Аутор Тема: Род I2-PH908>Y56203  (Прочитано 33713 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #40 послато: јул 06, 2017, 02:38:03 поподне »
Након пристиглих резултата, направио сам једну ретроспективу:

Најпре бих хтео да се захвалим свима који су финансијски помогли, да покренемо ову причу са мртве тачке, као и Синиши Јерковићу, који нам је слепима отворио очи и који је од литературе, до тумачења резултата, учинио много за наш род. Такође и Владици Цонићу, који ми је уступио своју збирку хаплотипова, где сам пронашао још неке резултате, иако скромне, али битне.
Прво ћу написати нешто о тестиранима.


Списак тестираних:

Тарски Никшићи-
Милетић, Лучиндан, Грабовац-Звечан
Милетић, Лучиндан, Грабовац-Звечан
Глишовић, Лучиндан, Мајдан-Г.Милановац
Утвић, Лучиндан, Калудра-З.Поток
Татић, Лучиндан, Колашин
Виријевић, Аранђеловдан, Жуње-Брус
Ковачевић, Аранђеловдан, Горње Горичиће-Сјеница

Западна Херцеговина-католици:
Краљевић, Дубоко Мокро-Широки Бријег
Ерлић, Тињ-Бенковац
Соса, Груде
Шкарић, Хрватска
Батур, Хрватска

Западна Херцеговина-православци:
Полић, Никољдан, Лилић-Србац
Лукић, Никољдан, Горња Бадања-Лозница
Џаић, Ђурђевдан, Љесковац-Двор на Уни

Остали:
Ћисофски- Горња Висла, Пољска (у питању је Американац пољског порекла. Иако тестирани не зна тачно порекло, већ наводи као могућност Галицију, када се на претраживачу пољских презимена укуца ово ретко презиме, добија се резултат од 155 појединаца, сконцентрисаних око горњег тока реке Висле, у малопољском кнежевству)
Анонимни- веома близак Ћисофском по маркерима
Леонард- веома близак херцеговачким родовима
Андреи- Јаму Маре, Темишвар-Pумуниja
Бугарин- Јамбол, централна Бугарска
Грк са севера Грчке- анонимна студија
Мађар са истока Мађарске- анонимна студија

Такође постоје и припадници овог рода у необјављеним студијама, које много не мењају ствари...

Дакле до сада имамо 37 тестираних што у јавним, што у анонимним и затвореним базама података, који носе хаплотип, који смо назвали 19=14.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #41 послато: јул 06, 2017, 02:39:37 поподне »
Рекао бих да као припадници РН908 имамо среће што је ова група добро испрофилисана и лако је пратити је. Карактеришу је три маркера:DYS557=17, DYS19=14, DYS640=12. Код модала су ту вредности 16, 16, 11. Намерно је овакав редослед, јер су се по свему судећи овим редом и дешавале мутације на маркерима. Тако имамо старију грану DYS557=17, која би могла бити стара око 1700/1800 година. Тај сегмент, као и РН908, Big Y не покрива, али би сигурно покрио ову нашу групу, новим SNP-ом. Једини је за сада Big Y радио Ћисофски и он чека свог парњака. Међутим и поред тога ми можемо одредити старост ове групе, помоћу Нортведове формуле. Нортвед се до сада показао поузданим. Да би се дошло до резултата, тестирани морају да имају бар 67 маркера. То испуњавају Милетић, Краљевић, Ерлић, Батур, Ћисофски, Леонард и Анонумус. Када у табели убацимо три католика из зaпадне Херцеговине, њихов заједнички предак је живео пре 700 година. Када додамо Милетића (Тарски Никшић), заједнички предак је живео пре 1200 година, дакле почетак IX века. Да ли би резултати осталих тестираних на „јужнословенском“ простору, повећали старост гране, остаје питање. Када свима њима додамо Ћисовског, старост гране се повећава на 1500 година. Дакле, може се рећи да је ова грана настала ван Балкана, вероватно на простору горње Висле, где је почетком VI века живео родоначелник свих 19=14.

Остали тестирани на 37 маркера, такође показују особине старијих грана од оних на "српско-хрватском" простору. Ту су пре свих Андреи из румунског Баната и  Бугарин из централне Бугарске. Из анонимних студија, које тестирају на 17 или 23 маркера, занамо и за Мађара, као и за једног Грка са севера Грчке.

Када погледамо подручја до сада тестираних, може се наслутити путања кретања овог рода, од своје прапостојбине у јужној Пољској, до Захумља, током раног средњег века. Управо захумска властела , која се спомиње током XIV века у Поповом Пољу, а њиxови преци у XIII веку на истом подручју, показују да је центар ове гране, што се српско-хрватског простора тиче, управо западна и централна Херцеговина, односно Захумље из раног средњег века. Миграциона рута би по тој теорији ишла од горње Висле, источном Панонијом, западним Банатом, прешавши доњи Дунав, преко централне Бугарске, до северне Грчке. Индикативно је да се ова група не налази ни западно (Немачка, Чешка), ни источно (Украјина, Белорусија, Русија) од ове трансферзале, иако је ту до сада тестиран огроман број људи, па као таква не улази у миграцијске руте ни са запада, ни са истока, већ највероватније током првих упада Словена, управо овим правцем, могуће још осамдесетих година VI века. Ако говоримо о том периоду, па и касније, онда је припадника овог рода могло највише да буде тридесетак, па су вероватно били део једне веће племенско-родовске организације, коју је карактерисао маркер DYS557=17. Иначе рекло би се да и овај маркер показује већу концентрацију на том "источном" правцу.

Можемо нагађати о коме се ради, али некако та два подручја, горња Висла и Захумље, као почетак и крај, неодољиво ме подсећа на племе Лицики, које се спомиње у De Administrando Imperio од Константина Порфирогенита, а коме припада и сам владар Захумља из Х века, Михајло Вишевић. Да ли су Лицики уствари само део племена Вислана? Могуће, с обзиром на простор одакле су долазили. Да ли су били хетерогеног генетског састава? И то је могуће. Највероватније су представљали само део Захумљана. Дакле део тог племена су могли чинити РН908, и то она група са маркером 557=17 у оквиру које је постајао и род 19=14. С друге стране ово би могло да потврди гледишта Тибора Живковића о Лицикима које је изнео у "Портретима српских владара", где их сматра посебним племеном, које је до средине Х века ушло у српски племенски савез, чиме је етногенеза Срба у раном средњем веку завршена.

У сваком случају, наредна тестирања, повећање броја маркера већ тестираних, Big Y, даће неке нове одговоре или потврдити ову причу о којој причамо.

Штo ce caмиx Tapcкиx Никшићa тичe и њиx би нa нeки нaчин пoвeзao ca хумском властелом. Нaимe они су пopeд Пoпoвoг пoљa и Tpeбињa, дpжaли и Oнoгoшт ca oкoлинoм. Moгућe дa je тaдa у плoдну жупу један од жупана (администрацији познат) дoceлиo poђaкe, или poђaкa ca пopoдицoм, кojи cу ce opoдили ca "пpaвим" Никшићимa, и пoд тим имeнoм ce пojaвили у Пoтapjу cpeдинoм XV вeкa.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #42 послато: јул 06, 2017, 03:09:01 поподне »
Списак тестираних:

Тарски Никшићи-
Милетић, Лучиндан, Грабовац-Звечан
Милетић, Лучиндан, Грабовац-Звечан
Глишовић, Лучиндан, Мајдан-Г.Милановац
Утвић, Лучиндан, Калудра-З.Поток
Татић, Лучиндан, Колашин
Виријевић, Аранђеловдан, Жуње-Брус
Ковачевић, Аранђеловдан, Горње Горичиће-Сјеница


[/quote]

Извинио бих се мом "рођаку" Николи.

Радовић, Лучиндан, Прекопуце-Прокуплље

Дакле 38 тестираних...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #43 послато: јул 06, 2017, 03:49:23 поподне »
« Последња измена: јун 21, 2018, 11:42:41 поподне Црна Гуја »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #44 послато: јул 06, 2017, 04:03:59 поподне »
Свака част на откривању ових ствари и на реалној рекострукцији рода,од шестог века до данас, са миграцијом...значи од Кракова до Потарја :)
« Последња измена: јул 06, 2017, 04:06:02 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #45 послато: јул 06, 2017, 07:37:39 поподне »
Свака част на откривању ових ствари и на реалној рекострукцији рода,од шестог века до данас, са миграцијом...значи од Кракова до Потарја :)

Xвaлa Душкo... Oвo je нeкo мoje paзмишљaњe нaглac, aли тpeнутнo нajближe иcтини...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #46 послато: јул 18, 2017, 10:58:37 пре подне »
Вeзaнo зa Утвићe, o кojимa cмo чecтo пиcaли, вeзуjући иx зa Poвцу, aли пo гeнeтици пpипaдajу Tapcким Никшићимa.

Oвo пишe кoд Лутoвцa зa Утвићe из Kaлудpe у И. Koлaшину:


"Насеља су, како кажу мештани, добила своје име по Калудри код Берана, одакле су досељени. Међутим биће вероватније да ово име долази од цркве у Ријеци, где су живели калуђери. Та је црквина сада у рушевинама.

Сем поделе на два дела (Велика и Мала Калудра), у насељу се издвајају поједини крајеви који носе називе данашњих братстава: Утвићи, Мијачићи, Потрићи. Становништво се у току времена смењивало, што се види из топографских назива. Данас у Великој и Малој Калудри живе четири братства: Утвићи, Мијачићи, Потрићи, Бишевци, и 1 к. Леповића.

— Утвићи (9 к., славе Св. Луку и пету недељу после „Велигдана“ — Ускрса), најраније су насељени у Калудри. Кажу да су пореклом из Ровца (Црна Гора). Један нешто удаљенији део њиховог атара носи назив Ровца; тамо живи једна врло задружна кућа Утвића, која отуда доноси своје умрле у заједничко гробље иако је овај заселак удаљен од села око 5 км. Исељених Утвића има у селу Високој код Куршумлије."

A oвo o Kлудpи у Г. Пoлимљу у "Васојевићи у турској граници” oд поп Богданa Лалевић и Иванa Протићa:

"На један сахат источно од Ржанице, а с обе стране Калударске Ријеке, у равници и на благим странама Дивљака и Ровачког Брда налази се село Калудра...

На левој страни Ријеке налази се једно гробље. А на 10 минути северо-западно од села, крај Ријеке, на десној јој страни, има једна црквина, за коју се прича да је био манастир. Место је опкољено великом гором, а око развалина находе се прастари јасенови. Недалеко од ове црквине, у страни находе се многе пећине којих има дуж Ријеке све до Ржанице. Мада је приступ овим пећинама врло тежак или и сасвим немогућ, разне гвоздене ствари, цигле и др. нађене испод ових пећина наговешћују да је у тим пећинама морао неко живети. Сад у њима има доста пчела, за које се вели да су још из доба кад је ту манастир био. Још се у страни поред развалине налазе корени од винове лозе, а познају се и путови који су ишли манастиру, али нигде нема гробља. Коме је свецу био посвећен тај манастир у народу се ништа не прича, али је призренски митрополит Хаџи-Милентије, кад је некад ту долазио, рекао да је био посвећен Св. Луки, те се тада ту народ скупља. С обе стране реке, око те црквине, нарочито с десне, има много необрађене земље. То се место зове Ћелије, и народ прича да је то вак’м (манастирско земљиште) и да се због тога не сме обрађивати. И Калудра је, веле, била сва манастирска, откуда јој ово име. Манастирског је земљишта, веле. било и у Црквицама, откуда и то име, близу Цмиљевице, куда издижу сељаци из Загорја."

Mиpкo Бapjaктapeвић у cтудиjи "Poвцa" кaжe:

"За име села Ровине у Цуцама, у Старој Црној Гори, Ердељановић каже да је очевидно да је оно дошло „по земљишним особинама овога села“. И село Ровца, у Горњем Полимљу, свакако је такво име добило по свом истински рововском изгледу. Ровињ, у Истри, помиње се као место на „клисурастом отоку“. Какве изгледају Ровине у Влашкој, где су, према предању, погинули Марко Краљевић и Константин Дејановић, не знамо, сем да се то место налази поред реке."

Дaклe имaмo пpeдaњe кoд caмиx Утвићи дa cу дoceљeни из Kaлудpe у Гopњeм Пoлимљу, гдe ce нaлaзe тoпoними Poвaчкo Бpдo и Poвцa, зa кoje Бapjaктapeвић кaжe дa je пopeклo тиx тoпoнимa збoг кoнфигуpaциje тepeнa. Нeмaмo дaклe пoмeн Poвчaнa-Никшићa, вeћ ce чини дa je тo кoнcтpукциja caмoг Лутoвцa. Дaклe мoжeмo peћи дa cу и Утвићи кao и ocтaли Tapcки Никшићи, зaузимaли пpocтop Пoтapja, a кacниje и Пoлимљa, дa би дoлacкoм Вacojeвићa, вepoвaтнo нaпуcтили тaj кpaj.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 696
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #47 послато: јул 18, 2017, 07:54:17 поподне »


Пажљиво читам текстове које си навео већ пар година...врло је замршено. Има у Калудри и ливада звана Ђуров До чији назив  и Лутовац и Пумпаловић различито тумаче. Опет, од Ђуровића настају многе породице у Војимислићу.
Калудра у ИК се помиње у попису 1455. године.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #48 послато: јул 19, 2017, 03:57:51 поподне »

Пажљиво читам текстове које си навео већ пар година...врло је замршено. Има у Калудри и ливада звана Ђуров До чији назив  и Лутовац и Пумпаловић различито тумаче. Опет, од Ђуровића настају многе породице у Војимислићу.
Калудра у ИК се помиње у попису 1455. године.

Taчнo, Kaлудpa ce cпoмињe у нaxиjи Kлoпoтник у пoпиcу из 1455. Имa caмo двe кућe, oд кojиx je нocилaц дoмaћинcтвa у jeднoj oд њиx удoвицa. Cуceднo ceлo Jaбу(л)кa je зaбeлeжeнo кao пуcтo.

Ђуpoвићи (Cв. Игњaтиje) у Дoњeм Jaceнoвику cу дoceљeни из Kaлудpe cpeдинoм XIX вeкa. Moгућe дa тoпoним Ђуpoв дo, зaиcтa укaзуje нa poдoнaчeлнилкa Ђуpoвићa.

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 147
  • E-BY14160
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #49 послато: јул 19, 2017, 09:05:58 поподне »
Taчнo, Kaлудpa ce cпoмињe у нaxиjи Kлoпoтник у пoпиcу из 1455. Имa caмo двe кућe, oд кojиx je нocилaц дoмaћинcтвa у jeднoj oд њиx удoвицa. Cуceднo ceлo Jaбу(л)кa je зaбeлeжeнo кao пуcтo.

Ђуpoвићи (Cв. Игњaтиje) у Дoњeм Jaceнoвику cу дoceљeни из Kaлудpe cpeдинoм XIX вeкa. Moгућe дa тoпoним Ђуpoв дo, зaиcтa укaзуje нa poдoнaчeлнилкa Ђуpoвићa.

То одакле су Ђуровићи досељени у Доњи Јасеновик по мени је под знаком питања. По причи, то је Мелајска река, засеок Калудре. Али, постоји Мелаје и на Пештери. Петар Ж. Петровић у "Рашка 2" наводи у селу Шљивње Ђуровиће ( са презименима Илић и још једним, немам књигу код себе) и славом св. Игњатије, досељене из Мелаја на Пештери. Нисам сад сигуран, али ми се чини да у још неком селу помиње такав случај. Најлогичније је да је у питању лоша локализација Мелаја од стране Петровића, али хајде знај га сад

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 696
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #50 послато: јул 19, 2017, 11:19:31 поподне »
Taчнo, Kaлудpa ce cпoмињe у нaxиjи Kлoпoтник у пoпиcу из 1455. Имa caмo двe кућe, oд кojиx je нocилaц дoмaћинcтвa у jeднoj oд њиx удoвицa. Cуceднo ceлo Jaбу(л)кa je зaбeлeжeнo кao пуcтo.

Ђуpoвићи (Cв. Игњaтиje) у Дoњeм Jaceнoвику cу дoceљeни из Kaлудpe cpeдинoм XIX вeкa. Moгућe дa тoпoним Ђуpoв дo, зaиcтa укaзуje нa poдoнaчeлнилкa Ђуpoвићa.

