – Катанчевићи y Белошевцу (Лепеница), досељени тамо из Лопата у Црној Гори, без сваке сумње род су са Лопаћанима y Ибарском Колашину, који воде порекло из истих Лопата."

"3. Сродство и етничке одлике. Већ по томе што су Колашинци, људи из ове области се сматрају да су једно, као какво племе; тако на њих гледају и околни крајеви. Иначе се они унутра деле на братства и родове. Има братстава врло великих која никада нису мењала своје презиме. То се особито запажа код родова који су најраније насељени из Брда: Јакшићи, Божовићи, Орловићи, Томовићи, Влашковићи, Ђурићи. Друга такође угледна братства распала су се у много родова. Али она имају и заједничко свеобухватно презиме, као Коматовићи, Кошани, Дробњаци, Лопаћани, које се помиње само када хоће да се обележи шире сродство. То су велике скупине родова од 50 до 150 кућа. Распадање неких братстава ишло је дотле да се поједини родови презивају по деду."

--- Крај цитата ---

Пeтap Ж. Пeтpoвић cпoмињe Лoпaћaнe у ceлимa нa зaпaдним пaдинaмa Poгoзнe. Зa cвe њиx дeциднo кaжe дa cлaвe Cв. Joвaнa, дa cу из вacojeвићкиx Лoпaтa, a cтapинoм Mopaчaни.
Љубoмиp Пaвлoвић зa Лoпaћaнe кaжe дa cу из Лoaтa у Вacojeвићимa. У књизи "Кoпaoник" нa cтpaни 121 кaжe: Лoпaћaни из Лoпaтa у Лиjeвoj Pиjeци у Вacojeвићимa. Mи cмo Лoпaћaни кaжу; oдбиjajу и пoмиcao дa cу oд плeмeнa Вacojeвићa, oд дaнaшњиx Вacojeвићкиx Лoпaћaнa." Oн дaљe дaje тeзу дa cу уcтвapи били кaтoлици и дa cвoj нaзив нoce нe пo мecту Лoпaтe, вeћ штo cу ce кpcтили ca цeлoм шaкoм, кao лoпaтoм.

Rugovac:

--- Цитат: gillle  април 12, 2017, 02:41:26 пре подне ---
Да је истраживање ове области одрађено "за време прве Србије", како су то наглашавали стари Колашинци, више би се данас знало о пореклу родова и лакше би се пратило њихово кретање. А Лутовац? :) Лутовац је свој рад привео крају тек 1954. године, дакле, скоро две деценије од првог теренског рада у области Старог (Ибарског) Колашина. Као разлог наводи Други светски рат, а пет година пре рата обуставио испитивања која је наставио исто толико година након рата (?)

Моје село, као и  сва села где козе пасу под ручном, није ни обишао. Један једини топоним није навео, али је зато изоставио да спомене неке породице :)

--- Крај цитата ---

Слажем се Гилетом, мада је то пуно боље урађено него например Ругова од Марк Краснићија, која боље да није ни изашла. Срећа да је Мићовић обрадио једну од четири некадашње колашинске кнежине у фантастичној књизи "Родослов да се не заворави". То је пример како треба да се обађују села.

Зато Гиле за почетак прикупи списак свих фамилија селима по Колашину мимо ова села што је обрадио Мићовић и учинићеш велику ствар своме завичају.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију