Аутор Тема: Архитектура инспирисана традиционалном  (Прочитано 5812 пута)

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Архитектура инспирисана традиционалном
« послато: октобар 05, 2016, 04:30:45 поподне »
Током 20. века, све до почетка Другог светског рата, Београд и други градови добили су већи број здања инспирисаних српско-византијском средњевековном архитектуром. Један од зачетника овог правца, такозваног српско-византијског стила, јединог нашег аутентичног националног стила у модерном добу, био је Момир Коруновић. Његова здања (великим делом срушена, нека никада изграђена) ме изнова опчињавају. Иако сам и велики љубитељ модерне (која је у Београду такође цветала 20-их и 30-их година), понекад пожелим да је цео ужи центар Београда био изграђен у српско-византијском стилу. Данас би то био рај за очи (и мамац за туристе). Овако, остаје жал, по нека зграда ту и тамо, којој се обрадујем када случајно прођем поред ње. Ево пар здања и споменика којима сам фасциниран, намерно нећу стављати црквене објекте грађене у овом стилу.

1. Никада изведени Коруновићев план из 1912. за зграду Главне поште отприлике на месту данашњег Дома Војске у Београду:

photo uploading

2. Чувена пошта у Савској. Изградња почела 1928. Оштећена у савезничком бомбардовању 1944, а нове власти одлучиле су да је обнова палате једноставнија (а и више упада у идеолошку матрицу) ако се просто "скине шлаг" и остави једноставна форма:

upload gif

screenshot windows

image upload

Данашњи изглед:

image hosting 5mb

3. Још један од ранијих планова Коруновића за Главну пошту:

post img

Наставићу...

 
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:12:42 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #1 послато: октобар 05, 2016, 04:36:29 поподне »
4. Спомен-костурница на брду Зебрњаку је била монументално здање подигнуто у славу и част јунака Кумановске битке. Коруновићев пројекат спроведен је у дело 1937, на 25. годишњицу, на брду Зебрњак изнад Куманова. Бугари су срушили споменик у Другом светском рату:

forum image hosting

imagehost

Данас:

uploading images
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:12:59 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #2 послато: октобар 05, 2016, 04:47:33 поподне »
5. Властита кућа Момира Коруновића, подигнута 1924. на Врачару:

upload photos

6. Коруновић, Министарство поште (и телеграфа), Београд, 1926-1930:

how to do a screen shot

Изглед пре последњег реновирања:

online photo storage
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:13:19 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #3 послато: октобар 05, 2016, 05:02:56 поподне »
6. Коруновићев Соколски дом у Делиградској ("Стари ДИФ"), грађен 1929-1935. У Великој дворани Живорад Настасијевић је 1941. године, на површини од 43 m² , насликао у фреско-техници композицију „За част отаџбине“. На њој је приказан један од најпознатијих догађаја из националне историје - прелазак српске војске преко Албаније. После Другог светског рата фреска је прекречена, али су чишћење и рестаурација извршени 1970-1971. године.

images hosting

free adult image hosting

Главни портал, за кога највеће заслуге мислим узима ипак Краснов:

screen capture windows
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:13:35 поподне Број 1 »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 887
  • R1b
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #4 послато: октобар 05, 2016, 05:11:32 поподне »
Генијалан архитекта!

Коруновићи би требало да су из мог краја, из Марковца. Није ми баш најјаснија генеалогија, али то ми је потврдио један пријатељ из Београда чија је мајка од Коруновића. Он ми је рекао да је то породица из које је капетан Коча и да су даљим пореклом с Косова.

