Набски Срби

[drajver]

Још један прилог на ову тему из новог чланка руско-француског археолога Мишела Казанског: "Первые контакты дунайских славян и авар: свидетельства византийских авторов и археологии". Пошто не знам руски, прочитао сам само сиже на енглеском, у коме има занимљивих момената:

"FIRST CONTACTS OF THE DANUBIAN SLAVS AND AVARS: THE EVIDENCES FROM THE BYZANTINE WRITERS AND ARCHAEOLOGY

This article addresses the question of the archaeological sites relating to the Danube Slavs (Sclavi), who first came into contact with the Avars in the sixth century. The isolated groups of the people of the Prague culture penetrated into the area in between of the Danube and the Adriatic, Pannonia to the south-west of Lake Balaton and the Eastern Alps in particular, from the first third of the sixth century onwards. These settlements possess some features similar to the Slavic sites of the Prague culture. No doubts, this area appeared under the rule of the Avars when the Pannonian Lombards migrated to Italy in 568 AD and left their lands for the Avars. The cemetery of Regensburg-Grossprüfening in Bavaria is of particular importance for the correct understanding of the situation in the region under study. The site contained 22 Slavic cremation graves, where Merovingian goods appeared. There were a few graves featuring prestigious artefacts. It has been assumed that there was the resettlement of the Slavs, most likely being an elite military grouping, ca 568 AD, under the pressure of the Avar expansion. If this interpretation is correct, there was a departure of the elites of the Middle Danubian Slavs from the Avar power zone. Perhaps it resulted in a change of the social structure of the Pannonian Slavs, which explained their more dependent place in the Avar Khanate, in contrast to those of the Lower Danubian and Balkan Slavs, who also found themselves in the sphere of the Avar power."

Регенсбург се налази близу ушћа Набе у Дунав, ова ранословенска некропола је пронађена у његовом предграђу.

https://www.academia.edu/111739327/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%9C_%D0%9C_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%8B%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%8B_%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%8F%D0%BD_%D0%B8_%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B0%D0%B2%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%B8_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%B8

Занимљив рад, на трагу оног што је раније писао Седов, а у новије вријеме Лосерт. То је она верзија на коју су алергични били неки хрватски форумаши, негирајући досељавање подунавских Словена на подручје Баварске (опет из разлога да веза I2-PH908 и словенског племена Срба не би била тако очита), као аргумент наводећи релативистичке тезе дифузионистичке археолошке школе.

Ево шта је аутор написао у вези са тим идејама, а позивајући се на Плетерског:

"В археологии славянских миграций можно различить два аспекта – передвижение носителей славянской культурной модели и ее диффузию среди неславянского населения. Несомненно, оба явления имели место, но при этом чистая диффузия славянской модели без физического появления ее носителей вряд ли возможнаи, кроме того, предполагает значительный период времени, когда носители разных культурных традиций проживают по соседству. Идеи «диффузионистов» не получили признания среди археологов, непосредственно занимающихся славянскими древностями еще и потому, что адепты этой модели, как правило, плохо знают конкретный археологический материал, что оставляет место в их работах для множества произвольных интерпретаций."

[Небо_Сав]

Још један прилог на ову тему из новог чланка руско-француског археолога Мишела Казанског: "Первые контакты дунайских славян и авар: свидетельства византийских авторов и археологии". Пошто не знам руски, прочитао сам само сиже на енглеском, у коме има занимљивих момената:

"FIRST CONTACTS OF THE DANUBIAN SLAVS AND AVARS: THE EVIDENCES FROM THE BYZANTINE WRITERS AND ARCHAEOLOGY

Ево AI превода рада Казанског са руског. чланак ми се учинио интересантним.

"ПРВИ КОНТАКТИ ДУНАВСКИХ СЛОВЕНА И АВАРА:СВЕДОЧАНСТВА ВИЗАНТИЈСКИХ АУТОРА И АРХЕОЛОГИЈЕ
Разматра се питање, који археолошки споменици могу припадати  дунавским словенима (склавинима), који су први ступили у контакт са аварима у VI веку. На територији између Дунава и Јадрана, у Панонију на југозападу од језера Балатон, као и у Источне Алпе, словени – носиоци Прашке културе-  појединачним групама продиру већ почевши од прве трећине VI века. Та насеља имају особине карактеристичне за словенске споменике пражске културе. Несумњиво, ова територија је дошла под власт авара после  одласка панонских  лангобарда у Италију у 568. години, оставивши своје земље аварима.
За правилно разумевање ситуације у овом региону посебан значај има гробље Регенсбург-Гроспрюфенинг (Regensburg-Grossprüfening) у Баварској, где су истражене 22 словенска погребна кремација са присуством меровинганскихствари. У низу гробова откривене су престижне ствари. Претпоставља се, да се ово  пресељење   словена, највероватније неке  елитне војничке групације, десило  око 568. године, под притиском аварске експанзије. Ако је ово објашњењетачно, онда се  ради о  одласку  елите средњедунавских словена из зоне аварске владавине. Могуће је, да је то довело до промене социјалне структуре код панонских
склавина, што и објашњава њихов подређенији  положај у Аварском каганату у поређењу са доњеедунавским и балканским словенима,  који су се такође  налазили  у орбити аварске власти.
Кључне речи: Рано Средње вековље; Панонија; Дунав; словени; авари; контакти; Пражска археолошка култура."

Циљ овог рада је разматрање питања који археолошки споменици могу припадати Дунавским Словенима (Склавинима) који су први ступили у контакт са Аварима. Из извештаја Менандра је познато да око 559. године Авари, могуће подстакнути од стране Кутригура, започињу рат са словенским народом Анта. Ови догађаји, према укупним подацима писаних и археолошких извора, десили су се на територији данашње Украјине или Молдавије, вероватно у зони шумских степа. Преma Менандру, Авари су имали војни успех, али нису постали победници – Анти су и даље остали њихови најгори непријатељи и наставили су да делују у њиховој позадини у 585. и 601. години.

Како сведоче Григорије Турски и Павле Ђакон, око 562. године, Авари, које они називају, сагласно западној писаној традицији, Хунима, налазе се на источној граници Меровиншког краљевства и ратују са Францима аустразијског краља Сигиберта, највероватније у Тирингији. Како су Авари дошли у Тирингију? Могу се предложити две могуће путање кретања Авара – дуж северног изданка Карпата, који су тада насељавали Склавини, или преко северног дела Карпатског басена, северно од Дунава, такође насељеног Склавинима, у Панонију, где се налазило краљевство Лангобарда. О могућности првог пута говори чињеница да су захваљујући Теофилакту Симокати познати контакти Авара са балтичким Склавинима у 580-им, мислим на причу о појављивању код Авара посланика од Склавина са обале Западног океана. Такве контакте било је најлакше успоставити при проласку Авара дуж северног изданка Карпата.

[Небо_Сав]

