Аутор Тема: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.  (Прочитано 5050 пута)

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« послато: децембар 03, 2016, 02:49:01 поподне »
Ibarski Kolašin je mali region koji se nalazi na samoj granici srpsko-albanskih etničkih dodira. Iako danas je deo Kosova istoriski nikada nije bio njen deo. Stanovništvo su isključivo Srbi kako se za njih kaže Kolašinci.

Sa juga se graniči sa Podgorom, Drenicom i Kosovskom Kotlinom gde je mešano stanovništvo,

Kroz Kolašin se propliću svi struje srpskih seoba a sa druge strane iz Kolašina su takodje isto tekle i brojne seobe ka Kosovu, Toplici, Šumadiji.

I na kraju da nije bilo Kolašina do Raške bi sve bili Albanci. Kolašin je prekinuo kontakt izmedju Albanaca i Albanaca na Pešteri i Pazaru (koji su usled toga asimilovani u Bošnjake).


Znači ukratko Ibarski Kolašin je za vas isto što i Rugovo za Albance. Mi smo čuvali granicu Kosova ka Cg i nismo dozvolili direktan kontakt sa Srbima u Metohiji a Kolašinci isto to u odnosu nas sa danas Bošnjacima u Sandžaku (Raškoj oblasti).

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #1 послато: април 12, 2017, 12:27:05 пре подне »
Прелиставао сам "Ибарски Колашин" од Лутовца и пронашао занимљиве податке о великом колашинском братству Лопаћана. Они су ми занимљиви с једне стране зато што се мој пријатељ и колега са факултета, који је Лопаћанин, тестирао у оквиру ДНК акције јужна Србија-КиМ, а с друге стране зато што имају занимљиву славу (Јовањдан, 20.01.) и предање. Наиме, Лутовац је прибележио да сви родови овог братства имају предање да потичу из села Лопате близу Лијеве Ријеке у Црној Гори (тестирани пријатељ ми је такође потврдио да и у његовој породици постоји ово предање). Лопате се налазе у епицентру васојевићке територије, па и тај мој пријатељ за своје претке каже да су дошли "из Васојевића". Међутим, нешто ту "не штима", јер нисам чуо за случај да неки васојевићки род слави св. Јована Крститеља, а опет не верујем да је тако дубоко уврежено предање код свих Лопаћана о пореклу из Лопата погрешно. Има ли икаквих назнака да су на васојевићкој територији у неком историјском периоду постојали родови који су славили Јовањдан и који су се потом иселили махом у Ибарски Колашин, али и у неке друге делове Србије? Поставићу неколико цитата из Лутовчевог рада који се тичу Лопаћана, али и других колашинских братстава:

"Најстарији колашински исељеници, из доба XVIII века, јављају се y Лепеници, Гружи и Косову. Али у двема првим областима они се увек не могу са сигурношћу разликовати од досељеника из Црногорског Колашина. То долази отуда што испитивачи не кажу одређено из којег су Колашина досељени; сем тога, досељеници се не могу лако разликовати ни због исте славе и презимена. Например, Кошани, којих је y Гружи било пре 1915 године 147 кућа, могли су доћи у ову област не само из Ибарског Колашина него и из Моравичког Старог Влаха или још даље из Мораче, заједничке матице. Тијанића којих је доскоро било у Загуљу (Ибарски Колашин), има у Гружи, Црногорском Колашину, Дробњацима, Пиви и Метохиском Подгору. Лопаћани – Катанчевићи y Белошевцу (Лепеница), досељени тамо из Лопата у Црној Гори, без сваке сумње род су са Лопаћанима y Ибарском Колашину, који воде порекло из истих Лопата."

"3. Сродство и етничке одлике. Већ по томе што су Колашинци, људи из ове области се сматрају да су једно, као какво племе; тако на њих гледају и околни крајеви. Иначе се они унутра деле на братства и родове. Има братстава врло великих која никада нису мењала своје презиме. То се особито запажа код родова који су најраније насељени из Брда: Јакшићи, Божовићи, Орловићи, Томовићи, Влашковићи, Ђурићи. Друга такође угледна братства распала су се у много родова. Али она имају и заједничко свеобухватно презиме, као Коматовићи, Кошани, Дробњаци, Лопаћани, које се помиње само када хоће да се обележи шире сродство. То су велике скупине родова од 50 до 150 кућа. Распадање неких братстава ишло је дотле да се поједини родови презивају по деду."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #2 послато: април 12, 2017, 02:41:26 пре подне »


Да је истраживање ове области одрађено "за време прве Србије", како су то наглашавали стари Колашинци, више би се данас знало о пореклу родова и лакше би се пратило њихово кретање. А Лутовац? :) Лутовац је свој рад привео крају тек 1954. године, дакле, скоро две деценије од првог теренског рада у области Старог (Ибарског) Колашина. Као разлог наводи Други светски рат, а пет година пре рата обуставио испитивања која је наставио исто толико година након рата (?)

Моје село, као и  сва села где козе пасу под ручном, није ни обишао. Један једини топоним није навео, али је зато изоставио да спомене неке породице :)





Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #3 послато: април 12, 2017, 08:57:54 пре подне »
Прелиставао сам "Ибарски Колашин" од Лутовца и пронашао занимљиве податке о великом колашинском братству Лопаћана. Они су ми занимљиви с једне стране зато што се мој пријатељ и колега са факултета, који је Лопаћанин, тестирао у оквиру ДНК акције јужна Србија-КиМ, а с друге стране зато што имају занимљиву славу (Јовањдан, 20.01.) и предање. Наиме, Лутовац је прибележио да сви родови овог братства имају предање да потичу из села Лопате близу Лијеве Ријеке у Црној Гори (тестирани пријатељ ми је такође потврдио да и у његовој породици постоји ово предање). Лопате се налазе у епицентру васојевићке територије, па и тај мој пријатељ за своје претке каже да су дошли "из Васојевића". Међутим, нешто ту "не штима", јер нисам чуо за случај да неки васојевићки род слави св. Јована Крститеља, а опет не верујем да је тако дубоко уврежено предање код свих Лопаћана о пореклу из Лопата погрешно. Има ли икаквих назнака да су на васојевићкој територији у неком историјском периоду постојали родови који су славили Јовањдан и који су се потом иселили махом у Ибарски Колашин, али и у неке друге делове Србије? Поставићу неколико цитата из Лутовчевог рада који се тичу Лопаћана, али и других колашинских братстава:

"Најстарији колашински исељеници, из доба XVIII века, јављају се y Лепеници, Гружи и Косову. Али у двема првим областима они се увек не могу са сигурношћу разликовати од досељеника из Црногорског Колашина. То долази отуда што испитивачи не кажу одређено из којег су Колашина досељени; сем тога, досељеници се не могу лако разликовати ни због исте славе и презимена. Например, Кошани, којих је y Гружи било пре 1915 године 147 кућа, могли су доћи у ову област не само из Ибарског Колашина него и из Моравичког Старог Влаха или још даље из Мораче, заједничке матице. Тијанића којих је доскоро било у Загуљу (Ибарски Колашин), има у Гружи, Црногорском Колашину, Дробњацима, Пиви и Метохиском Подгору. Лопаћани – Катанчевићи y Белошевцу (Лепеница), досељени тамо из Лопата у Црној Гори, без сваке сумње род су са Лопаћанима y Ибарском Колашину, који воде порекло из истих Лопата."

