Аутор Тема: Срби у Влашкој  (Прочитано 2132 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7988
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Срби у Влашкој
« послато: март 24, 2017, 09:40:30 поподне »
У Влашку Срби су се досељавали са подручја Србије, и са банатске стране. Узроци сеобама били су турски прогони, јер је Влашка сво време отоманске владавине на панонским и балканским просторима, одржала унутрашњу аутономију.


Историјска Влашка

Срби почињу да се насељавају у Влашку, крајем 14. века, после Косовске битке. Њихово досељавање организовао је Никодим Грчић, који је изградио прве румунске манастире Водицу и Тисману, уз помоћ кнеза Лазара Хребељановића. Срби се насељавају на поседе властелина Првулескуа, на подручју манастира Тимане у Олтенији. Насељавање Срба на ово подручје наставило се и после Никодима Грчића. Тада на поседима Првулескуа, настају насеља Србшор, 1444. године и Србешти, 1459. године. Тада је имањем управљао Барбу Првулеску.

У области Бузеу 1459. године помиње се српско насеље Облучица, у време влашког војводе Александруа. Срби су се населили на поседе жупана Ивачка, у близини Букурешта. На позив влашког војводе и митрополита Серафима, Срби се 1585. године досељавај у насеље које је названо - Срби. Почетком 17. века, после епохе Михаја Храброг, Срби насељавају Меротин. Војвода Радул, 1614. године Србе насељава на подручју реке Јеломице. Тада настају насеља која добијају имена по Србима. Влашки војвода Александру насељава 1625. године Србе око манастира Св. Тројица, крај Букурешта. Војвода Матија Басараба, 1614. године насељава Србе на имање Хризеа, када настаје село Србени. Георгије Гика, влашки војвода на посед Свентешти, у диструкту Олт насељава српско становништво у насеље које је названо Срби.

У 17. веку у Влашкој, помињу се бројна насеља, која су носила називе: Срби, Србеаска, Србешти, Срби, Србун. Налазили су се у већини влашких дистрикта: Дамбовица, Арђеш, Илфов, Влчеа, Олт, Горж.

Не постоје прецизни подаци о присуству Срба у Влашкој, у ранијим вековима, јер су пописи вршени на конфесионалној основи. С обзиром да су Срби, као и Румуни, припадници православне вере, није могуће утврдити њихову бројност у средњем веку. У вишемилионском румунском окружењу, Срби су се брзо румунизирали, па су у 19. веку остале само етничке базе, које су ишчезле до краја века. Зато постоје само фрагментарни подаци који говоре о Србима на тлу Влашке у 19. веку.

У насељу Епурешћи Срби, забележено је да су Срби овде живели од давнина. Све до друге половине 19. века задржали су језик, обичаје и ношњу из старог завичаја. Изградили су, 1866. године, нову цркву.

У југозападној Влашкој, на подручју Крајове, забележено је да су Срби живели од средњег века. Током 19. века су се румунизирали. У близини Дунава, у мешовитом насељу Пољана које је бројало око 8.000 становника, другом половином 19. века, живели су Срби и Бугари. У суседној Деси, живело је око 3.500 Срба и Бугара. Срби су живели и у Броштенију, источно од Турн Северина.

Јужно и југозападно од Букурешта, према Дунаву, налазило се у 19. веку неколико српских насеља.

На путу од Букурешта према Ђурђуу на реци Арђеш, налази се насеље Херешти, а у његовој непосредној близини Милошешти и Извореле. Овде је књаз Милош на својим поседима првом половином 19. века населио српско становништво. Тамо су подигнуте српске православне цркве. У граду Александрији, осамдесетак километара југозападно од Букурешта, међу десетак хиљада Румуна, живело је око хиљаду Срба. У близини овог града, у Бузеску и Мамродину, живело је српско становништво. У Жилави, јужно од Букурешта су од давнина живели Срби, који су имали своју цркву. Обновили су је у 19. веку. Срби су живели у насељима: Бурдушани, Алба Поставари и Тиргу Баршци. У њима су постојале српске цркве.

Клежањ, седиште поседа капетана Мише Атанасијевића, 40 km јужно од Букурешта на реци Нежлов, поред Румуна и Бугара, насељавали су и Срби. Овде су имали своју цркву и школу. У непосредној близини Букурешта Срби су живели у селу Удени, где су изградили своју цркву.

Источно од Букурешта Срби су живели на подручју реке Јаломице. Живели су вековима у насељима: Циканешћи Срби и Урзићени, где су изградили своје цркве. Живели су и у Манасији, где су подигли цркву као и у Албештију и Андрашештију. Другом половином 19. века забележени су и у Чокини, где су подигли цркву.