..Други пут, у правцу Паноније и одатле ка Тирингији, такође је могућ. Подсетимо, да су 568. године Авари наступили као савезници Лангобарда у рату са Гепидима и чак наследили њихову територију након одласка Лангобарда у Италију. Ово предпоставља постојање прилично тесних војно-политичких аварско-лангобардских веза и пре 567. године. Индикативно је да ни на северу од Карпата, ни у Карпатској котлини Авари се у то време нису учврстили.
 Са нижедунавским Склавинима, које је водио вођа Даврентије, Авари су се сукобили 578. године. О том, победоносном за Аваре рату, детаљно пише Менандар: '...када се Елада опустошила од Словена и са свих страна једна за другом надвијале су се опасности над њом, Тиберије... шаље посластво ка Бајану, вођи Авара, који тада није био непријатељски настројен према Римљанима, већ штавише, радо изражавао пријатељске осећања према нашој држави од самог почетка владавине Тиберија. У таквој ситуацији  [Тиберије] га и подстиче да подигне рат против Словена, да би они који опустоше [земљу] Римљана, одвучени сопственим невољама и жељом да помогну отачаству, пре престали с пљачкањем римске [земље], а други преузели на себе опасности своје [земље]. Ето, када је цезар послао к њему такво посластво, Бајан му није био непослушан. И ево под таквим околностима шаље се Јован, који је тада водио управу острва и добио на управу и илиријске градове. Стигавши у земљу Пеонију, он преводи у [земљу] Римљана и самог Бајана и аварске снаге, преправивши варварске одреде на такозваним ластовим бродовима. И кажу да је било преправљено у [земљу] Римљана око шездесет хиљада коњаника, обучених у оклопе. Затим водећи [их] одавде кроз [земљу] Илира, потом долазећи у [земљу] Скифа, он организује још један прелаз – преко Истра – тако [Бајан] прелази на супротну страну тока, он одмах почиње палити села Словена, пљачкати поља, све грабити и опустошити; и нико од тамошњих варвара није се усудио ући у борбу с њим – они су побегли у густаре и скровите кутке шуме. Кретање Авара против Словена [се десило] не само због посластва цезара и жеље Бајана да захвали Римљанима за то што му је цезар показао посебно благовољење, већ и зато што су му [Словени] били у највишој мери мрски и због сопствене непријатељске воље. Јер предводник Авара је послао к Даврентију и онима који су водили народ, тражећи да се покоре Аварима и обавежу се на плаћање данка. Даврентије и [они који су били] с њим вође су рекли: 'Родио ли се међу људима и загрева ли сунчевим зрацима онај који ће покорити нашу снагу? Јер ми смо навикли владати туђом [земљом], а не да други владају нашом. И то за нас је непоколебљиво, док постоје ратови и мачеви'. Тако самоуверено су говорили Словени, али и Авари наставили су да говоре не мање узвишено. Затим одатле – увреде и грубости, и, како је то својствено варварима, због свог својеглавог и надменог начина мишљења изазвали су свађу међу собом. И Словени, неспособни да обуздају своју  досаду, убијају допутовале посланике, што је – разуме се, са стране – постало познато Бајану. Зато Бајан, дуго замерајући Словенима за то, чувајући према њима тајну непријатељскост и уопштено гневећи се [на то] што му се нису покорили, а још више што је [он] жестоко од њих претрпео, а истовремено желећи да изрази захвалност цару и надајући се такође да нађе [земљу] Словена веома богату, јер одавно [земља] Римљана <опустошена> од Словена, а њихова сопствена [словенска] земља никако другачије од свих народа – никако...'

[Небо_Сав]

Уосталом, подређеност  доњедунавских Склавина према  Авара показује се као нестална.
 У 579–580. годинама, према истом Менандру, Склавини, судећи по контексту из удружења Даврентија, убијају (поново?) аварске посланике и одбијају да плате данак: 'Сада пак, [хаган] говори, он трпи увреде од њих [Словена], не желећи да му плате тада [у 578. години] одређени [од стране њих [Авара]] годишњи данак, а аварске посланике, послаћене к њима, убили су...'
Даљи односи нижњедунавских Склавина и Авара граде се на основу антивизантијског војног савеза, у којем словенски вођи играју подређену улогу, иако и даље задржавају широку аутономију. По извештају Теофилакта Симокате, у 590–592. годинама аварски каган предузима напад на Сингидунум, при томе наређује Склавинима да изграде мноштво чамаца за преправу преко Истра: 'И ево хаган наређује Словенима да изграде мноштво чамаца, да би Истр постао послушан њему... А хаган... послао је полчишта Словена да граде [бродове], да би [он могао] на бродовима препловити преко реке.'
По праведној примедби С. А. Иванова у коментарима на издање фрагмен  радовања Теофилакта Симокате, овде је реч о панонским Словенима, који су, изгледа, били у непосредној подчињености аварском кагану, за разлику од нижњедунавских Склавина који су задржали аутономију. Заиста, географија догађаја предпоставља управо такво тумачење. Поред тога, мало је вероватно да су ове чамце градили Склавини на Нижњем Дунаву, а затим их без казне превозили на Средњи Дунав на видику византијских приобалних тврђава. Поставља се питање: ко су ти панонски Словени и одакле су дошли? Одмах ћу рећи да ми се теорија о дунавској прародини Словена, која је распрострањена међу лингвистима, не чини убедљивом – испада да су Словени, будући исконским становницима Дунава, током хиљаду година успешно се скривали од Грка и Римљана и ниједном нису упали у било које писане изворе. Вероватније је да су они на Дунаву ипак били дошљаци, населивши се овде већ у епохи Великог сеобе народа, тачније, на завршном етапу овог периода. Већина археолога сада повезује протословене римског времена с кијевском културом у басену Средњег и Горњег Дњепра, као и сродним њој споменицима типа Заозерје у басенима Горњег Дњепра и Горње Двине и, коначно, групама споменика типа Черепин-Теремцы у басену Горњег Дњестра и типа Остров у басену Припјати. Ова идентификација одговара хипотези П. Н. Третјакова о формирању Словена у римско време као посебне етничке групе у јужном делу шумске зоне Источне Европе, претежно у басену Горњег Дњепра, далеко од грчко-римске ойкумене. За добу словенских миграција V–VII векова, већина археолога-слависта идентификује са правим словенима-склавинима из писаних извора културу Праге, која је заузимала територију између Дњепра и Елбе, и споменике културе Ипотешти-Киндешти (Ipoteşti-Cîndeşti), на земљама северно од Нижњег Дунава, где је добро представљен, посебно у градитељству, погребним обредима и пластичној керамици, словенски културни компонент. Треба прецизирати да се код археолошких споменика ради о чисто културној идентификацији, која не дотиче питања као што су језик, самосвест, политичка припадност носилаца тих култура. Треба запамтити да познати антички етноними из писаних извора, који често указују на политичку оријентацију ових или оних група староседелаца, у неким случајевима могу покривати потпуно различите археолошке стварности. Тако, на пример, култура Ипотешти-Киндешти по писаним изворима јасно улази у зону рассељења Словена, и њени носиоци су се највероватније сматрали Словенима, али несловенски културни компонент игра овде веома важну улогу. С друге стране, анти – носиоци пеньковске културе, најближи рођаци склавина у културном и, како тврде

