Аутор Тема: Помоћ при истраживањи осѣћая значења глаголских врѣмен у србском йезику  (Прочитано 500 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 983
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Бавим се истраживањем утицая срѣдине (односно нарѣчя), школства и явних гласил на осѣћай значења прошлих глаголских врѣмен нашега йезика у нашем народу. Намѣравам писати чланак о том, койега ћу вѣроватно обявити овдѣ на Порѣклу.
С тога ми йе потрѢбна ваша помоћ. Како ми можете помоћи? Лѣпо, покушайем обяснити разлике у значењу или одговарайући на три доња питања.

Ево су четири примѣра, сваки са по четири просте рѣченице с глаголом у четири прошла врѣмена нашега йезика.

1.    "Жена йе поцрвенела"
2.   "Жена йе била поцрвенела" или "Жена бѣше поцрвенела"
3.   "Жена поцрвене"
4.    "Жена поцрвенияше"   (може бити и сажето "поцрвењаше", док би у говору Йужне Србийе ово звучало "поцрвенеше")

1.    "Мишо йе поломио ногу"
2.    "Мишо йе био поломио ногу"
3.    "Мишо поломи ногу"
4.    "Мишо поломияше ногу" (може бити и сажето "поломљаше", док би у говорах Йужне Србийе ово звучало "поломеше")

1.    "Човѣк йе полудѣо"
2.    "Човѣк йе био полудѣо"
3.    "Човѣк полуде"
4.    "Човѣк полудияше"

1.    "Драгишу йе уйела змия"
2.    "Драгишу йе била уйела змия"
3.    "Драгишу уйеде змия"
4.    "Драгишу уйедияше змия" (или "уйеђаше", или "уйедеше" у говорах Йужне Србийе)

Осѣћам да ће послѣдња (четврта) рѣченица у сваком од примѣров задати многе главобоље људим из сѣвернийих крайева Србийе, а нарочито Београђаном "кругодвойкашем"! Док прѣдпостављам да људим из Йужне Србийе или из Катунске области Црне Горе неће прѣдстављати никакву тешкоћу. :)

Потрѣбно йе покушати обяснити разлику у значењу између четири прошла глаголска врѣмена, у било койем од четири прѣдходна примѣра (не морайу сва четири примѣра). У сваком од четири примѣра су врѣмена означена бройевима од 1 до 4.

Уколико ви йе тешко описати ваш осѣћай шта койе врѣме значи у примѣрах, можда би боље било одговорити ми на наредна три питања.

А) У чем йе разлика у значењу прве и друге рѣченице, у било койем примѣру. На примѣр, у чем йе разлика у значењу (односно како ви то осѣћате) измѣђу рѣчениц "Мишо йе поломио ногу" и "Мишо йе био поломио ногу"? Односно, трѣба навести осѣћате ли значење прве койе не може бити значење друге, и обратно, осѣћате ли значење друге койе не може бити значењем прве?

Б) У чем йе разлика у значењу прве и треће рѣченице, у било койем примѣру. На примѣр, у чем йе разлика у значењу (односно како ви то осѣћате) измѣђу рѣчениц "Жена йе поцрвенела" и "Жена поцрвене"? Односно, трѣба навести йел ви овѣ двѣ рѣченице значе потпуно исто, или постойи разлика у значењу?

В) У чем йе разлика у значењу треће и четврте рѣченице, у било койем примѣру. На примѣр, у чем йе разлика у значењу (односно како ви то осѣћате) измѣђу рѣчениц "Драгишу уйеде змия" и "Драгишу уйеђаше змия"? Односно, трѣба навести осѣћате ли значење треће койе не може бити значењем четврте, и обратно, осѣћате ли значење четврте койе не може бити значењем треће?


Молим ве да одговоре не постављате овдѣ на разговаралишти, како не бисте утицали на друге и тиме омели само истраживање. Одговоре можете послати мени личном поруком.
Уз одговор йе веома битно навести и мѣсто гдѣ живите (ако сада не живите тамо гдѣ сте одрасли, молим ве наведите одакле сте родом, и колико сте година провели у родном крайу). Такође йе битно навести колики степен школе имате (основна, срѣдња, виша, училиште). Уколико сте наставник србскога йезика или йезикословац, то йе нарочито битно навести. Такође йе битно навести живите ли у градской, приградской или сеоской срѣдини, и у коликой мѣри читате новине или пратите далековиденийе (слабо, осрѣдње, пуно).
Я одговоре нећу обявљивати, нити ћу наводити ко ми их йе послао. Према томе, можете бити увѣрени да ве нећу ни на койи начин изложити ма каквой неприятности. Одговори ћейу служити само за утврђивање законитости осѣћања значења глаголских врѣмен и њихове зависности од мѣста живота и утицая школе и явних гласил. Због тога молим уреднике да овай прѣдмет закључайу, до даљњега.

Битно йе ово не схватити као испит или загонетку, па да йурите по књигах и мрежи тражећи одговоре на питања, овдѣ се не ради о "тачном" одговору, него йе потрѣбно изложити ваш личан осѣћай значења глаголских врѣмен, и потом га упоредити са их значењем из врѣмена настанка саврѣмене србске државе (врѣмена двайу србских устанака) и из тога извући закључке о наведених утицайих.

Већ имам извѣстне закључке о утицайу прѣ свега школства и явних гласил, али их овако желим провѣрити. Но, о том потом.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"