Да ли су у Пањевац (данас Кочино Село), Глоговац и Марковац дошли преко Сокобање, као већина осталих фамилија, или директно, немогуће је схватити. Могуће је чак и да су староседеоци Поморавља.
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:13:49 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архетектура инспирисана традиционалном
« Одговор #5 послато: октобар 05, 2016, 05:13:11 поподне »
Да приметимо и неке друге архитекте  :)

1. Једна од најлепших кућа у Београду по мом мишљењу. Нацртао Александар Дероко у националном стилу, подигнута 1927, кућа пуковника Елезовића:
https://postimg.org/image/prohhpwld/332b4365/

20mb image hosting

post images

2. Соколски дом у Сомбору, 1925. На интернету налазим да је архитекта Јохан Јанош Базлер, али да има мишљења, због стила, да је пројекат урадио Сомборац Светозар Кротин.

upload pic

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #6 послато: октобар 05, 2016, 05:16:52 поподне »
Генијалан архитекта!

Коруновићи би требало да су из мог краја, из Марковца. Није ми баш најјаснија генеалогија, али то ми је потврдио један пријатељ из Београда чија је мајка од Коруновића. Он ми је рекао да је то породица из које је капетан Коча и да су даљим пореклом с Косова.

Да ли су у Пањевац (данас Кочино Село), Глоговац и Марковац дошли преко Сокобање, као већина осталих фамилија, или директно, немогуће је схватити. Могуће је чак и да су староседеоци Поморавља.

Тачно сам могао да претпоставим да је човек из моравско-вардарског света. Стварно геније. Кад помињеш Кочу, Момир му је дигао споменик у Текији - "Капетану Кочи и његовим друговима":

post a picture

« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:14:10 поподне Број 1 »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #7 послато: октобар 05, 2016, 05:37:57 поподне »
Својевремено сам у историји архитектуре учио и о Коруновићу. Иначе Савремена архитектура ми је на факултету најбоље ишла, то је један од ријетких испита гдје сам добио десетку :)

Генерално, експресионизам, којем је и Коруновић припадао, је један од најинтересантнијих раздобља архитектуре 20. вијека. Управо због свог идеализма и слободног стила, експресионисти нису богзна како добро прошли са политиком.

Падају ми на памет, двојица сјеверноњемачких експресиониста, који су у неком смислу слични Коруновићу, Фриц Хегер и Бернард Хоетгер, а поготово Хоетгер. Хоетгер је, слично Коруновићу, кокетирао са националним, био члан нацистичке партије, али Хитлер је генерално експресионизам сматрао дегенерисаном умјетношћу, па је Хоетгера избацио из партије. Ипак су нацисти више вољели чист монумантални класицизам, без пјесничких момената.

Како год, Хоетгерова архитектура, и данас остаје као једна од најоригиналнијих у Њемачкој у 20. вијеку. Ово су неки детаљи:



« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:14:22 поподне Број 1 »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #8 послато: октобар 05, 2016, 06:13:21 поподне »
Кад сам прије неколико година боравио у Хабаровску, граду на руско-кинеској граници на руском Далеком истоку, изненадио сам се са очуваном предреволуционарном архитектуром, која је доста личила на  сјеверноњемачки опека систем. Та архитектура са почетка 20. вијека и упркос каснијем развоја града за вријеме комуниста остала је прилично очувана. Посебно ми је изненађење била црква св. Инокентија Иркутског која се 70 година налазила у касарни и практично није функционисала као храм, већ као војни објекат.



али ме је посебно зачудила архитектура парохијског дома поред цркве, који је малтене потпуно "хоетгеровски"



Не знам ко је с почетка 20. вијека пројектовао ову цркву и парохијски дом, али као да је имао неку везу са Хоетгером и сјеверноњемачким експресионизмом.

Занимљиво је да се један од познатијих Хоетгерових радова у Дармштату-Лавља врата налази непосредно уз руску капелу, која опет доста подсјећа на ову из Хабаровску. Не знам да ли је ова руска црква у Дармштату још у животу, али ово је нека старија фотографија, гдје се виде Хоетгерове скулптуре лавова и црква у позадини

« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:14:34 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #9 послато: октобар 06, 2016, 12:46:04 поподне »
Милица Крстић (девојачко Чолак Антић), рођена у Крагујевцу 1887, подарила је Београду неколико зграда у српско-византијском стилу.