[Небо_Сав]

антички аутори, језичком плану, који су некада имали заједнички назив са склавинима (по Прокопију, Јордану), очигледно су себе супротстављали последњима. Зато се поклапање културног идентитета и етничке самосвести староседелаца може бити непотпун, и поуздане етничке идентификације могуће су само тамо где постоје други, неархеолошки извори, првенствено сведочанства древних аутора. Као археолошке показатеље који сведоче о појављивању Словена на одређеној територији, стручњаци обично издвајају следеће културне обележја: - лепљена керамика одређених облика, обично производена од стране жена за домаће потребе, у оквиру породичних традиција; - погреби по обреду трупосожжења, с минималним пратећим инвентаром, али често у урнама типично словенских облика; - 'редовни' женски украс, у архаичним друштвима, као што је правило, носи сакрални терет, и због тога обично добро очува етнографске особине костима тог или оног древног насеља. При томе поједини елементи тог украса могу имати најразличитије порекло; - мале по величини стамбене јединице са удубљеним доњим делом у земљу и пећи у углу. Независно од климатских услова такве стамбене јединице се појављују у том или оном броју практично свуда у зони словенског насељавања. У археологији словенских миграција може се разликовати два аспекта - кретање носилаца словенске културне моделе и њена дифузија међу несловенским насељеништвом. Несумњиво, оба појава су се десила, али при том чиста дифузија словенске моделе без физичког појављивања њених носилаца тешко је могућа и, осим тога, предпоставља значајан период времена, када носиоци различитих културних традиција живе једни поред других. Идеје 'дифузиониста' нису прихваћене међу археолозима који се непосредно баве словенским древностима још и зато што адепти овог модела, углавном, слабо познају конкретан археолошки материјал, што оставља место за многе произвољне интерпретације у њиховим радовима. У стварности у археологији дифузија се манифестује у ширењу појединачних 'модних' елемената културе код најразличитијих народа...
На територију која нас занима, између Дунава и Јадрана, Панонија на југозападу од језера Балатон, као и Источне Алпе – Словени, носиоци Пражске културе, појединачним групама проницу већ почев од прве трећине VI века (слика 1), иако се раније сматрало да се Склавини насељавају у Панонији само под покровитељством Авара. Овде, на неким насељима североистока Словеније, постоји керамика врло слична пражској (слика 2) Датуми ових споменика према радиоугљеничким показатељима одговарају првој половини VI века – 543. и 547. године на насељу Нова Табла (Nova Tabla) на североистоку Словеније, и 535. године на насељу Под Котом – југ код Крога (Pod Kotom – jug pri Krogu). Показатељно је да на овој територији нема лангобардских споменика из VI века. Није искључено да је управо ове панонске Словене имао на уму епископ Мартин из Браге, пореклом из Паноније, у 558. години у списку крштених варварских народа: Immanes variasque pio sub foedere Christi Adsciscis gentes: Alamannus, Saxo, Pannonius, Rugus, Sclavus, Narab, Sarmata, Datusc, Ostrogotus,"
Дакле, присуство Словена на Средњем Дунаву, у зони аварске власти, недвосмислено је утврђено археолошки. У светлу ових археолошких материјала постаје јасно и порекло Словена, ангажованих од стране аварског кагана против Сингидунума. Без икакве сумње, ова територија је дошла под власт Авара након одласка панонских Лангобарда у Италију 568. године, који су оставили своје земље Аварима. За правилно разумевање ситуације у овом региону посебан значај има гробље Регенсбург-Гросспрюфенинг (Regensburg-Grossprüfening) у Баварској, где је истражено 22 словенска погреба-кремације са присуством прилично богатог, по словенским мерилима, инвентара и, посебно, са меровиншким предметима, вероватно припадајућих некој елитној словенској групи (слика 3). Претпоставља се да је пресељење овде Словена имало место око 568. године под притиском аварске експанзије и очигледно уз сагласност баварског војводе. Ако је ово објашњење тачно, онда се може претпоставити и одлазак елите средњедунавских Словена из зоне аварске власти, што се није догодило код нижњедунавских и балканских Склавина.
Заиста, рановизантијски аутори наводе низ имена словенских предводника на Доњем Дунаву и на Балкану, што сведочи о постојању вођске у овом слоју. Могуће је да је одлазак ратничких елита код панонских Склавина довео до промене њихове друштвене структуре, што објашњава зависнији положај ове групе у Аварском каганату у поређењу са нижњедунавским и балканским Словенима, који су такође били у орбити аварске власти.