"3. Сродство и етничке одлике. Већ по томе што су Колашинци, људи из ове области се сматрају да су једно, као какво племе; тако на њих гледају и околни крајеви. Иначе се они унутра деле на братства и родове. Има братстава врло великих која никада нису мењала своје презиме. То се особито запажа код родова који су најраније насељени из Брда: Јакшићи, Божовићи, Орловићи, Томовићи, Влашковићи, Ђурићи. Друга такође угледна братства распала су се у много родова. Али она имају и заједничко свеобухватно презиме, као Коматовићи, Кошани, Дробњаци, Лопаћани, које се помиње само када хоће да се обележи шире сродство. То су велике скупине родова од 50 до 150 кућа. Распадање неких братстава ишло је дотле да се поједини родови презивају по деду."

Пeтap Ж. Пeтpoвић cпoмињe Лoпaћaнe у ceлимa нa зaпaдним пaдинaмa Poгoзнe. Зa cвe њиx дeциднo кaжe дa cлaвe Cв. Joвaнa, дa cу из вacojeвићкиx Лoпaтa, a cтapинoм Mopaчaни.
Љубoмиp Пaвлoвић зa Лoпaћaнe кaжe дa cу из Лoaтa у Вacojeвићимa. У књизи "Кoпaoник" нa cтpaни 121 кaжe: Лoпaћaни из Лoпaтa у Лиjeвoj Pиjeци у Вacojeвићимa. Mи cмo Лoпaћaни кaжу; oдбиjajу и пoмиcao дa cу oд плeмeнa Вacojeвићa, oд дaнaшњиx Вacojeвићкиx Лoпaћaнa." Oн дaљe дaje тeзу дa cу уcтвapи били кaтoлици и дa cвoj нaзив нoce нe пo мecту Лoпaтe, вeћ штo cу ce кpcтили ca цeлoм шaкoм, кao лoпaтoм.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #4 послато: април 12, 2017, 09:32:17 пре подне »

Да је истраживање ове области одрађено "за време прве Србије", како су то наглашавали стари Колашинци, више би се данас знало о пореклу родова и лакше би се пратило њихово кретање. А Лутовац? :) Лутовац је свој рад привео крају тек 1954. године, дакле, скоро две деценије од првог теренског рада у области Старог (Ибарског) Колашина. Као разлог наводи Други светски рат, а пет година пре рата обуставио испитивања која је наставио исто толико година након рата (?)

Моје село, као и  сва села где козе пасу под ручном, није ни обишао. Један једини топоним није навео, али је зато изоставио да спомене неке породице :)

Слажем се Гилетом, мада је то пуно боље урађено него например Ругова од Марк Краснићија, која боље да није ни изашла. Срећа да је Мићовић обрадио једну од четири некадашње колашинске кнежине у фантастичној књизи "Родослов да се не заворави". То је пример како треба да се обађују села.

Зато Гиле за почетак прикупи списак свих фамилија селима по Колашину мимо ова села што је обрадио Мићовић и учинићеш велику ствар своме завичају.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #5 послато: април 12, 2017, 09:49:18 пре подне »
Прелиставао сам "Ибарски Колашин" од Лутовца и пронашао занимљиве податке о великом колашинском братству Лопаћана. Они су ми занимљиви с једне стране зато што се мој пријатељ и колега са факултета, који је Лопаћанин, тестирао у оквиру ДНК акције јужна Србија-КиМ, а с друге стране зато што имају занимљиву славу (Јовањдан, 20.01.) и предање. Наиме, Лутовац је прибележио да сви родови овог братства имају предање да потичу из села Лопате близу Лијеве Ријеке у Црној Гори (тестирани пријатељ ми је такође потврдио да и у његовој породици постоји ово предање). Лопате се налазе у епицентру васојевићке територије, па и тај мој пријатељ за своје претке каже да су дошли "из Васојевића". Међутим, нешто ту "не штима", јер нисам чуо за случај да неки васојевићки род слави св. Јована Крститеља, а опет не верујем да је тако дубоко уврежено предање код свих Лопаћана о пореклу из Лопата погрешно. Има ли икаквих назнака да су на васојевићкој територији у неком историјском периоду постојали родови који су славили Јовањдан и који су се потом иселили махом у Ибарски Колашин, али и у неке друге делове Србије? Поставићу неколико цитата из Лутовчевог рада који се тичу Лопаћана, али и других колашинских братстава:

"Најстарији колашински исељеници, из доба XVIII века, јављају се y Лепеници, Гружи и Косову. Али у двема првим областима они се увек не могу са сигурношћу разликовати од досељеника из Црногорског Колашина. То долази отуда што испитивачи не кажу одређено из којег су Колашина досељени; сем тога, досељеници се не могу лако разликовати ни због исте славе и презимена. Например, Кошани, којих је y Гружи било пре 1915 године 147 кућа, могли су доћи у ову област не само из Ибарског Колашина него и из Моравичког Старог Влаха или још даље из Мораче, заједничке матице. Тијанића којих је доскоро било у Загуљу (Ибарски Колашин), има у Гружи, Црногорском Колашину, Дробњацима, Пиви и Метохиском Подгору. Лопаћани – Катанчевићи y Белошевцу (Лепеница), досељени тамо из Лопата у Црној Гори, без сваке сумње род су са Лопаћанима y Ибарском Колашину, који воде порекло из истих Лопата."

"3. Сродство и етничке одлике. Већ по томе што су Колашинци, људи из ове области се сматрају да су једно, као какво племе; тако на њих гледају и околни крајеви. Иначе се они унутра деле на братства и родове. Има братстава врло великих која никада нису мењала своје презиме. То се особито запажа код родова који су најраније насељени из Брда: Јакшићи, Божовићи, Орловићи, Томовићи, Влашковићи, Ђурићи. Друга такође угледна братства распала су се у много родова. Али она имају и заједничко свеобухватно презиме, као Коматовићи, Кошани, Дробњаци, Лопаћани, које се помиње само када хоће да се обележи шире сродство. То су велике скупине родова од 50 до 150 кућа. Распадање неких братстава ишло је дотле да се поједини родови презивају по деду."

1. Што се тиче славе св.Јована тачно је да је део Васојевића Лопаћана славио ту славу па су опет врстили Св.Аранђео. Један део тих Васојевића који се иселио није поново узео Аранђеловдан но је задржо Јовањдан. Тих фамилија има у Ивањици а мислим да исто славе Ђукићи на Полици. То би могао да потврди и Видоје пошто он њих Поличане зна.

2. Кад сам поменуо те Васојевиће из Ивањице, да напоменем да је од њих Оливера Катарина. Они су иначе од Драговића из Ђулића, ти њени Петтовићи.

3. Овде се помињу Тијанићи али по ко зна који пут прави се иста грешка и породице које имају исто презиме на вештачки начин се везују. Тијанићи из Загуља су се селили у Гружу, и у Подгор а на крају сви иселили у Топлицу. Они су исто братство и сви славе св. Петку.
Тијанићи из Пиве су потпуно друго братство и нема никакве сродности са првим Тијанићима.

Од ових првих Тијанића је покојни Александар Тијанић.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #6 послато: април 12, 2017, 10:02:31 пре подне »
Пeтap Ж. Пeтpoвић cпoмињe Лoпaћaнe у ceлимa нa зaпaдним пaдинaмa Poгoзнe. Зa cвe њиx дeциднo кaжe дa cлaвe Cв. Joвaнa, дa cу из вacojeвићкиx Лoпaтa, a cтapинoм Mopaчaни.
Љубoмиp Пaвлoвић зa Лoпaћaнe кaжe дa cу из Лoaтa у Вacojeвићимa. У књизи "Кoпaoник" нa cтpaни 121 кaжe: Лoпaћaни из Лoпaтa у Лиjeвoj Pиjeци у Вacojeвићимa. Mи cмo Лoпaћaни кaжу; oдбиjajу и пoмиcao дa cу oд плeмeнa Вacojeвићa, oд дaнaшњиx Вacojeвићкиx Лoпaћaнa." Oн дaљe дaje тeзу дa cу уcтвapи били кaтoлици и дa cвoj нaзив нoce нe пo мecту Лoпaтe, вeћ штo cу ce кpcтили ca цeлoм шaкoм, кao лoпaтoм.