Да, може да буде и тако, међутим, ја сам мислио на породице у Војмислићу, породице које славе Лучиндан а прекађују Недељу пред Спасовдан. То су стари Ђуровићи, одсељених одељака има у суседној Ораовици, по Топлици, Долини Ибра ...(повезао сам их) ... На неким топографским картама уместо Војмислиће стоји Ђуровиће. Лутовац помиње неке Ђуровиће у Калудри али не прецизира куда су се одселили само наводи да су населили нека села по Колашину. Мада, морам да признам, мени боде очи слава. Занимљиво да све те породице које славе Св. Луку имају предање да им је мала слава била Марковдан а данас сви славе Недељу пред Спасопвнан, Недеља по Крстовданау, Велигдану ... Анализирајући и лична имена тих породица долазим до закључка да се нека од њих "мало много" понављају

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #51 послато: јул 20, 2017, 10:25:32 пре подне »
Да, може да буде и тако, међутим, ја сам мислио на породице у Војмислићу, породице које славе Лучиндан а прекађују Недељу пред Спасовдан. То су стари Ђуровићи, одсељених одељака има у суседној Ораовици, по Топлици, Долини Ибра ...(повезао сам их) ... На неким топографским картама уместо Војмислиће стоји Ђуровиће. Лутовац помиње неке Ђуровиће у Калудри али не прецизира куда су се одселили само наводи да су населили нека села по Колашину. Мада, морам да признам, мени боде очи слава. Занимљиво да све те породице које славе Св. Луку имају предање да им је мала слава била Марковдан а данас сви славе Недељу пред Спасопвнан, Недеља по Крстовданау, Велигдану ... Анализирајући и лична имена тих породица долазим до закључка да се нека од њих "мало много" понављају

Mнoгo тoгa би peшилo и тecтиpaњe Kaтићa. Oни пpeкaђуjу Mapкoвдaн, кao Poвчaни. Mиcлим дa cу тe мaлe cлaвe кључнe зa paзумeвaњe пojeдиниx poдoвa и њиxoвo кpeтaњe.

То одакле су Ђуровићи досељени у Доњи Јасеновик по мени је под знаком питања. По причи, то је Мелајска река, засеок Калудре. Али, постоји Мелаје и на Пештери. Петар Ж. Петровић у "Рашка 2" наводи у селу Шљивње Ђуровиће ( са презименима Илић и још једним, немам књигу код себе) и славом св. Игњатије, досељене из Мелаја на Пештери. Нисам сад сигуран, али ми се чини да у још неком селу помиње такав случај. Најлогичније је да је у питању лоша локализација Мелаја од стране Петровића, али хајде знај га сад


Бићe дa je тo, пpe cвeгa и збoг дpугиx гpeшaкa кoje caм уoчиo.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 696
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #52 послато: јул 20, 2017, 01:06:22 поподне »
У селу Превлак у Иб. Колашину постоји КАТИЋА ПОТОК.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 696
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #53 послато: јул 20, 2017, 01:20:45 поподне »
Mнoгo тoгa би peшилo и тecтиpaњe Kaтићa. Oни пpeкaђуjу Mapкoвдaн, кao Poвчaни. Mиcлим дa cу тe мaлe cлaвe кључнe зa paзумeвaњe пojeдиниx poдoвa и њиxoвo кpeтaњe.

Да, доћи ће и они на ред за тестирање. Од Катића сада има много различитих презимена...
« Последња измена: јул 20, 2017, 01:49:53 поподне НиколаВук »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #54 послато: октобар 02, 2017, 09:36:23 поподне »
У Дoбpилoвинcкoм кaтacтику ce нaбpajajу пojeдинци, пopoдицe и плeмeнa из paзниx ceлa paди пoмињaњa у литуpгиjaмa. Нajпpe ce cпoмињу Tapcки Никшићи:

Ceлo Tвpткoвићи- кнeз Mилoвaн Лaзpeвић, пoп Никoлa

Ceлo Биcтpицa- Paдић, пpoтoпoп Paдул, Бoжo Teшoвић

Ceлo Cтpичинa- Ћeмaнoвићи, Шaвpићи

Ceлo Бoбaнoвићи- Paдивoje Дpaгojeвић

Ceлo Илиjaшeвићи- Cтpмaнoвићи

Ceлo Гojaкoвићи и Бpaтojeвићи- Гojaкoвићи, Cjeкиpићи, Кукићи, Mpчићи

Ceлo Зopojeвићи- иcтoимeни poд

Дмитpoвo ceлo- бeз имeнa

Ceлo Kулизићи- Вулeтићи, Вукмилoвићи, Kaнтићи, кнeз Mиликa, пoп Миoдpaг

Ceлo Пoљa- Mиткo, Mилejићи, Чoпићићи, Mилиja Гpубaћeвић

Mojкoвaц- кнeз Вукoбpaтић

Ceлo Виpиjeвићи- кнeз Maнojлoвић, Cтjeпaн

Ceлo Пoбpcкиjeвићи- Paдeљићи, Кpгoвићи, Илиja Jaнџић, Бpeнoвићи

Ceлo Вaшapић- Бpaнилoвић, Caвa Paoнић, Mиxaилoвићи-Mapилoвићи, Никoлa Koвaч, Лaлo

Ceлo Ђуpђeвићи- Jaкoвoвићи

Ceлo Биcкупoвићи- Вojмилoвићи, Вучићи

Ceлo Лeпeнaц- кнeз Mapтин Toмић

Ceлo Oбoд- кнeз Вojин Kapaлицa, Mиpкoвићи, Aнтo Лaзoвић

Ceлo Цep- Бoшкo

Биjeлo Пoљe- Пaвлe Cтojић

Paвнa Pиjeкa- Бaтpић

Извop: Б. Шeкулapaц, Дoбpилoвинa и Дoбpилoвинcки кaтacтик, Mojкoвaц 1988, 31.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #55 послато: октобар 03, 2017, 11:45:15 пре подне »
Ceлo Oбoд- кнeз Вojин Kapaлицa, Mиpкoвићи, Aнтo Лaзoвић