Наравно, најупечатљивија је Друга женска гимназија (данас ЕТШ Никола Тесла) у улици Краљице Наталије из 1933:

gif uploader

image hosting sites

Поглед из дворишта:

image hosting over 10mb

« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:14:45 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #10 послато: октобар 06, 2016, 12:51:53 поподне »
Њену Команду жандармерије (данас Комерцијална банка) из 1931, нађох само на Гугловом уличном прегледу. Поново, значајан утицај српско-византијског стила:

image free hosting
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:14:57 поподне Број 1 »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1136
  • I1 P109
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #11 послато: октобар 06, 2016, 01:13:47 поподне »
Зграда Завичајног музеја у Јагодини. Дело Момира Коруновића, подигнута 1934. године као зграда Соколског дома.
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:15:12 поподне Број 1 »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1136
  • I1 P109
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #12 послато: октобар 06, 2016, 01:17:42 поподне »
Комплекс стамбених зграда у Јагодини, тзв. Српско-моравски стил. Подигнуте 1954. године. Архитекта Драгиша Брашован

« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:15:23 поподне Број 1 »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #13 послато: октобар 06, 2016, 01:41:24 поподне »
Комплекс стамбених зграда у Јагодини, тзв. Српско-моравски стил. Подигнуте 1954. године. Архитекта Драгиша Брашован

Дробњак, много ти хвала на фотографији ових зграда! Био сам једном у животу у Јагодини, приметио сам те зграде, али нико од мојих домаћина није знао нешто више о њима да ми каже. Још Брашован, један од мојих омиљених архитеката. Стварно су послератне?
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:15:34 поподне Број 1 »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1136
  • I1 P109
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #14 послато: октобар 06, 2016, 01:50:25 поподне »
Дробњак, много ти хвала на фотографији ових зграда! Био сам једном у животу у Јагодини, приметио сам те зграде, али нико од мојих домаћина није знао нешто више о њима да ми каже. Још Брашован, један од мојих омиљених архитеката. Стварно су послератне?

Нема на чему  :) Да, послератне су. Тај комплекс је у центру града, близу железничке станице. Завршене су 1954. и то су прве стамбене зграде у граду које су имале централно грејање. Прављене су за руководство фабрике каблова. После тог комплекса у центру поред пиваре је направљен још један комплекс врло сличних зграда али за раднике. Тај други комплекс је завршен 1960. и архитекте су Брашован и Коруновић. И једне и друге зграде се и данас сматрају најквалитетнијим стамбеним објектима у граду и цене квадрата у њима су прилично високе. Такође су под заштитом државе.
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:15:45 поподне Број 1 »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1136
  • I1 P109
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #15 послато: октобар 06, 2016, 01:59:48 поподне »
Црква у селу Глоговац, 10 километара од Јагодине. Архитекта је Момир Коруновић, а црква је грађена у српском националном стилу, који је својствен Коруновићу. Црква је завршена 1935. и заједничка је за села Глоговац и Мали Поповић. Коруновић је план цркве поклонио свом родном селу Глоговцу, где му је отац био свештеник. Занимљиво је то да је нацрт за ову слику направио док је још био гимназијалац у Јагодини.





« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:15:56 поподне Број 1 »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7839
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #16 послато: октобар 06, 2016, 02:01:44 поподне »
Недавно је била изложба у Галерији науке и технике САНУ, управо мислим, на ову тему, али нажалост нисам био у могућности да се организујем и посетим исту. Да, ево наслова изложбе Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба, нешто врло интересантно. Ако се добро сећам прилога са ТВ-а, на изложби су биле изложене и макете, врло вероватно је ова Селаковићева макета Зебрњака управо тамо усликана.

