Ја ћу сад избацити једну тезу која неће никако бити политички коректна, али сви знамо да је тако. Елем, познато је да се неке Ромкиње баве... најстаријим занатом на свету, да тако кажем. Неке и затрудне након тога, и мислим да у томе лежи одговор на питање зашто има толико Р1а или Е1б међу Ромима.
Није само то у питању, постоји још нешто...
Један део Рома који припадају европским хаплогрупама су се добровољно измешали са оргиналним Ромима, то су били вероватно социјално угрожени и сиромашни људи који склапали бракове и можда судбина је тако хтела да с њима помешају.
Не знам колико је људима познато да су Роми од давнина познати по трговини белим робљем. Пре свега трговина мале деце узраста од две до пет година. Деца су им служила за просјачење и та деца с обзиром на године старости, нису знала ко су и одакле су, ко су им родитељи и којег су порекла. Тако је кроз векове један део од те несретне деце ушао међу ромску популацију.
Шта значи познато је да се неке Ромкиње баве најстаријем занатом? Као да тога нема код других народа, има тога свугде. Слажем се да су и на овакав начин неки Европљани ушли међу ромску популацију.
Што се тиче истраживања Рома у Богојеву у Бачкој. То је доминантно мађарско село са преко 50% Мађара, према попису из 2002 године има око 1760 становника, од чега се 374 људи изјаснило да су Роми, нека их буде и 500, тестирано је 50 Рома у том селу. Ја се сад питам каква је то методологија истраживања Рома у Богојеву? На нивоу Рома у том селу ова статистика можда је релеватна, мада је и то под знаком питања. Тестирани су сигурно сродници који имају исто порекло има дуплираних по 5 можда и до 10 тестираних из једног истог рода.
Такође мени делује да је и истраживање Рома у Скопљу спроведено слично као у Богојеву, можда су тестирани више сродних породица Рома и отуда високо присуство хаплогрупе Е1b. Увек треба бити опрезан и сагледати ствар да ли је то могуће, а не бити наиван и поверовати у све што се објави.
Делује ми да је истраживање Рома у Београду добро спроведено због разнврсности хаплогрупа. Каква је методологија и како су и где су тестирани Роми по Београду то не знамо, као и у случају за многа анонимна истраживања. Да ли је могуће да има такође тестираних више испитаника из једног исто рода? Да могуће је ако су тестирани Роми из једног или два насеља, јер Роми не сви, али добар део њих живе у великим породицама и до 20 чељади по једним истим кровом, неки и немају лична документа, нису нигде заведена, неки се презивају типа Алвировић, неки су Станковићи итд. Њихова култура сећања на даље порекло је у већини случајева јако сиромашна.