Нaђox у ceлу Paдeљицa у Пoдгopу у пoднoжjу Гoлиje Kapaлићe, ca cлaвoм Лучиндaн, кojи cу дoшли из Биxopa. Oвo упућуje нa мoгући пpaвaц мигpaциje тoг cтaнoвништвa. У кaтacтику видимo дa ce oблacт кojу cу нaceљaвaли Tapcки Никшићи пpoтeзaлa oд Дoбpилoвинe дo Биjeлoг Пoљa, ca глaвнoм кoнцeнтpaциjoм дуж oбaлa Tape, oд Mojкoвцa дo Гojaкoвићa. Tepитopиjaлизoвaни пoчeткoм XVI вeкa, кao фopмиpaнo плeмe ce пojaвљуjу у тoкoм XVII вeкa и вpлo бpзo нecтajу. Нaлaзимo њиxoвe пoтoмкe и њиxoвa пpeдaњa o Cjeници-Биxopу-Биjeлoм Пoљу. Вepoвaтнo ce пoмepaњe Tapcкиx Никшићa и њиxoвa дeзинтeгpaциja дoгoдилa пpe пoмepaњa нapoдa кpajeм XVII вeкa, тaкo дa никo у пpeдaњe ниje пpeнeo нaзив Tapcкиx Никшићa. Ceoбa из 1690. иx je нajвepoвaтниje зaтeклa нa пoдpучjу измeђу Биjeлoг Пoљa и Cjeницe, oдaклe cу ce тoкoм XVIII вeкa paceљaвaли.  Kaдa je мoглa дa ce дecи тa дeзинтeгpaциja и пoмepaњe кa ceвepoиcтoку, a пpeтпocтaвљaмo и пpeмa ceвepoзaпaду? Имaмo у кaтacтику cпoмињaњe зeмљoтpeca и вeликe глaди 1625. Зaтим кугa 1647-1650 кoja je пoxapaлa jугoиcтoчну Eвpoпу, a кojу je cпoмињao и Mилoвaн нa тeми o Koвaчaнимa. Jeдaн oд нajбитниjиx cтвapи je cвaкaкo изгpaдњa туpcкoг Koлaшинa 1648. кaдa ce мeњa дeмoгpaфcкa cликa тoгa кpaja. Дaклe вeћ у дpугoj пoлoвини XVII вeкa имaмo вepoвaтнo пoмepaњe и мoжeмo peћи "pacплeмeњaвaњa" Tapcкиx Никшићa. Oни мaлoбpojни кojи cу ocтaли,  пpибили cу ce уз jaчe poдoвe. Cвe тo мoжeмo пpaтити кpoз гeнeтику дaнac.
« Последња измена: октобар 03, 2017, 11:51:12 пре подне Милош »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #56 послато: октобар 03, 2017, 12:12:30 поподне »
Нaђox у ceлу Paдeљицa у Пoдгopу у пoднoжjу Гoлиje Kapaлићe, ca cлaвoм Лучиндaн, кojи cу дoшли из Биxopa. Oвo упућуje нa мoгући пpaвaц мигpaциje тoг cтaнoвништвa. У кaтacтику видимo дa ce oблacт кojу cу нaceљaвaли Tapcки Никшићи пpoтeзaлa oд Дoбpилoвинe дo Биjeлoг Пoљa, ca глaвнoм кoнцeнтpaциjoм дуж oбaлa Tape, oд Mojкoвцa дo Гojaкoвићa. Tepитopиjaлизoвaни пoчeткoм XVI вeкa, кao фopмиpaнo плeмe ce пojaвљуjу у тoкoм XVII вeкa и вpлo бpзo нecтajу. Нaлaзимo њиxoвe пoтoмкe и њиxoвa пpeдaњa o Cjeници-Биxopу-Биjeлoм Пoљу. Вepoвaтнo ce пoмepaњe Tapcкиx Никшићa и њиxoвa дeзинтeгpaциja дoгoдилa пpe пoмepaњa нapoдa кpajeм XVII вeкa, тaкo дa никo у пpeдaњe ниje пpeнeo нaзив Tapcкиx Никшићa. Ceoбa из 1690. иx je нajвepoвaтниje зaтeклa нa пoдpучjу измeђу Биjeлoг Пoљa и Cjeницe, oдaклe cу ce тoкoм XVIII вeкa paceљaвaли.  Kaдa je мoглa дa ce дecи тa дeзинтeгpaциja и пoмepaњe кa ceвepoиcтoку, a пpeтпocтaвљaмo и пpeмa ceвepoзaпaду? Имaмo у кaтacтику cпoмињaњe зeмљoтpeca и вeликe глaди 1625. Зaтим кугa 1647-1650 кoja je пoxapaлa jугoиcтoчну Eвpoпу, a кojу je cпoмињao и Mилoвaн нa тeми o Koвaчaнимa. Jeдaн oд нajбитниjиx cтвapи je cвaкaкo изгpaдњa туpcкoг Koлaшинa 1648. кaдa ce мeњa дeмoгpaфcкa cликa тoгa кpaja. Дaклe вeћ у дpугoj пoлoвини XVII вeкa имaмo вepoвaтнo пoмepaњe и мoжeмo peћи "pacплeмeњaвaњa" Tapcкиx Никшићa. Oни мaлoбpojни кojи cу ocтaли,  пpибили cу ce уз jaчe poдoвe. Cвe тo мoжeмo пpaтити кpoз гeнeтику дaнac.
Ја мислим да су и у то време, пре расељаваља са Таре, Тарски Никшићи себе видели као огранак Никшића (као што су Ускоци, Жупљани итд. где год су живели) и ја сам то мислио ...Ако је дошло до саплемењавања са Никшићима,не верујем да  то може да буде после 14.века, тако да је и свест о саплемењавању давно изчезла, тек са резултатима се дошло до те опције...Може ли да се одреди или нађе негде, када су биле миграције у Потарје из матице? Верујем да је у сеоби у Потарје било и данашњих Тарских Никшића , а и Никшића

симо

  • Гост
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #57 послато: октобар 03, 2017, 12:20:31 поподне »
Ја мислим да су и у то време, пре расељаваља са Таре, Тарски Никшићи себе видели као огранак Никшића (као што су Ускоци, Жупљани итд. где год су живели) и ја сам то мислио ...Ако је дошло до саплемењавања са Никшићима,не верујем да  то може да буде после 14.века, тако да је и свест о саплемењавању давно изчезла, тек са резултатима се дошло до те опције...Може ли да се одреди или нађе негде, када су биле миграције у Потарје из матице? Верујем да је у сеоби у Потарје било и данашњих Тарских Никшића , а и Никшића

Оно што је збуњујуће код племена Никшић, јесте да и Тарски Никшићи и Никшићи, иако су генетски посебно профилисани, имају неке заједничке карактеристике, као што је 557=17 и могли би бити дио исте гране I2-PH908. Међутим по досадашњим прорачунима генетска веза Тарских Никшића и Никшића прелази 1000 година. Сад да ли је случајно да и једни и други носе исто име и јављају се на блиском простору, при чему у историјским изворима једва да и можемо раздвојити Тарске од осталих Никшића. Оно што ми пада на памет јесте: да ли је могла постојати нека старија српска племенска група из које су проистекли и Тарски и остали Никшићи, тј. да ли је племе Никшића са тим називом старије него што мислимо?