[filipi]

Sta Kaze ChatGPT

„Serben aus der Naab“ (auf Deutsch) oder „Nabski Srbi“ (na srpskom) ist izraz koji se odnosi na rane Slovene – konkretno Srbe – koji su u ranom srednjem veku živeli u oblasti reke Naab (njem. Naab), pritoke Dunava u današnjoj istočnoj Bavarskoj (Oberpfalz, Nemačka).

Kratak istorijski kontekst:
U ranom srednjem veku (6–9. vek), zapadni delovi današnje Češke i istočne Bavarske bili su naseljeni zapadnoslovenskim plemenima, koja su se u nemačkim izvorima nazivala Surbi ili Sorabi – dakle, Srbi.

Reka Naab se često pominje u tom kontekstu jer su „Naab-Sorben“ (lat. Surbi ad Nabam) bili jedno od srpskih (sorapskih) plemena koja su živela zapadno od Bohemije, između reka Regen, Naab i Dunava.

Ti Srbi su deo šire grupe zapadnih Srba, od kojih je deo kasnije migrirao na jugoistok, u oblast Balkana, gde su formirali srpsku kneževinu u Dinaridima i na Balkanu (po Konstantinu Porfirogenitu).

Sažetak:
📍 Lokacija: oblast reke Naab (istočna Bavarska, Nemačka)

🕰️ Period: 6–9. vek

🧬 Etnička grupa: Zapadni Srbi (Sorabi)

🔁 Veza: Predak ili srodnik balkanskih Srba po starim izvorima

[Неродимац]

Још неколико њемачких носилаца хаплогрупе I2-PH908 о којима не постоје детљанији подаци о поријеклу:

Melzer поријекло у Њемачкој

Тестиранов отац рођен је 1943. године од оца заробљеног Југословенског војника за којег породица не зна ништа. У комуникацији сам му предложио да уради надоградњу на BIG700 што је и учинио па ћемо видети где ће припасти јер нисам му гледао маркере. Поред њега надоградњу на BIG700 је урадио и Фратев из централне Бугарске такође Y3548 чији резултат очекујем сваког тренутка па ћу известити када буде.