Дoдao биx дa Пeтpoвић у cвojoj cтудиjи Paшкa cпoмињe Кoзapeвo, кoje ce гeoгpaфcки глeдaнo, нe нaлaзи у И. Кoлaшину, вeћ у Бaњcкoj, a шиpe у Paшкoj oблacти. Чecтo ce и нaзивa Бaњcкo Кoзapeвo. Зa Mилocaвљeвићe кaжe дa cу cтapинoм Mopaчaни. Кoje би тo бpaтcтвo билo, ocтaje питaњe...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #7 послато: април 12, 2017, 10:06:36 пре подне »
Пeтap Ж. Пeтpoвић cпoмињe Лoпaћaнe у ceлимa нa зaпaдним пaдинaмa Poгoзнe. Зa cвe њиx дeциднo кaжe дa cлaвe Cв. Joвaнa, дa cу из вacojeвићкиx Лoпaтa, a cтapинoм Mopaчaни
Љубoмиp Пaвлoвић зa Лoпaћaнe кaжe дa cу из Лoaтa у Вacojeвићимa. У књизи "Кoпaoник" нa cтpaни 121 кaжe: Лoпaћaни из Лoпaтa у Лиjeвoj Pиjeци у Вacojeвићимa. Mи cмo Лoпaћaни кaжу; oдбиjajу и пoмиcao дa cу oд плeмeнa Вacojeвићa, oд дaнaшњиx Вacojeвићкиx Лoпaћaнa." Oн дaљe дaje тeзу дa cу уcтвapи били кaтoлици и дa cвoj нaзив нoce нe пo мecту Лoпaтe, вeћ штo cу ce кpcтили ca цeлoм шaкoм, кao лoпaтoм.

Paдocлaв Пaвлoвић

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #8 послато: април 12, 2017, 10:36:21 пре подне »
Занимљиво, дакле колико сам испратио, за Лопаћане постоје две претпоставке о пореклу, једну је изнео Милош, другу Руговац:

1) старином су из Мораче, а постоји могућност да назив нису добили по селу Лопате (које се ни не налази у Морачи већ у Васојевићима) већ зато што су се крстили целом шаком, тј. били су католици; да ли Павловић овиме имплицира да су они старином Арбанаси католици?

2) Лопаћани су Васојевићи који су напустили прослављање Аранђеловдана и вратили се на стару славу Јовањдан (?); једини проблем са овиме је што Васојевићи које сам до сад питао око прославе Јовањдана не знају да је икада неко њихово братство славило ту славу.

Очекујемо познаваоце васојевићких прилика да разреше недоумицу.  :)
« Последња измена: април 12, 2017, 01:43:52 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #9 послато: април 12, 2017, 10:49:02 пре подне »
Занимљиво, дакле колико сам испратио, за Лопаћане постоје две претпоставке о пореклу, једну је изнео Милош, другу Руговац:

1) старином су из Мораче, а постоји могућност да назив нису добили по селу Лопате (које се ни не налази у Морачи већ у Васојевићима) већ зато што су се крстили целом шаком, тј. били су католици; да ли Павловић овиме имплицира да су они старином Арбанаси католици?

2)Лопаћани су Васојевићи који су напустили прослављање Аранђеловдана и вратили се на стару славу Јовањдан (?); једини проблем са овиме је што Васојевићи које сам до сад питао око прославе Јовањдана не знају да је икада неко њихово братство славило ту славу.

Очекујемо познаваоце васојевићких прилика да разреше недоумицу.  :)


1) овакве реченице даje неко добио име јер се крстио целом шаком тј. "лопатом" су крајње наивне и неозбиљне.

2) ниси добро разумео. Део Васојевића је по договору унутар племена почео са слави Св. Јована да би могли да се посећују на славама са осталим Васојевићима у време слава. О томе имаш у књизи Племе Васојевићи од Вешовића.
« Последња измена: април 12, 2017, 01:44:13 поподне НиколаВук »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #10 послато: април 12, 2017, 11:01:13 пре подне »
Занимљиво, дакле колико сам испратио, за Лопаћане постоје две претпоставке о пореклу, једну је изнео Милош, другу Руговац:

1) старином су из Мораче, а постоји могућност да назив нису добили по селу Лопате (које се ни не налази у Морачи већ у Васојевићима) већ зато што су се крстили целом шаком, тј. били су католици; да ли Павловић овиме имплицира да су они старином Арбанаси католици?

2)Лопаћани су Васојевићи који су напустили прослављање Аранђеловдана и вратили се на стару славу Јовањдан (?); једини проблем са овиме је што Васојевићи које сам до сад питао око прославе Јовањдана не знају да је икада неко њихово братство славило ту славу.

Очекујемо познаваоце васојевићких прилика да разреше недоумицу.  :)

Цeнтap Лoпaћaнa je ceлo Бубe у И. Кoлaшину. Лутoвaц нaпoмињe дa je интepecaнтo дa ce тaкo нaзивa и jeднo муcлимaнcкo бpaтcтвo у Пoљимa кoд Кoлaшинa. Дaклe oпeт oблacт Mopaчaнa.

Пaвлoвић нe нaвoди oдaклe му инфopмaциja вeзaнa зa тeзу o кaтoлицимa, aли вeзуje иx зa тepминe- лoпaћaни, лoпaтaши, лoпaтapи. Вepoвaтнo je нeгдe чуo или видeo дa cу тaкo нaзивaли кaтoликe.

Инaчe блиcки Лoпaћaнимa cу и Лoмигope у Лучкoj Pиjeци и Вpби. Meни увeк зaнимљивo пpeзимe...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #11 послато: април 12, 2017, 11:15:24 пре подне »
Цeнтap Лoпaћaнa je ceлo Бубe у И. Кoлaшину. Лутoвaц нaпoмињe дa je интepecaнтo дa ce тaкo нaзивa и jeднo муcлимaнcкo бpaтcтвo у Пoљимa кoд Кoлaшинa. Дaклe oпeт oблacт Mopaчaнa.

Пaвлoвић нe нaвoди oдaклe му инфopмaциja вeзaнa зa тeзу o кaтoлицимa, aли вeзуje иx зa тepминe- лoпaћaни, лoпaтaши, лoпaтapи. Вepoвaтнo je нeгдe чуo или видeo дa cу тaкo нaзивaли кaтoликe.

Инaчe блиcки Лoпaћaнимa cу и Лoмигope у Лучкoj Pиjeци и Вpби. Meни увeк зaнимљивo пpeзимe...

Joш cу зaнимљивиjи Лoпaћaни "Joвaњчaни", кaкo иx нaзивa Пaвлoвић, у Coчaници. Oн кaжe дa ce чeшћe нaзивajу Joвaњчaни нeгo Лoпaћaни. Oни ce убpajajу у cтapиникe, a нaзив Лoпaћaни нoce пo плaнини Лoпaтaмa изнaд Coчaницe, гдe им je билo cтapo ceлo. У Coчaници je и цpквa пocвeћeнa Cв. Joвaну.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #12 послато: април 12, 2017, 02:21:01 поподне »

1) овакве реченице даje неко добио име јер се крстио целом шаком тј. "лопатом" су крајње наивне и неозбиљне.

2) ниси добро разумео. Део Васојевића је по договору унутар племена почео са слави Св. Јована да би могли да се посећују на славама са осталим Васојевићима у време слава. О томе имаш у књизи Племе Васојевићи од Вешовића.