Српско становништво на подручју Влашке забележено је и у насељима: Кокомеанк, Морсилена, Ограда, Стелник, Таламадере.

Када је реч о Србима у Влашкој, посебно место припада Турн Северину, географски најближем насељу према Србији. Другом половином 19. века, овај град на Дунаву, постао је значајан индустријски, тровински и саобраћајни центар, који је привлачио бројно становништво из панонске низије и са балканског полуострва, међу којима и Србе. Тада је овде другом половином 19. века настала бројна српска колонија, па је 1882. године основана српска православна црквена општина и основна школа, а издаване су и новине. Према попису из 1992. године у овом граду живело је 97 Срба.

Током 19. века Срби се почињу насељавати и у главни град Влашке, Букурешт, који је после стварања Румуније, постао главни град ове земље. Овде се развила бројна српска колонија. Према попису из 1992. године у овом граду је живело 314 Срба. На подручју Трговишта живело је 231, Крајове 39, Плоештија 33, Арђеша 28 Срба итд.

Другом половином 19. века у Влашкој је живело десетак хиљада Срба. На подручју Влашке, 1992. године пописана су 827 становника српске националности.

Извор: Љубивоје Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, 1997, стр. 501-503

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7988
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Влашкој
« Одговор #1 послато: март 24, 2017, 09:50:27 поподне »
На ову тему би могла бити од користи и карта коју поставњасмо у коментару #37 на теми Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе.



У питању је рад Максима Младенова СЪЩНОСТ НА ЕТНОНИМА СЪРБИ (SÎRBI) "БЪЛГАРИ" В РУМЪНСКИЯ ЕЗИК И В РУМЪНСКАТА ТОПОНИМИЯ, уз који је објављена и карта топонима који се односе на назив SÎRBI, а под којима се према чланку заправо подразумевају Бугари, што и има смисла кад се погледа распорет истих на реченој карти.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7988
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Влашкој
« Одговор #2 послато: март 10, 2018, 11:39:42 пре подне »
Да не отварам посебну тему, на неки начин, тиче се посредно Срба у Влашкој.

Једна престоница Европске уније ПОНОСИ СЕ именом Светог Саве

Просветитељски дух светог Саве надмашио је границе српског народа и државе - елитна румунска гимназија у Букурешту носи његово име. Ученици и професори Румуни данас са поносом говоре о имену школе.



Међутим, многи ученици не знају много о стварном значају светог Саве, нити о српској историји. Школа је дуго позната под тим именом, једна је од најбољих у Румунији, а чак ни матуранти махом не знају ни како је добила име нашег просветитеља и највећег свеца са ових простора.

-Знам само да је био светац и ништа више. Ово је једна од најстаријих и једна од најбољих школа и поносна сам што идем у њу - испричала нам је Теодора, ученица 12. разреда.

Испред школе имали смо прилику да попричамо и са једном бившом ученицом. Зачудила се када смо јој објаснили колико значај свети Сава има у Србији.

- Заиста нисам знала да је он ваш најпознатији светац, али знала сам да је био Србин. То је интересантно. Не знам да ли име школе има било какве стварне везе са светитељем, не постоји историјска веза у смислу да је свети Сава био овде да направи школу или нешто слично - испричала нам је Паула.

Она с поносом говори како је и последњи румунски краљ Михаи И похађао ову школу. И данас је школа Свети Сава у самом врху румунских гимназија.

- Било је веома тешко уписати ову школу. За моју генерацију био је потебан просек од 9.96. Али, када једном уђете, онда је све лакше и није толико тешко - казала је Паула и додала да у свакој генерацији постоји девет одељења са по тридесетак ученика, што значи да школа има око 1.000 ученика.

Директорка Елена Крокнан и професорка биологије поносно је показивала икону светог Саве коју је, како каже, сама набавила. Још једна икона стоји и у зборници школе.

-Постојао је манастир светог Саве у Букурешту на месту садашњег универзитета. Тамо је била основана академија 1683. Академију је основао Константин Кантакузино, тадашњи владар Влашке и то је била школа филозофије, теолошких наука, латинског и грчког језуика. Неколико пута је ова школа мењала своје име. Најпре се звала Свети Сава, током комунизма звала се Николае Балческу и деведесетих јој је враћено име Свети Сава - објаснила је Крокнан.



Осим краља Михаја I, ову школу похађали су многи румунски великани.

- Апсолвенти ове школе су основали и Румунску академију наука и уметности. Ученици ове школе поставили су темеље многим значајним институцијама културе - додаје Крокнан.