Доста примера овакве архитектуре имамо и на примерима углавном породичних гробница на Новом гробљу у Београду, а из периода друге половине XIX и прве половине XX века, укључујући гробљанску цркву, као и целокупан зид који ограђује гробље (махом дуж Рузвелтове улице).





« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:16:11 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #17 послато: октобар 06, 2016, 02:21:14 поподне »
Зграда Патријаршије у Београду подизана је од 1932. до 1935. године, по пројекту Виктора Лукомског. Видех на интернету да је реч о "академизираном српско-византијском стилу".

upload a picture

free photo upload
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:18:44 поподне Број 1 »

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7839
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #18 послато: октобар 06, 2016, 02:45:04 поподне »
Да ли због перспеткиве, запуштености, несиметричности и усамљености торња са остатком зграде, или просто заклоњености оним дрворедом од улице краља Петра, та зграда Патријаршије никад ми није одавала неки леп утисак. Не знам да ли је икада у вези Патријаршије постојао неки бољи план?

Иначе, ево леп пример плана Епархијског седишта у Нишу, нажалост никад реализованог.

« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:18:56 поподне Број 1 »

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7839
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #19 послато: октобар 06, 2016, 02:48:28 поподне »
Као да две руке за шију хватају овај звоник, и гуше га, тачно такав осећај оставља и поглед из улице краља Петра и кнеза Симе Марковића.

« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:19:07 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #20 послато: октобар 06, 2016, 02:58:05 поподне »
Српско-византијски стил провејава и кроз ове две љепот'це у Карађорђевој улици у Београду:

photo share
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:19:32 поподне Број 1 »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #21 послато: октобар 06, 2016, 03:04:34 поподне »
Да ли због перспеткиве, запуштености, несиметричности и усамљености торња са остатком зграде, или просто заклоњености оним дрворедом од улице краља Петра, та зграда Патријаршије никад ми није одавала неки леп утисак. Не знам да ли је икада у вези Патријаршије постојао неки бољи план?


Мени је опет зграда Патријаршије увек била пријемчива управо због тога: несагледива је, донекле рогобатна, понекад неприметна, никако не можеш целу да је обухватиш погледом, да формираш неки суд о њој у глави, да довршиш утисак...
« Последња измена: октобар 06, 2016, 03:19:42 поподне Број 1 »

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7839
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #22 послато: октобар 06, 2016, 03:55:31 поподне »
Мени је опет зграда Патријаршије увек била пријемчива управо због тога: несагледива је, донекле рогобатна, понекад неприметна, никако не можеш целу да је обухватиш погледом, да формираш неки суд о њој у глави, да довршиш утисак...

Не знам, за зграду Патријаршије мени је то врло скромних естетских достигнућа, додуше, то и није била зграда предвиђена за седиште Патријаршије, већ за седиште Архиепископије београдске, но свеједно, остајем при свом мишљењу, док опет не сиђем доле и можда боље погледам цели објекат.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #23 послато: октобар 08, 2016, 04:52:48 поподне »
Вила доктора Перишића, Зрењанин, 1926, архитекта Драгиша Брашован:

image ru

Ова кућа је срушена 80-тих.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1775
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #24 послато: новембар 28, 2016, 11:01:54 поподне »
Традиционална кућа војвођанско-панонског типа.

Линк:  http://www.zrenjaninheritage.com/etnologija/tradicionalna-kuca-vojvodjansko-panonskog-tipa[/size][/font]

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1775
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #25 послато: новембар 28, 2016, 11:14:36 поподне »
Сомборска архитектура:

<a href="https://www.youtube.com/v/Q87v59XBRMk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Q87v59XBRMk</a> <a href="https://www.youtube.com/v/6_bos37nGw0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/6_bos37nGw0</a>

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #26 послато: март 14, 2017, 07:31:00 поподне »