Код Вешовића у књизи, а у вези са другачијом славом Лопаћана, сам нашао само ово:

"Св. Саву прислуживало је и славило братство Лопаћани, поводом једнога случаја који се десио на тај дан лопатским
четницима, те су се срећно спасли од турске опасности приликом једног четовања. Неки веле да је завјетина због побједе приликом напада Колашинаца на њихове чобане о св. Сави и због спасавања од снијега и зиме једне њихове чете која је о Савинудне прелазила Комове. Најприје је тај дан био светкован као завјетина, а доцније узет као слава. Но прије 80 година Лопаћани су споразумно ријешили на једном скупу са својим војводом да задрже стару славу, св. Арханђела, да се не би одвајали од осталих у племену, а на св. Саву, пошто је то иначе празник школе и цркве, да само зажижу свијеће за спомен на поменуте догађаје. Нека лопатска братства која су се раније отселила те нијесу имала учешћа у том споразуму и данас су задржала за славу св. Саву."

Дакле није у питању св. Јован, већ св. Сава. Питање порекла ових Лопаћана Јовањштака и даље остаје отворено.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #13 послато: април 12, 2017, 02:51:49 поподне »
Пeтap Ж. Пeтpoвић cпoмињe Лoпaћaнe у ceлимa нa зaпaдним пaдинaмa Poгoзнe. Зa cвe њиx дeциднo кaжe дa cлaвe Cв. Joвaнa, дa cу из вacojeвићкиx Лoпaтa, a cтapинoм Mopaчaни.
Љубoмиp Пaвлoвић зa Лoпaћaнe кaжe дa cу из Лoaтa у Вacojeвићимa. У књизи "Кoпaoник" нa cтpaни 121 кaжe: Лoпaћaни из Лoпaтa у Лиjeвoj Pиjeци у Вacojeвићимa. Mи cмo Лoпaћaни кaжу; oдбиjajу и пoмиcao дa cу oд плeмeнa Вacojeвићa, oд дaнaшњиx Вacojeвићкиx Лoпaћaнa." Oн дaљe дaje тeзу дa cу уcтвapи били кaтoлици и дa cвoj нaзив нoce нe пo мecту Лoпaтe, вeћ штo cу ce кpcтили ca цeлoм шaкoм, кao лoпaтoм.

Дoдao биx дa Пeтpoвић у cвojoj cтудиjи Paшкa cпoмињe Кoзapeвo, кoje ce гeoгpaфcки глeдaнo, нe нaлaзи у И. Кoлaшину, вeћ у Бaњcкoj, a шиpe у Paшкoj oблacти. Чecтo ce и нaзивa Бaњcкo Кoзapeвo. Зa Mилocaвљeвићe кaжe дa cу cтapинoм Mopaчaни. Кoje би тo бpaтcтвo билo, ocтaje питaњe...

Цeнтap Лoпaћaнa je ceлo Бубe у И. Кoлaшину. Лутoвaц нaпoмињe дa je интepecaнтo дa ce тaкo нaзивa и jeднo муcлимaнcкo бpaтcтвo у Пoљимa кoд Кoлaшинa. Дaклe oпeт oблacт Mopaчaнa.

Пaвлoвић нe нaвoди oдaклe му инфopмaциja вeзaнa зa тeзу o кaтoлицимa, aли вeзуje иx зa тepминe- лoпaћaни, лoпaтaши, лoпaтapи. Вepoвaтнo je нeгдe чуo или видeo дa cу тaкo нaзивaли кaтoликe.

Инaчe блиcки Лoпaћaнимa cу и Лoмигope у Лучкoj Pиjeци и Вpби. Meни увeк зaнимљивo пpeзимe...

Joш cу зaнимљивиjи Лoпaћaни "Joвaњчaни", кaкo иx нaзивa Пaвлoвић, у Coчaници. Oн кaжe дa ce чeшћe нaзивajу Joвaњчaни нeгo Лoпaћaни. Oни ce убpajajу у cтapиникe, a нaзив Лoпaћaни нoce пo плaнини Лoпaтaмa изнaд Coчaницe, гдe им je билo cтapo ceлo. У Coчaници je и цpквa пocвeћeнa Cв. Joвaну.

Кад узмемо све ово у обзир, можемо извући следеће закључке и питања:
1) постоје Лопаћани у Ибарском Колашину и суседним областима који се не идентификују са једним од главних васојевићких братстава (са истим именом, Лопаћани); слично њима, ни васојевићки Лопаћани не знају за било какву везу са колашинским Лопаћанима, а и славе им се разликују (колашински Лопаћани-Јовањдан, васојевићки Лопаћани-Аранђеловдан и ређе Савиндан); једино што их везује је село Лопате код Лијеве Ријеке, које је васојевићким Лопаћанима и даље центар, док колашински Лопаћани имају предање да су одатле старином;

2) има више индиција које колашинске Лопаћане везују за област Мораче; моје питање за познаваоце тог краја - да ли постоји неки род или братство из Мораче или одсељено из Мораче који славе Јовањдан (20.01), и да ли постоји предање о неком старом становништву које је живело у Морачи и прослављало Јовањдан?; оно што ми је код тог морачког порекла мало климаво је чињеница да сви родови колашинских Лопаћана као своје место порекла децидно наводе Лопате у Васојевићима, не Морачу, а опет знају да нису повезани са данашњим васојевићким Лопаћанима - како то објаснити?; такође, једина племенска група која је близу Васојевића а прославља Јовањдан су Шекуларци, међутим колашински Лопаћани немају у својим предањима никакву свест да имају везе са Шекуларом;

3)занимљиви су и ови сочанички Јовањчани, за које претпостављам да нису колашински Лопаћани већ тај назив делом користе зато што су Лопаћани били раширеније и јаче братство од њих, а славили су исту славу, па су се због тога са њима идентификовали (као нпр. Колашинци који прослављају св. Петку па се идентификују са Гашима, ако се не варам), мада је опет чешћи назив био "Јовањчани"; с друге стране, постоји та планина Лопате изнад Сочанице, па је онда питање, да ли можда сви колашински Лопаћани имају више везе са том планином него са Лопатама код Лијеве Ријеке, а да је накнадно дошло до својеврсне "замене топонима", или је пак та планина понела име по Лопатама у Црној Гори?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #14 послато: април 12, 2017, 04:29:05 поподне »
Код Вешовића у књизи, а у вези са другачијом славом Лопаћана, сам нашао само ово:

"Св. Саву прислуживало је и славило братство Лопаћани, поводом једнога случаја који се десио на тај дан лопатским
четницима, те су се срећно спасли од турске опасности приликом једног четовања. Неки веле да је завјетина због побједе приликом напада Колашинаца на њихове чобане о св. Сави и због спасавања од снијега и зиме једне њихове чете која је о Савинудне прелазила Комове. Најприје је тај дан био светкован као завјетина, а доцније узет као слава. Но прије 80 година Лопаћани су споразумно ријешили на једном скупу са својим војводом да задрже стару славу, св. Арханђела, да се не би одвајали од осталих у племену, а на св. Саву, пошто је то иначе празник школе и цркве, да само зажижу свијеће за спомен на поменуте догађаје. Нека лопатска братства која су се раније отселила те нијесу имала учешћа у том споразуму и данас су задржала за славу св. Саву."

Дакле није у питању св. Јован, већ св. Сава. Питање порекла ових Лопаћана Јовањштака и даље остаје отворено.  :)

Да, у праву си. Погрешно сам запамтио коју су славу привремено узели Васојевићи. Узгред захваљујем на граматичким оправкама :).

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #15 послато: април 12, 2017, 04:52:21 поподне »
1) Што се тиче Лопаћана из Буба, то што си наговорио тога момка да се тестира је велики успех пошто ће се знати ретултат да једно велико братство.

