Добра књига о мање или више мистериозним Карашевцима/Крашованима. Аутор је професор Миља Радан (презиме има акценат на задњем слогу), који је и сам Карашевак, и то српски оријентисан.
http://karasevci.ro/wp-content/uploads/2016/05/Fonetika-i-fonologija-karasevskih-govora-danas-ELEKTRONSKO.pdf
Кога не занима филологија, има добар уводни историјски део.
Пошто не ради горњи линк, ово је нови линк на студију Михаја Радана о Крашованима
https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-284-5.pdfИ Радан у овој студији заправо говори да је у основи карашевског неки старији архаични говор, другачији од тимочког или косовско-ресавског који су се касније наслојили, само што он не каже да је то кајкавски, већ неки арахични говор старосједилаца Словена у Банату
Његов закључак је сљедећи:
"Етногенеза Карашевака била је сложен и дуготрајан процес. Дакле, данашњи Карашевци потомци су првих јужних Словена који се у Банату налазе негде од VI-VII века и који су се касније помешали са разним досељеницима са југа Дунава, највећим делом са Србима (XIV – XV век).
Значајан допринос у стварању ове етничке енклаве дало је и румунско становништво Баната, са којим су Карашеваци вековима били у сталном контакту, а често је долазило и до склапања мешовитих бракова. Истовремено треба нагласити и изузетно значајну улогу католичке вероисповести, која је омогућила стапање ове хетерогене масе у чврсто оформљену етничку енклаву, са специфичним етнолингвистичким обележјима.
Мешање становништва имало је последице и на лингвистичком плану. Стапање говора карашевских Словена са говором (или говорима) српских досељеника који су пристигли, највероватније, из источне зоне косовско-ресавског дијалекта која се граничи са српским југоисточним дијалектима било је доста једноставно, јер су се ови идиоми развили из штокавског архаичног дијалекта који је у прошлости обухватао широку територију српског језика (види горе - 345) и имали су, дакле, много заједничких особина. Будући архаичнији, говор карашевских Словена претрпео је доста промена захваљујући утицају највероватније мало напреднијих говора српских досељеника, што значи да је њихов допринос у коначном обликовању КГ био значајан. На тај начин су настали карашевски говори, говори са наглашеним архаичним карактером и многобројним специфичним цртама. Карашевски говори су српски штокавски говори екавског типа и, у суштини, припадају косовско-ресавском дијалекту, али који имају доста заједничких особина са српским југоисточним дијалектима, нарочито у фонологији и лексици."
Ово би се могло назвати својеврсним "карашевским аутохтонизмом". Не знам додуше како је звучао говор "банатских словенских старосједилаца" и да ли је бар по акцентуацији звучао као кајкавски Онда би овај мој утисак о карашевском као кајкавском могао бити објашњен том чињеницом.