[drajver]

Кад је већ Неродимац оживио тему, да поменем један интересантан рад аутора Јана Хасила под називом "Transforming the might of the mighty in Northeast Bavaria in the Early and High Middle Ages" који је објављен у Зборнику под називом "The Emergence of the Nobility in East Central Europe Between the Eighth and Thirteenth Centuries"

Рад се једним дијелом дотакао и историје Словена у сјевероисточној Баварској и њиховог односа са Германима, касније и франачком аристократијом и Црквом. Мени је био интересантан сљедећи дио који говори о заступљености титуле жупана у том дијелу Франачке:



У интегралном облику може се прочитати на линку
https://www.google.ba/books/edition/The_Emergence_of_the_Nobility_in_East_Ce/kUaTEQAAQBAJ?hl=en&gbpv=0

[ДушанВучко]

Кад је већ Неродимац оживио тему, да поменем један интересантан рад аутора Јана Хасила под називом "Transforming the might of the mighty in Northeast Bavaria in the Early and High Middle Ages" који је објављен у Зборнику под називом "The Emergence of the Nobility in East Central Europe Between the Eighth and Thirteenth Centuries"

Рад се једним дијелом дотакао и историје Словена у сјевероисточној Баварској и њиховог односа са Германима, касније и франачком аристократијом и Црквом. Мени је био интересантан сљедећи дио који говори о заступљености титуле жупана у том дијелу Франачке:



У интегралном облику може се прочитати на линку
https://www.google.ba/books/edition/The_Emergence_of_the_Nobility_in_East_Ce/kUaTEQAAQBAJ?hl=en&gbpv=0

Нисам знао да се у тим областима и у 13. веку одржала племенска структура код Словена са жупаном на челу. Мислио сам да је германизација раније довела  до асимилације баварских Словена (Срба)

[drajver]

Нисам знао да се у тим областима и у 13. веку одржала племенска структура код Словена са жупаном на челу. Мислио сам да је германизација раније довела  до асимилације баварских Словена (Срба)

Па и није се одржала, остао је само назив жупан као неки реликт раније организације. У тим областима помен Словена се губи средином 11. вијека. Може се претпоставити да су се утопили у Нијемце отприлике у том периоду.

[Кековац]

Ако је веровати чланку са Википедије на енглеском језику, онда је најстарији помен титуле жупан управо из Бавеске:

The first certain mention of Western župan occurs in a charter of Kremsmünster abbey, by Bavarian duke Tassilo III in 777 AD, in which the monastery was granted by a group of Slavs, headed by the chieftains Taliup and Sparuna, whose abode lied beneath the boundaries reported under oath by the iopan Physso (according to Otto Kronsteiner originally named Pribislav, or a non-Slavic name; as a Slavic leader, or probably wrongly as an Avar dignitary);

Ово што пише западни жупан не треба мешати са западном Европом, јер се титула жупан доводи у чланку у потенцијалну везу са централноазијском античком титулом сличног имена - чупан.

Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupan

[Imoćanin]

Koliko se pričalo o uzorku Blahnika a nitko da analizira bliskog rođaka odnosno možda čak pretka koji je pronađen u Akbari et al. radu. Naime, u tom radu imamo jedno nalazište u regionu C koje je datirano u 650AD. To nalazište obuhvaća uzorke od S47429_Fluffle do S47491_Fluffle (n=59). Po rasporedu haplogrupa i autosomalnoj slici se sigurno radi o Češkoj. Tako R1a-M458 (7) i R1a-Y1392 (6) uzorci čine preko 50% svih slavenskih haplogrupa (13/24 - uz to i I-A815, R-YP237, R-P278 i R-YP374) a postoji i najmanje jedno poklapanje sa uzorkom iz Pohanska.

Haplogrupi I2a-PH908>Z16983>Y6651 pripada uzorak S47444_Fluffle pa sam ga malo bolje pogledao.  Od 13 snipova koje definiraju Y6651 (FTDNA i YFull skupno) ovaj uzorak ima čitanja na 6 snipova, čak 3 pozitivna i 3 negativna. Po svemu sudeći, Blahnik i ovaj uzorak su se rastali najranije oko 550AD a vjerovatno i kasnije (Z16982 + minimum 3 SNP-a po 83 godine). Inače je S47444 i autosomalno tipičan Čeh sa dosta keltsko-germanske primjese.

[Imoćanin]

Ova skupina će isto doboti svoj uzorak, I47610, regija C, 650AD:

https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-Y99608/tree

I46582 je malo mlađi, oko 900AD, ali je već postavljen:

https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-Y97246/story

I38591 isto pripada Z16983, starost oko 850AD:

https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-Y102777/tree

Ukupno, u regiji C imamo 6 PH908 uzoraka, svi su stariji od 1000 godina, i 3 od njih pripadaju Z16983, što potvrđuje daj posebni zapadni geografski drift ove podgrane.