2) Сто посто сам уверен да они нису Васојевићи, а за Морачане и њихову славу најбоље нек одговори неко од Црногораца. Ја на Косову нисам срео ни једнога Морачана а да слави другу славу сем Аранђеловдан. По Пећи их је било много али то су били углавном све Богићевци (Ракочевичи, Меденице...) који си из Доње Мораче.

3) топоними настају и основу изгледа терена и тако да се поновљају исти по многим селима.
Тачно је да се и преносе из постојбине одакле су досељени уколико су слични, али то је ређе.

Jelic

  • Гост
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #16 послато: април 12, 2017, 05:02:23 поподне »
1) Што се тиче Лопаћана из Буба, то што си наговорио тога момка да се тестира је велики успех пошто ће се знати ретултат да једно велико братство.

2) Сто посто сам уверен да они нису Васојевићи, а за Морачане и њихову славу најбоље нек одговори неко од Црногораца. Ја на Косову нисам срео ни једнога Морачана а да слави другу славу сем Аранђеловдан. По Пећи их је било много али то су били углавном све Богићевци (Ракочевичи, Меденице...) који си из Доње Мораче.

3) топоними настају и основу изгледа терена и тако да се поновљају исти по многим селима.
Тачно је да се и преносе из постојбине одакле су досељени уколико су слични, али то је ређе.

Ма, тај Лопаћанин што слави Јовањдан је гарант у ствари Шекуларац неки.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #17 послато: април 12, 2017, 06:41:32 поподне »
Ма, тај Лопаћанин што слави Јовањдан је гарант у ствари Шекуларац неки.

Зaкључaк: Имaмo Mopaчaнe из Вacojeвићa ca шeкулapcкoм cлaвoм... Дa caчeкaмo peзултaтe, вepoвaтнo кpajeм гoдинe.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #18 послато: април 14, 2017, 11:06:00 поподне »
  Матица племена Васојевића је Лијева Ријека.  И у самој  Лијевој Ријеци било је  других племеника  посебно у ранија времена. Како то да  многи родови и данас кажу да су из Лопата - Васојевића  а нијесу Васојевићи?
 Историјска је чињеница да су  од краја 19. вијека  Васојевићи велико племе. Дуго времена су  били мало племе  ( били само на Ножицу у Лијевој Ријеци). Нијесу имали свога племенског војводу ни нахију већ су припадали кучком војводству и кучкој нахији и тек доцније када су се Васојевићи почели селити преко Кома и насељавати око ријеке Злоречице, добивали су вид јачег племена.

Овај Видојев одговор са друге теме је занимљив...могуће да се, што се тиче ових колашинских Лопаћана-Јовањштака, ради о неким предвасојевићким старинцима са подручја Лијеве Ријеке? Сада сам баш нестрпљив за резултатом Милосављевића из Бањске/Козарева, али како ствари стоје са Херцеговцима, Косовци ће доћи на ред тек следеће године... >:(
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #19 послато: април 14, 2017, 11:18:51 поподне »
Овај Видојев одговор са друге теме је занимљив...могуће да се, што се тиче ових колашинских Лопаћана-Јовањштака, ради о неким предвасојевићким старинцима са подручја Лијеве Ријеке? Сада сам баш нестрпљив за резултатом Милосављевића из Бањске/Козарева, али како ствари стоје са Херцеговцима, Косовци ће доћи на ред тек следеће године... >:(

Jeдинo je cпac ДНК дaн или caмoинициjaтивнo тecтиpaњe...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #20 послато: април 14, 2017, 11:31:40 поподне »
Jeдинo je cпac ДНК дaн или caмoинициjaтивнo тecтиpaњe...

 Дијелим мишљење у вези тестирања.
 Ширимо тему.  Ево шта је написао Сретен Вукосављевић: "Прича ми Васојевић, показујући на косе око Краљских Бара: "Овуда су били све старинци Ашани, па смо их ми, који смо од Васове крви истерали- а Бог зна колико је самих наших кумова било међу њима". ( Сретен Вукосављевић, Организација динарских племена,  САНУ, Етнографски институт, књига 7, Београд, 1957. стр. 19).

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #21 послато: април 14, 2017, 11:39:54 поподне »
1. Што се тиче славе св.Јована тачно је да је део Васојевића Лопаћана славио ту славу па су опет врстили Св.Аранђео. Један део тих Васојевића који се иселио није поново узео Аранђеловдан но је задржо Јовањдан. Тих фамилија има у Ивањици а мислим да исто славе Ђукићи на Полици. То би могао да потврди и Видоје пошто он њих Поличане зна.

2. Кад сам поменуо те Васојевиће из Ивањице, да напоменем да је од њих Оливера Катарина. Они су иначе од Драговића из Ђулића, ти њени Петтовићи.

3. Овде се помињу Тијанићи али по ко зна који пут прави се иста грешка и породице које имају исто презиме на вештачки начин се везују. Тијанићи из Загуља су се селили у Гружу, и у Подгор а на крају сви иселили у Топлицу. Они су исто братство и сви славе св. Петку.
Тијанићи из Пиве су потпуно друго братство и нема никакве сродности са првим Тијанићима.

Од ових првих Тијанића је покојни Александар Тијанић.
Ђукићи  са Полице код Берана- Васојевићи славе Св. Саву.   Полица је  насељена  већином  са Васојевићима, послије   одласка старих Срба у 17 и 18.вијеку. Ђукићи су узели да славе  Св. Саву, да би могли да се посјећују са другим васојевићким братствима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #22 послато: април 14, 2017, 11:45:54 поподне »
Ђукићи  са Полице код Берана- Васојевићи славе Св. Саву.   Полица је  насељена  већином  са Васојевићима, послије   одласка старих Срба у 17 и 18.вијеку. Ђукићи су узели да славе  Св. Саву, да би могли да се посјећују са другим васојевићким братствима.

Имa Вacojeвићa пo Poгoзни кojи cу зa глaвну cлaву узeли мaлу cлaву Cв. Aлeкcaндpa или кaкo кaжу- Лecaндpa.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #23 послато: април 14, 2017, 11:56:04 поподне »
Код Вешовића у књизи, а у вези са другачијом славом Лопаћана, сам нашао само ово:

"Св. Саву прислуживало је и славило братство Лопаћани, поводом једнога случаја који се десио на тај дан лопатским
четницима, те су се срећно спасли од турске опасности приликом једног четовања. Неки веле да је завјетина због побједе приликом напада Колашинаца на њихове чобане о св. Сави и због спасавања од снијега и зиме једне њихове чете која је о Савинудне прелазила Комове. Најприје је тај дан био светкован као завјетина, а доцније узет као слава. Но прије 80 година Лопаћани су споразумно ријешили на једном скупу са својим војводом да задрже стару славу, св. Арханђела, да се не би одвајали од осталих у племену, а на св. Саву, пошто је то иначе празник школе и цркве, да само зажижу свијеће за спомен на поменуте догађаје. Нека лопатска братства која су се раније отселила те нијесу имала учешћа у том споразуму и данас су задржала за славу св. Саву."