Фолинг вотр, ремек дело Френка Лојда Рајта једног од најпознатијег архитекте свих времена, коме жена, Олга Лазовић би - унука Марка Миљанова

https://en.wikipedia.org/wiki/Olgivanna_Lloyd_Wright
https://sr.wikipedia.org/wiki/Френк_Лојд_Рајт

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1136
  • I1 P109
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #27 послато: март 14, 2017, 07:49:58 поподне »


Фолинг вотр, ремек дело Френка Лојда Рајта једног од најпознатијег архитекте свих времена, коме жена, Олга Лазовић би - унука Марка Миљанова

https://en.wikipedia.org/wiki/Olgivanna_Lloyd_Wright
https://sr.wikipedia.org/wiki/Френк_Лојд_Рајт
Кратак али леп опис Олге Лазовић дао је Момо Капор у свом роману "Конте". Главни лик романа, Нико Кажанегра препричава свој сусрет са унуком Марка Миљанова. Не знам само да ли је то на основу личног сусрета писца и унуке црногорског војводе или је ствар уметничке маште.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7839
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #29 послато: април 28, 2017, 01:04:13 поподне »
Има ли неко слику Спомен чесме из 1912. године, у Призрену, рад архитеткте Момира Коруновића? :)

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #30 послато: април 28, 2017, 01:15:20 поподне »
Има ли неко слику Спомен чесме из 1912. године, у Призрену, рад архитеткте Момира Коруновића? :)

Је л' неко споменуо Коруновића?  :)

Само ово сам нашао:

free image host

Чесма је срушена 2005. године.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7839
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #31 послато: април 28, 2017, 01:25:45 поподне »
Је л' неко споменуо Коруновића?  :)

Само ово сам нашао:

free image host

Чесма је срушена 2005. године.

Хвала, Селаковићу. :)

То би значи требало бити то?

Не чуди овако груб изглед с обзиром да је подигнута 1912. године.

Практично, то је урадила војска, алатом који је она имала при руци.

Не знам да ли је нешто од овога претекло до данас?

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #32 послато: април 28, 2017, 01:33:37 поподне »
Хвала, Селаковићу. :)

То би значи требало бити то?

Не чуди овако груб изглед с обзиром да је подигнута 1912. године.

Практично, то је урадила војска, алатом који је она имала при руци.

Не знам да ли је нешто од овога претекло до данас?

Јесте, војска ђенерала Јанковића је у веома кратком року сазидала чесму, на југо-западном излазу из Призрена.
Комунисти су скидали грбове и тако то, после су следили графити, а пише да је срушена 2005. године.
« Последња измена: април 28, 2017, 02:00:40 поподне НиколаВук »

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7839
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архитектура инспирисана традиционалном
« Одговор #33 послато: април 28, 2017, 02:35:41 поподне »
Јесте, војска ђенерала Јанковића је у веома кратком року сазидала чему, на југо-западном излазу из Призрена.
Комунисти су скидали грбове и тако то, после су следили графити, а пише да је срушена 2005. године.

Шта друго и очекивати, прошла је као и други споменици.

Занимљиво је да неке окупаторске споменике (немачке, аустријске, мађарске...) никада нико није дирао, а они који су били подизани српској војсци, они су у свим могућим приликама рушени (да ли од окупатора, комуниста, новостворених нација на српским просторима...).

На пример у мом граду има и данас, истина у рушевном стању (али од времена и неодржавања), споменик аустроугарским војницима страдалим у Првом светском рату, али споменик српским жртвама логора у нашем граду из истог рата, прво је срушен од стране усташа, а касније обновљен у социјалистичком маниру, како би се избегло подизање крста.

Или рецимо у крајевима где је било Мађара, знам више примера да су сачувани споменици погинулим Мађарима у Првом светском рату, са све грбом Краљевине Мађарске, тако рећи нетакнути, док су споменици српској војсци, или уопште везани за Србе, рушени и у Другом и у овом задњем рату (у неким крајевима чак се иде дотле да се улази у српска гробља и да се руше надгробни споменици!).