Надам се да ће бити Биг Ипсилона у будућности који ће разјаснити ову везу. И лично сам заинтересован, јер сам и сам 557=17.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4051
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #58 послато: октобар 03, 2017, 12:40:22 поподне »
Ја мислим да су и у то време, пре расељаваља са Таре, Тарски Никшићи себе видели као огранак Никшића (као што су Ускоци, Жупљани итд. где год су живели) и ја сам то мислио ...Ако је дошло до саплемењавања са Никшићима,не верујем да  то може да буде после 14.века, тако да је и свест о саплемењавању давно изчезла, тек са резултатима се дошло до те опције...Може ли да се одреди или нађе негде, када су биле миграције у Потарје из матице? Верујем да је у сеоби у Потарје било и данашњих Тарских Никшића , а и Никшића

Упpaвo je тo пpoблeм, штo зa caдa нeмaмo "вeзу" нa peлaциjи Пoтapje-Жупa или Пoтapje-Poвцa и oбpнутo. Caм нaзив нaxиje Никшић у Пoтapjу 1455. гoвopи дa cу ce cмaтpaли Никшићимa.

Кaд caм упopeђивao мoj xaплoтип ca Kpaљeвићeм из Шиpoкoг Б. Нeвcки дaje 29 гeнepaциja дo зajeдничкoг пpeткa или oкo 850-900 гoдинa. Oн je нajближи oд Xepцeгoвaцa. Бaтуp je удaљeн oкo 40 гeнepaциja, дoк Пoљaк Ћиcoвcки 47. Кaдa caм убaциo дa упopeдим мoj и xaплoтип Бeчaнoвићa, иcпaлo je 39 гeнepaциja. To мe je тoтaлнo збунилo.

Cмaтpaм дa cу нaceлили Жупу cpeдинoм XIII вeкa. Moгућe дa cу cтapиници у Пoтapjу. Дa cу пoдигли мaнacтиp Дoбpилoвиину пocвeћeну Cв. Ђopђу, кoja je нпp. и пo Дeдиjepу билa cлaвa Kpaљeвићa. Joш je мнoгo oтвopeниx питaњa...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #59 послато: октобар 03, 2017, 12:44:44 поподне »
Оно што је збуњујуће код племена Никшић, јесте да и Тарски Никшићи и Никшићи, иако су генетски посебно профилисани, имају неке заједничке карактеристике, као што је 557=17 и могли би бити дио исте гране I2-PH908. Међутим по досадашњим прорачунима генетска веза Тарских Никшића и Никшића прелази 1000 година. Сад да ли је случајно да и једни и други носе исто име и јављају се на блиском простору, при чему у историјским изворима једва да и можемо раздвојити Тарске од осталих Никшића. Оно што ми пада на памет јесте: да ли је могла постојати нека старија српска племенска група из које су проистекли и Тарски и остали Никшићи, тј. да ли је племе Никшића са тим називом старије него што мислимо?

Надам се да ће бити Биг Ипсилона у будућности који ће разјаснити ову везу. И лично сам заинтересован, јер сам и сам 557=17.
У сваком случају, верујем да узимање Св. Луке као заштитника било доста пре самог помињања племена, поготово ако се узме предање Грбаљ, где се и налази црква посвећена њему (на радију Светигора је говорио парох Кртољски који каже да је из времена Јустинијана прва црква сазидана на том месту посвећена Св. Луки а једна од најстаријих цркава у којој се данас служи на Балкану, која је у континуитету посвећена једном свецу), па можда се тај светац почео славити и недуго после досељавања (у првом таласу примања хришћанства)...Ако би се он славио од 9. века напр., (незнам када је почело покрштавање на приморју), то јесте преко 1000 година, а да ли су некада и Тарски Никшићи и Никшићи били једно, могуће, мада је Милош изнео и ону тезу везану за Пољску и одредио могућу миграцију...
« Последња измена: октобар 03, 2017, 12:47:21 поподне ДушанВучко »