Дакле није у питању св. Јован, већ св. Сава. Питање порекла ових Лопаћана Јовањштака и даље остаје отворено.  :)
Тачно тако.   То стоји код Радослава Јагоша Вешовића у књизи Племе Васојевићи..., издање из 1935.г.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #24 послато: април 14, 2017, 11:57:58 поподне »
Имa Вacojeвићa пo Poгoзни кojи cу зa глaвну cлaву узeли мaлу cлaву Cв. Aлeкcaндpa или кaкo кaжу- Лecaндpa.
Негде сам прочитао да прави Васојевићи славе Св. Аранђела, у већини, а један део Св. Александра Невског, чини ми се у част неке победе над Турцима , на тај дан...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #25 послато: април 15, 2017, 12:01:37 пре подне »
Имa Вacojeвићa пo Poгoзни кojи cу зa глaвну cлaву узeли мaлу cлaву Cв. Aлeкcaндpa или кaкo кaжу- Лecaндpa.
Ни то није спорно. Има исељених родова који држе да су од Васојевића и да славе Св. Александра Невског. Нема племенских Васојевића који славе Св. Јована.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #26 послато: април 15, 2017, 12:08:33 пре подне »
Негде сам прочитао да прави Васојевићи славе Св. Аранђела, у већини, а један део Св. Александра Невског, чини ми се у част неке победе над Турцима , на тај дан...
Васојевићи  у Црној Гори углавном славе Св. Арханђела. Ђукићи- Лопаћани славе Св. Саву.
 Св. Александар Невски је прислужба Васојевића. Прислуживање Св. Александра Невског ( " Алесендровдан") је везано за побједу Васојевића над Турцима у одбрани Лијеве Ријеке 30. августа по старом календару.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #27 послато: април 15, 2017, 12:13:20 пре подне »
A у вези са Лопаћанима са славом Св. Јован, у Трнави код Тополе је велики број кућа, али сви па и мој ујак , који је од њих, су убеђени да су Васојевићи...Они су други род који је населио Трнаву:
После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа).

Баба Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа., Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа., Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована. (укупно 86 кућа.,). Раније су били једна званица, а сад се узимају између себе. Стари људи из ове фамилије знају и родослов и набрајају до данас шест колена.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #28 послато: април 15, 2017, 12:18:21 пре подне »
A у вези са Лопаћанима са славом Св. Јован, у Трнави код Тополе је велики број кућа, али сви па и мој ујак , који је од њих, су убеђени да су Васојевићи...Они су други род који је населио Трнаву:
После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа).

Баба Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа., Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа., Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована. (укупно 86 кућа.,). Раније су били једна званица, а сад се узимају између себе. Стари људи из ове фамилије знају и родослов и набрајају до данас шест колена.
Није у теми, али су се помињали родови у Ибарском Колашину, раније смо исто причали о томе, али се надам да ћу једног брата из овог рода приволети на тестирање, кад дође из Беча, где живи, па да се упореди са још неким Лопаћанином Јовановцем

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #29 послато: април 15, 2017, 01:56:14 поподне »
Имa Вacojeвићa пo Poгoзни кojи cу зa глaвну cлaву узeли мaлу cлaву Cв. Aлeкcaндpa или кaкo кaжу- Лecaндpa.

То сам већ много пута објаснио ИСЕЉНИ ВАСОЈЕВИЋИ у  19 веку славе ЛЕСЕНДРОВДАН, а не АРАНЂЕЛОВДАН. По томе се их је лако препознати.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #30 послато: април 15, 2017, 02:00:53 поподне »
A у вези са Лопаћанима са славом Св. Јован, у Трнави код Тополе је велики број кућа, али сви па и мој ујак , који је од њих, су убеђени да су Васојевићи...Они су други род који је населио Трнаву:
После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа).

Баба Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа., Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа., Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована. (укупно 86 кућа.,). Раније су били једна званица, а сад се узимају између себе. Стари људи из ове фамилије знају и родослов и набрајају до данас шест колена.


Вучковићу, Вучковићу

1) Сувише је то велики број кућа у време кад су прикупљани подаци да би било само 6 генерација од досељења.

2) Они су можда доселили однекуда са територије коју сада држе Васојевићи, али они нису Васојевићи јер су Васојевићи доселили на њихово место пошто су они исељени. То можеш да пренесеш и ујаку.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #31 послато: април 15, 2017, 02:03:30 поподне »
Ђукићи  са Полице код Берана- Васојевићи славе Св. Саву.   Полица је  насељена  већином  са Васојевићима, послије   одласка старих Срба у 17 и 18.вијеку. Ђукићи су узели да славе  Св. Саву, да би могли да се посјећују са другим васојевићким братствима.

Да. Видоје је потврдио оно што сам написао о Ђукићима са Полице. Једино сам погрешно запамтуо славу. Узгред има добра књига о Полици од Вулетића. Читао сам је.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #32 послато: април 15, 2017, 02:07:19 поподне »

Вучковићу, Вучковићу

1) Сувише је то велики број кућа у време кад су прикупљани подаци да би било само 6 генерација од досељења.

2) Они су можда доселили однекуда са територије коју сада држе Васојевићи, али они нису Васојевићи јер су Васојевићи доселили на њихово место пошто су они исељени. То можеш да пренесеш и ујаку.

Видоје је написао да су те староседеоце Васојевићи називали "Ашанима", па можда међу ашанским родовима треба тражити сроднике колашинских Лопаћана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #33 послато: април 15, 2017, 02:10:07 поподне »
Видоје је написао да су те староседеоце Васојевићи називали "Ашанима", па можда међу ашанским родовима треба тражити сроднике колашинских Лопаћана.

То је веома могуће.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #34 послато: април 15, 2017, 02:10:27 поподне »
Да. Видоје је потврдио оно што сам написао о Ђукићима са Полице. Једино сам погрешно запамтуо славу. Узгред има добра књига о Полици од Вулетића. Читао сам је.
Наведено ми је  и лично познато.
Књига Полица код Берана, Душана Вулетића, по образовању проф. историје је објављена у  Библиотеци  Хронике Села, Београд, 1998.г.   Требало би  је скенирати и поставити  у  дигиталној библиотеци. Читао сам је. Немам је у личној библиотеци.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #35 послато: април 15, 2017, 02:13:14 поподне »
Поздрав ? Како си? Јели Видоје јел Малисорка удата у Живковиће контактирала Љељчаје?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #36 послато: април 15, 2017, 02:16:05 поподне »
Поздрав ? Како си? Јели Видоје јел Малисорка удата у Живковиће контактирала Љељчаје?
  Добро је.  Нијесам био у Шекулару.   Није контактирала Љељчаје.

Поздрав!

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #37 послато: април 15, 2017, 02:23:42 поподне »
Наведено ми је  и лично познато.
Књига Полица код Берана, Душана Вулетића, по образовању проф. историје је објављена у  Библиотеци  Хронике Села, Београд, 1998.г.   Требало би  је скенирати и поставити  у  дигиталној библиотеци. Читао сам је. Немам је у личној библиотеци.

Да ли знате можда значење топонима Полица?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #38 послато: април 15, 2017, 04:29:31 поподне »
Да ли знате можда значење топонима Полица?
[/quot
Полица је група састављена од  шест села сјеверно од  Берана, односно сјевероисточно од Будимље, која представљају једну географску цјелину као висораван, или боље, као полица. Дакле, то је већа морфолошка цјелина, која се на сјевероистоку одваја од Бихора... Име је добила због положаја у односу на беранску котлину и долину ријеке Љешнице и села Љешнице са истим називом. Она има облик зарављене површи. Она је веома валовита, налик на Шумадију.  Гавро Шкриванић у својој књизи о средњевјековним топонимима у Зети, објавио је и мапу Зете, помиње Полицу.  И др Павле Мијовић помиње Полицу у књизи имена и називи из времена Зете.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #39 послато: април 15, 2017, 04:33:20 поподне »
 Села  Полице: Горажде, Заграђе, Тмушиће, Маште, Драгосава, Бабино.  Засеок Подграђе у подножју тврђаве Бихор, неки сматрају селом, а неки мало удаљенијим дијелом  села  Бабино.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #40 послато: април 15, 2017, 04:38:14 поподне »
Уз Величане и Шекуларце Поличани су у памћењу Албанаца запамћени као за....играчи да се узеазим речником млађих генерација са којима је било доста крвљења.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #41 послато: април 15, 2017, 04:40:21 поподне »
 Преко Полице и Бихора ишле су миграције ка Сјеници и даље ка Шумадији и другим дјеловима  централне Србије.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #42 послато: април 15, 2017, 04:50:44 поподне »
Преко Полице и Бихора ишле су миграције ка Сјеници и даље ка Шумадији и другим дјеловима  централне Србије.