Иако нам је и Крокнан потврдила да се име односи на најпознатијег српког светитеља, треба имати на уму да је на румунским просторима био још један свети Сава, и то Бранковић. Свети Сава Бранковић (1656-1680) у нашем народу познат је као Сава Ердељски. Био је митрополит Трансилваније српског порекла и бранилац православља од калвиниста, због чега је био заточен.

Извори:
Blic
Saint_Sava_National_College
Colegiul Național „Sfântul Sava” din București
Biserici Disparute 3 - Minastirea Sfântul Sava

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 772
Одг: Срби у Влашкој
« Одговор #3 послато: мај 11, 2018, 10:18:52 поподне »
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0

"Кројавски Банат" или српска крајина, са градом Крајевом, "тако рећи до јуче се зваше српским". Данашње Краљево (Крајова) кога основа Стефан Дечански српски краљ, и које Власи зову "Мала Влашка" (или Србешта).

Срби староседеоци и данас живе у Крајови.

Организовани су и чине Месну организацију (2012): Крајова, чији је председник: Радојка Чекић.

Српска организација се окупља на друштвеној адреси у Крајови: Organizaţia locală a Uniunii Sârbilor din România … Craiova, judeţul Dolj

Ван мреже Грабеж

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954, Трескавац/Растока
Одг: Срби у Влашкој
« Одговор #4 послато: мај 04, 2020, 05:21:15 поподне »
Да не отварам посебну тему, на неки начин, тиче се посредно Срба у Влашкој.

Једна престоница Европске уније ПОНОСИ СЕ именом Светог Саве

Просветитељски дух светог Саве надмашио је границе српског народа и државе - елитна румунска гимназија у Букурешту носи његово име. Ученици и професори Румуни данас са поносом говоре о имену школе.



Међутим, многи ученици не знају много о стварном значају светог Саве, нити о српској историји. Школа је дуго позната под тим именом, једна је од најбољих у Румунији, а чак ни матуранти махом не знају ни како је добила име нашег просветитеља и највећег свеца са ових простора.

-Знам само да је био светац и ништа више. Ово је једна од најстаријих и једна од најбољих школа и поносна сам што идем у њу - испричала нам је Теодора, ученица 12. разреда.

Испред школе имали смо прилику да попричамо и са једном бившом ученицом. Зачудила се када смо јој објаснили колико значај свети Сава има у Србији.

- Заиста нисам знала да је он ваш најпознатији светац, али знала сам да је био Србин. То је интересантно. Не знам да ли име школе има било какве стварне везе са светитељем, не постоји историјска веза у смислу да је свети Сава био овде да направи школу или нешто слично - испричала нам је Паула.

Она с поносом говори како је и последњи румунски краљ Михаи И похађао ову школу. И данас је школа Свети Сава у самом врху румунских гимназија.

- Било је веома тешко уписати ову школу. За моју генерацију био је потебан просек од 9.96. Али, када једном уђете, онда је све лакше и није толико тешко - казала је Паула и додала да у свакој генерацији постоји девет одељења са по тридесетак ученика, што значи да школа има око 1.000 ученика.

Директорка Елена Крокнан и професорка биологије поносно је показивала икону светог Саве коју је, како каже, сама набавила. Још једна икона стоји и у зборници школе.

-Постојао је манастир светог Саве у Букурешту на месту садашњег универзитета. Тамо је била основана академија 1683. Академију је основао Константин Кантакузино, тадашњи владар Влашке и то је била школа филозофије, теолошких наука, латинског и грчког језуика. Неколико пута је ова школа мењала своје име. Најпре се звала Свети Сава, током комунизма звала се Николае Балческу и деведесетих јој је враћено име Свети Сава - објаснила је Крокнан.



Осим краља Михаја I, ову школу похађали су многи румунски великани.

- Апсолвенти ове школе су основали и Румунску академију наука и уметности. Ученици ове школе поставили су темеље многим значајним институцијама културе - додаје Крокнан.

Иако нам је и Крокнан потврдила да се име односи на најпознатијег српког светитеља, треба имати на уму да је на румунским просторима био још један свети Сава, и то Бранковић. Свети Сава Бранковић (1656-1680) у нашем народу познат је као Сава Ердељски. Био је митрополит Трансилваније српског порекла и бранилац православља од калвиниста, због чега је био заточен.

Извори:
Blic
Saint_Sava_National_College
Colegiul Național „Sfântul Sava” din București
Biserici Disparute 3 - Minastirea Sfântul Sava

Ово се односи на Св. Сабу Освећеног а не на нашег Св. Саву Српског.