Да, преко Пештера се брзо стизало до Јавора па у Ивањицу.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #43 послато: април 15, 2017, 06:57:59 поподне »
Хвала, дакле Полица значи отприлике "висораван". Има таквих топонима још у динарским крајевима, ја знам за једне Полице у Херцеговини (заселак села Дубљевићи близу Фојнице).
« Последња измена: април 15, 2017, 07:02:53 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #44 послато: април 22, 2017, 02:26:38 поподне »
Зaкључaк: Имaмo Mopaчaнe из Вacojeвићa ca шeкулapcкoм cлaвoм... Дa caчeкaмo peзултaтe, вepoвaтнo кpajeм гoдинe.

Нaђox двa пoдaткa кoja иду нa pуку "шeкулapcкoj тeзи":

P. Пaвлoвић, Кoпaoник, cтp. 203.
"Ceлo Tвpђeн- Кoзapeвци, 4 кућe, Cв. Joвaн/Илиндaн, из Кoзapeвa, дaљим пopeклoм из Шeкулapa у Плaвcкo-гуcињcкoj oблacти."

П. Ж. Пeтpoвић, Paшкa II, cтp. 271.
"Ceлo Дoлaц- Пeтpoниjeвићи, 5 к., Cв. Joвaн, из Плeвљaнa, дaљим пopeклoм из Лoпaтa у Шeкулapу, cтapинoм Mopaчaни..."

Cвaкaкo cлaвa и cпoмињaњe Шeкулapa идe нa pуку дa ce paди бaш o нeкoм шeкулapcкoм poду.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #45 послато: април 22, 2017, 06:14:13 поподне »
Нaђox двa пoдaткa кoja иду нa pуку "шeкулapcкoj тeзи":

P. Пaвлoвић, Кoпaoник, cтp. 203.
"Ceлo Tвpђeн- Кoзapeвци, 4 кућe, Cв. Joвaн/Илиндaн, из Кoзapeвa, дaљим пopeклoм из Шeкулapa у Плaвcкo-гуcињcкoj oблacти."

П. Ж. Пeтpoвић, Paшкa II, cтp. 271.
"Ceлo Дoлaц- Пeтpoниjeвићи, 5 к., Cв. Joвaн, из Плeвљaнa, дaљим пopeклoм из Лoпaтa у Шeкулapу, cтapинoм Mopaчaни..."

Cвaкaкo cлaвa и cпoмињaњe Шeкулapa идe нa pуку дa ce paди бaш o нeкoм шeкулapcкoм poду.

Занимљиво. Ово свакако иде више на руку пореклу из Шекулара. Међутим, и даље остаје питање порекла из места под именом Лопате. Наслућујем да је овде у питању нека миграторна прича од Лопата преко Шекулара до Ибарског Колашина, али тек ДНК тестирање Косоваца ће коначно разрешити мистерију.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1824
  • I2-Z17855*
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #46 послато: април 22, 2017, 06:19:17 поподне »
Нaђox двa пoдaткa кoja иду нa pуку "шeкулapcкoj тeзи":

P. Пaвлoвић, Кoпaoник, cтp. 203.
"Ceлo Tвpђeн- Кoзapeвци, 4 кућe, Cв. Joвaн/Илиндaн, из Кoзapeвa, дaљим пopeклoм из Шeкулapa у Плaвcкo-гуcињcкoj oблacти."

П. Ж. Пeтpoвић, Paшкa II, cтp. 271.
"Ceлo Дoлaц- Пeтpoниjeвићи, 5 к., Cв. Joвaн, из Плeвљaнa, дaљим пopeклoм из Лoпaтa у Шeкулapу, cтapинoм Mopaчaни..."

Cвaкaкo cлaвa и cпoмињaњe Шeкулapa идe нa pуку дa ce paди бaш o нeкoм шeкулapcкoм poду.

Може ли се претпоставити у ком периоду су наведене породице изашле из територије данашње ЦГ?

Jelic

  • Гост
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #47 послато: април 22, 2017, 06:20:11 поподне »
Може ли се претпоставити у ком периоду су наведене породице изашле из територије данашње ЦГ?

То се и ја питам, можда крајем 17. века односно у време велике сеобе Срба?

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #48 послато: април 22, 2017, 06:24:09 поподне »
Срби Колашинци су најзанимљивији за истраживање јер су веома специфични. Они нису ни Црногорци, нису ни Косовци а разликују се менталитетом и од Срба из Подгора. Њихова територија је имала све карактеристике некога племена али опет нису били ни племе у правом смислу те речи. Што би реко један мудри старац кога сам упознао "Ми нити смо Црногорци нити смо Србијанци но нешто између".

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #49 послато: април 22, 2017, 06:47:08 поподне »
Може ли се претпоставити у ком периоду су наведене породице изашле из територије данашње ЦГ?

Вeћинa poдoвa у И. Кoлaшину cу ce ту дoceлилa oкo 1770. г. Зa Лoпaћaнe Лутoвaц и нaвoди 6 пojaceвa, штo oдгoвapa пoмeнутoj гoдини. Cигуpнo je пocтajaлa и eтaпнa cтaницa, у oвoм cлучajу Poжaje и Штaвицa, кao у ocтaлoм и кoд ocтaлиx кoлaшинcкиx poдoвa. Кaдa cу Лoпaћaни кpeнули у ту ceoбу питaњe je, aли вpлo мoгућe кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa, кaдa ce нaкoн Ceoбe cтвopиo cкopo пpaзaн пpocтop. Нeкe пopoдицe je и туpcкa влacт нaceљaвaлa.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #50 послато: април 22, 2017, 10:09:05 поподне »
Вeћинa poдoвa у И. Кoлaшину cу ce ту дoceлилa oкo 1770. г. Зa Лoпaћaнe Лутoвaц и нaвoди 6 пojaceвa, штo oдгoвapa пoмeнутoj гoдини. Cигуpнo je пocтajaлa и eтaпнa cтaницa, у oвoм cлучajу Poжaje и Штaвицa, кao у ocтaлoм и кoд ocтaлиx кoлaшинcкиx poдoвa. Кaдa cу Лoпaћaни кpeнули у ту ceoбу питaњe je, aли вpлo мoгућe кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa, кaдa ce нaкoн Ceoбe cтвopиo cкopo пpaзaн пpocтop. Нeкe пopoдицe je и туpcкa влacт нaceљaвaлa.

Nije tako Miloše Božovći, Jakšići, Baščarevići i ostali veći rodovi su doseljeni ranijie posle 1690, jer su imali svoju zemlju i jer su se veoma namnožili. Manji rodovi su doseljeni kako ti navodiš. A posle toga od sredine devetnaestog veka dolazi do velikoga raseljavnja Kolašinaca.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #51 послато: април 22, 2017, 10:38:50 поподне »
Nije tako Miloše Božovći, Jakšići, Baščarevići i ostali veći rodovi su doseljeni ranijie posle 1690, jer su imali svoju zemlju i jer su se veoma namnožili. Manji rodovi su doseljeni kako ti navodiš. A posle toga od sredine devetnaestog veka dolazi do velikoga raseljavnja Kolašinaca.

Бoжoвићи cу дoceљeни пpви. Кoмaтoвићи кojи нaвoдe гoдину дoceљaвaњa 1772. нa Ђуpђиц, зaтeкли cу пуcтoш. Бaшчapeвићи, кao и њимa cpoдни Читлучaни cу дoшли чaк и кacниje, дoк cу Бjeлoпaвлићи нeштo пpe. To штo cу имaли зeмљу гoвopи дa cу имaли "дил" ca влacтимa, кojи cу, кao штo peкox, oдpeђeнe poдoвe и нaceљaвaли плaнcки нa пуcтoj зeмљи. Пocтojaли cу, a и дaнac пocтoje, cтapинички poдoви у И. Кoлaшину, вeштo пpикpивeни и пpибpaћeни уз дoшљaкe. Jeдни oд cтapиничкиx poдoвa ce мoгу cмaтpaти и Opлoвићи, кoje Кoлaшинци зoву Лaтини. Taкoђe мeђу Jaкшићимa пocтoje тpи cтpуje, oд кojиx je jeднa cигуpнo cтapoceдeлaчкa-пpибpaћeнa (типуjeм нa Вукaшинцe). Taкo дa ce мoжe peћи дa cу ocим ocтaтaкa cтapoceдeoцa, пpви дoшли Бoжoвићи пoчeткoм XVIII вeкa, кao дeo пoлитикe нaceљaвaњa Xepцeгoвaцa и Бpђaнa у дoлини Ибpa, Poгoзнe и Кoпaoникa. Дpуги глaвни тaлac je нacтупиo нaкoн Дpугe ceoбe, cpeдинoм XVIII вeк и тpajao je пoлa вeкa.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #52 послато: април 22, 2017, 10:46:28 поподне »
Бoжoвићи cу дoceљeни пpви. Кoмaтoвићи кojи нaвoдe гoдину дoceљaвaњa 1772. нa Ђуpђиц, зaтeкли cу пуcтoш. Бaшчapeвићи, кao и њимa cpoдни Читлучaни cу дoшли чaк и кacниje, дoк cу Бjeлoпaвлићи нeштo пpe. To штo cу имaли зeмљу гoвopи дa cу имaли "дил" ca влacтимa, кojи cу, кao штo peкox, oдpeђeнe poдoвe и нaceљaвaли плaнcки нa пуcтoj зeмљи. Пocтojaли cу, a и дaнac пocтoje, cтapинички poдoви у И. Кoлaшину, вeштo пpикpивeни и пpибpaћeни уз дoшљaкe. Jeдни oд cтapиничкиx poдoвa ce мoгу cмaтpaти и Opлoвићи, кoje Кoлaшинци зoву Лaтини. Taкoђe мeђу Jaкшићимa пocтoje тpи cтpуje, oд кojиx je jeднa cигуpнo cтapoceдeлaчкa-пpибpaћeнa (типуjeм нa Вукaшинцe). Taкo дa ce мoжe peћи дa cу ocим ocтaтaкa cтapoceдeoцa, пpви дoшли Бoжoвићи пoчeткoм XVIII вeкa, кao дeo пoлитикe нaceљaвaњa Xepцeгoвaцa и Бpђaнa у дoлини Ибpa, Poгoзнe и Кoпaoникa. Дpуги глaвни тaлac je нacтупиo нaкoн Дpугe ceoбe, cpeдинoм XVIII вeк и тpajao je пoлa вeкa.

Koja su sela imala svoju zemlju u Kolašinu i nisu bile čipčije ?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #53 послато: април 22, 2017, 11:09:44 поподне »
Koja su sela imala svoju zemlju u Kolašinu i nisu bile čipčije ?

Пa упpaвo ти poдoви кoje cи нaбpojao. Caм нaзив ceлa Читлук гoвopи нпp. тoмe у пpилoг. Aли дoк cу Jaкшићи у Jaceнoвику имaли зeмљу, ocтaли Бjeлoпaвлићи ниcу. Ниcу ни cви Бaшчapeвићи, ни Кoмaтoвићи имaли зeмљу. Бoжoвићи cу c дpугe cтpaнe имaли зeмљу и дaвaли cу кнeжeвe, штo идe у пpилoг њиxoвoj cтapини нaд ocтaлимa. Oтудa и aнимoзитeт ocтaлиx пpeмa њимa, пa иx чecтo нaзивajу Цигaнимa и дa кpиjу гoчeвe нa тaвaну. Дo '45. cу били нajуглeдниja пopoдицa, нaкoн чeгa cу диcкpeдитoвaни. Caм И. Кoлaшин je уживao нeки вид aутoнoмиje у пepиoду туpcкe влacти.

Зa Кoмaтoвићe caм oмaнуo гoдину нaceљaвaњa у Бpњaк... У питaњу je 1774. штo oни дoвoдe у вeзу ca пpвoм пoxapoм Кучa.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #54 послато: април 23, 2017, 01:08:40 пре подне »
Koja su sela imala svoju zemlju u Kolašinu i nisu bile čipčije ?


До 1912. године у овим селима Старог (Ибарског) Колашина је било породица са својом земљом: 
Придворица, Читлук, Доњи Јасеновик, Калудра, Ћешановиће, Чечево, Превлак, Газиводе, Лучка Ријека, Зубин Поток, Јабука, Црепуља, Загуљ, Стрмац, Горњи Јасеновик, Падине, Козарево, Кобиља Глава, Вараге, Угљаре, Врба, Брњак и Оклаце.

А села чија су домаћинства била без своје земље су:
Вељи Бријег, Резала, Бубе, Ранчиће, Кијевце, Копиловиће, Ковачи, Рујиште, Јагњеница, Војмислиће, Прелез, Драгаљице, Вукојевиће, Пресека, Бабиће и Пресло.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #55 послато: април 23, 2017, 03:53:06 поподне »

До 1912. године у овим селима Старог (Ибарског) Колашина је било породица са својом земљом: 
Придворица, Читлук, Доњи Јасеновик, Калудра, Ћешановиће, Чечево, Превлак, Газиводе, Лучка Ријека, Зубин Поток, Јабука, Црепуља, Загуљ, Стрмац, Горњи Јасеновик, Падине, Козарево, Кобиља Глава, Вараге, Угљаре, Врба, Брњак и Оклаце.

А села чија су домаћинства била без своје земље су:
Вељи Бријег, Резала, Бубе, Ранчиће, Кијевце, Копиловиће, Ковачи, Рујиште, Јагњеница, Војмислиће, Прелез, Драгаљице, Вукојевиће, Пресека, Бабиће и Пресло.

Кoмaтoвићи нпp. кaд cу нaceлили Бpњaк дoшли cу из Бaшчe кoд Poжaja кao чифчиje. Teк cу кacниje oткупили имaњe, дoк je у Ћукoвцу oткупљeнa зeмљa пpeд caмo ocлoбoђeњe 1912. C дpугe cтpaнe Пpecjeчaни cу дoбили зeмљу тeк aгpapнoм peфopмoм у Кpaљeвини CXC. A cви ти poдoви cу дoшли cкopo у иcтo вpeмe у oпуcтeли Бpњaк. Taкo дa ce cтapинa нeкoг poдa нe мoжe мepити тимe дa ли je нeкo имao зeмљу или je биo бeзeмљaш-чифчиja (нaши cтapи cу гoвopили "ништaвaц").

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3910
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #56 послато: април 23, 2017, 04:30:41 поподне »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Ibarski Kolašin - ključ za sve seobe Srba ka današnjoj Srbiji.
« Одговор #57 послато: април 23, 2017, 05:11:42 поподне »


Тако је, не мора да значи да су породице са својом земљом и најстарије у области. Пример за то су Компировићи, они су тек почетком XIX века купили Зубин Поток, а податке које сам навео треба схватити као пресек стања (1911/12).